Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, verovatno ne treba ni da kažem zbog čega reklamiram Poslovnik. Član 106. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u kome jasno piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja.
Mi sada ovde umesto zakona o gradu pričamo o svemu onome što nije na dnevnom redu i svemu onome što vi dozvoljavate zato što to izgovaraju poslanici iz vaše poslaničke grupe. Gospodin prethodni govornik… (Isključen mikrofon)

Gospodine Veselinoviću, dovoljno je, razumeo sam da smatrate da sam prekršio Poslovnik.
(Janko Veselinović, s mesta: Imam dve minute da obrazložim.)
Do dve minute.
(Janko Veselinović, s mesta: Do dve minute, znači ne preko dve.)
Pročitajte Poslovnik, gospodine Veselinoviću. Kada se nešto kaže do dve minute, ne morate da govorite dve minute. Dovoljno je da predsedavajućem obrazložite zbog čega mislite da je on prekršio Poslovnik.
Kao što ste videli, reagovao sam, upozorio sam gospodina koji je govorio da smatram da treba da se vrati na amandman. Završeno je izlaganje.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Janko Veselinović, s mesta: Da.)
Da, hvala.
Gospodine Stefanoviću, vi imate pravo na reč, ali bih vas zamolio, pošto je gospodin Marković imao pravo na repliku pre nego što sam dao reč gospodinu Babiću.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, smatram da je jako važno pitanje koje smo otvorili oko naziva organa koji će biti nadležan i koji će nositi sve ove poslove u narednom periodu, zbog suprotstavljenih mišljenja i stavova koji se tiču ovog predloga. Ovo što je gospodin Šutanovac obrazlagao jeste jedan od načina kako misli da celovito možemo rešiti problem.
Ono što je jako važno istaći u ovoj diskusiji, ono što bih zamolio i gospodina ministra Stefanovića i sve narodne poslanike da razjasnimo, u obrazloženju, gospodine Stefanoviću, razloga donošenja ovog zakona, kaže se – tačno je da su odlukama iz 1992. godine obustavljene primene zakona iz tog perioda i da su odlukama o ministarstvima neke nadležnosti prenete na republički zavod. Takođe se u obrazloženju kaže da je 2011. godine donet zakon koji tretira ovu oblast.
Vi ste danima, a posebno ovde u raspravi, nametnuli temu da zakon ne postoji. I gospodin Babić i svi ostali poslanici sve vreme pričaju o tome da je ova delatnost bila potpuno van zakona. Nametnuli ste temu da neko nije mislio o ljudima, o građanima, a upravo dešavanja koja su se desila u Srbiji 14. maja i ovih nedelja i meseci iza nas govore koliko ste u stvari vi nesvesni da je zakon postojao, koliko niste bili sposobni da organizujete službe, koliko niste primenjivali postojeće zakone. Došli ste ovde sa idejom da je neko drugi odgovoran što navodno ne postoje zakoni i svi poslanici o tome pričaju kao da nisu pročitali materijal.

Vreme.

Mogu li samo da završim rečenicu?

Izvolite, završite rečenicu.

Suštinsko pitanje ovde, poštovani ministre, jeste ako ste nametnuli temu da zakon nije postojao, pa kako je moguće da onda država postupa u prethodnih više godina po ovom pitanju?

Zahvaljujem.
Dao sam vam sekundi da završite rečenicu.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Ovo, naravno, nije tačno. Od 1992. godine ne postoji zakon o zaštiti od grada. Ako postoji pokažite mi gde, koji je „Službeni glasnik“, koji broj. Kada je donet zakon o zaštiti od grada?
(Jovan Marković, s mesta: Godine 2011.)
Godine 2011. je donet zakon o zaštiti od grada? Gde piše? Hajdete, molim vas, mi moramo da budemo ozbiljni. Postoji u zakonu kako se donosi zakon. Narodna skupština je morala da odluči o tome. Pokažite mi „Službeni glasnik“ i broj „Službenog glasnika“ gde je proglašen ukazom predsednika Republike zakon o zaštiti od grada. Dakle, nije ga bilo, jer ga nije bilo.
Što se tiče ovoga, moram da kažem da je jedna čitava priča složena zamena teza. Ne treba vanredne situacije da se bave preventivom, jer to je onda isto kao kada biste dali Sektoru za vanredne situacije da gradi puteve da bi prevenirao klizišta ili da gradi nasipe da bi sprečio izlivanje reka. Onda bi ta institucija preuzela sve poslove u zemlji da bi sve bilo preventivno. Morala bi da vodi Elektroprivredu da bi sprečila iskakanje elektrosistema iz mreža, da bi sprečila da se to zapali. Na takav način kada bi bilo uređeno, onda bi taj sektor ili agencija ili kako god hoćete bilo svemoguće. Ovo treba da radi institucija koja prati hidrometeorološku prognozu.
Neću se javljati posebno, samo da kažem gospodinu Babiću, da mu još jednu stvar dodam zato što mislim da je na dobrom tragu i samo sam hteo da pored ovog slučaja visoke korupcije, koji se sada u zemlji rade na način da se prikupi dovoljno dokaza, da se to preda tužilaštvu, onda sud naravno odlučuje ko je kriv ili nije, ali se radi na vrlo ozbiljan i odgovoran način i pokazujemo da nikoga neće štititi ni uniforma, ni značka, kao što smo to pokazali kada smo priveli 29 policajaca koji su uhvaćeni u korupciji. Meni to nije drago što se to dešava u zemlji, ali mi je drago što se Ministarstvo protiv toga bori i pokazuje da niko neće biti zaštićen, pa ni neko ko je nosilac političke funkcije, ni neko ko je bogat i tajkun i ima ozbiljno imovinsko stanje.
To nije bio slučaj u prethodnim godinama. Ta borba je bila selektivna. Danas je borba protiv korupcije i kriminala jedan ozbiljan proces u kome se Vlada Republike Srbije, njen premijer i nadležna ministarstva protiv ovog bore iskreno i pokazuju da hoće da se u Srbiji živi i poštenije i bolje.