Gospodine predsedavajući, rekli ste da ste šokirani, da ste zapanjeni, ja vas molim da sa istom pažnjom sa kojom ste vodili današnju sednicu, da je i privedete kraju. Današnji zakon o potvrđivanju sporazuma je zakon koji je doživeo najveći stepen saglasja među svim narodnim poslanicima i mislim da je to put koji građani očekuju od nas, put jedne normalne i pristojne komunikacije.

Međutim ono što je malopre i što nećete naći u stenogramskim beleškama, zato što je to bio izražaj sa mesta, ništa nije rečeno u mikrofon, ali ukoliko mi preko svega toga pređemo nemo, pređemo tako što ćemo samo reći da smo šokirani, nećemo uraditi ništa, jer ćemo sutra od gospodina Đurišića ili od nekog drugog dočekati mnogo gore stvari.

Prizivali su Vladu i prizivali su ministre kao dodole kišu, a onda kada imaju komunikaciju i sa predsednikom Vlade i sa ministrima u Vladi Republike Srbije, tada dobijamo sve ovo i upravu je gospođa Barišić, ne želim i ne mogu ni da pomenem, ni da ponovim sve što je izrečeno.

Protivnik sam bilo kakvih mera kažnjavanja ili bilo čega, ali najmanje što u ovom trenutku mogu da očekujem od vas i od kolege Đurišića, da ustane i da javno uputi izvinjenje i ministru Gašiću i ovom visokom domu i građanima Republike Srbije koji su naruženi takvim jednim izražajima i takvom jednom govoru mržnje koji ne može više da se toleriše ni na ulici, ni među ne znam kojim populacijama i ne znam u kojim slojevima našeg društva, a po najmanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ja vas molim i insistiram da se uputi izvinjenje i da se ovakve stvari više nikada ne ponove u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer na taj način vređate i građane i Vladu Republike Srbije i sve ostale narodne poslanike, u najmanju ruku je skandalozno.

Zahvaljujem gospodine Babiću, sigurno da ćemo imati mogućnost da se uverimo da li je to izgovoreno u Narodnoj skupštini, pošto naše vredne stenografkinje zabeleže i ono što nije izrečeno u mikrofon, a izrečeno je u sali, ako je dovoljno glasno izrečeno u sali Narodne skupštine. Tako da ću obavestiti sutra Narodnu skupštinu da li je to izrečeno, kada budem imao uvid u steno beleške.

Ja se još jednom izvinjavam svim narodnim poslanicima što u trenutku nisam mogao da reagujem, jer sam i sam bio zapanjen.

(Zoran Babić, s mesta: Ne morate vi, treba da se izvini gospodin Đurišić.)

Pošto vidimo da narodni poslanik ne želi da se izvine, ja ću se izvinuti Narodnoj skupštini što kao predsedavajući nisam reagovao i što je to bilo izrečeno u Velikoj sali Narodne skupštine.

Izvolite, reč ima gospodin Šutanovac.

Ne može poslanik da se izvine, može da se izvini. Prekršili ste član 103.u kome se kaže da povreda Poslovnika može da se reklamira odmah po završenom izlaganju. Znači, nakon tog, što kažete skandala, za koji nisam čuo, moram da kažem, je govorio čak i ministar i vi ste onda, pošto vi niste prekršili prilikom njegovog izlaganja, dali ste reč kolegi Babiću da on obrazlaže nešto što se desilo pre toga, čak i pre nego što sam ja govorio, ako se desilo.

Molim vas da ovu sednicu koja je imala danas, da kažem korektan tok, privedemo kraju na način na koji treba. Pošto nije nikakva povreda učinjena, neposredno pre nego što ste dali kolegi Babiću reč, molim vas da to više ne radite. To je kršenje elementarno kršenje člana 103. Ako je nešto u vezi za izlaganjem kolege Gašića, to ste mogli da date, ali vezano za izlaganje bilo čije pre toga ne možete, po članu 103. on vas jasno obavezuje da to ne radite. hvala.

Gospodine Šutanovac, ne želeći da ulazim sa vama u bilo kakvu polemiku, ja moram samo da kažem da moram da saslušam svakog narodnog poslanika koji se javi po povredi Poslovnika, da bi video šta on u toj povredi želi da mi zameri, kao predsedavajućem.

Gospodin Babić je to na način izrekao da sam ja prekršio Poslovnik, jer sam dao reč gospodinu Gašiću, a nisam reagovao na ono što je uradio ili on smatra da je uradio gospodin Đurišić.

Tako da smatram da sam s punim pravom dao gospodinu Babiću reč da obrazloži zbog čega misli da sam ja prekršio Poslovnik i zbog čega nisam reagovao, a dao sam reč gospodinu Gašiću, a nisam pre toga reagovao na ono što je uradio gospodin Đurišić po gospodinu Babiću.

Gospodine Đurišiću, vi ste se javili po povredi Poslovnika?

(Marko Đurišić, s mesta: Replika. Svi me spominju.)

Pa onda ima prednost gospodin Babić, pa ću vama dati reč.

Izvolite gospodine Babiću. Povreda Poslovnika.

Član 108. stav 1, gospodine predsedavajući, i ponoviću, žao mi je što je jedna pristojna i normalna sednica na kraju zagađena ovakvim stvarima. Ponoviću, protivnik sam bilo kakvog kažnjavanja. Više sam za dijalog i više sam za to da se prizna greška ukoliko je napravljena i da se uputi izvinjenje i onome ka kome je ta teška i ružna reč upućena, ali i svima nama koji smo to čuli sa razdaljine 10,15,20 metara, a nije čuo neko ko je na razdaljini od metar-dva.

Ne tražim da se ovde sudi bilo kome, ali zašto je teško reći – izvinite? Zašto je lakše napraviti zamenu teza? Zašto je lakše obrazlagati to što ne treba dati reč nekom drugom narodnom poslaniku umesto da se neko pridruži i da kaže – da, bilo je, neprijatno je? Sa upućenim izvinjenjem svi ćemo izaći iz ove sale naučeni za jedno iskustvo, za ono kako se ne treba ponašati ni na ulici, ni u ljutnji, a ponajmanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Insistiram, gospodine predsedavajući, ne da uputite izvinjenje vi zato što vi niste tako nešto rekli, iako ste optuženi da ste rekli razne stvari i za mnogo manje stvari ste stavljeni na optuženičku klupu, ali insistiram od onoga ko je prvenstveno ministru uputio jednu užasno ružnu reč, a to je gospodin Đurišić, da uputi i da kaže samo jedno – izvini. Ukoliko je toliko veliki da uradi – izvini, ja ću to u svoje lično ime i ime poslaničke grupe SNS da prihvatim i da idemo dalje. Ukoliko neko tako nešto ne želi da kaže, na njegovu dušu, ali želim da se insistira i da javnost bude upoznata sa čim smo mi sve suočeni i šta moramo sve da slušamo u ovoj sali Narodne skupštine.

Tako nešto nijednom narodnom poslaniku SNS nije palo na pamet da tako nešto kaže.

Vreme.

Želimo da suočavamo argumente, a ne mržnju i ružne reči.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.

Smatram da nisam prekršio Poslovnik. Pogotovo na ovakvim sednicama možemo da vidimo jer mi u Narodnoj skupštini imamo 250 poslanika, a imamo slučaj da samo nekoliko poslanika uvek na ovakav način ruši dostojanstvo Narodne skupštine, a da smo po pravilu mi krivi, predsedavajući, i u svakom slučaju kriv sam ja kao predsedavajući na ovakvoj sednici.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Replika. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ja sam prokomentarisao za svoj račun potpuno neprikladno izlaganje ministra koji je u ovoj diskusiji danas, koja nije dizala tenziju, krenuo da deli lekcije kome je šta važno i ko je u sali i ko nije u sali. Prokomentarisao sam sebi za svoj račun. Nisam ni pogledao ministra, niti sam se njemu obratio.

Ako se on uvredio od tih reči, koje kolega Šutanovac koji sedi dva metra od mene nije čuo jer su bile upućene, sam sebi sam ih uputio, ja mu se izvinjavam i nemam nikakav problem.

Voleo bih, gospodine Babiću, pošto ste me prozivali da li treba ili ne, i vi da se izvinete kada ste odatle vikali poslanicima i nazivali ih najružnijim imenima.

(Zoran Babić, s mesta: Kome? Kad?)

Nemojte sada da me terate da govorim šta je sve izgovoreno u ovoj sali.

(Zoran Babić, s mesta: Molim vas da odgovorite.)

Molim vas gospodine Babiću, dozvolite da završi izlaganje gospodin Đurišić.