Meni jako žao što ste veći deo vremena proveli van sale, tako da verovatno niste čuli ni deo u kome sam jasno govorio i o odgovornosti koju ja osećam kao ministar kulture i informisanja i odgovornosti koju ima država, ali isto tako i odgovornosti svih ostalih aktera na javnoj sceni, uključujući i same medije koji su bili u obavezi da pokrenu ovaj proces lokalne samouprave, itd.
Rekao bih još jednu stvar, postoji odgovornost svih nas koji smo deo javne scene, uključujući i vašu.
Da li se vi zalažete da država izađe, i mediji ili ne? Ukoliko se zalažete, bez obzira što je to bio predlog vladajuće većine i bez obzira što je to bio predlog Vlade, mogli ste da doprinesete tome, da jednostavno taj proces prođe malo bezbolnije i da se ljudima objasni na bolji način, da je moguće jednostavno, da to bude novi input za te medije. Ja pri tome ne govorim da je to lak proces, ali naprosto, to je jedini mogući proces, tako da, jednostavno, ili jesmo za nastavak medijskih reformi ili nismo za nastavak medijskih reformi.

Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović, imate šest minuta još.

Ja bih volela da citiram, želela da citiram član 123. tačka 2. Ustava Republike Srbije koja kaže da – Vlada izvršava zakone i druge akte Narodne skupštine. Kako nam se nikada više ne bi desilo da ovde u Skupštini slušamo predstavnike Vlade kako prozivaju na odgovornost sve ostale, osim same sebe, pošto im Ustav jasno nalaže da im je to dužnost da izvršavaju zakone.
Kao i gospodin Đurišić, ja nisam zadovoljna, jer nisam dobila nijedan odgovor ni na jedno pitanje, a nadam se da mi ministar odgovoriti, time što je štopericom merio koliko ko sedi u sali, pošto vi, i mislim da ste gospodine predsedavajući, trebali da reagujete, pošto mislim da ministri nemaju pravo da na taj način razgovaraju sa bilo kojim poslanikom.
Pri tome mi pratimo vrlo dobro sve što se dešava i kada nismo u sali.
Dakle, ja bih vas molila da probate bar sada da mi odgovorite na vrlo konkretna pitanja, imajući u vidu da bi jedan upućeni ministar na ta pitanja morao već da zna odgovor.
Dakle, zanima me, odakle će se izdvojiti 100 miliona dinara koja su predviđena za produžetak roka, da li iz budžetske rezerve, da li rebalansom, a ako je rebalansom, da li će se skidati iznosi za kulturu, recimo, pošto je to isti budžet?
Da li je Vlada razmišljala na koji način će lokalnim budžetima da se nađu sredstva za produženje roka za privatizaciju?
Treće, zanima me, šta je tačno Ministarstvo uradilo za sve ovo vreme, osim, naveli ste, održavanja, velikog broja skupova, da objasni akterima da su dužni da se pridržavaju zakona, jer ako ste bili toliko neubedljivi u poslednjih 11 meseci, da li ćete za četiri meseca i kojim metodama, osim razgovorima, uspeti u to da ih ubedite?
Koje su, dakle, garancije, da će novi rok biti poštovan? Šta će biti sa potencijalnim akcionarima, odnosno nosiocima besplatnih akcija, ako imamo u vidu da su već, a o tome je gospodin Đurišić govorio, onemogućeni i ako su preuzeli akcije EPS, i takođe, šta će biti sa onima koji uspeju to da ostvare, a neće moći da otpišu dugove i na koji način će onda uopšte moći da vode te medijske kuće?
Šta će biti sa zaposlenim radnicima u onim medijskim kućama koje budu likvidirane nakon ovog procesa ili ugašene?
Šta će biti sa emitovanjem programa na stranim jezicima, u koliko bude ugašena Radio Jugoslavija?
Takođe je bilo reči o dokumentacijama za procenu kapitala, a neko od kolega je govorio da su, eto oni krivi što nisu procenili kapital, a propustili su da kažu da su i oni koji to jesu učinili na vreme zbog promene zakona im je to naloženo da urade ponovo. Ko će te troškove njihove da pokrije, a oni ljudi sve uradili na vreme?
Dakle, to su pitanja na koja mi, apsolutno, tražimo odgovore.
Konačno, pošto toliko s pravom govorite o reformama, ne znam onda na osnovu kojih argumenata tvrdite da mi nismo za reforme, i mi jesmo za reforme, ali za reforme na vreme, da poštujete svoje sopstvene rokove.
Pa vas ja pitam, ako toliko žurite u evropske integracije, šta vi kao Ministarstvo očekujete da će pisati u izveštaju o napretku koji treba da izađe već u oktobru mesecu?
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege, slušao sam svašta danas i ja samo postavljam pitanje onima koji su nažalost kreirali medijsku sliku svih ovih godina u Srbiji, za šta ste vi ljudi? Da li ste da se mediji privatizuju, da se država povuče iz medija, ili niste za to?
Pošto ovde se vlast, odnosno Vlada kritikuje zato što će da se povuče iz medija, a onda sa druge strane imate drugu vrstu kritike, a što se povlači, tako da ja zaista više ne znam, suprotna strana zašta je, koji je njihov koncept?
Posebno mi je to važno da čujemo zato što godinama unazad ti isti mediji lokalni su uništavani od lokalnih samouprava, gde su oni vršili vlast. Bukvalno uništavani. Služili su samo za partijsko zapošljavanje. Nažalost smo došli do toga da su ti mediji postali potpuno nerentabilni i da jednostavno na tržištu ne mogu da opstanu. Znači, ako je naš put usmeren ka Evropskoj uniji.
Inače da kažem odmah na početku, ja nisam bio pristalica privatizacije medija u potpunosti i ovako nečega što smo uveli, ali je to nešto na šta smo se obavezali godinama unazad, pričali kako je to jedino ispravno rešenje, najbolje moguće i onda kad smo došli to da finalizujemo, sad odjednom smo protiv toga. Pa ne možemo tako da se ponašamo.
Sada se traži od privatnih emitera da oni recimo puštaju servisne informacije u svojim medijima. Program je proizvod, vi ste vlasnik nekog medija, pa zašto biste vi puštali nešto što vam ne donosi profit? Ja da sam vlasnik medija, mene zanima profit, jedino se tada time rukovodi i to je neka logika elementarna. U redu je, postoje određeni kodeksi koje morate da ispoštujete, ali u tim kodeksima vode računa baš ta nezavisna tela o kojima ovde slušamo hvalospeve kako sjajno rade, pa oni vode računa baš o tim kodeksima, pa ja bih voleo i pozivam ih da konačno počnu nešto da rade.
Nije kriva Vlada za to, nego baš ta nezavisna tela. Evo ja ih baš pozivam da reaguju kad god uoče neku nepravilnost ili nekakvu skaradiju na našem programu da fino ta nezavisna tela podignu svoj glas i da naravno kažu šta imaju.
Ovde imamo danas čak i kritiku Vlade za uvođenje takse koju RTS planira da uvodi. Kakve veze ima Vlada sa tom taksom? Kakve veze? Vlada ne uvodi taksu, uvodi taksu RTS, Upravni odbor Radio televizije Srbije i Radio televizija Vojvodine, što uvek zaborave da kažu, s obzirom da Radio televiziju Vojvodine na neki način kontroliše pokrajinska administracija.
Vlada Republike Srbije nema nikakve veze sa tom taksom. Apsolutno nekakve veze, ali to je valjda dobro da se krene u kritiku Vlade.
Sada postavlja se pitanje – ajmo kod Radio televizije Srbije, pa jeste li vi za javne servise ili niste za javne servise? Ako ste za javne servise, pa njih finansiraju građani. Tražimo da se država povuče iz medija. Pa država ne može da finansira Radio televiziju Srbije, nego građani mora da je finansiraju, ili možda je neko od njih za gašenje Radio televizije Srbije, pa neka nam to kažu. Izaberite koncept.
Radio televizija Srbije da bi opstala ona mora da ima neka sredstva i da se finansira. Pošto nećemo da finansiramo iz budžeta pošto država mora da se povuče iz svih medija da li je tako, onda mora da se pronađe neki drugi model. Oni su pronašli model takse, zakonom je propisano da ona mora da bude najviše do 500 dinara i to je to, ili obrnuto, kažite hoćemo da ugasimo Radio televiziju Srbije. Ja mislim da je to jako loše, Radio televizija Srbije mora da postoji iz mnogo razloga, a nadam se da će njihov programski sadržaj biti daleko bolji.
Ono što ja želim da vas pitam gospodine Tasovc, to je veoma važno, to je takozvano obavezivanje budućih vlasnika medija za programski sadržaj. Znate, malopre sam baš o tome govorio. Jako je teško da vi obavežete privatnog vlasnika medija šta će on da pušta. Čovek gleda da zaradi novac. To je nešto što je sasvim prirodno.
Znate bio sam na jednom skupu u Skoplju baš gde je Savet Evrope, koji se inače stalno zalagao ovde da mi privatizujemo sve medije, baš su pričali o tome kako bi naši mediji morali da budu servisi građana, itd, a kada ih onda pitate – pa čekajte ko je lud da ulaže u tako nešto pa da bude servis građana jer gubi novac na tome; e onda nemaju nikakav odgovor.
Naravno da je problem kod privatizacije upravo taj zato što prosto jurite sa profitom. Da li je to normalno i da li se to nekome dopada? Pa ne dopada mi se, ali znate normalno je čovek hoće da zaradi niko neće da baca svoj novac. Tako da bi voleo da mi odgovorite na koji način i do koje to granice, koji je to neki limit u tom obavezivanju tog privatnog vlasnika nekog medija vezano za taj programski sadržaj?
Znate, evo recimo imaćemo sada situaciju, možda će neko kupiti Studijo B, kako ćete budućeg vlasnika Studija B da obavežete, a da njemu bude u interesu i da mu bude profitabilno i da pušta informacije vezane za grad Beograd, a važno je Beograđanima da se informišu preko nekog servisa? Bilo bi dobro da nam o tome nešto više kažete.
Ne možemo ovde da pričamo o slobodi medija, zapravo suprotna strana ne može baš toliko da priča ovde o slobodi medija, jer znate ta sloboda u njihovo vreme se odvijala na sledeći način – ako ste dovoljno bliski tadašnjoj vlasti, onda će vlasnici marketinških kuća koji drže sve reklame u ovom društvu vam dati reklamu, pa ćete moći da preživite. Ako niste bliski medijima, on je mogao slobodno da se ugasi. Posebno pisani medij je mogao slobodno da se ugasi zato što, da se ne lažemo pisani mediji isključivo zavise od reklame, malo zavise od svoje prodaje, tako da su uglavnom svi bili progašeni koji nisu bili na liniji tadašnjeg vladajućeg establišmenta.
To se tako odvijalo i sa elektronskim medijima i dvojica tajkuna u medijskom prostoru, jedan je kasnije čak postao i predsednik te partije, su držali kompletan reklamni prostor i marketinški prostor u ovoj državi. I to je tako bilo. I nemoj da oni pričaju o slobodi medija, jer su upravo na taj način gušili medije, što je zaista sramno i glupo je sada da slušamo o tome.
Drugo, kada već govorite o ovdašnjoj nekakvoj cenzuri koja postoji, pa ja se izvinjavam, ali čak smo čuli jedan termin od jednog kolege – opozicione televizije. Izvinite kako mogu da postoje opozicione televizije ili pozicione televizije? To je sumanuto. Ako već govorimo o nezavisnom novinarstvu, kakve crne opozicione ili pozicione televizije?
Razumem da neko ima uređivačku politiku pa je malo bliža vlastima, neko bliži opoziciji, ali ne možemo da govorimo u toj kategoriji opozicione i pozicione, s obzirom da tako politika bi trebalo kako nam kažu preko puta, da u potpunosti izađe iz medija, tako da ne vidim nikakav strah za nekakve lokalne televizije ili lokalne radio stanice gde je opozicija, da li je tako, sadašnja opozicija, zapravo tamo u tim lokalnim sredinama vlasti gde ona obavlja tu funkciju, zato što će tržište ubuduće određivati ko se sluša i ko se gleda.
Jesmo se zalagali ceo život od 2000. godine kada ste došli na vlast, da li ste se zalagali za kapitalizam, da li ste tražili slobodno tržište, pa evo vam slobodno tržište.
Izvinite, onaj ko na tržištu pobedi, ko ima bolji program taj će da bude i gledan i slušan. Tražili ste gledajte. Samoupravni socijalizam je umro, to više ne postoji, zalagali ste se za tako nešto i to je to.
Tako da, naravno da ćemo podržati ovaj zakon, opet moram i tu gospodine Tasovac, da možda vas malo iskritikujem, nisam baš toliko pristalica ovih produženja rokova jer znate ako se jednom na nešto obavežemo, moramo to da ispunimo.
U redu, shvatam značaj i Radio Jugoslavija i TANJUG, to su naravno medijske kuće koje su veoma značajne, ali znate, ovo zaista mora da bude poslednji put.
Tako je kako je, tržište sve određuje, izvinite, izvolite na tržište i ne možemo više da produžavamo rokove. Ovo sada ćemo naravno svakako podržati, ali ovo neka zaista bude poslednji put i nadam se naravno da ćemo dobiti medijsku scenu daleko kvalitetniju jer ubuduće će naravno tržište apsolutno sve određivati, a ne partijski kadrovi koji su bili zapošljavani u prethodnom periodu i koji su bili glavni i dogovorni urednici raznih medija i na taj način su favorizovali isključivo jednu opciju pošto ovde čujemo kako posebno za Studio B neko plače, za jednu partijsku televiziju, bukvalno partijsku televiziju koja je bila sve vreme u vlasti DS u Beogradu.
Eto, toliko. Podržaćemo zakon i naravno nadamo se mnogo boljoj medijskoj slici i medijskoj sceni nego što imamo danas. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Tasovac. Izvolite.

Evo konkretno odgovor na pitanje vezano za programsku šemu. Pošto ste pomenuli Studio B, dakle to će kontrolisati REM i Agencija za privatizaciju.
Jednostavno, želeli smo da na neki način zaštitimo dodatno medijski pluralizam i to je bio razlog zbog čega. Ja potpuno shvatam jednostavno legitimno pravo vlasnika, ali postoje i zakonske obaveze koje su vezane za medijski pluralizam.

Hvala ministre.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Može li replika, kratko?)
Nemojte, stvarno nema osnova, nema razloga.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlozima zakona iz tačke 1. i 2. dnevnog reda i rad nastavljamo u ponedeljak u 10,00 časova. Zahvaljujem.