Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč od poslanika? Ne. Hvala.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Izvolite.

Poštovani ministre, poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, ovo je jedan od važnijih članova ovog zakona, znači, član 14. koji se tiče finansiranja ovog sistema.
Šta je bio motiv da podnesem ovaj amandman? Znači, u predlogu je dato da se ovaj sistem finansira iz budžeta Republike, iz dela premije osiguranja i iz drugih izvora. Smatrao sam da je ovaj član važan zbog toga što treba dati mogućnosti drugim učesnicima u ovom procesu, pre svega lokalnim upravama, udruženjima građana, donatorima i svima koji su zainteresovani da ovaj sistem dobro funkcioniše i deluje, mogućnost da ga i finansiraju.
Šta je osnovni motiv, ministre Stefanoviću? U obrazloženju zakona ovde se kaže da je u 2014. godini Ministarstvo izdvojilo 438 miliona dinara za ovaj sistem i da su lokalne uprave izdvojile 160 miliona dinara. Zašto su lokalne uprave izdvajale novac, iako su predsednici opština znali da ne smeju, po zakonu, da to rade, upravo zbog toga što nije bilo dovoljno novca, nije bilo dovoljno raketa, nisu bili sklopljeni ugovori sa strelcima i ljudi su se snalazili na terenu da se ne bi desilo Arilje, Ivanjica, Užice, Čačak, Kraljevo i sve ono što se dešavalo ove godine.
Upravo svestan toga da u budžetu ove godine nije dovoljno novca jer je odvojeno 287 miliona, tražio sam rešenja kako obezbediti da se dodatno finansira ovaj sistem. Vi ste reagovali i izdvojili ste još 80 miliona dinara 14. maja, u danu kada je stradalo Arilje i Ivanjica, zajedno to je 360 miliona. Po proceni službi i stručnih ljudi, nedostaje još 500 miliona dinara kako bi se ovaj sistem finansirao. To je bio motiv zbog čega sam predložio amandman.

Hvala. Vam. Potrošili ste vreme. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala.
Moram samo da kažem kada govorimo o procenama stručnih ljudi, ti ljudi se nalaze u MUP, odakle su prešli. Ti ljudi nisu dali te procene. Ovi ljudi čije vi procene čitate nisu stručni za protivgradnu zaštitu, prosto se ne bave time. Baviće se, ali sada se ne bave. Ovi ljudi koji su bili u RHMZ, prešli u MUP i sada se u MUP-u bave time, nisu dali takvu procenu. To rade procenu ljudi koji žele da tim sredstvima pokriju sve svoje rupe, to vam je onaj idealan model. Dajte nam još jedno 500, 600 miliona, pa ćemo mi da vidimo šta ćemo sa tim sredstvima. To nije procena stručnih službi. Možda je nečija procena, ali ako pričamo o struci, struka se danas nalazi ovde, među ovim ljudima koji su sada u MUP i oni tu procenu nisu dali.

Hvala.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Replike sada nema, nema osnova nikakvog. Niste ni pogrešno protumačeni. Ministar ima pravo da iskaže svoje mišljenje šta stoji u predlogu zakona. Znači, nije bilo ništa polemički.
Narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga i Đorđe Stojšić, zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 14, doda član 14a.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
(Jovan Marković, s mesta se javlja za reč.)
Vi nemate više vremena. Samo da vidim da li ste vi u potpisnicima amandmana. Ne, vas nema među potpisnicima amandmana, a vreme ste potrošili. Ne znam kako da vam objasnim.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, u članu 15. stav 1. trebalo bi da se menja i da glasi: - „društvo za osiguranje je dužno da za finansiranje sistema odbrane od grada 10% od uplaćene premije osiguranja useva i plodova koje su u skladu sa zakonom, uplatila registrovana privredna gazdinstva do 10 meseca za prethodni mesec, uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda, s tim da za taj navedeni procenat društvo za osiguranje ne sme povećati navedenu premiju osiguranja“.            
Ovim amandmanom smo želeli da predupredimo mogućnost da zbog navedene obaveze uplate određeni iznos iz naplaćene premije društvo za osiguranje, povećanjem premije za poljoprivrednike nadoknade ovaj iznos svoje obaveze.
Znate kako kažu, sve što zakon ne zabranjuje to je dozvoljeno, u suštini smatram da takve mogućnosti ne bi trebalo da ostanu otvorene mogućnosti, da bi trebalo definisati, da bi se sprečilo različito tumačenje ovog člana. Zahvaljujem.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Da li želite reč? (Da.)

Uvažena predsednice, gospodine ministre, uvažene kolege, iskreno ključni član zakona, zakon koji predviđa način finansiranja, ali način finansiranja da to bude 10% od osiguranja useva je apsolutno nedovoljno.  Moram da podsetim, evo pored gospodina Stefanovića sedi gospodin Predrag Marić, verujem da on ovo odlično poznaje, ali ja ću zbog kolega poslanika samo da kažem par činjenica.

Mi u Srbiji trenutno imamo oko 450 hiljada registrovanih gazdinstava. Procena je zvanična, koju smo dobili od strane Ministarstva poljoprivrede, da između 8% a najviše 10% od tih 450 hiljada registrovanih gazdinstava je osiguralo svoje poljoprivredne kulture. Ako prelistate sajt osiguravajućih kuća, to možete lako da vidite, uvaženi ministre, vidite da je prosečna polisa osiguranja u poljoprivredi ne prelazi 80 hiljada dinara. Sada ako sve to lepo saberete, oduzme, i pomnožite, vi ćete ako ostane cifra od 10% imati najviše 140 miliona dinara. Neka se to podigne za još procenat, dva, to je negde oko 180 miliona dinara. Za normalno funkcionisanje ovog sistema, znači za najminimalniju sumu potrebno je najmanje šest miliona evra. Optimalno između osam i devet miliona, ali hajde da idemo na neku najminimalniju sumu. Ja se onda pitam odakle će se ovo finansirati. To je ključna stvar.

Zbog toga sam ja predložio da se ovaj procenat poveća na 50%. Zašto smatram da je važno da bude 50%? Dao sam primer nekih zemalja u okruženju, npr. u Hrvatskoj je to 25%. Pedeset posto smatram da je opravdano, zbog toga što su kod nas osiguravajuće kuće krajnje bezobrazne, naročito kada su u pitanju osiguranja poljoprivrednih useva. Već sam napomenuo da jedino u Srbiji postoji sistem kada osiguravajuća kuća osigura npr. plodove voća, da po nastaloj šteti iz iste te osiguravajuće kuće izlaze procenitelji i naravno, da uvek procene manje, nego što je stvarna šteta, jer ko će proceniti više, pa da više plati.

Zbog toga je zadatak i vas kao Vlade Republike Srbije, resornih ministarstava i nas narodnih poslanika, mi to moramo promeniti. Zbog ovakvog bezobrazluka osiguravajućih kuća, procenat da 50% od toga što uzmu osiguravajuće kuće, treba da stave prosto na raspolaganje posebnog fonda za finansiranje protivgradne zaštite, jer iskreno na ovakav način ona ostvaruju bezobrazno visok profit. Moram da vas podseti, a gospodin Marić to dobro zna, mi na primer u Šumadiji, evo u Topoli odakle ja dolazim imamo sudske sporove koji traju od 2010. godine sa osiguravajućim kućama i to najvećim osiguravajućim kućama u Srbiji koje nijedne godine kada je bio grad nisu na adekvatan način procenili stvarnu štetu.

Na ovakav način ako njima ostane samo 10% da treba da izdvaju od polisa koje naplate od poljoprivrednih, odnosno seljaka preko registrovanih gazdinstava, to je za njih izuzetno malo. To je iskreno, moram da kažem, podsmešljivo i bezobrazno malo i zbog toga vas molim, ako mislite da imamo održiv sistem koji će moći na adekvatna način da se finansira i da sutra ne strepimo da li ćemo imati dovoljan broj raketa, da li ćemo imati sredstava da plaćamo strelce, da li ćemo imati sredstava da održavamo radarske sisteme koji su ključni da bi ovaj sistem bio jedinstven, efikasan i na adekvatan način dao odgovore na sve probleme koji dolaze vi morate povećati ovaj iznos.

Iskreno vas molim, smatram da je inicijativa koju je pokrenu Odbor za poljoprivredu, da se 5% od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu takođe izdvaja u ovaj fond, značajan i tu može stvarno dobiti i značajna suma novca, ali se bojim da je to na dugačkom štapu, jer su potrebne i izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu i sve ostalo. To će teško sve da se uradi do kraja ove kalendarske godine, a nama je preko potrebno da imamo sredstava što pre. Ta sredstava se mogu samo dobiti ako se ovaj procenta od osiguravajućih kuća naplati i mislim da se stvarno ne treba libiti da se u ovoj procenta poveća jer, kažem, osiguravajuće kuće na samom terenu se ponašaju vrlo bezobrazno. Hvala vam puno.

 

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Ninoslav Stojadinovi, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
I, naš amandman se odnosi na član 15. i smatramo da je finansiranje uopšte celog sistema odbrane od grada jako komplikovano i čini mi se najteži deo pitanja, a tiče se odbrane od grada. Složila bih se sa kolegom Jovanovićem u nekom delu. Mi smo tada na sastanku sa vašim kolegama pričali o tome da li uopšte postoji mogućnost da se osim poljoprivrednih gazdinstava delom oporezuju, odnosno da se od onih koji se osiguravaju, a nisu registrovana poljoprivredna gazdinstava, da li postoji mogućnost da se i od takvih uzme 10% premije.
Te smo u tom smislu i sačinili amandman i dobili novi stav na ovaj član 15, koji glasi – predloženim amandmanom predlažemo rešenje prema kome se sistem odbrane od grada finansira ne samo od određenog procenta premije osiguranja, useva i plodova koja uplate registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja imaju tu obavezu, već uplatama određenog procenta od premije osiguranja useva i plodova koje uplate drugi osiguranici nezavisno da li imaju takvu obavezu ili ne.
Od Vlade smo dobili odgovor gde se kaže da prema podacima NBS, da se po pravilu osiguravaju registrovani poljoprivredna gazdinstva, te se u stvari ne očekuje značajan priliv sredstava ostvarenih na način da se i od poljoprivrednika koji nisu registrovani, pošto se tvrdi da su to uglavnom siromašna, staračka domaćinstva, da se tu ne očekuje neki veći priliv sredstava. Međutim, ovaj drugi deo odgovora mi se čini daleko bitnijim od ovog prvog, a iz stog odgovora se vidi da je oko ovog predloga zakona postignut konsenzus sa osiguravajućim društvima, te bi jednostrane izmene dogovorenih rešenja mogle uticati na poremećaj na tržištu.
Da li to znači da ste pri izradi nacrta ovog zakona konsultovali osiguravajuća društva i da ste od njih dobili saglasnost na procenat dogovoren, predložen ovim zakonom i da li uopšte postoji mogućnost da se taj procenat poveća? Zahvaljujem se.