Apsolutno će se glasati. To je vaše pravo, ali poslaniče morate shvatiti da postoji 250 poslanika i da su ovde svi jednaki i u svojim obavezama, kao i u poštovanju dostojanstva parlamenta, što u ovom trenutku ne činite.
Reč ima narodni poslanik Momi Stojanović. Izvolite.

Hvala.
Ja bih da se vratimo predloženom amandmanu. Zahtevati da angažovanju specijalnih jedinica, specijalnih antiterorističkih jedinica u raznim kriznim situacijama, plan i procena nije prihvatljiv iz dva razloga.
(Marijan Rističević prilazi stolu predsedništva.)

Nemojte prilaziti sada. Nemojte prilaziti. Niste dobili dozvolu.

Prvi razlog je hitnost. Ne može …
Da li mogu da nastavim?

Ako vam omogući to poslanik Rističević, svakako. Zamolite kolegu da vam omogući da diskutujete. Ima sve svoje granice. Sačekajte samo da poslanik izađe napolje pa ćete nastaviti. Vratiću vam vreme. Izvolite.

Dva su osnovna razloga zašto ovaj amandman nije prihvatljiv. Prvo, zato što se radi o hitnosti i svako odlaganje, pravljenje procene i plana, a da pri tome u raznim situacijama antiteroristička jedinica ne reaguje vrlo hitno, bi imalo katastrofalne posledice.
Drugi ključni razlog što specijalna antiteroristička jedinica u miru ima razrađene planove od talačkih situacija, od oslobađanja, uklanjanja eksploziva. Znači, za razne situacije za koje je namenjena specijalna antiteroristička jedinica ona već poseduje planove u miru i samo postupa po tim planovima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
U raspravi o oba amandmana na član 3. teksta predloga, izmena i dopuna zakona, prvo mislim da je dobro što je Odbor podneo amandman na osnovni predloženi tekst i taj amandman u celini doprinosi poboljšanju celog teksta izmena i dopuna u celini.
Ja bih volela kada bi moglo da se deo amandmana koji je podneo narodni poslanik Zoran Živković takođe uvrsti, ali da rečenica koju ja smatram prvom u odborskom amandmanu, izuzetno važnom, je da se rukovođenje odgovornosti u direkciji policije zasniva na načelu jednostareštinstva i subordinacije. To pokazuje da Odbor i predlagač, dakle izvršna vlast zaista dobro sarađuju, jer ovo poboljšava rešenje.
Ono o čemu bi trebalo razmisliti nema izmena, naravno više u prihvaćenom amandmanu Odbora, ali ova dva stava koja je narodni poslanik Zoran Živković spominjao kao jezičko razdvajanje definišu vrlo važan protokol za događaje na koje, ponavljam, ja ne bih volela da ni ovaj član ikad bude primenjen, iz mnogo dobrih razloga i ne bih volela da ikad iko zbog situacije o kojima je ovde bilo reči prave bezbednosne procene i plan aktivnosti nikada više, a rugati se možemo uvek.
Dakle, predlog za angažovanje sadrži bezbednosne procene i plan aktivnosti. Tu je i kolega poslanik Momir Stojanović u pravu. Jedinice to imaju. To im je sadržaj posla. U slučaju hitnosti, plan aktivnosti može biti dostavljen i naknadno. I ovo je stav koji može da proizvodi male dileme - koliko naknadno, kome se dostavlja naknadno, kako se pravi, šta je hitnost za bezbednosnu procenu?
Ja ću namerno dati, unapred se izvinjavam pripadnicima Ministarstva i ministru, pojednostavljen primer, znam kako ide subordinacija i kako idu protokoli, ali da bi se razumelo zašto se zadržavamo, primer je pojednostavljen. Ako, daleko bilo, imate eksploziju na terenu naftne industrije ili azotne ili hemijske industrije vi prvo morate da znate da li je u pitanju tehnološkim procesom, nedovoljnom paskom zaduženih za bezbednost došlo do nesreće koje se dešavaju ili je u pitanju teroristički akt, što je isto moguće u današnjem svetu. Namerno govorim pojednostavljeno.
Ja ovaj član, ova dva poslednja stava, gledam kroz tu situaciju, jer svaki zakon gledam kako se odnosi na nekoga imenom i prezimenom ili na prostor na kome će biti primenjen. Znači, šta se dešava u trenutku kada je Ministarstvo alarmirano da se eksplozija dogodila? Koji je protokol? Da li je hitnost? Jeste. Da li ima plan aktivnosti? Po subordinaciji ide, zna se koje jedinice odmah idu na teren po prirodi stvari bez posebne odluke ministra, jer nam je svima pred očima eksplozija u hemijskoj industriji ili u naftnoj industriji, sve jedno. Ponavljam, daleko bilo.
Ko pravi bezbednosnu procenu? Koliko to traje? Ko će da pravi plan aktivnosti u jednom ili u drugom slučaju? Ja znam da je odgovor da se to rešava podzakonskim aktima i protokolima unutar sektora kojim će se rukovoditi po starešinstvu i subordinaciji, ali samo pokušavam da najviše zbog onih koji slušaju ovu raspravu da objasnim da proces utvrđivanja hitnosti nije ni najmanje jednostavan, bez obzira na stručnost, da postoje redovni planovi bezbednosti i ja tu mogu samo da dam pohvale pripadnicima MUP, jer jednostavno ne možete da nađete situaciju da su manjkali u primeni redovnih planova bezbednosti ili da su manjkali u koordinaciji.
Ali, s obzirom da ovde jasnije definišemo, to je jedino moj doprinos. Ne tražim poseban odgovor na to ma kako će se to raditi, ali samo pokušavam da osvetlim realnu situaciju, deo života na koji se ova dva poslednja stava, koja nama mogu izgledati jezički ili ne odnose, da ne govorim o tome da postoji plan bezbednosni mera i aktivnosti za čvorove kao što su aerodromi ili objekti.
Na kraju samo da dam možda i malo komičan primer. Bilo je nekoliko slučajeva i to je potpuno rutinska stvar, da vam padne sistem kontrole leta i imate neke situacije da nemate letove nad nebom Srbije, jer se to dešava. To je rutinska stvar. To nije ni za plan mera bezbednosti. To nije ni hitnost, ali mogu da postoje situacije kada mora ministar u saradnji sa ministrom odbrane da zaista zabrani let, pošto smo imali i takve situacije.
Dakle, dva mala stava, koja se odnose na hitnost, na procenu bezbednosti i na to kad se dostavlja plan aktivnosti u suštini u sebi ima strašno mnogo situacija za koje ja znam da postoje i znanje i spremnost u okviru Ministarstva, ali takođe mogu da proizvedu, bez jasnih protokola i podzakonskih akata nepotrebne zabune.
Nisam sigurna da će do toga doći zato ću glasati i za jedan i za drugi amandman, jer smatram da odborski amandman zaista na dobar način poboljšava tekst Predloga izmena i dopuna zakona. hvala vam.

Mogu da vam dam samo repliku.

Hvala.
Ja cenim ono što ste rekli. To je korektno, ali hoću samo da vam kažem, dakle, u vašem primeru koji ste vi dali predlog, naravno, prvo bi izašla u takvom slučaju, neka nadležna policijska uprava, koja bi uputila dovoljan broj policijskih službenika po proceni da budu na licu mesta. Naravno, izašao bi u ovakvom slučaju Sektor za vanredne situacije, neko ko je zadužen za kontrolu tečnosti, zapaljivih materija, eksplozivnih materija itd, ko bi dao procenu u smislu da li se radi o eksploziji koja je učinjena namerno, da li je podmetnuta ili se radi o nekom tehničkom kvaru kao uslov eksplozije.
Međutim, nekada morate i preventivno delovati. Nekad pošaljete jedinicu, a šta ako je terorizam. Vi ako utvrdite to za tri sata, možda je kasno i dok su u izrade svi planovi i procene, dok se utvrdi, a mi ne pošaljemo jedinicu, posle će
prvo pitanje biti – izvinite, da li ste vi amateri koji ne možete da pošaljete ljude da reaguju u toj situaciji, da niste bili spremni za to? Nekada će se uputiti jedinica, pa je odlično da za 15 minuta pa da je vratimo da utvrdimo, ili za sat vremena, mnogo je manja šteta nego da je ne uputimo, a da se ispostavi, jel to je nešto za čim naravno, Sektor za vanredne situacije ne može da se izbori sa takvom vrstom terorističke pretnje.
Međutim, izveštaji se i onako podnose onim licima koje jedinicama daju nalog ili saglasnost za upućenje, dakle direktoru ili ministru, odnosno direktoru i ministru u nekim situacijama. Tako da mi imamo, kao što to skupštinski odbor može raditi nad Ministarstvom, mi u svakom trenutku možemo zahtevati od jedinica takvu vrstu informacije.
Ovde se samo radi o tajmingu, da im se da prostor da mogu da izađu da deluju, ali cenim ovo što ste rekli da ćete glasati za oba amandmana, tako da, mislim da smo u suštini poboljšali osnovni tekst zakona. Hvala vam.