Hvala poštovana predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, godinu dana nakon donošenja paketa medijskih zakona koji su pozitivno ocenjeni od strane Evropske komisije i u javnosti prepoznati kao mogućnost da se konačno uredi medijska scena u Srbiji Vlada Republike Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije padaju na prvom ispitu kada je u pitanju implementacija ovog zakona.
Nije nikakav tajna da u vreme kada su ovi zakoni donšeni, da se mnogo govorili i u Skupštini i u javnosti o nedostatku ili nedovoljno ostvarenom stepenu medijskih sloboda u Srbiji i tada je kao najsnažniji odgovor Vlade postojalo upravo to da su doneti medijski zakoni i da će oni sada urediti sve one probleme zbog kojih su postojale objektivne primedbe stručne javnosti, građana Srbije, predstavnika opozicije, civilnog društva i tako dalje.
Vlada Srbije, kao što je rečeno i Ministarstvu, su samo nekoliko dana pre isteka roka, naprečac odlučili se na pomeranje roka za privatizaciju, dakle roka koji su sami odredili kao realni rok u kome će svoje obaveze da izvrše.
Pomeranje roka je takođe urađeno, kao što rekoh, u poslednjem trenutku, bez dovoljno jake argumentacije, bez mogućnosti da se ta stvar raspravi u medijskoj zajednici, u javnosti i ovde u parlamentu.
Podsetiću vas da i onda kada su medijski zakoni donošeni prošle godine, da je i tada primedba Evropske komisije bila da zakoni jesu dobri, ali da su doneti u hitnom postupku, to je bila primedba koja je bila vrlo značajna.
Sada, godinu dana kasnije, mi ne samo što menjamo zakon, ne samo što Vlada pokazuje da nije bila u stanju da ga implementira na vreme, već ponovo to činimo u hitnom postupku, u poslednjem trenutku i bez dovoljno jakih argumenata.
U prilog tome, želela bih da podsetim da je samo nekoliko dana, pre nego što je Vlada donela Predlog ovog zakona po hitnom postupku, je u Medija centru održana jedna rasprava na kojoj je učestvovao i ministar kulture i državni sekretar i predstavnici Medijske zajednice, novinarskih udruženja i to je bilo 18. juna i tada je državni sekretar, citiralo se u agencijama, rekao da nije hteo direktno da se izjasni na koji način će ovaj problem biti rešen.
Dakle, to je 18. juni. Gospodin Šubara, koji je bio na čelu, koji je na čelu Agencije za privatizaciju, kaže, citiram – „mediji nisu verovali da će doći do privatizacije, mesecima ih ubeđujemo“.
Onda je neko od učesnika rekao, sve ovo vreme se stvarala iluzija da će biti produžen rok za privatizaciju, a odgovor ministra na to je bila, po mom mišljenju, jedna neprimerena arogancija i jedan manir, koji nažalost, u poslednje vreme on pokazuje, to je da su svi drugi krivi kada mu se uputi, čak i dobronamerna kritika.
Ja moram da priznam da još nisam čula da je ijedna vlada do sada i ministar kulture, zapravo otvoreno rekao da je bio nemoćan da nametne poštovanje zakona, da je bio nemoćan, ono o čemu je govorio moj kolega, da svoj autoritet i svoje nadležnosti primeni na one koji su dužni da ih poštuju.
Tako da, argumentacija za koju su svi drugi krivi, da su krivi lokalni mediji, da su krivi, ne znam, zaposleni u medijima koji su sada mogući predmet privatizacije, zaista ne stoje.
Ono što je takođe veoma važno za svaku državu i kada su u pitanju primene zakona, to je da se ovim odlaganjem zapravo ponovo stvara jedan poremećaj u pravnom sistemu i jedna pravna neizvesnost.
Po ko zna koji put, reći ću, to se ne dešava samo u mandatu ove Vlade, dešavalo se u mandatima i nekih prethodnih vlada, ali valjda je naš cilj da idemo korak napred, kada je u pitanju implementacija zakona, dakle, po ko zna koji put mi donesemo neki zakon, oni akteri i subjekti u društvu koji su dužni da ih primenjuju i koji ih primene i poštuju zakon, bivaju prevareni.
Znači, oni koji su do sada na vreme podneli dokumentaciju i učinili sve ono što je bilo potrebno po zakonu, se sada dovode u neravnopravan položaj, jer je sada data mogućnost drugima koji to nisu učinili da to urade u dodatnom roku.
Bilo je reči o troškovima i jedan od kolega je već rekao i ja isto želim to da ponovim, mislim da je potrebno ponoviti, zaista molim i Ministarstvo kulture, a i Vladu, da nam ne šalju više obrazloženja u koja stalno piše da predloženi zakoni neće izazivati troškove građanima i privredi.
Kako neće, kada je u pitanju sto miliona dinara iz budžeta?
Pri tom, moje pitanje za vas gospodine ministre je, odakle će tih sto miliona biti obezbeđeno, imajući u vidu da, koliko je meni poznato, da je deo budžeta koji je predviđen za ovu svrhu već potrošen u velikoj meri. Dakle, oko 80% tih sredstava je već potrošeno.
Hoćete li raditi rebalans? Da li ćete oduzimati, recimo, institucijama kulture neka sredstva da biste ih prebacili na dodatno finansiranje, produžavanje finansiranja medija, ili ćete to obezbediti iz neke budžetske rezerve?
I, naravno, dodatno pitanje koje je, čini mi se, takođe već postavljeno, ali je veoma važno, nigde se ne spominje iz kojih sredstava će lokalne samouprave da obezbede sredstva za tu istu namenu.
Ono što je takođe važno, mislim da će sigurno biti predmet skrininga koji je verovatno već u toku za naredni izveštaj o napretku, to je pitanje tržišta. Kao što znate, ovi medijski zakoni su doneti u velikoj, dinamičkoj saradnji i harmonizaciji sa propisima EU i sa predstavnicima Evropske komisije.
Jedan od glavnih ciljeva donošenja tihi zakona je da se obezbedi konkurencija u oblasti medija. Produžavanjem ovog roka se narušava konkurencija, pre svega, mislim na novinske agencije i na „Tanjug“. Dakle, „Tanjug“ će se i dalje finansirati iz državnog budžeta, dok će ostale agencije i dalje biti same na tržištu i same se snalaziti.
Pri tom, želim i ovo da kažem, 86 ili 87 miliona, koliko je opredeljeno za „Tanjug“ u narednih nekoliko meseci, je više nego što sve tri agencije zajedno mogu da ostvare na tržištu u roku od mesec dana. To je veoma važno i mislim da se radi o jednom gušenju medijske konkurencije.
Konačno, bilo je reči i o pravima onih koji će biti eventualno u mogućnosti da, ako ne uspe proces privatizacije, da im se ponudi da preuzmu besplatne akcije. Jedno pitanje je već postavljeno. Verovatno ogroman broj građana se upisao za te čuvene Dinkićeve akcije, od kojih pri tom, niko nema ništa. Sada će zbog toga biti uskraćeni za mogućnost da učestvuju u procesu preuzimanje besplatnih akcija.
Takođe, vrlo važna stvar, koju treba da znamo, oni koji budu eventualno preuzimali besplatne akcije neće imati mogućnost da im se otpišu dugovi, kao što će to biti slučaj sa onima koji učestvuju u prethodnom procesu privatizacije, dakle ponovo jedna, uslovno rečeno, neravnopravnost.
Htela bih da kažem i da podsetim da, prilikom rasprave o donošenju ovog zakona prošle godine, poslanici opozicije su podnosili amandmane. Jedan od amandmana je predviđao duži rok za privatizaciju. Ja želim da pročitam obrazloženje, pošto mislim da je vrlo indikativno i govori o tome koliko je Vlada i koliko su ministarstva pogrešno procenjivali svoje mogućnosti.
U tom obrazloženju kaže – zbog dosadašnjih loših iskustava u privatizaciji mediji, predlažemo da u ovaj proces uđe planski obazrivo, a ne stihijski i brzopleto. Zato je neophodno da se uđe tek nakon usvajanja svih neophodnih zakona kojima se reguliše ova oblast, jer će tek onda ona potencijalnim investitorima dati jasnu sliku. Oblast medija je osetljiva i zahteva dodatan oprez.
Jedan od argumenata je da je u međuvremenu doneta promena Zakona o privatizaciji, to je bilo krajem maja, to je bilo pre mesec dana. Dakle, nije sagledana i ta mogućnost, tako da argumenti koji su izrečeni da očigledno nema koordinacije između pojedinih sektora u Vladi, ja mislim da ipak stoje.
Bilo je reči o nekim protokolima i o jako dugom periodu rasprava između Ministarstva kulture i Ministarstva privrede, odnosno Agencije za privatizaciju, ko je dužan da taj protokol donese?
Prema tome, ja vas takođe još jednom molim da zbog nekih vaših nedostataka u radu ne optužujete medije i ne optužujete novinare zbog toga što se ovo danas dešava.
Na kraju, ponoviću, nama predstoji novi izveštaj o napretku i svima je poznato, da kada su Zakoni o medijima doneti prošle godine, da je istovremeno rečeno od strane svih evropskih zvaničnika da će se insistirati, insistirati na primeni zakona.
I, ponavljam, ovo je prvi dokaz gde se Vlada pokazala nesposobnom upravo u toj oblasti.
Takođe, napominjem da smo prošle godine raspravljajući o medijima, od predstavnika skupštinske većine, čuli da mi iz opozicije pričamo neke neistine, jer, eto, reporteri bez granica su nas postavili na neko visoko mesto i neke druge međunarodne organizacije, kredibilne i nezavisno međunarodno i evropsko udruženje novinara.
Znamo da je Srbija pala u međuvremenu, za prošlu godinu, dramatično i u izveštaju reportera, a i u izveštaju „Fridom Hausa“ je ostvarila najveći pad, najveći pad od svih zemalja na toj rang listi u 2014. godini. Srbija se, kada su u pitanju medijske slobode, danas definiše kao delimično slobodna, a nalazi se na 80. mestu od ukupno 199 mesta.
Demokratska stranka je, naravno, podnela jedan broj amandmana. O njima ćemo naravno tek raspravljati. U njima smo pokušali da na neki način pojačamo i obezbedimo obaveze kupaca kada je u pitanju program, jer mislim da je to od najvećeg mogućeg značaja za ovu transformaciju, za građane. Mislim da je dužnost Ministarstva i nas u Skupštini, da štitimo javni interes i da obezbedimo najbolji mogući kvalitet tih programa. Nije samo cilj da nađemo kupce za medije a da nas posle ne interesuje kako će ti mediji da izgledaju. Dakle, amandmani će se ticati i toga, mogućnosti da se preciziraju i prava medija koji su na jezicima nacionalnih manjina.
I jedno otvoreno pitanje koje vam je sigurno poznato – šta će se desiti sa Radio Jugoslavijom? To ne mislim samo u smislu ustanove kao takve, nego delatnosti kojom se ona bavi. To je takođe jedna višegodišnja tema.
Mislim da bi bila šteta za Srbiju da izgubi mogućnost da emituje program na kratkim talasima i na stranim jezicima. Da li postoji mogućnost da se uradi u ovako kratkom roku, iako mi nije jasno zašto se do sada Vlada nije malo više u to uključila, da se nađe neko rešenje, to ne znam, ali se nadam da ćemo produžavanjem, pošto će rok očigledno biti produžen, da će se neko rešenje naći.
Demokratska stranka neće glasati za ovaj zakon. Učestvovaće u raspravi i ponavljam, smatram da je ovo prvi znak da je upravo u najvažnijoj oblasti koja je važna sada za Srbiju, pristupanju EU, da je Vlada pala na ispitu implementacije ovako važnih zakona. Hvala.
