Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Na osnovu službene evidencije o broju prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Dijana Vukomanović, Jovana Jovanović i Gordana Čomić.

Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres 2. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u partnerstvu za mir, o statusu njihovih snaga sa dodatnim protokolom Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država članica u partnerstvu za mir, o statusu njihovih snaga u narednom dodatnom protokolu Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u partnerstvu za mir i u statusu njihovih snaga.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju Bratislav Gašić, ministar odbrane, Zoran Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane i kapetan vojnog broda Milan Konjikovac, načelnik Uprave za međunarodnu bojnu saradnju u Ministarstvu odbrane.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA UČESNIKA U PARTNERSTVU ZA MIR O STATUSU NjIHOVIH DRŽAVA ČLANICA SEVERNOATLANTSKOG UGOVORA I OSTALIH DRŽAVA UČESNICA U PARTNERSTVU ZA MIR O STATUSU NjIHOVIH SNAGA I NAREDNIM DODATNIM PROTOKOLOM SPORAZUME IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA SEVERNOATLANTSKOG UGOVORA I OSTALIH DRŽAVA UČESNICA U PARTNERSTVU ZA MIR O STATUSU NjIHOVIH SNAGA

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 170, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 170. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnik predlagača Bratislav Gašić, ministar odbrane želi reč?

Izvolite, reč ima ministar odbrane Bratislav Gašić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u partnerstvu za mir, o statusu njihovih snaga sa dodatnim protokolom Sporazuma i narednim dodatnim Protokolom Sporazuma, koji je potpisan u Vašingtonu 27. januara 2014. godine.
Nakon poziva Republici Srbiji da pristupi Programu Partnerstvu za mir, na Samitu NATO u Rigi, decembra 2006. godine, saradnja Republike Srbije sa NATO realizuje se pod okriljem Partnerstva za mir, a u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka iz decembra 2007. godine.
Posle formalnog prijema, odnosno potpisivanja okvirnog dokumenta 14. decembra 2006. godine, 5. septembra 2007. godine, predat je prezentacioni dokument kojim je predviđena saradnja Republike Srbije sa NATO, kroz skoro sve uspostavljene mehanizme saradnje.
S tim u vezi, može se zaključiti da je saradnja Republike Srbije sa NATO, pod okriljem programa partnerstva za mir, intenzivna i sadržajna, a Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Programu Partnerstva za mir, o statusu njihovih snaga, takozvanog SOFA Partnerstvu za mir, Sporazuma, sa dodatnim protokolima čije se potvrđivanje predlaže, predstavlja osnovni mehanizam za definisanje privilegija, angažovanja i imuniteta pripadnika snaga jedne države članice SOFA Partnerstva za mir Sporazuma, na teritoriji druge države članice tog sporazuma.
Puna primena SOFA Partnerstva za mir Sporazuma, omogućava nesmetanu vojnu saradnju, a pre svega u pogledu pripreme i realizacije vojnih vežbi i izgradnje potrebnih kapaciteta za angažovanje u multinacionalnim operacijama.
Angažovanje u pojedinim mehanizmima, uspostavljeni pod okriljem Programa Partnerstva za mir, kao i tranzita vojnih snaga kroz teritoriju država potpisnica i obezbeđenje potrebne logističke podrške od strane države domaćina.
Pristupanje SOFA Partnerstvu za mir Sporazuma, predstavlja jedan od prioriteta Republike Srbije u procesu angažovanja u Programu Partnerstva za mir, upravo iz razloga, što dosadašnja praksa ukazuje da ovaj sporazum zajedno sa Sporazumom između Vlade Republike Srbije i NATO, koji se odnosi na bezbednosne informacije, zaključen u Briselu 2008. godine, omogućava optimalni obim saradnje sa NATO, usmeren na podršku reformi sistema odbrane i dostizanja interoperabilnosti Vojske Srbije za angažovanje u multinacionalnim operacijama.
Članice SOFA Partnerstva za mir Sporazuma su države članice Programa Partnerstva za mir, a osnovni cilj je omogućavanje svih njenih pristupnica, da direktno primenjuju odredbe sporazuma između članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga, potpisanog u Londonu 19. juna 1951. godine.
S tim u vezi napominjemo da je Republika Srbije, kao i veći deo država članica ovog sporazuma, tokom potpisivanja SOFA Partnerstva za mir Sporazuma, a saglasno zaključku Vlade od 6. decembra 2012. godine, predala depotizaru, odnosno Vladi SAD, rezerve na član 7. Sporazuma između članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga. Navedene rezerve se odnose na nemogućnost prihvatanja i primene nadležnosti vojnih organa države pošiljaoca, na teritoriji Republike Srbije, u slučaju disciplinske, odnosno krivične odgovornosti, a u skladu sa članom 7. Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga.
Predavanje lica, odnosno mogućnost vršenja krivičnih jurisdikcije nad pripadnicima snaga, odnosno civilne komponente ili izdržavanih lica od strane nadležnih organa države pošiljaoca, pod uslovom da je za izvršenje dela država pošiljalac neće izreći smrtnu kaznu.
Sam Zakon o potvrđivanju SOFA partnerstva za mir Sporazuma je u skladu sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, kao i Bečke konvencije o ugovornom pravu.
Svoje izlaganje želim da zaključim činjenicom da je Republika Srbija među poslednjim državama koja je pristupila razmatranom sporazumu. Inače, SOFA partnerstvo za mir Sporazum pored 28 članica NATO pristupilo je i 16 partnerskih država. Među njima su Ruska Federacija, Ukrajina, BiH, Makedonija i Crna Gora.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu, predlažem da Narodna skupština izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u partnerstvu za mir, o statusu njihovih snaga sa dodatim protokolom sporazuma i narednim dodatim protokolom sporazuma. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Gospodine Bogdanoviću?
(Goran Bogdanović, s mesta: Javljam se po…)
Nismo još došli do tog dela. Zahvaljujem.
Da li predsednici odnosno, predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPO-DHSS glasaće u danu za glasanje za potvrđivanje Sporazuma naše zemlje sa NATO i smatramo da je sada i pravi trenutak da se otvori rasprava o eventualnom članstvu naše zemlje u ovom, ne samo vojnom, već i političkom savezu, jer SPO smatra da u okviru najavljene reforme političkog sistema u našoj zemlji o ovoj temi treba razgovarati racionalno, promišljeno, ozbiljno, pragmatično, bez obzira na emocije, bez obzira na sećanja koja će zauvek ostati na 1999. godinu, na nepravednu, nezakonitu intervenciju NATO protiv tadašnje SRJ.

Sećamo se dobro žrtava, ogromnog materijalnog razaranja, ali ne možemo da živimo večito u prošlosti. Na to nas upućuje i naša istorija i proces pomirenja sa zemljama sa kojima smo nekada imali konflikte, a danas imamo dobre odnose. Na to nas upućuju i primeri drugih zemalja koje danas bez obzira na svoju prošlost i brojne sukobe sarađuju pre svega u okviru EU i ovog vojno-političkog saveza.

S obzirom na to da je glavni spoljno-politički cilj naše zemlje ulazak Srbije u NATO, u EU, smatramo da ne treba razdvajati ta dva pitanja, jer većina zemalja koje se nalaze u NATO istovremeno su i članice EU.

Da li to znači da treba tretiramo svaku od tih zemalja drugačije kao članicu EU, drugačije kao članicu NATO? To se posebno odnosi na vodeće zemlje EU. Nelogično je da su nam recimo, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija ili zemlje koje mi smatramo prijateljskim poput Grčke, Rumunije, Slovačke ili Češke prijateljske ako su članice EU, a nisu to ako su članice NATO.

Kao što sam rekao, NATO nije samo vojni već i politički savez i sve bivše zemlje centralne istočne Evrope pre nego što su se pridružile EU, učlanile su se u NATO. Zemlje bivše Jugoslavije poput Slovenije i Hrvatske, ili naših suseda kao što su Mađarska, Bugarska i Rumunija su najpre postale članice NATO, to je bilo predvorje za ulazak u EU.

Dakle, moramo da pogledamo činjenice, statističke podatke koji govore da od trenutka kada su te zemlje postale članice NATO povećana je i ekonomska i politička unutrašnja stabilnost tih zemalja, njihov međunarodni položaj je učvršćen. Došlo je do znatno većeg priliva stranih investicija, rasta društvenog proizvoda, do izvoza iz tih zemalja, do smanjenja inflacije. To je omogućilo i višu stopu zaposlenosti, samim tim i veće zarade i penzije, odnosno ono što je glavni cilj svake ekonomije, a to je osetno poboljšanje životnog standarda stanovništva.

Mi u SPO smatramo da pristupanje ovom zapadnom savezu kolektivne bezbednosti bi trebalo da bude cilj Srbije, s obzirom i na situaciju u našem okruženju.

Crna Gora i Makedonija su jasno proklamovale svoje spoljno-političke ciljeve, ulazak u NATO, a kao što vidimo, NATO odavno nije tabu tema ni u susednoj BiH, pa i predsednik Republike Srp0ske, gospodin Milorad Dodik sve češće najavljuje da se neće protiviti ulasku BiH u NATO.

Ono što nam je još posebno značajno, jeste da bi naša zemlja mnogo lakše ispunila kriterijume za ulazak u NATO nego u EU i to bi nam omogućilo i punopravno članstvo brže i pod lakšim okolnostima u EU.

Ako budemo istrajavali na samoproglašenoj vojnoj neutralnosti, mi rizikujemo da postanemo pusto ostrvo u ovom delu Evrope, s obzirom na ambicije naših suseda, s obzirom na to da su neke od zemalja regiona već odavno ili ranije postale članice NATO i smatramo da nisu u pravu oni zagovornici tzv. „vojne neutralnosti“ s obzirom da se ona ne postiže skupštinskim deklaracijama, već međunarodnim priznanjem.

Naravno da bi to bio odgovor i svima onima koji se zalažu za to da se ponovo upuštamo u vojne avanture, da ponovo „pobeđujemo“ NATO a zapravo videli smo šta nam je donelo sukobljavanje sa međunarodnom zajednicom, šta nam je donelo sukobljavanje sa NATO, da smo zapravo gubili teritorije i stanovništvo, da je dolazilo do ekonomskog devastiranja, da je veliki broj ljudi napustio našu zemlju zbog svega toga. Vreme je da se prekine taj niz konfrontacija, da Srbija osnaži svoje pozicije u partnerstvu za mir, da potpisivanjem ovakvih sporazuma gradimo mostove saradnje i prijateljstva i sa okruženjem i sa vojnim savezima.

To naravno nipošto i ni u čemu ne isključuje saradnju i sa našim drugim tradicionalnim saveznicima, sa zemljama sa kojima smo u prošlosti i sada takođe imali dobre političke i vojne i ekonomske odnose.

Hteo bih da kažem nešto i o onima koji smatraju da bi smo time „izdali“ ili „izneverili“ Rusku Federaciju. Hoću da kažem da bi eventualnim ulaskom naše zemlje u NATO Rusija dobila samo jednog prijatelja više, jednog saveznika više u NATO, a nipošto ne protivnika.

Kao što je ministar rekao u svom obraćanju i Rusija je potpisnica ovih sporazuma koje ćemo mi ratifikovati. Osim toga, NATO i Rusija su još 1997. godine u Briselu potpisali sporazum kojim su svoje svestrane odnose institucionalizovali i obavezali se, kako stoji u tom ugovoru, na međusobnu saradnju u cilju stvaranja stabilnog, bezbednog, nepodeljenog kontinenta na osnovima partnerstva i zajedničkog interesa.

Naravno da i nas treba da rukovode pre svega naši nacionalni i državni interesi, a onda naravno i zajednički.

Još samo da kažem da je to partnerstvo NATO-Rusija 2002. godine ojačano i stvaranjem saveta Rusija-NATO. Srbija sve i kada bi htela da bude članica Evroazijske unije i odgovarajućih sistema kolektivne bezbednosti, koji se temelje na ovim principima, to ne bi mogla da bude. To je nedvosmisleno potvrdio i sam predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u razgovoru sa našim ministrom spoljnih poslova, kada je rekao da Srbiju i Rusiju dele hiljade kilometara i da zapravo ne postoji kopnena granica i da nas sve to upućuje na neke druge oblike saradnje. Između nas se nalaze zemlje NATO-a koje mogu u svakom trenutku da zatvore kopnene prolaze, nebo iznad svoje teritorije i da sve to što bismo eventualno potpisali sa Rusijom ostane samo mrtvo slovo na papiru.

S druge strane, mi ne smemo da rizikujemo da ostanemo pusto ostrvo u ovom delu Evrope, s obzirom na to da će Crna Gora već sledeće godine najverovatnije da postane punopravna članica NATO-a, da od naših suseda to jesu već sa istočne strane i Bugarska i Rumunija i Mađarska i Hrvatska i Albanija.

Hoću da istaknem da, bez obzira na ovaj aktuelni konflikt između Ukrajine, Rusije i njenih zapadnih partnera, dalji razvoj situacije u svetu, pretnje miru, terorizam, novi bezbednosni izazovi, potreba da se očuvaju demokratija, poštovanje ljudskih prava, politička, ideološka, verska i nacionalna različitost, dakle, u ovom delu sveta, zaista upućuju na saradnju Rusiju i NATO, naravno i nas. Mi smatramo da su za ulazak u NATO i ljudi koji su najviše zainteresovani za taj oblik pridruživanja naše zemlje ovom vojnom i političkom savezu, a to su predstavnici Vojske Srbije, oficiri, koji znaju sve prednosti šta bi Srbija dobila tom saradnjom.

Srbija od 2000. godine veoma uspešno sarađuje sa strukturama NATO-a i kroz ovu saradnju naša Vojska je praktično već prihvatila standarde NATO-a, što je rezultiralo i potpisivanjem sporazuma koji je Srbiju u ovom aspektu izjednačio sa svim članicama Alijanse.

Ulaskom u NATO Srbija će moći da učestvuje u donošenju najvažnijih političko-bezbednosnih odluka današnjeg sveta. To nam pruža priliku da ravnopravno sedimo za stolom sa ostalim predstavnicima NATO-a, a istaći ću da je čak 28 zemalja u ovom trenutku u NATO, s tendencijom da se taj broj poveća. Podsetiću još da su u Partnerstvu za mir sa NATO-om osim naše zemlje, osim Rusije, čak 11 zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.

Vreme je da izađemo iz tog perioda kada su drugi o nama odlučivali i da mi sedimo ravnopravno za stolom sa ostalim vojnim i političkim faktorima, jer u Severnoatlantskom savezu i telu koje donosi najvažnije odluke a koje se zove Severnoatlantski savet nema glasanja. Dakle, tu se odluke ne donose većinom. Odluke se donose saglasnošću svih zemalja članica, dakle, konsenzusom. Ne može da bude doneta nijedna odluka koja ne obavezuje zemlju koja za tu odluku nije glasala. To omogućava svakoj članici Saveza da zadrži potpunu suverenost i odgovornost pri donošenju sopstvenih odluka, što je za nas izuzetno važno.

Mislim da nema nikakve sumnje da je budućnost Srbije u prirodnom i logičnom okruženju – Evropska unija i NATO. Mi smo u ovom parlamentu saglasni da je naš glavni spoljnopolitički cilj da postanemo zemlja članica EU. Dakle, nema stranke koja se za to ne zalaže. Za to je i većina građana Srbije. Ako je to tako, ako je većina zemalja EU istovremeno u NATO-u, smatramo da bi trebalo težiti i učlanjenju u ovaj savez. Na to nas upućuje i naša prošlost, jer je Srbija u drugoj polovini 19. veka, početkom 20. veka, najveći mogući napredak na političkom, na ustavnom, zakonodavnom, diplomatskom, privrednom, vojnom, naučnom, tehničkom, bilo kojem polju, postigla upravo ugledanjem na zapadne zemlje, saradnjom sa njima. Do početka 90-ih godina Srbija, ili tadašnja Jugoslavija, sa SAD, sa Francuskom, sa Velikom Britanijom, sa većinom zapadnih zemalja nije imala konflikte, nije imala sukobe. Naprotiv, bili smo saveznici u oba svetska rata.

Zato bi trebalo da se podsetimo i još nekih činjenica iz naše prošlosti, a to je da je Srbija, recimo, posle 400 godina stekla nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. godine, upravo uz podršku zapadnih zemalja, koje su nam priznale i teritorijalno proširenje i nezavisnost i zapravo primile Srbiju u porodicu evropskih naroda. Tako se Srbija vratila na mapu Evrope, stekla nezavisnost, međunarodno priznanje. Savezništvo sa zemljama zapada nam je upravo omogućilo da pobedonosno okončamo i balkanske i svetske ratove i da zapravo 1918. godine, stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, po prvi put u istoriji praktično svi Južni Sloveni, pa samim tim i Srbi, budu u jednoj državi.

Ovo su samo neki, a zapravo brojni su razlozi zbog kojih će poslanička grupa SPO-DHSS da podrži Sporazum koji se nalazi na dnevnom redu našeg parlamenta. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar Bratislav Gašić.

Gospodine Čotriću, prvo, potpisivanje ovog sporazuma ne znači nikakav ulazak u NATO, kako ste vi to rekli, niti približavanje NATO-u. Srbija je vojno neutralna. Srbija želi da gradi svoja partnerstva i prijateljstva i na istoku i na zapadu.
Spomenuli ste malo pre neke države: Austrija, Švedska, Finska, one su u Partnerstvu za mir, članice EU, a nisu članice NATO-a.
Ono što je bitno na startu da kažemo jeste da ćemo ovim sporazumom Vojsci Srbije bitno olakšati organizaciju, odlazak u mirovne misije, organizaciju novih vojnih vežbi, tako da, ja vas razumem, ali ovo je samo sporazum kojim ćemo mi bitno olakšati naše funkcionisanje i niz drugih pogodnosti koje će Vojska Srbije ovim sporazumom da ima u narednom periodu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj sporazum o kojem danas razgovaramo ide u prilog strateškom cilju koji je definisala Vlada Republike Srbije, naravno, i naš parlament, a to su evropske integracije i to je regionalna saradnja.
Vi ste malo pre jako dobro i koncizno objasnili u kom pravcu ide i koji su to benefiti za našu zemlju. Složio bih se tu sa vama i samo bih dodao da ovaj sporazum ide u prilog obezbeđivanju vladavine prava, sigurnosti naših granica, povoljnog ambijenta, povoljnog okruženja za strane investicije, borbi protiv kriminala i korupcije, koja će biti i koja je i do sada bila jako teška i za koju, u svakom slučaju, nemamo dovoljno ekonomskih resursa, ali ni drugih resursa da iznesemo sami. Zato su nam potrebni prijatelji, zato su nam potrebni partneri, kao što ste malo pre lepo rekli, da, naši prijatelji iz NATO alijanse, ali i prijatelji iz svih drugih zemalja partnera sa kojima naša vojska i naša država sarađuju.
U svakom slučaju, ovaj sporazum će doprineti tome i dozvoliće nam da modernizujemo svoju vojsku po nižoj ceni, da se borimo protiv kriminala i korupcije i da ubedimo strane investitore da je njihov novac siguran u Srbiji. Čak i da ovaj sporazum ide u prilog tome da se približavamo NATO alijansi, ja lično kao poslanik SDPS ne bih imao ništa protiv toga, jer smatram da pored vojnih, pored bezbedonosnih benefita, imali bi i ekonomske benefite, benefite koji se tiču javne diplomatije i generalno boljeg pozicioniranja naše države u svetu.
Slažem se sa tim i podržavam vas u tome što ste jako dobro prepoznali do 2012. godine, kada je ovaj Sporazum potpisan, da ste odmah posle potpisivanja IPAP-a krenuli u izvršenje Akcionog plana koji je definisan IPAP-u i veoma brzo posle toga smo krenuli u realizaciju, razgovor i diskusiju u parlamentu, po pitanju ovog sporazuma.
Ono što jeste činjenica, uvaženi ministre i dame i gospodo narodni poslanici, najnovija istraživanja govore o tome i mislim da je to jedno ozbiljno pitanje za diskusiju u našem parlamentu, ali i u stručnoj javnosti, da je 2012. godine, po istraživanju, čak 58% naših građana smatralo da zemlja kao što je Srbija, zemlja u ovakvom regionalnom okruženju, ne može se dobro i kvalitetno razvijati bez prisajedinjenja, odnosno bez članstva u nekoj vrsti bezbednosne i ekonomske integracije. Danas je to, gospodine ministre, po najnovijem istraživanju, koje je rađeno krajem 2014. godine, 67% i u skladu, verovatno sa javnim mnjenjem i njihovim mišljenjem i stavovima, Vlada Republike Srbije i vi lično radite na tome da sve ove benefite, koje možemo da imamo kroz ove sporazume, realizujemo. Na kraju krajeva, 58% naših građana na pitanje kuda bi se iseljavalo kada bi morali to da urade, koje su to zemlje, to su zemlje EU 58%, dakle zemlje koje su članice NATO, i SAD 12%. Kada je u pitanju Ruska Federacija taj procenat izjašnjavanja je 3%.
Dakle, da razjasnimo, pitanje IPAP-a, vi ste to više puta objašnjavali, ne tiče se samo bezbednosti, već se tiče i reforme pravosuđa, tiče se unapređivanja ljudskih i manjinskih prava, investicija, stabilnosti u regionu, a sam premijer je definisao kao svoj strateški cilj, regionalno povezivanje i regionalnu saradnju.
Na kraju, mislim da je regionalna bezbednost i regionalno povezivanje u bezbednosnom sektoru ono što će definisati razvoj i naše zemlje i našeg regiona u budućnosti. Bez zajedničke politike, bez konkretne i kvalitetne saradnje na polju bezbednosti između svih država zapadnog Balkana, ne možemo razmišljati ni o novim investicijama, ali ni o sublimaciji naših resursa i naših potencijala i nastupu naših kompanija na trećim tržištima i našem uspehu u okviru tog posla.
Ono što je, recimo, Švedska definisala, koja je malo pre pominjana, kroz benefite IPAP sporazuma, ovog sporazuma o kojem danas govorimo je popunjavanje određenih rupa u bezbednosnom sistemu, ali i velika ušteda kada su u pitanju troškovi. To je primer zajedničkog patroliranja vodama, to je zajednička borba protiv sajber kriminala i, ono što je za građane Republike Srbije najbitnije, svaki ovaj sporazum, svaka vrsta ovakvog približavanja dovodi do toga da mi umanjimo troškove za bezbednost ili da ih podelimo sa našim prijateljima i partnerima iz Partnerstva za mir i NATO alijanse i na taj način će nam ostati više novca za obrazovanje, više novca za penzionere i na taj način Vlada Republike Srbije može da vodi socijalno odgovornu politiku koja je jedno od glavnih opredeljenja u okviru ekonomskog razvoja ili ukupnog društvenog razvoja naše zemlje. Kada može Švedska da ima te benefite, kada je ona bila spremna da to uradi, mislim da za Srbiju to ne treba da bude neko veliko pitanje i smatram da ćemo u ovom parlamentu imati, oko ovog pitanja, konsenzus, jer ne vidim da bilo od kolega ima neke velike primedbe na ovu vrstu sporazuma i na približavanje i partnerstvo sa NATO savezom.
Ono što je isto tako jako važno, a čemu će ovaj Sporazum doprineti, jeste borba protiv terorizma, kontrola naoružanja i borba protiv sajber kriminala. U svakom slučaju, danas živimo u jednom globalnom, veoma teškom okruženju koje je ugroženo od strane raznih terorističkih grupa. Imamo na velikoj površini Levanta, gotovo celog, na Bliskom Istoku, ratna dejstva, na 300 km od Evrope u Libiji, u Bengaziju, ceo taj deo obale Libije kontroliše islamska država i na 300 km je od Evrope i naravno da je prirodno i naravno da treba da pomognemo našim prijateljima i partnerima iz SAD u borbi protiv ove pošasti. Ovaj Sporazum je jedan od tih aspekata pružanja logistike i mogućnosti da ta naša saradnja bude bolja, ali i da ova borba bude što kraća, što efikasnija na račun i na dobrobit građana, ne samo Bliskog Istoka, nego i građana cele Evrope i celog sveta. Drago mi je da ste to prepoznali. Drago mi je da imate i da definišete veoma efikasne i prave poteze kada je to u pitanju, jer bezbednosni sektor je nešto što određuje sve druge politike. Bez bezbednosti, bez osiguranja, stabilnosti u toj oblasti, nema ni političke stabilnosti, nema ekonomske stabilnosti, a prema tome nema ni preduslova za blagostanje građana naše zemlje.
Moram da napomenem da bi na ovaj način naš sistem odbrane bio interoperabilniji, savremeniji, bio bi efikasniji. Osnovaćemo, koliko imam informaciju, regionalni centar za nacionalne i regionalne potrebe. Imaćemo mogućnost za naučnu saradnju, sisteme za upravljanje krizama i planiranje u vanrednim situacijama, što je veoma važno za ekonomsku i bezbednosnu politiku naše zemlje.
Završiću sa onim što jeste pitanje svih pitanja kada govorimo o bezbednosti, a to je energetska bezbednost. Podržavam i pohvaliću napore samog premijera, ministra energetike, ali i cele Vlade kada je u pitanju energetska bezbednost, diverzifikacija energetske politike. To je nešto što moramo da uradimo i mislim da će sastanci i komunikacija koju je premijer imao u SAD, sa najvišim zvaničnicima, počevši od glavnih donosioca odluka, kao što je Suzan Rajs, kao što je Viktorija Njuland, kongresmen Eliot Engels, senator Džon Mekejn, uroditi plodom da dogovori sa kompanijama, kao što su „Friport“ i druge, mogu da dovedu do toga da u narednih nekoliko godina možemo da obezbedimo snabdevanje gasom iz SAD preko terminala u Krku, što će posle 2019. godine na jedan dobar i kvalitetan način obezbediti energetsku stabilnost i energetsku bezbednost našoj zemlji.
Naravno, moram da pomenem i napore „Dženeral elektrika“ i drugih američkih kompanija koje dosta investiraju ovde i koje imaju jedan potpuno otvoren prostor i pruženu ruku kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, jer naši potencijali mogu da rezultiraju na kraju sa tim da preko 30% naših potreba za energijom mogu da se crpe iz tih obnovljivih izvora energije. Mislim da taj treći stub saradnje sa SAD i te kako moramo da iskoristimo pored saradnje u oblasti bezbednosti, investicija. To je naravno energetika, kao i da uradimo sve kako bi imali energetsku diverzifikaciju, energetsku bezbednost i kako bi imali najbolje kompanije koje rade ovde i koje donose nove tehnologije, koje donose nova znanja i da na taj način obezbedimo preduslove za ekonomsku stabilnost naše zemlje, ali i ono što je najbitnije energetsku bezbednost za sve naše građane.
Na kraju krajeva, u vezi toga i u okviru te oblasti će se pokazati koliko su vlade država sposobne i spremne da obezbede u 21. veku uslove za blagostanje, ekonomski razvoj i novo zapošljavanje, a bezbednost, posebno energetska bezbednost su glavni preduslovi za to.
Hvala još jednom na svim ovim stvarima koje radite. Imate punu podršku SDPS, podržavaćemo i dalje ovu politiku koja ide u prilog političkoj stabilnosti, bezbednosti, privlačenju stranih investicija u našu zemlju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodine ministre, SOFA sporazum je veliki iskorak u aktivnostima Srbije u okviru „Partnerstva za mir“, kao što ste rekli potpisale su ga 28 zemalja članica NATO-a i 14 zemalja koje su u partnerstvu, između ostalog i Srbija i BiH i Rusija.
Sve mogućnosti saradnje koje imamo u okviru „Partnerstva za mir“ treba da iskoristimo. Srbija je ovaj sporazum potpisala još u januaru 2014. godine, ali ga ne primenjuje i zbog toga se suočava sa brojnim teškoćama prilikom realizacije pojedinih aktivnosti sa državama, učesnicama ovog programa koje se, pre svega, odnose na angažovanje naše vojske u konceptu podizanja funkcionalnih i operativnih sposobnosti za učešće u multinacionalnim operacijama, pa su u tome i razlozi za njegovo donošenje po hitnom postupku.
Zašto je važan ovaj sporazum? Važan je zato što će se njime omogućiti nesmetana vojna saradnja među zemljama, potpisnicama sporazuma, pre svega u pogledu pripreme i realizacije vojnih vežbi. Važan je zbog toga što će se njime omogućiti izgradnja potrebnih kapaciteta za angažovanje naše vojske u multinacionalnim operacijama i važan je zbog toga što ovaj sporazum omogućava postavljenje oficira Vojske Srbije na pozicije štabnih elemenata partnerstva, što predstavlja značajan vid saradnje u okviru navedenog programa.
Kao članica stalne delegacije Srbije u parlamentarnoj skupštini NATO-a, mogu da kažem da se slika Srbije u svetu menja, što se može videti i na našim skupovima koje imamo dva puta godišnje. Pre svega zahvaljujući reformskim procesima, u svim segmentima društva, zemlje međunarodne zajednice prepoznaju Srbiju kao zemlju koja je stub regionalne stabilnosti i koja doprinosi očuvanju stabilnosti na zapadnom Balkanu. Takva konsultativna odluka Srbije u regionu doprinosi konstantnom jačanju međunarodnog poverenja u Srbiju.
Ono što je veoma važno, Srbija želi da bude pouzdan, predvidiv partner Alijanse u okviru „Partnerstva za mir“, u cilju zajedničkog očuvanja mira i stabilnosti u regionu i istovremeno u tome vidi prostor za dalju saradnju u okviru „Partnerstva za mir“.
Veoma je važno što NATO poštuje specifičnosti Srbije, u odnosu na sve druge članice i partnere Alijanse, dok Srbija prepoznaje važnost i ulogu koju NATO ima u sistemu regionalne bezbednosti, posebno ulogu koju ima u vezi sa očuvanjem bezbednosti Srba na KiM, čiji je garant upravo NATO.
Srbija je vojno neutralna i ne teži ka članstvu u NATO, ali vidi prostor za dalje unapređenje saradnje u okviru raspoloživih mehanizama „Partnerstva za mir“. Zato smatram da je u ovoj raspravi danas o SOFA sporazumu važno da zbog građana Srbije istaknem i nekoliko važnih informacija o kojima, po mom mišljenju, treba da se javno govori, posebno kada su ovakvi zakoni na dnevnom redu u parlamentu.
Srbija je zaključila tri sporazuma sa NATO, Sporazum o bezbednosti informacija, Ugovor o usvajanju NATO kodifikacionog sistema i SOFA sporazum o kojem danas diskutujemo. Pored toga, uspostavljeno je vojno predstavništvo Republike Srbije pri misiji NATO, kao i NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu. Naša saradnja sa Alijansom doprinela je i ponovnom otvaranju gornjeg sloja vazdušnog prostora iznad KiM i mislim da je to veoma važno za normalizaciju čitavog vazdušnog prostora.
Saradnja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa NATO odvija se kroz nekoliko mehanizama, pre svega u programu partnerstva za mir, ali imamo i individualni program partnerstva i saradnje, proces planiranja i pregleda, koncept operativnih sposobnosti, program za unapređenje obrazovnog procesa iz oblasti odbrane i program za izgradnju integriteta vojske Srbije.
Usvajanje Individualnog akcionog plana IPAP 15. januara ove godine, predstavlja kvalitativni iskorak u procesu dalje saradnje, što iz naše perspektive predstavlja proširenje jednog političkog dijaloga i predstavlja pristup državnih institucija Srbije u integrisan pristup državnih institucija Srbije u daljoj zajedničkoj komunikaciji.
Očekujem da primena IPAP doprinese još boljoj saradnji sa Alijansom, razvoju sistema odbrane, još boljem uspostavljanju interoperabilnosti Vojske Srbije, ali i standardizaciji i intenzivnoj izgradnji vojnih kapaciteta za doprinos miru i stabilnost, kao i boljoj saradnji na bilateralnom nivou, sa članicama NATO.
U vezi sa učešćem u multinacionalnim operacijama, moram da kažem da je Vojska Srbije od UN prepoznata kao lider u regionu i mislim da je veoma važno da uvek kada raspravljamo o vojnim zakonima, to istaknemo. Tokom 2014. godine u 11 operacija UN i EU upućeno je ukupno 539 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Od toga u sedam operacija UN 502 pripadnika trenutno, 324 pripadnika učestvuje u sedam misija UN i tri misije EU, pri čemu je najbrojnije angažovanje od 177 pripadnika u Libanu, a planira se i angažovanje u okviru EU misije u Centralnoafričkoj republici.
Mislim da je na ovoj raspravi danas veoma važno da spomenemo i pismo podrške koje su američki kongresmeni uputili Srbiji, odnosno i našem premijeru i državnom sekretaru Džonu Keriju, 26. juna ove godine. Kongresmeni su se sa premijerom Vučićem sastali tokom njegovog nedavnog boravka u SAD, a kongresmen Rora Baher je sa premijerom razgovarao i u Beogradu, nakon čega je i usledila podrška kongresmena. Iz tog pisma ću istaći samo dve veoma važne informacije, odnosno dva detalja.
Prvi, u njemu doslovce piše – Vlada Srbije pokazuje kontinuiranu posvećenost dijalogu i sprovođenju sporazuma između Beograda i Prištine i Vojska Srbije radi na tome da integriše pripadnike Srpske vojske i policije u 10 misija UN i EU. Učešće Srbije ih čini najvećim regionalnim kontributerima za očuvanje mira, a osme su po veličini u EU, do slovce piše u pismu američkog kontresmena Džonu Keriju.
Ne mogu ovom prilikom gospodine ministre, a da ne pomenem da očekujem, a to ste i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove ovde u parlamentu rekli da će do kraja godine Srbija dobiti prvu ženu generala, znam da znate koliko je to važno i verujem da je to što ste rekli i na odboru, odnosno da ćemo do kraja godine zaista i imati prvu ženu generala. Smatram da smo mnogo učinili u primeni rezolucije 13/12/5, u primeni Akcionog plana i mislim da treba da nastavimo dalje u tom pravcu, što i ne sumnjam.
Vi ste rekli da je Srbija imala dve rezerve na član 7. samo želim da kažem zbog građana Srbije da su iste rezerve uputile Austrija i Finska i da je važno istaći da građani znaju da po ovom sporazumu ni jedna vojska ne može da uđe u Srbiju ako mi to ne dozvolimo i ako ne postoji odluka za to. Znači, uvek kada potpisujemo ovakve sporazume postoje nedoumice i mislim da ih je važno u raspravama jasno istaći da bi građani bili do kraja informisani.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati SOFA sporazum. Hvala.