Zahvaljujem, gospodine Božoviću.
Reč ima šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, replika. Pominjanje vašeg prezimena. Izvolite.

Priznajem da smo vam pokvarili projekat Vojvode Stepe. Priznajem, ali znate kako? Pokvarili smo vam provizije. E, tako što smo vam pokvarili provizije koje ste planirali da ponovo, po principu i po ugledu na rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, završe u vašim džepovima. Vojvode Stepe se renovira po manjim cenama, manje za vašu proviziju.
Hoćete li da govorimo o tim izvanrednim uspesima, gde je za 22%, ne za 22, nego 22% deficit budžeta Grada Beograda? U istoriji nijedan grad, nijedna opština, nijedna mesna zajednica se nije toliko zadužila. A za šta? Za renoviranje Bulevara kralja Aleksandra koji je preplaćen šest miliona. Gde vam je gradski menadžer? U redovima SNS-a ili u zatvoru? A nije u zatvoru? Izvinite. Da li se vodi sudski spor?
Kako se to od vozača dolazi do gradskog menadžera? Kako se to od gradskog prevoza dolazi do, za četiri godine, i gle, u te četiri godine, ta rekonstrukcija bulevara, dolazi do najnovijeg BMW X5? To je Belić, to je Belić. To je taj čovek koga ste podržavali, gospodine Božoviću. To je taj recept. Hoćete li da otvaramo ostale marifetluke koje ste pravili u okviru Grada Beograda? Neće vam biti dobro. Ali ja ne želim od ove sale da napravim sudnicu.

Vreme.

To je za pravosudne organe u koje SNS ima puno poverenje.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Jozić. Izvolite, gospodine Joziću.
Prijavite se ponovo.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre sa gostima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nekoliko reči o amandmanu, mada vidim da je podnosilac amandmana brzo izašao iz sale, ali svejedno, i zbog građana i zbog narodnih poslanika koji se nalaze u ovoj Skupštini danas.
Neću podržati amandman, naravno da neće ni moje kolege, a ja pre svega iz razloga što nemam poverenja. Nemam poverenja ni u ove ni u one.

Morate ponovo, isključili ste ton. Morate ponovo da se prijavite. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kažem, neću podržati ovaj amandman, iz razloga samo što nemam poverenja niti u njega, niti u ove naredne, a iz razloga što je podnosilac neko ko je imao ozbiljnu ulogu u bivšem režimu u vreme dok su rađene sve one ozbiljne privatizacije, odnosno vreme koje je trebalo da uredi i uradi nešto valjano u Srbiji po tom pitanju.
Radi se o tome što je od 2.381 preduzeća koje je privatizovano posle 2002. godine, tri četvrtine zaposlenih ostalo bez posla, zatim, 65% društvenih preduzeća je ugašeno. Molim vas, naši eminentni i svetski stručnjaci su rekli da je Srbija manje štete pretrpela od bombardovanja nego od takve privatizacije koja je sledila posle 2002. godine.
Dolazimo do trenutka kada, priželjkujući neke parlamentarne vanredne izbore, što je babi milo to joj se svakako i snilo, pa podnosilac amandmana govori kako ćemo posle parlamentarnih izbora mi otpustiti 25 hiljada radnika. Ja mislim da gleda u ogledalo i seća se reči gospodina Borisa Tadića koji je 2008. godine u predizbornoj kampanji govorio o nekih 500 hiljada novih radnih mesta za građane Srbije, a došli smo za četiri godine do toga da smo izgubili nekoliko stotina hiljada radnih mesta. Pretpostavljam da je podnosilac amandmana, sećajući se tog vremena, aludirao malo na ovo sadašnje stanje i pokušavajući da to prebaci kao bumerang, da prebaci na teret SNS.
Ja ću podržati nekad verovatno amandman podnosioca kada bude došao i u Blace, odakle ja dolazim, kada bude objasnio, stao pred nekoliko hiljada radnika koji su ostali bez posla posebno u vreme privatizacije i u vreme režima kome je on pripadao, kada bude stao pred njih i kada bude dao jedan primer pozitivne privatizacije u Blacu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Jozić.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo, evo, ovaj proces privatizacije, kako sam rekao pre dva dana, on je počeo u istočnoevropskim zemljama na vreme i proces je uspešno završen. Jedino proces privatizacije nije na vreme završen u našoj državi Republici Srbiji. Zbog čega? Zbog toga što su bivše vlade, bivšeg režima crpele upravo iz tih firmi sredstva za svoje lično bogaćenje.
Neću da naširoko govorim zbog čega se upravo ovim amandmanom podnosioci amandmana i bivša vlast suprotstavljaju procesu privatizacije, ali dozvolite ipak da kažem da privatizacijom, da kažem, pljačkaškom, su uništene sve tvornice i privredni subjekti od Stefana Nemanje do 1990. godine, koje su vekovima građene. Nije tačno da je 400 hiljada radnika otišlo na ulicu, nego 700 hiljada od 1995. do 2012. godine.
Ono što je najbolnije, bivši režim uništio je banke privatizacijom, kao okosnicu stubova ekonomskog razvoja i privrednog razvoja naše zemlje. Četiri banke koje su najbolje stajale u našoj zemlji su uništene, a realizator toga je bio upravo član narodne stranke, koji je bio poslanik do juče pa je pobegao, Božidar Đelić. Zašto se niko od gospode iz DS ne ogradi od Božidara Đelića? Evo, ja ih pozivam danas. Ogradite se, gospodo, od njega. Ogradite se od 11 miliona onih evra koje je sam priznao da ima za tri-četiri godine. Zašto se ne ogradite od toga?
Isto tako, privatizacijom ste predali, da ne kažem uništili, šećerane. Pa vaš je direktor stranke to učinio. Zašto se od njega ne ogradite danas? Evo, pozivam vas, nek neko bar ustane, nek kaže – ograđujemo se od toga itd.
Nadalje, izvinite, ali uništili ste školstvo. Vaš je ministar reformu takozvanu školstva uveo, nakaradnu reformu školstva. Privatizacijom univerziteta, uništili ste univerzitete.