Zahvaljujem.
Stvarno mislite da imate pravo na repliku, gospodine Živkoviću?
Izvolite.

Hvala na odgovoru, ali on nije celovit.
Dali ste primer „FAP-a“ i „SISU“, o tome se priča već više od godinu dana. Ako se ograniči rok od šest meseci, onda će to biti interes i države Srbije i Agencije, ali i partnera, odnosno te Finske kompanije, da se što pre završe pregovori, jer ako istekne rok onda i oni neće moći da to privatizuju na isti način kao što bi hteli. Znači, ako je iskrena namera obe strane, šest meseci je dovoljno za mnogo veće stvari, da se napravi mir sa nekom državom sa kojom ste u ratu, a kamoli da privatizujete jedno preduzeće.
Nisam dobio odgovor zašto su neke firme stavljene na listu strateških koje objektivno ne možete da to objasnite, čak i Vlada je morala da napravi kriterijume za to šta je strateško u Srbiji, pa da onda kroz tu matricu vidimo koje firme odgovaraju tome, a koje ne odgovaraju.
Moje pitanje isto, šta će biti kroz šest meseci? Dođemo sledeće godine, vi ili neka drugi ministar, neka druga vlast, ili sve jedno, drugi sastav parlamenta, ili isti, svi na svojim mestima gde sedimo sada, o čemu ćemo onda da pričamo? Ko je onda kriv?
Zašto smo izgubili još šest meseci? Šta je sa sigurnošću Poverioca, komercijalnih, sa državom? Ko finansira poslovanje tih firmi? Ko finansira njihove troškove?
Ko finansira njihove plate? Budžet, ne Vlada Srbije. Nikada Vlada ne finansira ništa, nego budžet i u moje vreme, nisam ja finansirao, kao predsednik Vlade, nego budžet, građani Srbije.
Mislim da je okončanje procesa privatizacije vrlo važno i naravno u saznanje da stečaj nije kraj života, nego da je stečaj šansa za novi početak. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Gospodine Babiću, osnov, samo, javljanja? Po amandmanu, onda moramo da sačekamo da govori gospodin Pavićević, jer je on podnosilac amandmana.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovani ministre Sertiću i uvaženi gosti iz ministarstva.
Smatram da ovako treba da izgleda rasprava u našoj Narodnoj skupštini, kao što teče ova rasprava o amandmanu na član 2. koji smo u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Podnese se amandman, obrazloženje vrlo jasno, sledi jednu logiku, sledi jednu filozofiju, jedan sistem ideja, ministar odgovara braneći, vrlo precizno i jasno, ja mislim svoj stav, sudaraju se dva različita pristupa i sada u jednom dijalogu, kao što je red u Narodnoj skupštini i građani slušaju koja je to argumentacija za jedan pristup, koja je argumentacija za drugi pristup i cene koji je bolji pristup od ta dva.
Ja strašno uživam u takvoj vrsti rasprave u ovoj Narodnoj skupštini i ovde moram sada i jednu čestitku gospodinu Sertiću, što na takav način učestvuje u našoj raspravi.
Moram ovde i da podsetim povodom ovog amandmana da smo mi pre dva dana, takođe u načelnoj raspravi saopštili svoje primedbe.
Tada smo saopštili gospodinu Sertiću i gostima iz ministarstva da je narodni poslanik Zoran Živković podneo sedam amandmana na ova dva Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji, da sam i ja podneo sedam amandmana i danas imam zadovoljstvo da obavestim i narodne poslanike ovde, pre svega gospodinu Bečiću, SNS, da je od ovih sedam podnesenih, prihvaćena dva naša amandmana i ja moram ovde da podsetim narodne poslanike da je za narodnog poslanika uvek to jedno veliko zadovoljstvo, jer smatramo da smo time uticali na poboljšanje jednog teksta koji će sadržinski da važi za sve građane u našoj Republici.
Ne samo to, nego da podsetim i narodne poslanike, SNS pre svega, da smo se mi poslanici NS učvrstili za sada na šest procenata prihvaćenih amandmana. Gospodine Sertiću, vi možda ne znate mi automatski to pravimo analogiju sa podrškom u biračkom telu.
Na primer, ako zamislimo da će da budu izbori parlamentarni, vanredni neki, do kraja godine ili početkom sledeće, sada smo na 6%, ali gospodine Sertiću, da vam kažem, naš cilj je 20%, kako prihvaćenih amandmana ovde, tako i podrške na parlamentarnim izborima, kad god da budu organizovani, poštovana gospodo.
Imamo ovde još dve stvari da napomenem u vrlo pozitivnom smislu. Jedno je, ja mislim, već sam rekao da je dobro što rasprava teče ovako.
Druga stvar, obrazloženja koja su nama prosleđena ovde, uprkos tome što mi nismo saglasni sa sadržinom obrazloženja, su ipak jasna i precizna.
Moram ovde, poštovanoj gospodi, da kažem i to vredi čestitke, jer mi ovde imamo posla sa nekim ministrima, poštovana gospodo, kao što su ministarka Udovički, ili ministar Selaković, koji nama, gospodine Sertiću, na naše vrlo dobro obrazloženje amandmana samo odgovore, pa ne prihvata se, na primer zato što oni smatraju da je njihov predlog celishodniji i svrsishodniji i primereniji, bez obrazloženja.
Vi ste ovde obrazložili, mi to strašno cenimo i kažemo, nismo saglasni sa takvim pristupom, ali cenimo ovaj pristup u smislu obrazlaganja.
Šta je problem oko ne prihvatanja ovog amandman, poštovana gospodo i gospodine Sertiću? Ovaj amandman tiče se jednog člana koji se između ostalih stvari tiče i nekih rokova, koji su jednom dati i sada se, koliko sam ja razumeo, ti rokovi pomeraju. Gospodin Živković je o tome govorio ovde.
Vi ste nama u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana saopštili – „amandman se ne prihvata, jer je rešenje predloženo u Predlogu zakona“, koji ste vi poslali ovde opravdano iz razloga uspešnog rešavanja sudbine subjekata privatizacije za koje postoje uslovi za prodaju.
Dakle, vi opravdano, s produženja, vezujete za jednu vrstu optimizma koji negujete povodom mogućnosti da se reše ovi slučajevi subjekata privatizacije koji nisu rešeni.
Ali, ja onda gospodine Sertiću, primećujem tu jednu vrstu ne konzistentnosti, jer sam ja pre dva dana, ovde u raspravi vas pitao, da li veliki broj promena jednog zakona, prvo promena starog zakona, pa usvajanje novog zakona, pa danas menjanje novog zakona, da li je to pozitivni ili negativni signal za neku, ako bi investirao ili kupio, neki od ovih subjekata privatizacije?
Vi ste rekli ovako, sad ću da vam kažem, vi ste rekli - „ne postoji danas ni jedna konsultantska kuća i ni jedna kompanija iz sveta ili Evrope koja je došla, a da ne podržava mere Vlade Srbije na putu oporavka i rada“.
Vi, dakle, saopštavate da ove česte promene ne ometaju, ne sprečavaju, nisu prepreka, ali ja ovde imam stenogram, gospodine Sertiću, pošto moramo da proveravamo, šta, ko, kada kaže, kojim povodom.
Onda odmah vi posle saopštavate drugu rečenicu, a u toj rečenici kažete, za šest poslednjih godina, dakle od 2009. godine do danas, to su vaše reči, ni jedna privatizacija nije obavljena.
To znači, ni u ovoj prethodnoj godini. Onda, ja tu izjavu sudaram sa onom prethodnom izjavom kojom vi tvrdite svi uslovi za privatizaciju, uspešni su tu, nema ni jedne konsultantske kuće koja bi mogla da kaže nešto protiv.
Dakle, imamo jednu vrstu ne konzistentnosti i onda ja, gospodine Sertiću, šta primećujem? Onda ja unosim tu vrstu ne konzistentnosti i u vaš optimizam, koji isijava iz obrazloženja i sudaram to. Naročito, sa jednim iskustvom koje sam imao. Ovde su gospoda spominjala izvesne primere razgovora sa privatnicima, sa privrednicima iz Srbije.
Pa, ja sam skoro bio u Ivanjičkom kraju, prethodno sam, evo gospodin Babić je pomenuo na primer Bač, prethodno sam bio u Baču. Znate li vi koliko su privatnici, privrednici iz tih krajeva ogorčeni, ljuti, zbog toga što nema odgovarajućih uslova za njihove male poslove.
Ja sam u Ivanjici tamo sedeo u jednom gazdinstvu Zarića, pa ni jedne pozitivne reči nije bilo, ništa afirmativno u smislu mogućnosti da se oni privatno bave svojim poslom.
U Baču, koji je pominjao gospodin Babić, pa struju ne mogu da urade u jednom naselju „Ekonomija 3“, ne zna se ko će da plati, ne zna se ko će, stub čiji je, koji je, i onda im se isključuje struje.
Gospodine Sertiću, ovaj optimizam ne odgovara onome što su činjenice i zato mi smatramo gospodine Setiću, da produžavanje rokova neće ništa da donese, nego odmah ovde da se suočimo i da završimo tu stvar. To je naša ideja bila. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite.

Dve stvari bih vam odgovorio. Jedna je po pitanju zakona o kojima smo komentarisali pre dva dana. Ja sam pobornik da svaku inicijativu koja ide u cilju rešavanja problema menjamo kroz zakonska pravila, podzakonska akta ili bilo koji drugi institucionalni okvir, ukoliko će nam on doneti efikasnost i boljitak u narednom periodu.
Dakle, nemam problem sa tim da se zakoni često menjaju, ako su usmereni ka poboljšavanju privrednog ambijenta. A to, opet, sa druge strane, cene upravo te kuće koje se bave konsultantskim uslugama, to cene strani investitori i to je važno za jako veliki deo naših domaćih privrednika koji rade.
Tu bih onda vezao ovu drugu temu koju ste rekli, a to je – podrška privrednicima, podrška sektoru malih i srednjih preduzeća, u najvećem delu. Jako je važno upravo zato da ovaj proces završimo i tu se, koliko sam razumeo, potpuno slažemo, da omogućimo ne samo sredstva iz budžeta koja su se do sada izdvajala za ova preduzeća, da ih usmerimo ka razvojnim programima, nego da opšti ambijent poslovanja u Srbiji barem bude rešen za to da nikada više ne može niko da nam dođe i kaže – vi ovde imate veliki broj preduzeća koja su nefunkcionalna, koja ne rade dobro. To nema veze sa tim da li su ona u državnom vlasništvu ili nisu. Evo, upravo je gospodin Karić dao informaciju, a to dosta građana zna, da je „Telenor“ u vlasništvu norveške države, odnosno njihovih fondova. Ali, suštinska stvar je u tome da moramo da obezbedimo funkcionalnost i održivost svih preduzeća.
Dao bih jedan podatak. Naime, od 526 preduzeća, za samo 17 tražimo rok do godinu dana. To govori u prilog tome da je ovaj proces završen. U tom delu smo imali i različita mišljenja vaših kolega, koji smatraju da treba da bude zaštićen veći broj preduzeća. Ja neću ulaziti u to. Postoje opravdanja i za jedno i za drugo. Mi smo smatrali da je ovo izbalansirani broj. Za svako preduzeće će biti, kada Vlada donese odluku, jasan opis svakog preduzeća zašto se nalazi na tom spisku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima šef Poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić. Da li želite repliku ili govorite po amandmanu?
(Zoran Babić, s mesta: Govorim po amandmanu.)
Po amandmanu. Izvolite.

Danas je 27. maj i mislim da je ovo dobar dan za parlamentarizam, ako ovaj dan i ovakvu vrstu debate uzmemo za primer i nastavimo na taj način da komuniciramo, sa poštovanjem i prema predstavnicima Vlade Republike Srbije, ali i sa međusobnim poslovanjem. Danas je dan kada, ko bi rekao, ali ću se danas složiti s jednim delom izlaganja i predlagača amandmana, u jednom delu. Slažem se i voleo bih da taj odnos prihvaćenih amandmana bude i odnos i rezultat koji ćemo napraviti na izborima.
Ali, isto tako, podsetiću mog uvaženog kolegu da smo, evo, za ovaj Predlog zakona, moja uvažena koleginica, gospođa Aleksandra Tomić i ja predložili četiri amandmana i sva četiri su prihvaćena. To je 100%. Znam da je to nerealno, ali, neka bude dve trećine od toga pa ćemo i gospođa Tomić i ja, ali i Srpska napredna stranka, biti veoma zadovoljni.
Cenim kada narodni poslanici obilaze Srbiju, cenim kada se razgovara i sa građanima i sa privrednicima. Tako nešto je neophodno. Ali, u tim razgovorima smo učestvovali u jednom trenutku i predlagač amandmana i ja, pa nismo baš čuli tako katastrofalne stvari. Naravno, ima puno nezadovoljstva. Naravno i da tu ima puno mesta i prostora za bolje i više, ali, ima pomaka. Taj pomak se pokazuje u povećanju proizvodnje, koji smo mogli da vidimo u kompanijama i u dobrim firmama u Topoli, slično je i u Aranđelovcu, slično je i u Kragujevcu. Naravno da je svaki taj sastanak i jedan dobar zadatak koji dobijamo i od privrednika i od građana šta i kako može bolje.
Nismo uljuljkani u tome da je sve idealno, da je sve perfektno. Voleo bih da je tako. Ali, posle godina i decenija devastiranja i jednog neiskrenog odnosa i prema privredi i prema građanima i prema državi, mislim da je potrebno možda čak i toliko da bi došli do onog dobrog, da bi došli do idealnog i onog gde će većina biti zadovoljna.
Zahvalio bih se i drugom predlagaču amandmana, gospodinu Živkoviću, bez želje da ga izazovem na repliku, zato što je govorio iskreno o nekim vremenima koja su iza nas, i o Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine, koji je bio oročen na četiri godine, i o svim nedaćama. Ne daj Bože nijednoj državi, ni našoj nikada više, a nijednoj drugoj, da se dogodi ono što se dogodilo nama u tom periodu i što je definitivno neke procese usporilo i zatvorilo. Nažalost, takvim postupcima je imidž naše države bio na jako malom nivou. Sve su to stvari koje su razumljive i prihvatljive.
Istina je i da je propuštena prilika u onom periodu nakon svega toga, kada je dozvoljeno da po domino efektu jedna firma bude garant za onu sledeću koju privatizuješ, pa ta za onu sledeću, pa za sledeću, a onda kada je pala prva privatizacija, istim tim domino efektom su pale i sve ostale. To je bio period kada nije bilo svetske ekonomske krize, kada je naša država imala šta i imala kome da proda.
Ne mogu da se saglasim sa onim kvalifikacijama koje su nepotrebne, naročito oko šibicarenja i tako tih stvari. Ne mogu da se složim sa tim stvarima, zato što mislim da su ipak deo nekog uličnog folklora i gde niko za ovih godinu dana Vlade Aleksandra Vučića, ali i od 2012. godine, niko nije mogao da upre prst ni u jednog ministra, ni u jednog zvaničnika Vlade, ni Srpske napredne stranke, da je uradio nešto loše, da je oteo, da je uzeo, da je odneo kući, da je zadužio, kao što smo videli da je bilo takvih primera.
Mislim da je ovaj amandman neprihvatljiv zato što ga samo zakonsko rešenje podrazumeva, zato što mi ne govorimo o godini dana i zakon ne govori o godini dana zakucano, pa ćemo danas, 27. maja, kada ćemo usvojiti ovaj zakon, pa ćemo se sledeći put videti 27. maja 2016. godine. Ne. Ovde se jasno govori o periodu do godine dana, što podrazumeva i onih šest meseci.
Ono o čemu smo mogli da pričamo, a nažalost nismo iskoristili tu priliku, kada su takvi amandmani mogli da se predlože, a to je da vidimo ta prolazna vremena. Ono što mogu sada, onako, kao jednu vrstu kompromisa i dogovora, da pozovem gospodina Sertića, a biće još mnogo zakona i predloga zakona sa kojima će dolaziti u Narodnu skupštinu, da nas u tih godinu dana obaveštava kako ide taj postupak.
Ono što je veoma bitno i s čime bih se složio sa predlagačem amandmana, ne daje Vlada novac, to je novac iz javnih finansija, iz sredstava svih građana Republike Srbije, Vlada je ta koja je kao skretničar, upućuje gde je taj novac najneophodniji. Najvažnija stvar za naše javne finansije, najvažnija stvar i za ostatak privrede je taj što tih 17 kompanija žive same.
Sada kada bi se očistile od onih dugovanja za koja nisu odgovorne, koja su nastala u nekom periodu ranije, da li je to neko radio po pravu ili nije radio po pravu, neka radi neko drugi, neka istražuje ko treba da istražuje. Ako je neko kriv, neka ide u zatvor, neka mu se sudi, ali u ovom trenutku na ovaj način, danas, 27. maja, tih 17 kompanija radi i funkcioniše a da ne gleda ka Beogradu, a da ne gleda ka Vladi Republike Srbije, a da ne gleda po tome da li nekoga poznaje i da li može negde da izlobira da dobije taj novac. Te kompanije sada plaćaju plate, plaćaju poreze i doprinose, plaćaju vodu, plaćaju struju, plaćaju gas, plaćaju sve one obaveze koje proističu iz poslovanja kao i sve druge kompanije. Ničim one nisu nagrađene.
To je dobro za javne finansije, to je dobro i za ostatak privrede, jer je loše raditi u jednom sistemu i u jednom društvu gde je neko povlašćen, a neko nije. Neko ima beneficije, neko nema beneficije.
Ovih 17 kompanija funkcionišu i rade same po sebi i to im daju šansu da mogu u periodu do godinu dana, a to je i šest meseci i tri meseca i tri dana ili sedam meseci, ali najvažnije je da se uradi na jedan transparentan način, da se uradi na pošten način, da se uradi, što je možda i najvažnije, na održiv način. Zbog toga mislim da je ovaj amandman i sastavni deo zakona, a u ime poslaničke grupe SNS ću pozvati gospodina Sertića da nam periodično daje izveštaje šta je urađeno u tih 17 kompanija i gde je posao završen. To je podstrek za one druge koji nisu taj posao završili. To je znak i za zaposlene u tim firmama da moraju malo brže da funkcionišu i da se probude. Mislim da je to dobar način u jednom parlamentarnom dijalogu.
U svakom slučaju, mislim da je ovaj amandman dobronameran, ali za SNS neprihvatljiv, jer mislim da je predlagač zakona već tu mogućnost i predvideo.

Zahvaljujem.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Gospodine Živkoviću, imate pravo na repliku. Niste u negativnom kontekstu pomenuti, ali evo, ako želite, izvolite.

Bez želje da menjam ton današnje rasprave, samo par objašnjenja.
Rekao sam za ovu treću fazu, poslednjih šest godina hibernacije i šibicarenje, pa sada ko se prepoznao. Postoje i bolji, precizniji i stručniji izrazi od šibicarenja, ali mislim da je šibicaranje najjasniji za prepoznavanje.