Evo par obrazloženja na vaš predlog amandmana, koji jeste u tom pravcu i ide u pravcu u kome smo mi želeli da određena preduzeća zaštitimo upravo u procesu privatizacije.
Dali ste još jednu odrednicu, da se posebno ti uslovi opišu i to nije loša ideja. Nije amandman odbijen zato što to smatramo lošom idejom, ali, prva stvar, usvojili smo kao država u prethodnim godinama ogroman broj strategija i ogroman broj različitih dokumenata, koje bi sada zahtevalo da se kroz ta sva dokumenta prolazi, da se vadi određena analitika koja bi bila ugrađena u odluku Vlade. Za to jednostavno vremena nema. To ne znači nikako da su politički razlozi ili da će politički razlozi uticati na donošenje odluke.
Kao prva stvar, za svako preduzeće, to ćete videti ako prođe sve ovo o čemu danas pričamo i Skupština usvoji ovaj zakon i Vlada dođe do toga da usvoji uredbu, za svako preduzeće će biti opis, znači ne samo spisak preduzeća, nego će biti opis iz kog razloga to preduzeće stoji tu.
Nabrojaću nekoliko kriterijuma, iako su oni već opisani i dati u obrazloženju i mi smo već i medije obavestili oko toga. To su predlozi Ministarstva privrede, a Vlada će doneti konačnu odluku. Pre svega nam je bilo važno od ovih svih velikih firmi, koje su nekada bile veliki nosioci u prošlosti ekonomskog razvoja, kod kojih preduzeća postoji mogućnosti za njihovu privatizaciju. Jer, ako imate firmu koja ne može da bude privatizovana iz određenog razloga, koja nema spakovanu dokumentaciju, ima probleme sa restitucijom, ima probleme sa dugovanjima takve mere da nikakvim relaksiranjem dugovanja vi ne možete da uđete u proces i u ove modele koje je zakon već predvideo, takva preduzeća nisu stavljena. Dakle, birana su preduzeća koja imaju mogućnost, a pri tom imaju ekonomsku moć da mogu da rade, da postoji tržište, da postoji zainteresovanost, ozbiljna zainteresovanost investitora.
Rekao sam vam već veoma otvoreno, da od 1.800 i nešto pisama o zainteresovanosti, najveći broj pisama nema ozbiljnu težinu sa investitorima. Mi smo obavili veliki broj razgovora u prethodnom periodu. Čak oni koji su se izjašnjavali da žele da razgovaraju o određenim firmama su dolazili pa nam postavljali uslove. Postavljali su nam veoma često uslove koje mi kao država ne možemo da prihvatimo. Mi možemo i zakonom smo predvideli, i to znate kada je bila prošle godine rasprava oko Zakona o privatizaciji, da je država rekla da će u cilju završetka procesa privatizacije relaksirati sve svoje obaveze, ali mi nemamo ni zakonsko pravo, niti bilo koje drugo da utičemo na banku, na privatne kompanije koje imaju potraživanja u prethodnim poslovnim procesima koji su se dešavali u preduzeću, da njih teramo na relaksaciju. Za to postoje drugi načini. Postoji unapred pripremljeni plan reorganizacije i postoji Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju. Dakle, postoje drugi instrumenti gde ta preduzeća mogu da uđu i da relaksiraju svoje obaveze.
Pričali smo puno, ja neću ponavljati, dovoljno sam bio jasan u svom obrazloženju, sa čim smo se suočili, sa kakvim problemima, sa kakvim nasleđem prošlosti. Da ne pričam da kada imate velike grupacije preduzeća, pa međusobno povezana preduzeća, da nemaju razjašnjene unutar tih grupacija svoje pravne poslove, da se zna šta se nalazi na kom preduzeću, kome pripada imovina, a kome pripadaju obaveze. Dakle, to su procesi koje niko nije rešavao. Da li je to dobro? Normalno da nije dobro, ali je to zatečeno stanje koje mi nismo imali vremena da rešavamo zbog svih procesa u koje ulazimo, jer bi to nekada, zbog zakonskih procedura koje imamo, trajalo i više godine. Mi prostor za to nemamo vremena i najčistiji način je da se kroz različite vrste drugih procesa to reši.
Sa druge strane, ne slažem se sa vama u konstataciji da se ništa ne čini na toj drugoj strani za preduzeća koja funkcionišu i rade. Upravo veliki broj promena zakona koje smo doneli idu u prilog poboljšanom ambijentu poslovanja, od Zakona o radu, od samog ovog zakona koji strateške reforme vodi, odnosno tzv. strukturne reforme, od Zakona o građevini, koji nam je omogućio znatno ubrzavanje dozvola, od zakona koji je u pripremi o konverziji zemljišta, koji će veoma brzo biti pred vama, od Zakona o ulaganju, od izmena Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, koji svi upravo čiste ambijent poslovanja i čine lakšim za preduzeća.
Nastavljamo sa smanjivanjem nameta na privredu i nastavljamo sa giljotinom propisa tzv, upravu kako bismo omogućili da preduzeća najmanji broj obaveza imaju u svom poslovanju. Tako da, puno je stvari na koje možemo da utičemo. Podatak koji ste dali o smanjivanju davanja preduzećima je potpuno tačan i on govori upravo o ovome o čemu mi pričamo. Prostora za plaćanje preduzeća u restrukturiranju više nema i sva davanja iz budžeta Srbije moraju ići u pravcu razvojnih programa. Da li će to da pogodi određene firme? Da, pogodiće. Da li se trudimo da to izbegnemo, da najmanja šteta bude? Trudimo se i to jeste cilj svih ovih promena i svih zakona, ali održiva privreda mora da bude primer našeg ponašanja i načina u budućem radu. Hvala vam lepo.
