Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Dakle, Vlada ostaje pri tome da je izveštaj važnija i ozbiljnija forma podnošenja ovakvog oblika informacija zato što želimo da damo značaj, ali se potpuno slažemo i sa vama, a o čemu smo govorili u načelnoj raspravi, jer postavlja se pitanje šta će se dogoditi ako niži organ ne usvoji taj izveštaj, ne možemo na takav način da zaustavimo sistem protivgradne zaštite. Tu ste potpuno u pravu. Zato smo imali rešenje amandmanom odbora da se taj deo izmeni. Postoji amandman odbora koji predviđa da se izbacuje izveštaj, dakle usvajanje izveštaja, samo postoji podnošenje izveštaja. Dakle, lokalna samouprava prima izveštaj, ali ga ne usvaja i time se praktično prihvata suština, duh onoga što ste vi želeli da predložite, tako da vam hvala na tome.

Na naziv glave III amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Vlada prihvata ovaj amandman.

Zahvaljujem se.
Konstatujem da je ministar prihvatio amandman.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Balša Božović, mr Aleksandar Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marijanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, smatram da ste, gospodine Stefanoviću, napravili grešku kada niste prihvatili ovaj amandman.
Naime, u ovom amandmanu se jasnije definiše šta znači reč „saradnja“. Dakle, u pravnom smislu reč „saradnja“ ne znači ništa u koliko nije definisano u čemu se ona sastoji. Saradnja može biti politička, duhovna i svaka druga.
Ovde smo predložili da se saradnja definiše kao saradnja u skladu sa programom razvoja i rada sistema odbrane od grada i godišnjim planom odbrane od grada, kao i kada je u pitanju stav 3. – u skladu sa planom u kojem su definisani kriterijumi i rokovi za njihovo angažovanje.
Dakle, ministre, nismo definisali po kom osnovu se saradnja, odnosno po kom dokumentu se saradnja odvija, šta su čiji zadaci iz tog dokumenta i po kojim kriterijumima se sprovodi ta saradnja. Na bazi ovoga ćete imati opet situaciju kao danas, gde vi tvrdite da niste odgovorni zato što je grad poharao Srbiju, da iz opština tvrde da ste vi odgovorni i da niko nije kriv. Ono „mir, mir, mir, niko nije kriv“, ali ne može to tako, gospodine Stefanoviću. Vi ste tri godine na vlasti, gospodine Stefanoviću, nemojte pričati o nekom periodu pre četiri godine. tri godine ste imali mogućnost, ako kažete da zakon nije uređen, a Zakon o ministarstvima je takođe zakon.
Nije tačno da se nije postupalo. Ove godine prvi put nije bilo sredstava, nije bilo koordinacije i zbog toga predlažemo da se ovim članom jasno definiše u kom smislu, po kom dokumentu i po kojim kriterijumima će se saradnja odvijati, kako ne bi bila situacija kao danas da vi kažete – mi nismo krivi, učinili smo sve, a to kaže i druga strana.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Kada bi hteli da teramo mak na konac, onda bi mogli da kažemo da je Skupština kriva, jer ona donosi zakone. Izvinite, ako Skupština nije donela zakon unazad 15 godina, onda je kriva Skupština. Svi poslanici, a i vi ste bili narodni poslanik koji je sedeo ovde, niste doneli taj zakon, niste ga predložili, niti vas je tada to zanimalo. U tom smislu, Narodna skupština je kriva, a ne Vlada.
Sa druge strane, ako pričamo ozbiljno o ovoj temi, lokalna samouprava ne može da dobije nadležnost, jer ne postoje dovoljna finansijska sredstva u većini lokalnih samouprava da im se nametne obaveza da se bave zaštitom od grada.
Vaš amandman ne možemo da prihvatimo, jer on faktički podrazumeva da jedinice lokalne samouprave obezbeđuju finansijsku podršku sistemu odbrane od grada i, u skladu sa godišnjim planom odbrane od grada, da faktički predlog zakona ne predviđa ovu kategoriju godišnjeg plana odbrane od grada. To je jedan od formalno pravnih razloga.
Drugo, kada kažete – ove godine nisu obezbeđena sredstva za protivgradnu zaštitu. Gde to? Gde to nisu obezbeđena sredstva? Pitam vas – gde to nisu obezbeđena sredstva? U MUP-u jesu. Gde to nisu obezbeđena sredstva? Kažete – prvi put nisu obezbeđena sredstva. Gde? Na kojoj tački? U kom delu budžeta, za koju instituciju? Za MUP jesu. Ministarstvo unutrašnjih poslova je obezbedio. Ako imate problem sa nekom drugom institucijom, a teško vam je jer su vam možda bliži ideološki, morate to da kažete. Ministarstvo unutrašnjih poslova je obezbedio sredstva. Znam da to mnogo boli, znam da je užasno. Neki novi savetnici u nekim novim institucijama, koji su poslednjih nekoliko dana angažovali i uzmuvali da objasne kako nisu krivi, nažalost imaju samo problem zato što moraju da objasne ljudima kako nisu obezbedili sredstva. Ministarstvo unutrašnjih poslova apsolutno jeste.
Kao načelnik štaba za vanredne situacije, odnosno komandant štaba i gospodin Marić, kao načelnik štaba, smo u februaru doneli sve potrebne akte koji su važni za ovo, a MUP svojim planom godišnjeg budžeta, koji je ova Narodna skupština usvojila. Znači, vi ste nam odobrili sve to u decembru mesecu prošle godine i složili se, Narodna skupština smatra da je to bilo dobro. Čim je Narodna skupština to usvojila, ko smo mi da drugačije to radimo, ali MUP je usvojio i obezbedio sredstva.

Zahvaljujem.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu replika?
(Janko Veselinović, s mesta: Pitao me je ministar da odgovorim.)
Nemojte biti neozbiljni.
(Janko Veselinović, s mesta: Pitao me je ministar da odgovorim.)
Imaćete priliku. Pretpostavljam da imate još amandmana, pa ćete odgovoriti gospodinu ministru. Gospodin ministar kaže da možete i u pismenom obliku.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Taj smo amandman prošli.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović, Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, u članu 9. tačka 4), kaže se kako je potrebno sedam dana lokalnim upravama da naprave procenu štete i da na osnovu te procene štete utvrde zapisnike i način kako će se nadoknaditi, itd.
Smatrao sam da je jako neozbiljan ovaj predlog i da oni ljudi koji su vam predložili ovakvo rešenje ne poznaju ni rad lokalnih uprava, ni kapacitete koji postoje u lokalnim upravama i da je ovaj predlog zaista loš. Zbog toga sam predložio da taj rok bude 30 dana, takođe slažem se da je razuman rok i 45 dana po predlogu gospodina Jovanovića, kolege koji je to predložio, dao je više prostora da se temeljnije, ozbiljnije i stručnije napravi ta procena, kako ne bi postojali prigovori i kako ne bi bili rizici da se ti zapisnici obaraju.
Ono što je moj predlog, a otvara opet ovu temu o kojoj smo i u načelnoj raspravi govorili, jeste vezano za novu tačku 7) u ovom predlogu člana 9. koji sam predložio, a tiče se tog čuvenog finansiranja od strane lokalnih uprava i moj motiv, to želim da razumete, da podnesem ovaj amandman je upravo bio taj da sam smatrao da iskustva koja su postojala ne samo u 2015. godini, nego i u 2013, 2014. godini i ranije, koja ukazuju na to da država vrlo loše brine o ovom sistemu, da su ljudi vrlo često u nemilosti, da su u situaciji da se mole Bogu da li će biti padavina ili neće, da su ta iskustva na neki način naterala i lokalne uprave, odnosno predsednike lokalnih uprava da u prethodnom periodu preuzmu odgovornost da nabavljaju rakete iako to ne smeju, da angažuju strelce iako to ne smeju. Smatrao sam da ovaj zakon gospodine ministre u svom osnovu mora da da šansu i lokalnim upravama i udruženjima građana i donatorima i mnogim drugima, kako da pomognu da se te stvari reše.