Hvala predsedavajuća.
Moram da započnem izlaganje jednom anegdotom. U jednom restoranu sedeo je neki od aktuelnih ministara i objašnjavao koliko je teško biti ministar, koliko je teško upravljati velikim sistemom, koliko je to velika odgovornost i posvećenost svakodnevnom radu. Društvo je klimalo glavom i govorilo – jeste, zaista, jako je teško biti ministar. Ali, onda se negde sa strane, iz ćoška, čulo – ima nešto što je mnogo teže od pozicije ministra, a to je kad ste bivši ministar.
Negde u tom svetlu ja zaista razumem ton kojim ova rasprava ide. Sa izuzetnim zadovoljstvom, odobravanjem, sve kolege i ja prihvatili smo to da će zaista poslanici i opozicije i pozicije glasati za ove predloge zakona koji potvrđuju ove odluke i sporazume i to jeste jako dobro. Ono što se meni nije dopalo, a verujem ni građanima, je vrlo mali deo diskusije gde se govorilo konkretno o ovim predlozima zakona odnosno odluka, a mislim da građani treba nešto i o tome da čuju i da je rasprava bila upravo zahvaljujući poslanicima opozicije, koji se nisu dovoljno pripremili, sadržinski. Jesu politički, sa oštrom kritikom, koja ima uvek isti naslov – ništa ne valja, sve je loše, nemam argumente, nemam dokaze za to, ali imam opšta mesta da kažem da su loši kapaciteti Vojske, da se urušava standard pripadnika Vojske, da je stanje bezbednosti pod znakom pitanja, da je spoljna politika loša, itd.
To su rečenice koje smo mogli da slušamo tokom današnjeg dana, a koje apsolutno ne stoje. Ja sam pažljivo slušala. Želela sam da budem objektivna, koliko to meni dozvoljava pozicija na kojoj sam, i htela sam da zapisujem argumente koji govore u prilog tvrdnjama poslanika opozicije. Nisam uspela ništa da zapišem. Ako sam za nešto i pomislila da je tačno, ministar Gašić je nakon toga odmah u odgovoru pokazao da to nije argument, da je to laž, da je to manipulacija, da je to zloupotreba, i to jedna snažna zloupotreba medijskog prostora, dakle, direktnog TV prenosa.
Ali, bilo bi u redu da zaista poslanici opozicije, kada imaju ovaj besplatan televizijski prostor, barem sede u ovoj sali, barem imajte mali prostor, da se obrate biračima i da kažu. Jedan kolega koji je od skoro nezavistan poslanik je zaista, čini mi se, u svom kratkom petominutnom izlaganju, jer više i nemaju nezavisni poslanici, izneo deo svog budućeg izbornog programa. Kažem, pažljivo sam slušala. Jedan drugi poslanik je rekao da opozicija uvodi novu praksu u srpski parlament.
Znate, da bi se nešto dogodilo, uvek je potrebno da tu budu dve strane, i opozicija i pozicija. A pozicija ne želi, zaista širokogrudo i sa širokom javnom raspravom i dobrim pripremama svih predloga zakona, ne samo ovih koji su danas na dnevnom redu, znači, želimo upravo na taj način, i širokim konsultacijama, na sve moguće načine, kontaktima sa ministarstvima, radnim grupama koje pripremaju zakone, da budemo u kontaktu i da pripremimo na kraju ono, kada dođe u salu srpske Skupštine, da to bude kompromis oko koga se većina zaista složila, većina poslanika u srpskom parlamentu, i opozicije i pozicije. A onda kolega kaže – mi smo uveli tu praksu da svi glasaju za, i opozicija i pozicija. To jeste zaista lepo, jer ne možemo ništa da uradimo jedni bez drugih.
Ono što su predlozi zakona koji dolaze, čiji je matični odbor Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, uglavnom se usvajaju tako – većinom. To su zakoni koji se tiču i Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova i izuzetno sam zadovoljna i ponosna zbog toga. Ali, moram reći da je tu uložen veliki rad, i to svih članova Odbora, posebno poslanika opozicije. Dakle, uvođenje prakse je zajednički rezultat rada i to građani treba da znaju i mislim da treba da se ceni zajednički trud na usvajanju što boljih zakona.
Još ću samo jednom podsetiti da ova četiri predloga zakona imaju 30-ak strana ukupno. Mnogi poslanici nisu želeli ni to da pročitaju i da se pripreme. Sve ovo govorim pre svega gledaocima. Jer, neko treba da ceni i onaj rad poslanika koji se ne vidi, koji nije samo u ovom plenumu.
Dakle, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove imao je do sada 35 sednica, a postojimo samo godinu dana, što se čini, ako izuzmete one minimalne nedelje kada nismo radili, a gotovo svake nedelje smo imali određeni odbor, a to nije pro forme, da ne govorim o tome da redovno ministri dolaze, i ministar odbrane i ministar policije i podnose informaciju o radu, gde mi možemo da im postavljamo pitanja.
Zahvaljujući poslanicima Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, pripremljena je za ovu sednicu informacija o političko-bezbednosnoj situaciji o multinacionalnim operacijama u kojima učestvuju pripadnici Vojske Republike Srbije, i to vrlo obimno, na nekih 50-ak strana, gde ste mogli, ukoliko vas zanima, da pročitate a onda saopštite građanima Srbije gde to odlaze naši pripadnici Vojske Srbije i da li je to samo onaj mali krug ljudi koji odlučuju u Vojsci o tome gde odlaze pripadnici multinacionalnih operacija ili i mi možemo da saopštimo građanima kako, pod kojim uslovima i okolnostima oni tamo rade. To su informacije koje mogu biti dostupne građanima, za razliku od onih koje su se mogle danas čuti, a nije dozvoljeno da budu prezentovane javnosti zbog nekih drugih viših interesa.
Da ne bih govorila o ovim detaljima i predlozima zakona, jer, već smo negde i pri kraju rasprave, nešto se moglo čuti danas, ali, želim da kažem ono što se nije čulo, a to je da je izuzetno pozitivno ocenjeno učešće naših pripadnika u multinacionalnim operacijama. O tome svedoči i izvestan pritisak različitih diplomatskih misija u Srbiji koje su insistirale, svakodnevno to čine, da se što pre stavi na dnevni red parlamenta ova odluka o učešću pripadnika Vojske Srbije i Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama. Jer, vrlo im je važno da ima naših pripadnika, jer su se pokazali i kao stručni i kao posvećeni i kao ljudi koji šire dobar duh, pozitivnu atmosferu i prave dobre rezultate na terenu.
Želim i zbog ljudi koji su u multinacionalnim operacijama da kažem da kada se govori o pozicijama na kojima je 670 pripadnika Vojske Srbije u 19 multinacionalnih operacija, tu su vojni posmatrači, štabni oficiri, medicinsko osoblje u sanitetskim timovima i vojnoj bolnici, pešadijska odeljenja, pešadijski vod, četa i autonomni timovi za zaštitu brodova. To su neke od pozicija na kojima se nalaze naši ljudi.
Što se tiče finansijskih sredstava koja su potrebna da se realizuje ovaj predlog Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije, dve trećine su obezbeđene iz budžeta, jedna trećina, okvirno govorim, biće obezbeđena nadoknadama koje će UN da uplate Ministarstvu odbrane na ime učešća u ovim multinacionalnim operacijama.
Mi trenutno, još jednom da ponovim, imamo sedam mirovnih operacija UN i četiri multinacionalne operacije EU, u kojima smo aktivni i imamo još sedam operacija UN, jednu EU u kojoj do sada nismo učestvovali, ali su oni uneseni u ovaj novi Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije. To ne znači da će oni neminovno i učestvovati, odnosno da će otpočeti svoje učešće, već smo na taj način mi samo stvorili uslove da ispunimo tu obavezu koja nam proizilazi iz zaključenog memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i UN.
Želim da se zahvalim svima koji su danas učestvovali u diskusiji. Dakle, biće ovo još jedan set zakona o kome ćemo svi složno glasati, jer to jeste nešto što je prioritet Srbije u ovom trenutku. Naše učešće u multinacionalnim operacijama je vrlo važan spoljnopolitički prioritet. Spoljnopolitička diplomatska ofanziva koju sprovode svi članovi Vlade Srbije, svi predstavnici, funkcioneri koji su uključeni u predstavljanje zemlje je apsolutno, sa svih strana, pozdravljena izuzetnim pohvalama. To mogu da svedoče i svakodnevne posete različitih diplomata, političkih predstavnika različitih zemalja, od istoka do zapada, koji svakodnevno daju velike pohvale, pre svega aktivnostima premijera Srbije Aleksandra Vučića.
U Danu za glasanje, Poslanička grupa SNS glasaće za ove predloge zakona.
