Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na nekoliko stvari koje su rečene, među kojima ima stvari o kojima možemo da raspravljamo a ima stvari koje su apsolutna neistina i netačnost.
Prvo, i sama ova rasprava pokazuje, po mom ličnom pravničkom uverenju, da je nadležnost za izbor javnog tužioca od nivoa osnovnog do nivoa republičkog, a koja pripada Narodnoj skupštini Republike Srbije zaista na pravom mestu.
Kada je koleginica Čomić, ja sam se trudio da je razumem na pravi način, govorila o milosti vladara, posle je rekla – ja ne mislim ni na koga personalno.
Ja sam je u dobroj volji i u dobroj nameri tumačeći njene reči, shvatio i zaista tako i razumem i to je moje lično uverenje.
Vladar ovde jeste narod Srbije i jesu građani Srbije.
Građani Srbije biraju svoje legitimno izabrane predstavnike u Narodnoj skupštini i Narodna skupština odlučuje. Vi koji sedite u Narodnoj skupštini poslati ste od građana Srbije da odlučujete, između ostalog, i o izboru javnog tužioca.
Šta je ono što se dešava prvi put u Srbiji? U stvari Živković je rekao – nema ovde stvari koje se dešavaju prvi put. Ima gospodine Živkoviću.
U nekom prošlom vremenu mogli ste da izaberete za republičkog javnog tužioca čoveka koji nikada nije proveo ni jedan jedini dan u sudu, ni u javnom tužilaštvu, pa da dođe za šefa republičkog javnog tužilaštva.
Setite se, tamo negde vremena, kada ste i vi bili predsednik Vlade to se dešavalo. Tako je. Mi danas imamo prvi put da se predlaže reizbor tužiocu koji je ispunio i koji ispunjava u narednih pet meseci svoj prvi mandat.
Na osnovu čega vršimo taj reizbor? Na osnovu jasnih merila i kriterijuma za ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti, koji su javni, transparentni, poznati svakome ko je zainteresovano lice, ko prolazi određeni postupak, određenu proceduru.
Mi imamo ovde u suštini prvi put da se u svojoj punoći, Ustav Republike Srbije u nečemu poštuje.
Ovo će biti po ne znam koji put da u Skupštini ponavljam da je mnogo važnije na osnovu čega se i po kojim kriterijumima neko bira, nego koga bira.
Ja bih, kao što rekoh, voleo da živim u tako nekim idealnim sistemima, ali ne živimo. Znate, kolevka demokratije SAD jesu država, kolevka savremene demokratije, jesu država u kojoj je Džon Kenedi svoga brata stavio za državnog tužioca. Nađite mi nekoga među vama ko će reći da to nije demokratski. To je apsolutno demokratski, u svim, naročito anglosaksonskim državama, javno tužilaštvo je organ izvršne vlasti. U koliko imate, država situaciju da je državni tužilac istovremeno i ministar pravde, to nisu samo SAD. Veliki broj država na tom principu funkcioniše.
Mogu da se složim sa mnogima koji bi rekli – ali to u Srbiji ne bi funkcionisalo dobro i to podržavam, na osnovu prethodne prakse i svega onoga šta se dešavalo i gde ne može niko da mi navede jednog, da li se sećate jednog republičkog tužioca koji je izdržao čitav svoj mandat na toj funkciji? Evo, sad možemo ovde i opkladu da napravimo da je takva prilika, niko od vas mi to ne može reći, jer se ne seća. A ne seća se zato što toga u Srbiji nije bilo. Mi smo ovde imali prvi put, dakle da čitav ovaj postupak sprovodi Državno veće tužilaca.
Gospodin Stefanović je rekao par stvari koje su apsolutno netačne. Zaista moram da se na to osvrnem. Jedna od tih stvari, kaže – prozivali ste Natu Mesarović kao predsednika VSS a niko nije prozivao Zagorku Dolovac kao predsednika Državnog veća tužilaca. Tako je. A znate zašto? Zato što u vreme sprovođenja opšteg izbora tužilaca i zamenika tužilaca Zagorka Dolovac nije bila član Državnog veća tužilaca, niti je bila Republički tužilac. Ona nije bila na tom mestu, za razliku od Nate Mesarović koja je bila predsednik privremenog sastava Visokog saveta sudstva i koja se neustavno izabrano nalazila na funkciji predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Postoji vrlo jasna i vrlo argumentovana razlika.
Kažete, za tri godine se nije pojavila ni jednom u medijima. Pa nemojte molim vas, da nas zavitlavate. Za tri godine, ali čije vlasti? Zagorka Dolovac se od 2012. godine do 2015. godine, pojavila više puta u medijima nego u prvih tri godine svoga mandata kada ste vi bili na vlasti. Nađite mi jednu jedinu konferenciju za novinare u tom periodu do 2012. godine.
Ja mogu da vam nabrojim tri do četiri slučaja, bio sam prisutan na konferencijama za novinare na kojima je i ona govorila kao državni tužilac i mogu sa vama u jednoj stvari da se složim i to je jedna od stvari koju ja, iskreno, gospođi Dolovac, sarađujući sa njom, zameram, ja mislim da Državni tužilac treba da bude više u medijima. I za mene je to nešto što ne bi trebalo da bude sporno.
Rekoste, dakle prvo ste rekli da je gospođa Dolovac sjajan tužilac, da je ceo život provela u javno tužilačkoj organizaciji, dakle, ceo svoj profesionalni staž, za razliku od mnogih pre toga koji su dolazili na to mesto, a koji nisu proveli svoju karijeru u javno tužilačkoj organizaciji, a birali ste ih i postavljali na takva mesta, a onda sve što ste govorili pri kraju vašeg govora ide u potpunosti protiv svega toga što ste rekli na početku.
Kažete - pune tužilačke fioke nekih predmeta. Pa kako to da neko ko je sjajan tužilac dozvoljava tako nešto? Pa kako to da onda podržavate izbor takve neke osobe? Rekli ste, vaša stranka je zvanično ovde i svi njeni predstavnici su rekli da podržavaju taj izbor, i svi su imali samo dobre i pohvalne reči za nju. Kažete, uvela je mnoge nove stvari, nova ocenjivanja. Pa kako ih to ne uvede do 2012. kada ste vi držali resor pravosuđa? Jeste istina da smo doneli i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali kada? U vreme kada izvršnu vlast obavlja SNS, a pre toga za tri godine, dok je to obavljala DS, ništa od toga nije doneto.
Nije konstituisan ni jedan disciplinski organ. Nije procesuiran ni jedan zamenik javnog tužioca niti javni tužilac protiv koga su podnošene disciplinske prijave.
Gospodin Babić je vrlo jasno rekao, u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal tri optužnice 2012. godine. Tužilaštvo koje je možda najopremljenije, koje ima najjaču logistiku, koje nema manjak finansijsko materijalnih sredstava, tehničkih sredstava, bilo čega drugog, tri optužnice, do 2012. Pogledajte sada koliko ih je.
Između ostalog kažete, citiram vas – da mi, da SNS, mi među našim kadrovima ne možemo da nađemo nekoga ko je za tu funkciju. Pa vi ste time pokazali kredo vaše politike, vi ste postavljali izgleda samo vaše kadrove, a ovde nemamo situaciju da mi postavljamo naše kadrove, već Državno veće tužilaca je predložilo Vladi, Vlada je izašla i predložila Skupštini.
To je ono što je pohvalno i to je ono što se prvi put na potpuno javan, jasan način radi. Svi ste pohvalili izveštaj Državnog veća tužilaca o testiranju kandidata i o transparentnom postupku kandidovanja. Znači, vi ste time kada ste to pohvalili, pohvalili jedan princip. Ja sam uveren da ćete taj princip poštovati u budućnosti.
Ja mislim da izbalansirana podela ovlašćenja, a u skladu sa članom 4. našeg Ustava u kome se proklamuje podela vlasti, ali u kome se kaže da je odnos između različitih grana vlasti ustanovljen, odnosno da počiva na načelu međusobne kontrole,a u tome je upravo ključ svake demokratske države, svakog demokratskog poretka.
Ako bi se ovakve nadležnosti izuzele iz nadležnosti Narodne skupštine, mi ne bi smo mogli da govorimo ni o kakvoj kontroli. Onda bi smo mogli da pričamo o nezavisnosti tužilaštva. Postoji i taj koncept. Moje mišljenje je da je taj koncept vrlo upitan, on ne postoji ni u jednoj zapadnoj demokratiji.
Javno tužilaštvo nije sud. Javno tužilaštvo i tako ste verujem i vi gospodine Stefanoviću učili na pravnom Fakultetu u Novom Sadu, javno tužilaštvo je organ koji je između upravnog i pravosudnog organa, odnosno između organa izvršne i sudske vlasti.
Dobro je da o tome može ovde da se raspravlja.
Postavili ste jedno od pitanja, na ono sam odgovorio što ste rekli zašto nije prozivana Zagorka Dolovac. Prozivana je Zagorka Dolovac za neke druge stvari, ali to je situacija u kojoj se svaki javni funkcioner nađe, bez obzira kojoj grani vlasti pripada. Zašto nije prozivana kada je prozivana gospođa Mesarović? Rekao sam vam koji je razlog, zato što je u vreme sprovođenja opšteg izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca republički javni tužilac bio, ako se ne varam, Slobodan Radovanović što u sudstvu nije bilo tako, znači nije ista osoba ostala.
Zašto se dešava da se presude u drugom stepenu ukidaju? Znate, tim pitanjem vi otvarate ovde pitanje ključne stvari šta je to, s jedne strane šta je to sudijska nezavisnost jer ne ukida presudu tužilac, ukida je sud drugostepenog suda. Sudija je nezavisan u svom slobodnom sudijskom uverenju.
Imali smo situacije, recimo, sporne situacije u vašem Novom Sadu, mislim vašem zato što ste iz tog mesta, i moj je isto koliko i vaš, vaš je nešto više zato što ste tamo i rasli i živite i pretpostavljam da ćete živeti, gde je Apelacioni sud ukidao neke prvostepene presude u slučajevima koje su i te kako interesovali javnost, slučajeve nekih svirepih ubistava. Videli smo da je Apelacioni sud ukinuo iz čisto proceduralnih razloga. Videli smo da je drugi put kada je ponovo odlučivao potvrdio presudu nižestepenog suda.
Naravno, možemo mi politički da razmišljamo. Ostaje ono nedorečeno - a da li bi bilo tako da nije bilo nekog revolta javnosti? O tome možemo da razgovaramo, ali onda se postavlja pitanje - da li smo mi samo nekad i delimično za nezavisan sud, a nekada pak nismo? Vidite kako postoje situacije u kojima se javnost odvaži i da široke narodne mase negoduju zbog nečega što sud uradi. Niko od nas nije tada stao u zaštitu suda i rekao – čekajte, ja imam poverenja u to što će sud odlučiti.
Zašto se dešava da se nekada ukidaju? Koliko imate ukinutih presuda za koje niko nikada nije čuo? Koliko imate i potvrđenih presuda za koje niko nikad nije čuo?
Mi imamo problem u Srbiji što veliki broj predmeta ili značajan broj predmeta koji su pod velikom lupom javnosti doživljava takvu sudbinu. Vi kada pogledate, recimo, statistiku ili godišnji izveštaj o radu, pa i Republičkog javnog tužilaštva, vi možete da vidite pozitivne stvari u tim izveštajima. Problem je što te stvari uglavnom široku javnost ne interesuju. Ako biste pogledali, recimo, koliki je broj zaključenih sporazuma o priznanju krivice, pa u koliko slučajeva smo izbegli glavni pretres, dodatne troškove, vođenje maratonskih i dugih postupaka baš iz ovog razloga, onda biste videli da je to dobar podatak.
Gospodin Stefanović je vrlo inspirativno i nadahnuto govorio o tome kako je navodno obećano pre tri godine da će najviše efekata biti u uređenju stanja u pravosuđu itd. Onda se ovde, mada da to nisam nijedan jedini put čuo i zato sam ponosan što sam član te Vlade i što sam član SNS koja ne sprovodi partizaciju pravosuđa. Hajte, pričajte mi o toj našoj stranačkoj kadrovskoj politici u sudstvu.
Znate, vrlo je teško kada neko dođe i izvrši partijsko kadrovanje, pa taj neko ode sa vlasti, pa dođe drugi, a onda onaj koji je pre njega bio i koji je već partizovao u potpunosti, ili delimično, jedan sistem, onda dođe i počne da vam drži lekcije o departizaciji. Znate, to nije ni fer, ni korektno.
Sudije i tužioci imaju stalno svoje funkcije. Nama ne pada napamet da ljude u čitavim grupama od po nekoliko stotina jednim potezom pera isterujemo na ulicu.
Pogledajte statistike koliko smo sudija ili tužilaca na osnovu pravosnažnih sudskih presuda ili disciplinskih postupaka zbog lošeg rada, jednog po jednog, od slučaja do slučaja, argumentovano, koliko smo ih razrešili. Onda možete da naučite kako se to radi. Imate problem sa nekim, tvrdite da neko loše radi. Vi ste možda građanin, možda ste advokat, možda ste predsednik suda, javni tužilac, predložite to i to se uradi. Ali više na osnovu priča rekla-kazala, partijskih kvalifikacija, dopisa, neće više biti rađene smene u srpskom pravosuđu. To mogu odgovorno da vam tvrdim.
Da li postoji možda i nezadovoljstvo kod jednog dela naših članova? Evo, gospodin Rističević je pričao o tome. Ja njega cenim zato što je čovek koji izađe i iznese svoj stav. Da li postoji nezadovoljstvo? Ne krijem, postoji. Ali, moram da vam kažem da mislim da je pristup koji smo mi zauzeli, i to je ono o čemu je kolega Martinović govorio, da je to nešto što pokazuje da su evolutivne promene mnogo bolje od revolutivnih promena i da je svaka revolucija pojela svoju decu i to možete da pogledate na očitim primerima.
Imali smo slučajeve dok je vaša DS bila na vlati da su ljudi koji nisu imali dana radnog staža u sudu, tužilaštvu ili advokaturi dolazili na ovakva mesta o kojima mi danas raspravljamo. Imali ste slučajeve da su ljudi sa nivoa opštinskog suda, a kolega Martinović zna o čemu ću govoriti, za manje od dve godine dolazili na mesta predsednika Vrhovnog suda. To je tada bilo u redu, to je bilo demokratski, fer. To je obezbeđivalo vladavinu prava.
Onda, kada mi više nismo u poziciji da o tome odlučujemo, kažem mi, ne mislim na nas, nego mislim na onoga ko je tako tad odlučivao, onda će da dođe i da drži lekcije iz demokratije. Evo, ovo je primer kako nešto treba raditi. Ja ovde pričam o institucijama, pričam o načelu, o principu. Pričam ovde o poštovanju zakona.
Meni je veoma drago što će poslanici DS glasati za gospođu Dolovac, jer su je samo pre nekoliko meseci optuživali da sprovodi selektivnu borbu protiv korupcije i kriminala time što optužuje samo njihove članove, pa je čak bio organizovan, ako se sećate, i neki protest ispred zgrade Posebnog odeljenja i Specijalnog tužilaštva u Ustaničkoj ulici u Beogradu, a evo, za koji dan poslanici DS će glasati za gospođu Dolovac. To je dobro, to znači da su se onda bavili političkim performansima. Evo, danas cene njenu stručnost, cene njen profesionalizam. To je nešto što obećava.
Mislim da je ova Vlada, a to potvrđuje i ova skupštinska većina, pokazala ovakvim slučajevima i još jednom svedoči i pokazuje šta je to vladavina prava i kako se ona sprovodi u delo, vladavina prava, a ne vladavina uske grupe ljudi ili skupine pojedinaca.
Znam da je vama teško što je toliko sudskih postupaka koji se vode protiv vaših sadašnjih ili bivših članova. Znam da vam je teško što polako ističe pesak u onom peščanom satu pokrajinske vlasti u AP Vojvodini, ali sve je to normalno. I vi počinjete da shvatate, iako bolno, da ne postoje ni apsolutne vlasti, ni večite vlasti i da se polako ali sigurno uspostavlja sistem odgovornosti u Srbiji. Da li ga je lako postaviti? Nije. Mi smo prva vlast koja je još utemeljena 2012. godine, a potvrđena 2014. godine, koja dovodi do velikih promena, a koja te promene ne sprovodi na ulici, koja ih ne sprovodi i horizontalnim i vertikalnim mlaćenjem u svakom smislu ljudi i proterivanjem sa svih funkcija, već pokazujemo kako se to vrši na postepen, odmeren, sistematičan i strateški način.
Krenulo se sa sređivanjem stanja u javnim finansijama, najviše, radi se na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Uvek možemo, gospodin Živković je to rekao dobro, uvek možemo da radimo više i bolje. Imam pravo na završnu reč, mogu da pričam i do ujutru. To mi je dao Poslovnik. Meni je drago što me tako lepo slušate.
