Ne možete gospodine Veselinoviću, možete jednom do pet minuta.

Dobro. Hvala vam.

Zahvaljujem vam.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i Ivan Karić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, samo bih htela nešto da pojasnim. Znači, član 4. govori o načelima sistema odbrane od grada, pa su jednom delu koji se odnosi na načelo naučne zasnovanosti i ekonomske opravdanosti odbrane od grada kaže – stanovništvo i imovina štite se od grada metodama koje su naučno zasnovane uz uvažavanje zakonitosti prirodnih procesa i zaštite prirodnih vrednosti kao i ekonomske opravdanosti ove zaštite.
Mi smo mislili da ovaj izraz „zaštite prirodnih vrednosti“ nekako nije prikladan pa smo predložili, čini mi se, po meni adekvatniji, precizniji pojam, a to je – životna sredina. Još jednom se zahvaljujem Vladi što je imala sluha za dobru volju poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS i ZS, te je usvojila ovaj naš amandman. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo Karavidić.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, podneo sam na ovaj predlog zakona ukupno sedam amandmana, hvala Vladi što je tri amandmana prihvatila, ali jedan od ključnih amandmana je ovaj amandman na član 5. a on glasi da su subjekti sistema odbrane od grada organi državne uprave i organi jedinice lokalne samouprave.
Šta to konkretno znači? Uvaženi ministre, ja sam već u načelnoj raspravi u ovom plenumu rekao, da smatram da je potpuno nepotrebno da se u zakon ubacuju organi AP Vojvodine, jer ne vidim šta bi oni to uradili. Od Drugog svetskog rata pa na ovamo do 1992. godine imali smo više zakona iz bivših republika, iz Jugoslavije, kada su čak i tada autonomne pokrajine bile i moram da kažem jedan vid države, nikada nisu učestvovale u sistemu protivgradne zaštite. Dao sam primer i okolnih zemalja koje su takođe u EU, ali svi nivoi vlasti nisu obuhvaćeni u Zakonu o protivgradnoj zaštiti, konkretno primer Republika Hrvatska.
Ono gospodine ministre što se u našem narodu kaže kada je mnogo babica, kilavo dete. Suština ovog zakona je da zakon treba biti jedinstven, da zakon treba biti efikasan i da se zna ono što su već i kolege rekle, ako se desi nepogoda ko je odgovoran ako sistem zataji. Mi, gospodine ministre, imamo sada u sistemu nesporno je državu imamo lokalne samouprave koje imaju nadležnost i nažalost, po meni ubacuju se ceo jedan član, a to je član 8. ubacuje se i autonomna pokrajina.
Moram da podsetim zbog građana, ali i zbog kolega narodnih poslanika da mi u sistemu protivgradne zaštite nemamo samo strelce, laserne stanice i rakete koje su neophodne da bi sistem funkcionisao već imamo i radarske centre koji su najvažniji segment, ako mogu da kažem ovog sistema.
Ja sam i pre dva dana u načelnoj raspravi pominjao da je centralni deo Šumadije, znači potez od Kragujevca, Topole, Aranđelovac, bio 2014. godine pogođen gradom upravo zbog toga što je zatajio radarski centar Bukulja.
Ako mogu da podsetim da imamo radarski centar Fruška Gora koji koordinira svim radarskim centrima u Srbiji i koji, ako bi zbog bilo čega, zatajio ni jedan radarski centar u Srbiji koji koordinira rad strelaca ne može na adekvatan način da reaguje.
Ja mogu da pretpostavim da, hvala Bogu, organi AP će funkcionisati u narednom periodu, ali bih podsetio da nema nikakve potrebe da bi, apriori, atributi državnosti trebali da se kod ovakvog jednog zakona daju organima AP. Ni ja lično, ni stranka kojoj pripadam nemam ništa protiv AP.
One su jasno definisane Ustavom Republike Srbije, ali ne treba ići na nešto što smatram da je potpuno nepotrebno i suvišno u ovom zakonu, jer sve što je predvideo i član 8. gde se stavljaju nadležnosti AP, to već mogu da rade i organi državne uprave i organi lokalne samouprave i ako je potrebno da se na određen način i pomogne oko finansiranja sistema gde je potrebna i AP, to se može odraditi preko lokalnih samouprava.
Zbog toga smatram, da još jednom ponovim, ovaj zakon treba da bude jasan, treba da bude efikasan. Sistem odbrane od grada nema potrebe da se sada širi na nešto što nikada apsolutno nije bilo od Drugog svetskog rata na ovamo.
Zbog toga još jednom molim narodne poslanike da ovaj amandman podrže. Meni je drago, juče na Odboru za bezbednost, od devet prisutnih članova, četiri člana je glasalo da se ovaj amandman prihvati. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
De li neko želi reč po amandmanu? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Izvolite, gospodine Veselinović.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Prijavio sam se za prethodni amandman na član 6., bio sam u sistemu, ali nešto nije u redu sa sistemom.)
Znam da niste bili u sistemu, ali nema problema. Izvolite, gospodine Šutanovac, ako vam je stalo da obrazložite vaš amandman. Izvolite.

Gospodine Bečiću, ja nisam u vašem sistemu, nije to ništa novo.
Prijavio se jesam, nego ne znam zbog čega nije reagovala poslanička jedinica.
Član 6. ustvari je suština ovog celog zakona, i da bi mogli da analiziramo taj zakon, ja ću pokušati da taj član ili ceo zakon, da vas vratim samo nekoliko godina unazad, a siguran sam da kolege iz MUP-a Srbije koji sede ovde, znaju o čemu se radi, jer su i tada bili saučesnici u nečemu što smo radili i što je danas ispalo pogrešno.
Naime, Uprava za vanredne situacije tadašnjeg MUP-a i tadašnja Uprava za vanredne situacije u Ministarstvu odbrane su se sjedinile u to vreme na zahtev, insistiranje tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, gospodina Dačića.
Lično sam bio protiv. Smatrao sam i smatram i danas da Srbija, imajući u vidu da nema kapacitet, da ima ministarstvo za vanredne situacije, kao što je u Ruskoj Federaciji, da Srbija treba da razmišlja i siguran sam da će se u tom pravcu ići pre ili kasnije, bez obzira na obrazloženja koja su data u odbijanju našeg amandmana, koja kažu da, mislim formiranje novog tela, odnosno agencije kako amandman predviđa, zahtevalo značajna finansijska sredstva, što ne mislimo da je tačno, i kaže se da se amandman odbija - naročito imajući u vidu da u sistemu organa državne uprave već postoje organi koji mogu da efikasno sprovode nadležnosti u ovoj oblasti.
Dakle, mi smo u sistemu državne uprave, koliko ja znam, a verujte mi da znam, praktično sve organe koji mogu da se bave time, iscrpeli, RHMZ je to već uradio, je li tako? Onda smo 2011. godine, kažem, ponovo na insistiranje vašeg koalicionog partnera, gospodine ministre, tu stvar prebacili u Sektor za vanredne situacije.
Sektor za vanredne situacije je radio nekoliko godina tu stvar, ispostavilo se da nije nivo kvaliteta na potrebnom i danas ponovo vraćamo tu stvar u RHMZ, sa željom da ponovo se time bavi neko ko, smo 2010. odnosno 2011. godine zaključili da to ne može kvalitetno da radi.
Zbog toga Demokratska stranka ide ispred, ukoliko u pojedinim državama Evrope ili Americi postoje agencije za vanredne situacije, smatramo da je to dobro rešenje i za Srbiju.
U jednom trenutku kolega iz MUP-a mi je rekao da postoji opasnost da sektor za vanredne situacije prevaziđe direktorat policije. Znači, to je anegdota, nije to toliko strašno, ali činjenica jeste da je veoma veliki deo tog posla, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pao na vanredne situacije, a to nije suština policijskog posla ili posla unutrašnjih poslova, jer siguran sam gospodine ministre da ste i sami svesni da vam to odvlači mnogo vremena u odnosu na one potrebe koje su potrebe građana Srbije.
Danas je puna godina kako MUP-a nema postavljenog načelnika Uprave kriminalističke policije. U međuvremenu hvalimo se rezultatom u kome se privode carinici i policajci, sve je u skladu sa amandmanom, što je potpuno razumem. Kod nekih je nađena čak i čokolada.
Priveden je sudija sa 1700 evra mita, da li da, da li ne, videćemo u sudskom procesu. Policija upada u noćne klubove. Tu ne nalazi ništa u nekoliko navrata. Čak se dešava da je lokal zatvoren pre nego što policija dođe, pa na lokalu piše – zatvoreno zbog racije i sve je to, između ostalog, zato što očigledno vrh MUP-a ne posvećuje dovoljno vremena onim problemima koji su neophodni

Gospodine Šutanovac, molim vas.

… u vanrednim situacijama…