Izgleda da smo počeli pojam replike da tumačimo svako na svoj način. Molim vas, konsultujte malo ovaj Poslovnik o radu. Tamo decidno kaže kada se ima pravo na repliku i ako treba mogu da ga pročitam, a mislim da nema potrebe jer toliko dugo ovde već radimo i ne vidim uopšte osnov za repliku.
Izvolite, po amandmanu, ali samo da vam vratim vreme pošto je već 32 sekunde prošlo u mom, da kažem, nepotrebno izazvanom dijalogu.

Pokušaću onda vrlo kratko. Ne vidim po kom osnovu bi bio veći trošak, to je pretpostavka, kao što i naš amandman jedan od dve opcije. Jedna opcija je da se vrati u RHMZ, a ovo je druga opcija da se napravi agencija. Dakle, dajemo dve mogućnosti. Naravno, da vam je bliža prva.
Ova druga mogućnost ni u jednom elementu ne pokazuje zašto bi bili veći troškovi. Zašto kada su iste službe, iste nadležnosti, isti ljudi koji to sada već rade, isto finansiranje koje sada postoji i za RHMZ, a to je za naknadu štete od osiguranja itd. što je inače drugi problem.
Dakle, ja ne vidim gde je tu dodatni trošak, pogotovo ako se smanji broj agencija, kao što ste obećali u predizbornoj kampanji. E, kod zaposlenih, tako je do 2012. godine bilo, bilo je masovno stranačkog zapošljavanja. Ali, i od 2012. godine još više.
Jeste, pa jeste gospodine Babiću…
(Zoran Babić, s mesta: Kako se meri? )
… pogledajte spisak zaposlenih, broj zaposlenih po srpskim agencijama i vrlo lako ćete ustanoviti da je povećan broj zaposlenih i to u nekim agencijama do 50% i vi sada meni ćete da tvrdite, a znate da nije tačno, da su to ljudi primljeni na konkursu, nije tačno, da su to ljudi koji nisu stranački kadrovi, nije tačno, apsolutno sve stranački vojnici.
Drugim rečima, to nije ni moj, a ni vaš argument, niti će to nešto dobro da uradi.
Bilo bi dobro da vi to prekinete, ako možete, a možete, jer imate i vlast, imate i nož i pogaču, pa secite.
A nećete da sečete? Dobro, onda će doći neka nova vlast posle vas, mnogo brže nego što mislite, pa će to morati da uradi. Hvala.

Gospodine Babiću, jeste da vas je spomenuo po imenu, dobro, hajte. Da raščistimo. Nemojmo sada prebacivati ono što nije tačno. Gospodina Stefanovića sam pratio, prozvao je Babića imenom i prezimenom, jasno i glasno i na taj način mi onemogućio da je njemu ne dam repliku, niti ja imam posebne simpatije prema Babiću, nego kao saradniku, niti bilo kome, nego pokušavam da radim po Poslovniku o radu, kako je predviđeno.
Izvinjavam se, gospodine Babiću, ponovo se prijavite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Ja samo ne znam koji je to uređaj koji meri ko je zaposlio više, a ko je zaposlio manje, osim eto političkog izbačenog argumenta iz rukava, koji nije utemeljen u istini.
Srpska napredna stranka se odnosi prema javnim finansijama prema građanima Republike Srbije, odgovorno. Na način što smo prvo doneli zakon, zaustavili zaposlenje u javnom sektoru, zakon za koji bivši režim nije imao ni snage ni volje, ni bilo čega, ni želje da tako nešto uradi.
Napravili smo presek koliko je to ljudi zaposleno u javnom sektoru, od mesne zajednice do ministarstva. Da li je to palo na pamet bivšem režimu? Ne, nije, zato što u tako neraščišćenim odnosima, u toj mutnoj vodi, rešavalo se sve i svašta.
U partijskom zapošljavanju, govorio sam i tada, a govoriću i sada, nema nevinih, samo što se ta količina krivice je direktno proporcionalna dužini ostanka na vlasti.
Bivši režim je na vlasti 15 godina i dan danas u Vojvodin radi šta god hoće i kako god hoće. Za to imaju vremena, i za različitog osvetljavanja po Srbiji, i za različitog mitingašenja, sa računom stranke koja je u blokadi. Odakle, kako? Netransparentno finansiranje, od kojih para? I SNS koja svoju odgovornost može da meri jednom godinom, godinom kada smo doneli sve ove zakone.
U ostalom, možemo da pokažemo i da li je neko od nas ko je radio ili radi još uvek u javnom sektoru, baš primljen u nekom ministarstvu ili u nekom preduzeću po konkursu?

Reč ima narodni poslanik Milan Kovačević.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, nijedan od dosada navedenih razloga za uvođenje neke nove agencije, kao što su prethodni govornici govorili, da i ovako ima dosta agencija u kojima su i sami oni učestvovali, projektovali ih i zapošljavali, verovatno zapošljavajući i imajući na umu da će to SNS raditi po toj njihovoj metodologiji i načinu, zapošljavati ponovo te iste kadrove.
Otvaranjem nove agencije i neke nove institucije, zahteva od direktora, administrativnu službu, službu obezbeđenja i sve drugo što iziskuje dodatne troškove, tako da nijednog validnog razloga u ovom trenutku nema za izmeštanjem i otvaranja neke nove agencije. Ne vidim razloga zašto tolike polemike.
Danas se zalažu za agenciju da zatvorimo te agencije, bez obzira čiji su to partijski kadrovi, a znamo svi da su to partijski kadrovi iz nekog bivšeg režima, s obzirom da su to sve agencije koje su otvorene i formirane posle 2000. godine.
I u ovom trenutku isto govori da vodimo računa o tim ljudima, neovisno, bez obzira, jer je prethodni režim dosta opustošio i ostavio nezaposlenih ljudi, katastrofalnom privatizacijom koja je sprovedena u prethodnom periodu. Hvala.

Na član 7. amandman su podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga i Đorđe Stojšić.     
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, amandman na član 7. koji možda na prvi pogled izgleda kao tehnički, a to je da se broj 15 menja brojem 1, ali je ustvari suštinski i zbog toga hoću da ga posebno naglasim, a to znači da će izveštaj o pripremljenosti sistema za odbranu od grada, Vlada Republike Srbije usvajati 1. aprila kalendarske godine, jer sezona počinje 15. aprila i smatram da je ovo izuzetno važno i u Predlogu zakona je stajalo da Vlada taj izveštaj usvaja 15. aprila, kada već sezona počinje.
Drago mi je da je ministar prihvatio ovaj amandman i ovu sugestiju, jer smatramo da su dve nedelje sasvim dovoljne, da u slučaju da pojedinim lokalnim samoupravama ili fale strelci ili određeni lanserni sistemi ne rade, ili nešto treće, ili četvrto, ne funkcioniše, dve nedelje je dovoljno da se to ispravi, da se sistem uredi i da može da na adekvatan način, da se počne sa funkcionisanjem 15. aprila.
Još jednom zahvaljujem Vladi što je prihvatila ovaj amandman.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, kolege poslanici, predlog ovog amandmana odnosi se, pre svega na podtačku 1) gde se definiše ovo o čemu je kolega Jovanović govorio, da se termin o izveštajima sa 15. aprila, po našem predlogu promeni na 15. februar.
Drugi predlog koji smo dali u ovom amandmanu, u ovom članu, jeste da se u podtački 2) izveštaj o funkcionisanju sistema odbrane od grada sa predlogom programa rada za narednu godinu, uskladi sa programom rada Vlade, u našem predlogu dostavi do 1. novembra tekuće godine.
U obrazloženju Vlade zbog čega je odbijen ovaj predlog, kaže se da se amandman ne prihvata iz razloga što nije potrebno opredeljivati tačne datume dostavljanja redovnih izveštaja itd.
Poštovani ministre, mislim da je jako važno da još jednom obratite pažnju na predloge koje smo dali i u članu 6. i u članu 7. odnosno amandmane, zbog toga što oni suštinski određuju pitanje odgovornosti i pitanje dinamike donošenja određenih odluka.
Ako se dobro analizira ovaj predlog, videćte da smo kroz ove predloge predložili u stvari da se izveštaji rade na osnovu iskustava i na osnovu činjeničnog stanja koje se odnosi na prethodnu godinu. To znači, prva stvar, u ovoj tački 7. ako bi se naš predlog usvojio onda bi jedinice lokalne uprave, onda bi Republički zavod, Vlada i sve nadležne institucije svoje programe usvajali i donosili do 1. novembra tekuće godine i to je dovoljno važan osnov, odnosno važan datum da se može taj predlog, ti izveštaji uvrstiti u programe svih tih institucija za sledeću godinu odnosno u budžet Vlade Republike Srbije.
Sledeće, ako bi se izveštaji o trenutnoj situaciji stanja u tim institucijama usvajali ne do 15. aprila odnosno do 1. aprila kako je to kolega predložio, nego do 15. februara, onda bi se sa sigurnošću i izvesnošću moglo planirati, onda bi se sa sigurnim ishodom moglo tačno znati šta ko treba uraditi do 15. aprila kako bi se određene stvari ispravile, odnosno kako bi sistem funkcionisao i bio u ispravnom stanju.
U slučaju da se ostavi nedefinisano stanje, a vidim da je to potpuno sigurno, s obzirom da i ministar i predsedavajući parlamenta imaju važnija posla i da razgovaraju verovatno o važnijim temama nego da slušaju ove predloge, onda ćemo doći u situaciju da i dalje ovo društvo neće moći da zaključi ko je odgovoran i ko je kriv za propuste koji se dešavaju u ovoj oblasti.
Mi smo, poštovani ministre, upravo zbog toga što smo uvažavali i ovu temu i poštovali i ovaj predlog zakona, želeli da damo svoj doprinos i mislimo da su ovo ključni argumenti, odnosno ključni predlozi koji će ovaj zakon unaprediti odnosno sistem učiniti efikasnijim.
Ako biste dobro analizirali, videli biste da ovde kroz ove predloge stavljamo u prioritet primenu ovog zakona u odnosu na sve druge zakone, čini mi se, koje smo ovde usvajali. Onda biste videli da biste vi kao nadležni organ, odnosno organ koji bude nadležan u narednom periodu, u ovom slučaju Republički zavod, imao mogućnost da utiče na donošenje programa, na usvajanje izveštaja od lokalnog nivoa, pokrajinskog nivoa, pa sve do Vlade, onda biste imali čistu i jasnu situaciju oko utvrđivanja odgovornosti za sve ono što se ne čini.
Ukazao sam u načelnoj raspravi na problem da ovaj zakon ni u jednom jedinom svom delu ne tretira pitanje odgovornosti za nečinjenje u liniji upravljanja, u sistemu rukovođenja, u izvršavanju poslovnih obaveza i ako biste ovo promenili, prihvatili naše predloge, onda biste vrlo jasno utvrdili odgovornost ko je kriv što ove godine u Republičkom budžetu nije opredeljen iznos od 130 miliona za strelce koji je u 2014. godini bio opredeljen.
Ako biste to utvrdili, onda bi bila i jasno utvrđena odgovornost zbog čega nije bilo reakcije 14. maja u Arilju, Ivanjici i okolnim selima. Ako biste to utvrdili, znali biste ko je odgovoran što nije bilo te pozicije u budžetu za 2015. godinu, nego ste u danu kada se dešava velika nepogoda i velika katastrofa koja je veličine preko 12 miliona evra za te ljude, onda u tom danu ste doneli odluku da se zaboga, preko Ministarstva finansija odvaja 80 miliona dinara za strelce.
Zar to nije priznanje propusta? Zar to nije priznanje nečinjenja? Zar to nije priznanje ne samo da Vlada nije radila svoj posao, nego institucije koje su bile nadležne za taj posao?
Ako biste ovaj program, odnosno ove amandmane usvojili, vi bi ste u narednom periodu, kao Vlada vrlo lako i brzo utvrđivali odgovornost. Znali biste ko je odgovoran za Kragujevac, desila se ogromna šteta u okolini Kragujevca. Znate li šta je odgovor zbog čega je nastala šteta? Da, mi smo kupili rakete i o tome pričate danima ovde kako ima rakete više nego ikada, samo je problem što ih niko ne ispaljuje, a odgovor zbog čega nije bilo reakcije u Kragujevcu jeste - kupljene su rakete, one su bile u Užicu, ali nismo imali dostavno vozilo i niko nije odgovoran što nema dostavnog vozila da se one preteraju u Kragujevac.
U ovom slučaju za 14. maj, kada se desila ova nepogoda niko ne može da utvrdi odgovornost zbog čega nisu ispaljene rakete. Jedni tvrde nije bilo ugovora sa strelcima zato što nije bilo pozicije u budžetu, drugi tvrde da nije bio tehnički ispravan sistem. I u jednom i u drugom slučaju nemate pitanje odgovornosti, a onda ćete doći u situaciju da lokalne uprave procenjuju štetu, da lokalne uprave slušaju građane zbog čega su i kako pretrpele štetu, da oni plaćaju svoje, odnosno neke nadoknade i niko neće biti kriv.
Ovde se postavlja pitanje da li ste vi potpuno svesno zbog toga što sistem ne možete da nosite i ne možete njime da upravljate, preneli odgovornost na zavod, svesni da je preko 500 miliona dinara minusa u budžetu u toj instituciji ove godine, svesni da i oni ne mogu nositi te poslove, svesni da i Ministarstvo poljoprivrede nije spremno da ih prihvati samo zarad toga da sve ove propuste koje ste načinili, u stvari stavite pod tepih. Hvala.