Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, neću pričati mnogo ni o rokovima, niti mislim da je ovo nekakav najgori predlog, niti je pre bilo najboljih predloga. Ja hoću o nekim drugim stvarima. Nije mi jasno u toku rasprave to oduševljenje neoliberalnim kapitalizmom koji je praktično danas u celom svetu doživeo podržavljenje i kroz ovaj zakon meni se čini da mi sada hoćemo da ukinemo lokalne i regionalne javne servise pa da onda pod plaštom nekakve tržišne utakmice slijemo novac u džepove privatnih televizija da bi radile onako kako mi hoćemo i kao što mi hoćemo.
Slušao sam pažljivo svoje prethodnike i sa većinom kolega iz pozicije se slažem. Recimo, ja nikada nisam bio na „Studiju B“ iako sam gradski odbornik, čak štaviše znam da na „Studiju B“ važi zabrana da se ja pojavim i to mi je nejasno, prema tome, kako to isto važi i za kolege iz vlasti i onda znači da treba da ostanu lokalni mediji pa će po slobodnom nahođenju direktora biti zabranjeno ili dozvoljeno nekome da se pojavi, a ne po tome što predstavlja neke građane.
Naravno da ljudi u Beogradu ne razumeju potrebu građana za lokalnom informacijom jer lokalna informacija ne podrazumeva samo priču o politici, nego priču o lokalnim kulturnim događajima, lokalnim infrastrukturnim radovima i lokalnim ekološkim događajima. „Studio B“ i lokalna televizija u Obrenovcu gotovo da nisu objavile ništa o ekološkoj katastrofi u Obrenovcu pre dve godine dok se ona nije pojavila na nacionalnoj televiziji i zbog toga nama sasvim nije jasno to insistiranje na konceptu neoliberalnog kapitalizma, koji je umro tamo gde je napravljen, i zbog toga Zeleni imaju pripremljen, ukoliko vam je potrebno, Predlog zakona koji će omogućiti osnivanje javnih servisa opština, gradova i regiona.
Svaka lokalna samouprava uz podršku građana može da proceni da li joj je potreban lokalni medij ili nije, a ta potreba ni na koji način ne guši slobodu javnog informisanja. Naprotiv, Zeleni Srbije su uvereni da nepostojanje lokalnih i regionalnih javnih servisa, sigurno smanjuje nekomercijalno izveštavanje. Najšire zadovoljenje i potreba građana bez diskriminacije za informacijama i sadržajima iz svih oblasti društvenog života, pogotovo iz oblasti obrazovanja, ekologije i kulture nije moguće bez nezavisnih lokalnih javnih servisa.
Ako postoje nacionalni i pokrajinski javni servisi koji imaju svrhu javnog informisanja ne vidimo razlog zašto to ne bi postojalo i u lokalnim sredinama u kojima lokalne samouprave ili građani izraze potrebu da imaju to.
U zemljama EU postoje i regionalni i lokalni mediji, tako da je i dalje nejasno zašto država Srbija insistira na tome da se lokalnim samoupravama ukine apsolutno pravo da biraju da li žele da imaju svoje medije ili ne, posebno jer se insistira na decentralizaciji i uvećavanju nadležnosti lokalnih samouprava.
Naveo sam primer Studia B, moje kolege iz pozicije su navodile neke druge lokalne televizije, ja sam, recimo, poslanik iz Obrenovca koji je za tri godine pomenuo više puta Obrenovac…

Gospodine Karić, nemate više vremena. Završite rečenicu, molim vas.

Više puta sam pomenuo Obrenovac nego svi poslanici iz Obrenovca u poslednjih 25 godina u parlamentu, i nije se nikada pojavio na lokalnoj televiziji. Toliko o slobodi informisanja s jedne strane, a ja se ipak zalažem da lokalni mediji moraju da postoje i da će građani konačno uzeti stvar u svoje ruke. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.

Da se razumemo, smatram da je dostupnost informacija izuzetno bitna. Vi ste rekli da nećete govoriti o rokovima, međutim, ja ću sada spomenuti jedan rok, a to je bio rok da se završi digitalizacija i ona je završena u roku. Potpuno nove platforme će znatno olakšati upravo, znači, i za lokalne sredine protok informacija. Tako da, jednostavno, mislim da živimo u vremenu gde tehnologija dramatično menja našu stvarnost i mi, naprosto, smo uhvatili i po tom pitanju jednostavno korak sa novim vremenom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se, zahvaljujem se i malopre na dodatnom vremenu, gospodine predsedavajući.
Samo kratko. Onda nam ne trebaju ni privatne lokalne televizije, da kažem, kojima će lokalne samouprave plaćati to što će izveštavati o lokalnim temama. Slažem se da je digitalizacija dobra stvar, ali, verujte, da građane Obrenovca, Lazarevca, Smederevske Palanke ne zanima da li je gužva na Brankovom mostu, nego ih zanima šta će večeras u njihovom lokalnom pozorištu da se daje, šta je lokalna infrastrukturna tema koja je odrađena. Nemaju svi internet, nemaju svi mogućnost da dobijaju informacije i dalje mislim da bi trebalo da ostane mogućnost da se osnuju, u nekim jedinicama lokalne samouprave ili, na neki način, javni servisi, koji po ugledu na RTS mogu da budu lokalni, regionalni. Imamo takvih slučajeva u zemljama EU i zbog toga smatram da je važno.
Ne osporavam produženje roka važnosti ovog zakona, možda je rok trebalo produžiti i malo više, da bismo stigli sve. Nekako uvek sebi dajemo kratke rokove i onda produžavamo rokove. Tako je i u životnoj sredini, nažalost, tako je i u mnogim oblastima. Vvrlo često moje diskusije nemaju želju da diskredituju neki zakonski predlog, nego da ga poboljšaju. U raspravi o amandmanima ćemo pokušati dalje da prodiskutujemo neke stvari. Ali, slažete se i da „zelena politika“ nije neoliberalna politika, nije desničarska politika, nije ni leva politika, i da, dozvoljavate, da „Zeleni“ imaju poseban pogled na protok informisanja i na teme dostupnosti informacija. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine Kariću.
Reč ima narodna poslanica Dušica Stojković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, želim da vas podsetim da je Zakon o javnom informisanju i medijima usvojen prošle godine, 2. avgusta 2014. godine, kojim na jako precizan način je razrađen proces izlaska države nad vlasništvom u medijima u Srbiji i neophodno postupanje i realizacija privatizacionog procesa.
Osnovna izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima je pomeranje roka za četiri meseca. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima menja rok do koga se mora prodati kapital izdavača i medija sa 1. jula 2015. godine na 31. oktobar 2015. godine. Promena roka za privatizaciju medija neophodna je zato što se promenio Zakon o privatizaciji. Narodna skupština je izmene i dopune Zakona o privatizaciji usvojila, podsećanja radi, 28. maja ove godine, na taj način da je za sve subjekte privatizacije propisano da su dužni da izvrše popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslovne godine, tj. 2014. godine, i da tu dokumentaciju dostave Agenciji za privatizaciju.
Imajući u vidu da su svi mediji koji su započeli proces privatizacije podneli procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine, kao poslednje poslovne godine u momentu podnošenja dokumentacije i da je rok za podnošenje nove dokumentacije 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agenciji, neophodno je da se u skladu sa novim zakonskim obavezama prilagode rokovi predviđeni Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Pitanje koje se nameće je šta su radile zainteresovane strane u prethodnom periodu, šta su radile lokalne samouprave? Nakon stupanja na snagu medijskih zakona prošle godine, avgusta meseca, lokalne samouprave i mediji sa državnim kapitalom na svim nivoima vlasti, od Republike, grada do lokalne sredine, bili su obavezi da pokrenu postupak vezan za donošenje odluka i primene dokumentacije, kako bi se uspešno realizovao privatizacioni postupak.
Šta je radilo Ministarstvo kulture i informisanja i resorna Agencija za privatizaciju? Ministarstvo kulture i informisanja i Agencija za privatizaciju su u više navrata podsećali medije i osnivače da realizuju obaveze koje su u njihovoj nadležnosti. Ministarstvo kulture i informisanja je bilo dostupno za sva pojašnjenja, za sve dileme vezane za primenu medijskih zakona u ovoj sferi. Predstavnici Ministarstva kulture, iz medija saznajemo, imali su prilike da širom Srbije obilaze gradove i opštine, Niš, Beograd, Bujanovac, Suboticu, Kragujeva, Novi Pazar, Zlatibor, i u otvorenom dijalogu razgovaraju sa predstavnicima lokalnih samouprava i medijima kako da se ovaj proces što bolje i na što efikasniji i valjan način realizuje.
Direktor Agencije za privatizaciju gospodin Šubara poslao je dopis svim lokalnim samoupravama da do 1. aprila ove godine moraju da pokrenu postupak privatizacije, nakon čega su se mnogi mediji koji su u vlasništvu države doveli da se taj zamajac procesa i realizuje.
Podsećanja radi, Studio B je juče oglasio da je pokrenut postupak privatizacije, objavili su prodaju Studia B. Agencija za privatizaciju je objavila javni poziv za privatizaciju RTV Studio B po početnoj ceni 528.626 evra, kolika je procenjena vrednost kapitala. Privatizacija se obavlja metodom javnog nadmetanja.
Država je izmenom Zakona o privatizaciji, koji je stupio na snagu 28. maja, produžila dodatnu mogućnost neprivatizovanim medijima da putem novih bilansa, zaključno sa krajem 2014. godine, povećaju atraktivnost tako što će potencijalnim kupcima biti otpisani dugovi koje su ovi mediji napravili u prethodnoj godini.
Sledeće pitanje koje se postavlja – šta su radili mediji? Medije u Srbiji bih podelila u četiri grupe. U prvu grupu spadaju mediji koji su na vreme shvatili šta je njihov zadatak. Kao što sam već rekla, primer medija koji je ozbiljno shvatio svoj zadatak je RTV Studio B i Grad Beograd kao osnivač ovog medija, zajedno sa gradonačelnikom Sinišom Malim i njegovim timom, je na vreme i u zadatim rokovima ispoštovao proceduru i dostavio sve neophodne materijale.
U drugu grupu spadaju oni mediji koji su očito imali interes da se ovaj proces prolongira nakon 1. jula, kako bi došlo do besplatne podle akcija zaposlenima koji na to imaju pravo.
U treću grupu medija spadaju oni koji su, čini se, opstruirali ceo taj proces od samog njegovog početka. U najvećem broju su to mediji koji sada imaju problem i veliko je pitanje da li će se oni uopšte i kvalifikovati za besplatnu podelu akcija, te vas ministre molim da mi odgovorite da li oni imaju dovoljno vremena da ovo i realizuju?
U četvrtu grupu spadaju oni mediji koji imaju negativan kapital i koji, nažalost, neće biti subjekti u procesu privatizacije.
Predviđene izmene i rokovi i dalje pozicioniraju 1. jul kao značajan datum, jer je to datum koji kvalifikuje medije za privatizaciju, da li procesom predatog materijala, da li preko besplatne podele akcija, da li preko gašenja medija.
Podsećam sve drage kolege, 31. oktobar je krajnji rok da se ovaj celokupan postupak okonča. Budžetska davanja će prestati ako se pre tog roka zaključi kupoprodajni ugovor sa novim kupcem, što znači da pomenuta suma od oko 107 miliona dinara na republičkom nivou može biti znatno umanjena ako se npr. Tanjug privatizuje pre leta, čime je moguće ostvariti značajne uštede.
Privatizacija medija i digitalizacija TV signala će sasvim sigurno doprineti konsolidaciji medijske scene u Srbiji. Podsećanja radi, pre uvođenja registra medija, u Srbiji je do skoro postojalo 1.447 javnih glasila, od kojih je 110 televizija i 325 radio stanica. Izmenama i dopunama Zakona o informisanju medijima da će se još jedna šansa medijima da uspešno okončaju privatizacioni proces u njihovu korist, kako i u korist sadašnjih radnika, ali i u korist samih građana Srbije koji imaju pravo na pravovremeno, istinito i objektivno informisanje. Odgovornom politikom Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva dodatno smo osnažili i obratili pažnju na socijalne programe za novinare i medije u državnom vlasništvu.
Na samom kraju, želim da vam pročitam saopštenje Udruženja novinara Srbije od 25. juna 2015. godine, koje kaže da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odobrilo u periodu od 18. marta do 20. juna socijalne programe za ukupno 281 novinara i medijskog radnika iz 30 medija koji su u procesu privatizacije.
Na osnovu podnetih zahteva medija, doneta su rešenja za odobravanje sredstava za dnevni promet d.o.o Novi Sad, Dnevnik Štamparija d.o.o Novi Sad, Dnevnik novina i časopisi d.o.o Novi Sad, Javno preduzeće RTV Kragujevac, Javno preduzeće Radio Leskovac, Javno preduzeće RTV Trstenik, Radio-televizija Inđija, Javno preduzeće Televizija Kruševac, a.d. Dnevnik Novi Sad, Javno preduzeće Radio Požarevac, Javno preduzeće Televizija Smederevo, Javno preduzeće Radi-televizija Vranje i na kraju Javno preduzeće Novi Pazar.
Želim sve drage kolege na samom kraju da pozovem da u Danu za glasanje podržimo izmene i dopune Zakona o javnom informisanju medija, kako bi se na valjan način završio proces izlaska države iz vlasničke strukture medija u Srbiji, što je strateški kurs ove Vlade. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Stojković.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.