Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti i poštovani građani, probijeni jesu rokovi i zato se i donose izmene i dopune Zakona o medijima i javnom informisanju. Ono što jeste bio slučaj kada smo doneli nov zakon i kada ste predlagali nov zakon u ovom domu, mi nismo tada bili za njega, ne zato što je on imao neke ogromne nedostatke, nego iz prostog razloga što smo znali, a mislim, ministre, da ste znali i vi, da takav zakon, iako ima svoje pozitivne strane, ne može da se primeni u ovakvim uslovima medijske cenzure u Srbiji.
Pošto je probijen rok za privatizaciju, a posebno imam nameru da govorim o onim medijima koji se tiču lokalnih samouprava u Srbiji, što takođe opet nije bio predmet vašeg interesovanja, jer se iskreno nadam da bi rezultat bio potpuno drugačiji, danas predlažete nešto sa čim nije ni toliko važno da li se mi kao opozicija slažemo ili ne. U pitanju je, naravno, greška koju je Agencija za privatizaciju napravila, loša procena i sada ste vi negde poslati ovde u Skupštinu da ispravite te greške. Taj rok mi možemo i ne moramo da podržimo, to je manje važno. Važno je to što će opet doći do toga da će pojedini mediji, oni koji su od krucijalne važnosti za pojedine delove Srbije, biti ugašeni. Oni neće moći da izdrže konkurenciju na tržištu. Oni će i kada su u pitanju manjine da budu potpuno marginalizovani i ugasiće se poput mnogih lokalnih televizija, kao što je to bio slučaj u poslednjih nekoliko godina.
Posebno smo zainteresovani za jednu od tema, a ona se tiče i Studija B, pošto je to jedan veliki brend i veliko ime kada je u pitanju Beograd. On je gradski regionalni servis komunalnih, naravno, političkih, kulturnih, saobraćajnih i svih ostalih vesti za građane Beograda bio od svog osnivanja. Građani su decenijama ulagali i vodili računa i zajedno sa Studijom B predstavljali simbol Beograda. Oni, naravno, imaju pravo da budu upoznati, a potpuno su, na primer, isključeni iz procesa donošenja odluka kada je taj javni servis grada u pitanju. Kada su u pitanju detalji tog postupka, oni nisu upoznati sa njima. Znamo samo da je zbog zakona koji je ograničio za 01. jul 2015. godine, da su sve lokalne samouprave u Srbiji, pa samim tim i Grad Beograd, u svojim budžetima opredelile sredstva do 01. jula 2015. godine za servisiranje potreba lokalnih televizija.
Pošto se sada taj rok pomera, pitanje je da li u budžetu ima dodatnih sredstava koja nisu bila opredeljena za lokalne servise i na koji način će, da li rebalansom ili iz nekih drugih rezervi, lokalne samouprave finansirati ono što je, naravno, bila greška i same Agencije za privatizaciju. Sredstava neće biti tamo gde nije interes u vladajućim strukturama, pa će oni opozicioni lokalni mediji u opozicionim opštinama biti ugašeni, a oni drugi, naravno, privatizovani od strane nekih koji su bliski vladajućim strukturama.
Ne možemo da stojimo mirno i ne možemo da ćutimo pred činjenicom da su svega dve firme zainteresovane npr. za kupovinu tako velikog brenda kakav je Studio B. Da li je moguće da i vi kao ministar ostajete nemi pred činjenicom da je jedna firma koja je zainteresovana nekada prodavale čamce i lustere, a druga da je u blokadi? To baca senku na ceo privatizacioni postupak, iz prostog razloga što građani nemaju poverenja u firme koje se nikada pre nisu bavile ovim poslom, da će na jedan pošten i objektivan način voditi računa o medijskoj slici glavnog grada.
Kada je u pitanju otpisivanje dugova, takođe je veoma bitno i važno kako i na koji način će ti dugovi biti otpisani i da li će oni biti preuzeti od strane budžeta Grada Beograda, pa će ih na neki poseban način plaćati građani, ili će onaj koji bude kupovao taj javni servis zapravo imati dodatne troškove kada je u pitanju privatizacija. Početna cena iznosi nešto preko pola miliona evra, odnosno 528 hiljada evra, tj. 63 miliona dinara. To jeste vrednost 100% procenjene vrednosti kapitala, ali ne zna se kako i na koji način je izvršena procena te vrednosti. To je poslednja cifra sa kojom barata javnost u Srbiji.
Zašto npr. Beogradu kao glavnom gradu nije omogućeno da ima svoj javni servis? To smo videli na primeru Vojvodine i to funkcioniše nekako. U pitanju je isti broj stanovnika i nekako ista potreba građana koji žive i u severnoj pokrajini i kada je u pitanju glavni grad, a to je naravno dozvoljeno Zakonom o glavnom gradu. Studio B će funkcionisati ubuduće tako što će grad davati novac, kao što znate, kroz projekte i tako će informisati javnost o glavnom gradu, ali da li mislite da će vlast u Beogradu ili u bilo kojoj drugoj lokalnoj samoupravi voditi računa o objektivnosti ili će davati novac samo za one projekte koji se tiču interesa vladajućih stranaka u tim opštinama i gradovima? Objektivnost je samim tim, naravno, dovedena u pitanje. Ona je nekako neostvariva u ovim okolnostima u kojima živimo u poslednje tri i evo četvrtu godinu.
Koji su na kraju kriterijumi korišćeni kada se procenjivao kapital Studija B? To je takođe pitanje i za vas lično, jer smatram da je Studio B bila televizija koja je i vama lično u desetogodišnjem mandatu, kada ste bili direktor Beogradske filharmonije, pomagala pri ne samo promociji, čuvanju i uzdizanju Beogradske filharmonije, nego i čuvanju kulture glavnog grada i Srbije. Mislim da je nova uprava na toj televiziji vrlo pomogla da se ugled Studija B dovede u pitanje i da se sroza na najniže grane od njenog osnivanja. Ta nekada zaista slavna televizija, u kojoj je ostao samo brend i samo ime, mislimo da je 63 miliona dinara nešto što ne predstavlja pravu vrednost svega toga.
Ovde imam i podatke kada je u pitanju i zemljište i parcele čiji je Studio B vlasnik. Imamo takođe saznanja da je 16.028 kvadratnih metara zemljišta pored novoizgrađenog mosta Zemun–Borča takođe nešto sa čim Studio B raspolaže. Da li je i ovo uračunato u procenu vrednosti kapitala i imovine?
Kada je u pitanju građevinski objekat, zgrada za smeštaj agregata, zgrada za smeštaj emisionih postrojenja, to je takođe nešto sa čim će neko sutra kao vlasnik Studija B raspolagati. Da li će se on onda opet prodavati, pa čak i po tvrdnji pojedinih ljudi iz SNS? Da li će se on prodavati samo zbog toga što će neko uzeti to parče medijske scene u Srbiji, pa će onda na ovom zemljištu graditi određene šoping molove? Da li će onda grad kroz finansiranje tih projekata zapravo praviti kampanju za stranku koja je vladajuća u toj lokalnoj samoupravi, u ovom slučaju, Gradu Beogradu?
Mi nismo sigurni da je moguća objektivna scena, kada je u pitanju informisanje u glavnom gradu i smatramo da je veoma važno da Beograd, kao glavni grad, ima javni servis, poput javnog servisa Vojvodine, iako je probijen ovaj rok od 1. jula i on se u određenoj meri i ne tiče isključivo Studija B, već i svih ostalih sličnih slučajeva širom zemlje. Mislimo da ne postoji dovoljno dobra koordinacija i da nismo videli vašu ličnu zainteresovanost da se sačuvaju ovako veliki brendovi koji i sami znate koliko znače glavnom gradu.
Mislimo da novac koji će se uložiti neće biti uložen u tehniku, neće biti uložen u ono što je građanima Beograda i Srbije potrebno. Mislim da će biti uložen isključivo zbog marketinga i minuta koji će se prodavati sutra kada dođe neka kampanja na red, ko zna koja po redu i ko zna koji vanredni izbori po redu. Ali, mislim da smo svi mi imali mnogo veća očekivanja onog trenutka kada ste 2013. godine preuzimali ovaj resor, smatrajući da ste zaista jedina pozitivna tačka i svetla u mraku koji je pojeo Srbiju. Nekako ste, ne samo predstavljali našu nadu da će neke stvari biti bolje, ali očigledno, vaše ruke su vezane kada su u pitanju mediji u Srbiji.