Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Mislila sam da ništa ne komentarišem ponovo, zato što ponavljate nekoliko puta ista pitanja i dobijate vrlo jasne i konkretne odgovore i ponavljate opet ta pitanja. U redu, to su vaše unutrašnje dileme koje javno govorite, ali jedna stvar mi stvarno nije jasna.
Prvo kažete da je, vezano za ugovore iz 1998. godine, da je taj ugovor štetan, da je loš. Ja vam odgovorim da „Er Srbija“ zajedno sa strateškim partnerom preuzima taj ugovor, za razliku od vas koji ga 15 godina niste realizovali, mi ćemo ga realizovati i imati avione. Onda sada kažete – pa svako bi preuzeo taj ugovor zato što ima avansa. Pa izvinjavam se, jel loš ili nije loš? Jel dobro ili nije dobro, pošto jednog trenutka pre sat vremena shvatam da nije dobro, a sada shvatam po vama da je dobro.
Drago mi je ako sam uspela da vas ubedim za ovih sat vremena da kažete da je taj ugovor dobar. Toliko.

Zahvaljujem.
Zaključujem načelni pretres…
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Gospodine Ćiriću, niste u nikakvom negativnom kontekstu pomenuti. Mislim da nema smisla da dobijete repliku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se.
Pažljivo sam danas slušao ceo tok rasprave o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, zato što se i vrednost jedne zemlje meri kroz jedan uređen vazdušni prostor, kroz prihod koji se dobija od vazdušnog saobraćaja kroz punjenje budžeta na taj način, a ne mala sredstva se slivaju u budžet Republike Srbije, zbog povećanog broja zaposlenih da li na Aerodromu Nikola Tesla, da li u okviru „Er Srbije“.
To što, a imao sam priliku pre nekoliko dana da provedem skoro sat vremena na Adi i za tih skoro sat vremena na Adi video sam na desetine aviona koji su, a tu preko Ade je sletni koridor na pistu Aerodroma Nikola Tesla video sam desetine
aviona koji su sleteli na naš aerodrom, za razliku od perioda kada nije postojala „Er Srbija“, za razliku od perioda kada smo razno razne stručnjake, nazovi stručnjake za rad na privatizaciji JAT čašćavali po satu 2500, 2000 ili 1800 evra, za razliku od tog perioda kada je bilo više aviona u muzeju pored zgrade Aerodroma Nikola Tesla, nego što ih je sletalo na sam aerodrom.
Tokom današnje rasprave čuo sam svakakve zamerke. Najčešće nisu imale nikakve veze sa zakonom. Čuo sam zamerku i da je najveće neznanje ne znati da grešiš, pa pitam onoga koji nas je time tako obznanio – kada je više grešio, da li zna kada je više grešio, kada je zagovarao bele listiće ili kada je zagovarao listiće na kojima će se popunjavati ime Demokratske stranke i Bojana Pajtića? Sumnjam da zna, a čim ne zna, znači da ima najveće neznanje.
Videli smo i zamerke da ovo nije dobar zakon zato što su to izmene i dopune zakona. Ovo je zakon. Narodna skupština Republike Srbije uvek usvaja zakone, da li oni bili o vazdušnom saobraćaju ili o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, mi usvajamo zakone. Vlada Republike Srbije predlaže zakone. I mene čudi da Tadićev doktor populističkih namera i pamfleta ne zna da usvajamo zakone, a ne izmene i dopune. Jer, to jednostavno nije po pravilu. Žao mi je što ja kao mašinski inženjer moram da ga učim pravu.
S druge strane, gospođo Mihajlović, vi ste pre nekoliko meseci u Narodnu skupštinu kao ovlašćeni predstavnik predlagača doneli Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Neka i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju donese iste efekte kao i taj zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, ja ću biti veoma srećan čovek. Zato što ste tim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji doveli do toga da naša država postane mnogo konkurentnija, da se građevinska dozvola izdaje ne po mesecima i godinama, kao što je to bilo u režiji Demokratske stranke bivšeg režima, već za 28 dana, da investitori i građani ne tumaraju više od šaltera do šaltera, od činovnika do činovnika, nego da dolaze na jedno mesto.
Zbog toga, gospođo Mihajlović, vi imate pravo, zbog tog iskustva, zbog te primene, i dalje da donosite, da li osnovne zakone ili izmene i dopune zakona, znam da će efekat biti kao na Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je ponos i ove Vlade i ove skupštinske većine.
Dobro je što se članom 3. menja član 10. osnovnog zakona i što se u zakonsku regulativu uvode bespilotni vazduhoplovi. Bio sam prisutan na stadionu kada je jedna takva, bespilotni vazduhoplov, želeo da naše društvo, i reakcijom tih ljudi koji su prvenstveno bili na samom stadionu, pokaže da nismo zreli. Ja sam i tada, iako i dan-danas osećam i gorčinu u ustima, u stomaku, gorčinu u srcu, posle tog drona ili bespilotnog vazduhoplova, kao i većina ljudi na samom stadionu koji su bili, zahvalan tim ljudima zato što nisu krenuli da ruše i lome, već su hrabro prihvatili to kao jednu vrstu zamke u koju kao društvo nismo ušli. Ja čestitam i tim ljudima, ali i ostalim građanima, zato što su ostali mirni, iako politika mnogih ovde kritizera liči na bespilotne vazduhoplove, od nekud su navođeni ali nikada ne znate gde će da slete i u šta će da udare, tako da je otprilike ta politika politika ovih bespilotnih vazduhoplova ili dronova. Što reče naš narod – muva bez glave.
Ono što bih kao posebnu vrednost istakao, nikada do sada nisam video zakone da ministar razvlašćuje samog sebe. Nikada do sada, a nisam čuo danas u višesatnoj raspravi, da je neko rekao – e, svaka čast ovoj Vladi, svaka čast vama, gospođo Mihajlović, zato što ste stvari, a ima ih u desetinama članova, sa ministarstva preneli na direktorat; zato što ste rekli – želimo da čujemo struku, želimo da čujemo one najodgovornije, želimo da čujemo one sa najviše znanja, uz, naravno, saglasnost ministarstva kao kape nad celokupnim, ne samo vazdušnim, nego i ostalim saobraćajem. Zar to nije vredno jednog aplauza, jedne pohvale, da se ceni znanje, da se ceni iskustvo, da se ceni znanje onih ljudi koji sede u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva?
Danas se pričalo o svemu i svačemu. Video sam kolege koji su pročitali prvi član, pojmove, i poslednji član, kazne. Kao da između desetine članova ne postoji. Nisu imali vremena ili želje, od pisanja transparenata, ni da pročitaju ostatak zakona. Zbog toga sam ja veoma zahvalan mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe SNS, zato što su danas strpljivo i temeljno govorili o ovom Predlogu zakona i zato što i jeste danas tema, pored Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, jeste i tema aerodrom „Morava“, jeste tema aerodrom u Vršcu, jeste tema aerodrom u Nišu, iako taj aerodrom u Nišu vidim da je loš, samo zato što nema kafanu na aerodromu. Molim vas, zar ti ljudi dolaze tamo u kafanu? U Nišu ima dosta tih objekata u kojima lepo može da se ode, da se pojede nešto i da se podruži sa ljudima. Da li je potrebno da zamerka ide na način što nema kafane na aerodrom u Nišu i da je taj aerodrom loš? Molim vas, umesto toga, mi treba da se radujemo avionima koji sleću i poleću sa niškog aerodroma. Jeste tema bio i aerodrom na Poniklama, jeste tema bio aerodrom u Vršcu i sve ono o čemu su govorile, veoma temeljno i veoma studiozno, moje kolege iz poslaničke grupe SNS.
Ali, naravno, kada se govori o vazdušnom saobraćaju, najveća i najvažnija tema je tema „Er Srbija“. Ja sam video kada je i koleginica Rakić govorila o rezultatima „Er Srbije“, da su mnogi odmahivali glavom, da su neki i sada izašli iz sale, ne mogu da slušaju dobre rezultate, ne mogu da čuju dobre rezultate, a evo, i sada se neki javljaju sa dva prsta. Ovo je dobro videti i izaći pred građane Republike Srbije da je upravo gospodin Pavićević sada, sa dva prsta visoko podignutim u vis, rekao da je on taj koji ne voli da čuje dobre rezultate kompanije koja je 51% u vlasništvu Republike Srbije i vas, poštovani građani Republike Srbije. I ja sam mu zahvalan na svim gramatičkim izmenama, i ovog i prethodnih i budućih zakona i ponudio mu radno mesto lektora u Vladi. Ali, nemojte se radovati neuspesima.
Ali, nemojte se radovati neuspesima. Nama su kao društvu, kao državi, građanima su potrebni uspesi. Nama je potrebno još mnogo „Er Srbija“. Ukoliko svako budemo pokušali da spotaknemo, da se radujemo neuspehu, da navijamo za nešto loše, da li navijamo na taj način za nešto loše našoj deci? Samo zbog političke mržnje, pakosti, a to je iz oblasti patologije, tako su mi bar rekle moje koleginice i kolege iz zdravstva i zbog toga ću i zbog građana Republike Srbije, koji se, siguran sam, raduju ovakvim stvarima, ponoviti – prvi kvartal 2013. godine u odnosu na prvi kvartal 2015. godine po broju putnika – 2013. godine 220 hiljada putnika, 2014. godine 359 hiljada, a 2015. godine 453 hiljade putnika preveženo „Er Srbijom“ i ako se neki žale što je takav trend i takav rast broja putnika.
U broju destinacija sa 25 destinacija 2013. godine, preko 31 destinacije 2014. godine na 35 destinacija 2015. godine i ja ne verujem da će Srbija preko, iako poštujem, Uzbekistan kao državu, kao i sve ostale države, ne verujem da će Srbiji biti partner Uzbekistan za put u SAD, već evropske zemlje i direktno SAD. Put Srbije, put evropskih integracija po današnjim bih rekao da neki koji su u kampanji zagovarali taj evropski put, sada zagovaraju Uzbekistan.
Preneta težina robe u tonama 2013. godine u prvom kvartalu iznosi 359, a 2014. godine 542, a 2015. godine 875 tona. Molim vas, preko 200% za dve godine je veća tonaža.

Vreme

Završavam sa dve rečenice, gospodine predsedavajući, i zahvaljujem se na ovom vremenu.
Ova kompanija je prošlu 2014. godinu, „Er Srbija“, koja je u vlasništvu svih građana Republike Srbije, ma koliko neko želeo da prikaže na drugi način, završila prvi put u istoriji sa dobitkom od 2,7 miliona evra. Dakle, 2,7 miliona puta pobedili su građani Republike Srbije.

Zahvaljujem, gospodine Babić.
Gospodine Pavićeviću, mnogo ste neozbiljni ako, kao i vaš kolega, tvrdite da sam trebao da vas prepoznam u belim listićima, u rečenici koju je izgovorio gospodin Babić - beli listići.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Izgovorio je moje ime i prezime.)
Da, to ste upravu, ali na kraju izlaganja, a vi ste mnogo pre toga tražili da vam dam repliku na osnovu rečenice koju je izgovorio gospodin Babić - beli listići.
Tako da, molim vas, vi ćete dobiti sada repliku na osnovu pomenutog vašeg imena i prezimena, ali nemoj te kao i vaš kolega da tražite pravo na repliku u raznim rečenicama koje izgovaraju poslanici gde se vi prepoznajete. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, najpre, žao mi je što gospođa Mihajlović nije meni, na primer, danas odgovorila na moja tri zapažanja. Ja volim ovde da imamo dijalog i strašno žalim što toga nema. Ali, gospođo Mihajlović, u četvrtak ćemo da imamo amandmansku raspravu. Mi smo spremili 23 amandmana i ja ću da obrazložim sve te amandmane, gospođo Mihajlović. Nadam se da će tada rasprava da teče.
Druga stvar, gospodin Babić je meni zamerio što sam se pozvao na jednu latinsku izreku da je naročito veliko neznanje neznati da grešiš. Gospodinu Babiću je izgleda promaklo da sam ja time ukazao da gospođu Mihajlović izmeštamo iz polja neznanja, zato što gospođa Mihajlović kontinuirano od sednice do sednice Skupštine priznaje da greši. Poštovana gospodo, to znači da je reč o osobi koja nije u polju neznanja. Molim vas, gospodine Bečiću, da to evidentirate ovde i vi gospođa Mihajlović.
Treća stvar, gospodin Babić ovde sada kaže i upućuje na nas ovde – neko je pročitao samo prvi, a neko samo poslednji. Pa, ja sam podneo 23 amandmana, pozvao se ovde na amandmane 1, 6, 7, 11, 55, na članove ovoga Predloga zakona. Gospodin Babić kaže – pa mi ovde zagovaramo evropski put i time odgovara na moju primedbu da je Vlada neefikasna, a neefikasnost sam pronašao i u članovima 77. i 78. ovoga Predloga zakona.
Ja onda gospodina Babića, gospodine Bečiću, pitam - pa šta je nego neefikasna Vlada koja do dana današnjeg nije formirala pregovarački tim za pregovore sa Evropskom komisijom, poštovana gospodo, kada do dana današnjeg nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje? Pa, kako mi možemo tu Vladu da nazovemo efikasnom na putu evropskih integracija?

Vreme.

Ne možemo, poštovana gospodo, očigledno je. Hvala.