Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić, a neka se pripremi narodni poslanik Vlado Babić.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Osnovni cilj donošenja i predlaganja izmena i dopuna jeste da se nivo bezbednosti u vazdušnom saobraćaju podigne na najviši mogući nivo. Posle svega, teško je reći nešto novo što kolege već nisu pomenule. Znači, da su osnovni razlozi za donošenje, odnosno za predlaganje izmena i dopuna važećeg zakona pre svega usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Ali, isto tako da je u praktičnoj primeni važećeg zakona da jesu primećene određene manjkavosti koje se svakako predloženim izmenama i dopunama poboljšavaju, odnosno otklanjaju.
Ono na šta ću se ja, definitivno osvrnuti tokom svog izlaganja jeste upravo bezbednost, odnosno deo u kome se uporno insistira na tome da se stalno i neprekidno radi na unapređivanju bezbednosti kada je vazdušni saobraćaj u pitanju.
S tim u vezi uvodi se potpuno novi član, između ostalog, to je član 15a. koji predviđa obrazovanje Nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu. Pre svega, ovaj komitet ima za zadatak, za cilj da koordinira, ono što je najbitnije, definitivno, da koordinira svim subjektima koji su direktnoj i indirektnoj vezi odgovorni za bezbednost kada je vazduhoplovstvo u pitanju i isto tako na osnovu različitih procena da daje preporuke kako bezbednost dalje unapredi, odnosno da se poboljša.
Isto tako, tu je novi član 17a. koji ima za cilj da obezbedi zaštitu podataka koje Direktorat prikupi. Pre svega, ovde je cilj da se preventivno deluje i to na koji način? Na taj način što će Direktorat stalno dobijati različite informacije o nekim događajima i, to je ono što je posebno bitno, iz različitih izvora. Da bi se uopšte omogućilo preventivno delovanje, naravno neophodno je obezbediti zaštitu podataka o licima koja određeni događaj prijavljuju. Zašto? Zato da bi se ta lica osećala zaštićeno, sigurno, samim tim imala smelosti prijave određeni događaj. U suprotnom, ukoliko ne bi postojao ovaj član ne bi se osećala zaštićeno. Znači, ukoliko neko na bilo koji način strahuje za svoju bezbednost, naravno da neće reagovati, naravno da neće prijaviti događaj i samim tim neće moći da se radi na unapređivanju bezbednosti, te stoga smatram da je ovaj član i te kako značajan.
Zatim, predloženim izmenama i dopunama preciznije, detaljnije definišu se određeni pojmovi koji u važećem zakonu nisu dovoljno precizno definisani. Jedan od tih pojmova jeste pojam nekomercijalnog leta, zatim tu su i bespilotne letelice, što je jako bitno, ako uzmemo u obzir da se njihov broj povećava. Sada se vodi računa, naravno o tome da se te letelice i evidentiraju, njihova opremljenost, vodi se računa i o tome, a naravno ono što je najbitnije od svega jeste da se vodi računa o tome koja su prava, odnosno koje obaveze korisnici, lica moraju da ispune uopšte da bi postali korisnici ovakvih letelica, što je naravno, ako uzmemo u obzir određene okolnosti u kojima živimo i slično, jako, jako bitno.
Zatim, ono što ovaj zakon, odnosno izmene i dopune donose jeste da su mnogo precizniji dati uslovi u odnosu na važeći zakon , koji su to opšti uslovi da bi se dobila operativna dozvola.
Članovi od 78, 79. i 80. se menjaju, tako da konkretno sada u novom članu 78. veoma detaljno, veoma precizno dato je, odnosno regulisano koje sve to obaveze, znači, koje sve to finansijske obaveze postoje i koje se moraju ispuniti kako bi se dobila operativna dozvola.
Tu su kriterijumi veoma visoki, izuzetno strogi, što smatram da je jako dobro iz jednog prostog razloga, kao što je naravno svima poznato, jeste da se jedna finansijska sposobnost avio-prevoznika stoji kao ekvivalent bezbednosti koji taj avio-prevoznik, naravno može da ponudi, te stoga tu zaista nema mesta kompromisima, a kada su kompromisi u pitanju naglasila bih da je tu ipak učinjen jedan mali kompromis u smislu onoga što nema u važećem zakonu, a to je da postoji sada privremena operativna dozvola, koja važi do 12 meseci, naravno u koliko se izvrši procena, realna procena da do tih 12 meseci avio-prevoznik može da se konsoliduje u finansijskom smislu. Tako da mislim da je i to nešto što je svakako dobro i što treba podržati.
Premda su moje kolege, naročito moj kolega iz Kraljeva, sve rekli o aerodromu u Kraljevu, ja kao Kraljevčanka moram da naglasim koliko je to stvarno značajno, iako kažem da neću dužiti o tome definitivno zato što je već sve rečeno.
Koliko je to zaista značajno još jednom bih naglasila ne samo za moje sugrađane nego za građane Vrnjačke Banje, Kruševca, Kraljeva, naravno Čačka, Novog Pazara, Tutina, koliko će to stvarno unaprediti i pokrenuti stvari na bolje na svim poljima, koliko će to značiti i koliko to daje nadu našim građanima i za nova radna mesta i za pokretanje privrede i za privlačenje investitora. Tako da je to stvarno nešto čime se ponosimo i što zaista jedva čekamo da proradi i tako da je to nešto što svakako treba istaći i svakako treba pohvaliti.
Još jednom na samom kraju svog izlaganja želela bih da istaknem da će predložene izmene i dopune svakako u značajnoj meri doprineti kvalitetu važećeg zakona, da su veoma detaljne, da su veoma precizne, što je za svaku pohvalu i kao takve svakako će u Danu za glasanje dobiti podršku SNS. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i čl. 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić, a neka se pripremi narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovana ministarko, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, moja današnja diskusija biće vezana za aerodrom u Somboru, a na početku mog izlaganja moram da vam ukratko kažem i dam jedan uvid u analizu lokacije i hronologije postojanja ovog aerodroma, kako bi se stekla kompleksija slika o tome.
Aerodrom se nalazi u zapadnobačkom okrugu na sedam kilometara jugozapadno od grada Sombora pored puta Sombor Apatin na 707 hektara. Betonska poletna staza dimenzije 1.800 puta 60 metara i rurle staze izgrađene su još davne 1943. godine.
Poletna staza ojačana je 1961. godine prosečne debljine 15 centimetara i širine 30 metara, dok rurle staze nisu ojačavane. Pored ove poletne staze nalazi se sa jugozapadne strane travnatno poletna staza dimenzije 1.600 puta 150 metara.
Do sada je aerodrom u Somboru korišćen kao vojni aerodrom i aerodrom za sportsko i poljoprivredno letenje. Godine 1994. opštine zapadnobačkog okruga u koje spadaju Sombor, Kula, Apatin i Odžaci naručila je studiju izvodljivosti korišćenja aerodroma Sombor za civilni saobraćaj.
Godine 1995. opština Sombor formirala je posebno javno preduzeće „Aerodrom Sombor“ u izgradnji sa namerom da izvrši pripreme za njegovo osposobljavanje za potrebe civilnog saobraćaja. U tu svrhu urađen je detaljan urbanistički plan, idejno rešenje aerodroma i glavni izvođački projekat za rekonstrukciju poletne staze, izgradnju rurle staze i platforme.
Dimenzije poletne staze su postojeće u dužini 1.800 puta 30 metara za potrebe aviona iz „JAT-ove“ flote Er 72.
U međuvremenu promenili su se znatno uslovi u vazdušnom saobraćaju i nastaju louv kost kompanije, kargo saobraćaj je u usponu, kao i broj prevezenih putnika, koji smo čuli da je u preko milionskom odnosu.
Prostornim planom RS aerodrom Sombor je predviđen za potrebe obavljanja civilnog saobraćaja regionalnog značaja. Prostorne mogućnosti su velike s obzirom da se prostire na 707 hektara, što omogućava planiranje aerodroma najviše klase sa pistom od 2.500 hiljade metara i širine 45 metara za potrebe korišćenja najvećih aviona, kao što su poslednji modeli Er basa i Boinga.
Imajući u vidu da je trenutno vlasnik aerodroma Sombor Ministarstvo odbrane RS, a da se svojevremeno isto izjasnilo da ovaj aerodrom nije neophodan Vojsci Srbije za odbranu zemlje, te da će deo prostora ustupiti civilnim vlastima i omogućiti uspostavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja.
Da bi se ovo uradilo, potrebno je da Ministarstvo odbrane definiše svoje prostorne potrebe za obavljanje svojih aktivnosti, a ostatak prostora ponudi lokalnoj samoupravi. Po definisanju prostornih potreba i izrade deobnog nacrta, odvojiće se površina potrebna vojsci i ostatak ponuditi civilnim vlastima kako bi se mogla realizovati planirana namena za obavljanje civilnog vazduhoplovnog saobraćaja, jer trenutno sada u kasarni u Somboru ima svega 300 vojnika.
U tom prostoru mogu se razviti razne aktivnosti uz aerodrom, kao što su slobodna carinska zona, izgradnja hangara za održavanje aviona različitih kompanija i proizvođača aviona, zatim, razvija se intenzivna poljoprivredna proizvodnja koja zahteva brz transport gotovih proizvoda na razna daleka tržišta, mogućnost izgradnje kargo skladišta itd. Nalaženjem strateškog partnera za izgradnju aerodroma Sombor naš region bi značajno dobio u svom razvoju i zaposlio veliki broj radnika.
Što se tiče geopolitičkog položaja aerodroma, on je veoma povoljan jer se nalazi u blizini Dunava i luke Apatin koja je svega devet kilometara od grada Sombora. Činjenica je da blizina granici ovom regionu daje velike mogućnosti za razvoj.
Što se tiče vojnog aerodroma Sombor, koji je u prostornom planu Republike Srbije definisan kao namenski i za civilne potrebe, moram istaći da lokalan samouprava u Somboru nije sedela skrštenih ruku. Aktivnosti lokalne samouprave u Somboru od 1994. godine pa nadalje su bile usmerene ka cilju da se Aerodrom Sombor osposobi i za civilne potrebe, a sve uz saglasnost tadašnjeg Saveznog ministarstva odbrane. Sačinjena je sva potrebna dokumentacija i celokupnoj infrastrukturi aerodroma izdata su sva odobrenja od tada nadležnih organa. Od 1997. godine dolazi do zastoja, jer je bio potrebno izvršiti podelu aerodroma i to na deo koji bi služio vojsci, a ostatak bi bio ustupljen civilnom stanovništvu.
Dakle, Aerodrom Sombor bi bio, kao i ostalo, vojna imovina koja nije neophodna za funkcionisanje Vojske Srbije. Zaključkom Vlade i usvojenim master planom raspolaganje nepokretnostima ponuđeno je lokalnoj samoupravi uz naknadu. Međutim, to je sve bilo mrtvo slovo na papiru do 2011. godine. Zaključkom Vlade od 23. jula 2013. godine, deo vojnog kompleksa Aerodroma Sombor izuzet je iz master plana, pošto je u to vreme, po proceni Ministarstva odbrane, ranije predviđen deo nepokretnosti za utvrđivanje bio potreban za funkcionisanje Vojske Srbije, odnosno Centra za obuku koji se tamo nalazi. Ova činjenica je veoma nepovoljna za Grad Sombor, jer onemogućuje širenje planiranih privrednih aktivnosti i otvaranje radnih mesta, kao i angažovanje potencijalnih stranih investitora na koje se ozbiljno računalo, a na osnovu već usvojenog prostornog plana Republike Srbije, AP Vojvodine i Grada Sombora.
Rešenjem gradskog veća od 10. februara 2015. godine, u Ministarstvu odbrane održan je sastanaka gradonačelnika Grada Sombora i predstavnika radne grupe sa ovlašćenim predstavnicima Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane, i tada je iznet predlog da nadležne službe Ministarstva odbrane Republike Srbije razmotre način i predlože Vladi Republike Srbije da izmeni navedeni zaključak u vezi Aerodroma Sombor i da ga vrate u master plan i omoguće Gradu Somboru da, u saradnji sa nadležnim institucijama, nastave započete aktivnosti koje su vezane za realizaciju Aerodroma Sombor za civilne potrebe. To bi se odradilo kompenzacijom između Grada Sombora, znači, nepokretnom imovinom koja se nalazi u vlasništvu Grada Sombora i s druge strane Vojske koja bi ponudila svoj aerodrom na korišćenje Gradu Somboru, s time što bi se na taj način sigurno mogla nastaviti i realizacija civilnog aerodroma i to uz kompenzaciju imovine i uspostavljanje adekvatnih prostora za potrebe Vojske Srbije.
Nadam se da će ova moja diskusija doprineti što boljem rešenju i što ranijem rešenju ovog problema Aerodroma Sombor, na opšte zadovoljstvo svih građana Sombora. U Danu za glasanje Srpska napredna stranka i ja ću glasati za ovaj zakon. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju i ja bih se na početku svog izlaganja ukratko osvrnula na istoriju srpskog civilnog vazduhoplovstva.

Naime, 18. februara 1913. godine, kralj Srbije Petar Prvi Karađorđević donosi Uredbu o saobraćaju i spravama koje se kreću po vazduhu i Kraljevina Srbija se time priključila modernom vazdušnom saobraćaju i bila je peta država na svetu, posle Nemačke, Engleske, Francuske i Austrougarske, koja je regulisala pravne norme svoga neba. Objavljivanje ove uredbe je Kraljevinu Srbiju uvrstilo u one napredne zemlje koje u svom poretku imaju i kodifikaciju vazduhoplovnog prava.

Dana 17. juna 1927. godine, u Beogradu je osnovano Društvo za vazdušni saobraćaj AD Aeroput. Aeroput, kao prva srpska kompanija za civilni vazdušni saobraćaj, postao je nacionalni avio prevoznik Kraljevine SHS, a ujedno i među prvim avio prevoznicima u svetu, deseta kompanija u Evropi i 21. u svetu.

Aeroput je prestao da leti početkom Drugog svetskog rata, a nakon završetka ovog rata, 1. aprila 1947. godine formiran je JAT. Danas nekadašnji JAT posluje kao „Er Srbija“, kompanija koja predstavlja Srbiju na najbolji mogući način, jer je za kratko vreme od nečega što je bilo pred bankrotom napravljena firma za ponos. Ono što je bitno, jeste da će se u skorije vreme realizovati direktni letovi za SAD, što je premijer, gospodin Aleksandar Vučić i obećao prošle godine na obeležavanju prve godišnjice ove kompanije.

Smatram da su ove izmene i dopune Zakona dobro koncipirane i veoma precizne u obezbeđenju sigurnosti i bezbednosti svih učesnika u vazdušnom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije. Poseban akcenat Zkona stavljen je na formiranje nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu, koji će koordinirati pripremu i izradu predloga nacionalnog programa bezbednosti u vazduhoplovstvu. Takođe, ostale odredbe Zakona teže poboljšanju investicionog ambijenta i podizanju nivoa usluga za sve korisnike.

Cilj ovih izmena i dopuna je i dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i pravnim tekovinama EU. To se već vidi u članu 1. kojim se vrši izmena člana 3. Zakona o vazdušnom saobraćaju, koji sadrži definicije pojmova radi usklađivanja sa definicijama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i definicije sadržane u relevantnim evropskim uredbama.

Napomenula bih član 15. Zakona, kojim se regulišu finansijski uslovi za izdavanje operativne dozvole, u skladu sa odredbama Uredbe Evropskom parlamenta i Saveta koji predviđa stroge finansijske kriterijume koje moraju da ispune avio prevoznici koji obavljaju javni avio prevoz. Finansijska stabilnost avio-prevoznika direktno je proporcionalna sa bezbednošću. Novina je da avio-prevoznik koji je u finansijskim problemima može dobiti operativnu dozvolu do 12 meseci, u slučaju da se proceni da može da izvrši finansijsku konsolidaciju.

Ono što je takođe bitno, jeste da je u Zakonu decidno navedeno radno vreme članova posede vazduhoplova, kako bi se sprečilo ugrožavanje života putnika i letačkog osoblja zbog zamora i sprečile nesreće izazvane ljudskim faktorom. Zakon će izvršiti pozitivan uticaj na vazduhoplovnu privredu, pružaoce i korisnike usluga, vazduhoplovno osoblje, kao i na organe državne uprave, obzirom da će omogućiti podizanje nivoa bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Na kraju bih samo iskoristila priliku i da pomenem aerodrom u Vršcu, gradu u kome ja živim, koji se sada koristi za obuku polaznika Vazduhoplovne akademije SMATS-a i koja je realna mogućnost da se u neko skorije vreme realizuje ideja da se i ovaj aerodrom osposobi za međunarodne letove, s obzirom da su čelnici lokalnih samouprava godinama isticali nameru da se i ovaj aerodrom osposobi za međunarodne letove malih aviona do 70 mesta, a što bi dovelo do ubrzanog razvoja turizma i privrede kako u Vršcu, tako i u drugim banatskim opštinama. Samo bih napomenula da je SMATS-a uložila mnogo sredstava na osposobljavanju aerodromskih postrojenja za rad pilotske akademije, za Vršac je važno da aerodrom ima potencijal, i što je SMATS-a za kratko vreme uradila mnogo toga na njegovoj modernizaciji.

Naravno, u Danu za glasanje ću podržati ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milinko Živković, a neka se prijavi narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, ministarko sa saradnicima, građani Srbije i kolege poslanici, pred nama je Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju koji je dobar, čak bih rekao i odlično. 
Donošenje ovog zakona treba da otkloni uočene probleme u vezi primene u praksi i da omogući da se popune određene pravne praznine koje su do sada postojale. Moj doprinos će i ići u tom smeru da još neke uočene nedostatke ispravimo i to u delu zakona koji tretira pod jedan – pružanje usluga od interesa za Republiku Srbiju, pod broj dva – priznavanje stranog dokumenta, pod broj tri – korišćenje aerodroma u međunarodnom javnom prevozu i pod broj četiri – pregled stranog vazduhoplova.
U članu 70. se kaže – da Vlada može odrediti lokaciju unutar Republike Srbije na kojima je obavezno pružanja jedno ili više usluga u vazduhoplovnoj plovidbi. Ovo je prostor i okvir za formiranje mreže aerodroma Srbije i u tom smislu predlažem da se u ovom članu i dopuni i doda, treba da bude i pored ostalog i umrežavanje aerodroma. Umrežavanje aerodroma Srbija podrazumeva stvaranje integralnog sistema u pružanju zemaljskih usluga na aerodromima Srbije i otvara prostor za razvoj i podizanje kvaliteta usluga kao i bezbednosti.
Takođe, se otvara mogućnost razvoja kako primarne mreže tako i sekundarne mreže aerodroma Srbije. Ovaj sistem bi bio efikasniji, ekonomski opravdan i prepoznatljiv korisnicima iz inostranstva gde je već izvršeno umrežavanje na svim nivoima rada aerodroma.
Kod člana 72, koji kaže – da Direktorat može da prizna dokument koji je stranoj organizaciji izdalo nacionalno nadzorno telo države u kojoj strana organizacija ima sedište ako uslovi pod kojima je dokument iznad nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje sertifikata o osposobljenosti za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi. Dokument je izdao ili priznao nadležni organ EU. Ovde bi trebalo dodati da treba da postoji bilateralni ugovor o priznavanju zemalja koja je izdala dokument.
Znači, postavlja se pitanje nezavisnosti i uvažavanja drugih proizvodnih sistema, kao što je Rusija, Kina, Amerika. Mi smo unapred potpisali sa EU da prihvatamo sve što potpisuju organi EU. Naravno, da bi sprečili manipulacije potrebno je dati mogućnosti i sklapanja i drugih bilateralnih ugovora sa mogućnošću prepoznavanja akata od strane drugih zemalja.
U članu 107, se kaže – da aerodrom može da se koristi i za međunarodni javni prevoz ako operater aerodroma trajno obezbedi uslove za prelazak državne granice koje propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove. Aerodrome koji se koriste za međunarodni javni prevoz određuje ministar nadležan za poslove saobraćaja. Trebalo bi dodati i koji svojim rešenjem uspostavlja granični prelaz na aerodromu. Znači, otvaranje mogućnosti privrednih i povremenih graničnih prelaza na aerodromima unutar Srbije dalo bi doprinos i impuls povećanja broja letova i na drugim aerodromima u unutrašnjosti.
I, na kraju malo lokal patriotizma, pošto dolazim iz opštine Bor koja ima aerodrom sa svom pratećom infrastrukturom uzletno, sletnom pistom od asfalta koja može da primi težinu tereta od 5.700 kilograma i nosivosti do 27 tona i putnika do 16, trebalo bi izvršiti proširenje i produženje ove staze na 1.700 sa 50 metara i ugraditi instrumentari za noćno sletanje kao i sletanje po svim vremenskim uslovima. U danu za glasanje glasaću za ovaj predlog zakona. Hvala.

 Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o aerodromu Novi Sad jer to govorim od 1992. godine do današnjeg dana, ništa se nije uradilo, ali idemo na to da se nešto uradi. Govoriću nešto o zakonu i s obzirom da mi je vreme uskraćeno, vrlo kratko ću se obratiti.
Donošenjem ovog zakona treba da se otklone i uoče problemi u primeni, odnosno praksi pojedinih odredbi Zakona o vazdušnom saobraćaju i da se stvore uslovi da bi se popunile pravne praznine. Praksa je pokazala da primena postojećeg Zakona o vazdušnom saobraćaju gde su uočene određene pravne praznine, tako da je potrebno da se detaljnije urede određene oblasti u vazdušnom saobraćaju i to je moguće uraditi donošenjem podzakonskih akata, propisa. U prošlosti to nije bilo moguće jer nije bilo pravnog osnova.
Članom 265. Zakona o vazdušnom saobraćaju Direktorat je bio ovlašćen da donosi propise sadržane u aneksu evropskog zajedničkog vazduhoplovnog područja, sporazum kojim se reguliše određena oblast u vazdušnom saobraćaju i da je drugim članovima zakona sada predviđen drugi donosilac propisa za regulisanje istih oblasti. Bilo je neophodno uskladiti ove oblasti tako da ne postoje druge mogućnosti za rešavanje navedenih pitanja da bi se uradila ova oblast, sem donošenje ovog zakona.
U Republici Srbiji u oblasti vazdušnog saobraćaja uređen je Zakon o vazdušnom saobraćaju koji je stvorio preduslov za sprovođenje nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU što predstavalja jedan od prioriteta u okviru procesa pristupanja EU. Ovim izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju zakonodavac daje objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja zakona i to preko 80 tačaka, izmenama i dopunama ovog zakona. Ja sam uskraćen da govorim o svim tim tačkama koje sam bio odredio, ali moram da pohvalim Ministarstvo što je uložilo veliki trud i rad što je uskladilo propise i zakone o vazdušnom saobraćaju sa evropskim međunarodnim standardima i tako ćemo stati u red svetskih sila u avio prevozu. To je prihvatila i EU. Dakle, i ja ću glasati za ovaj zakon kao i svi članovi SNS. Hvala.