Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milena Bićanin. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima i kolege narodni poslanici, ja ću na početku bez naravno nikakve dileme reći da će SDPS Srbije podržati Zakon o nacionalnim parkovima, kao i sve ugovore koje nam nudite na razmatranje i analizu.
Razlozi su naravno mnogobrojni, a nekako osnovni, i prosto mi je malo žao zbog ovih tonova koje smo čuli u prethodnim diskusijama, raspravljamo o nečemu čega gospodari mi u suštini nismo, nečega što nam je dato za vreme dok smo na ovoj kugli zemaljskoj. Pozajmili smo nešto to što smo pozajmili treba da sačuvamo i u dobroj meri sa dobrom voljom i veoma odgovorno u ovom trenutku, to bih mogla da kažem milion puta, se postaramo da se prirodni resursi Republike Srbije na najbolji način koriste i doprinose naravno razvoju ovog društva, ali u svakom smislu veoma pažljivo, odgovorno, pre svega, stručno i profesionalno sa velikim profesionalnim znanjima.
Mi smo juče imali raspravu o Zakonu o turizmu i rekla bih da u najširoj populaciji stanovništva nacionalni parkovi se upravo prepoznaju preko turističkih destinacija koje se nalaze u okviru tih celina. Ta grana privrede je naravno značajno mlađa od svega onoga što postoji u okviru jednog nacionalnog parka, ali nije neznačajna, ja bih rekla, ne samo zbog dobiti koju ostvaruje kao privredna grana već i pre svega zato što doprinosi naravno širenju znanja i upoznavanja sa obeležjima jednog nacionalnog parka koji mogu da budu motivacija za možda neko buduće obrazovanje ili neku novu delatnost itd.
Tako da taj zakon je juče naravno u tom smislu imao vezu sa današnjom našom raspravom. Međutim, ono što nekako mene u svemu ovome brine, to je još uvek nedovoljno jasna predstava ukupno današnjih civilizacija, a mogu da kažem i našeg društva o tome koliko je važno očuvati prirodu i prirodne resurse. Mi imamo još uvek naviku da kažemo da su primitivna društva sa oslanjala na obnovljive izvore energije i samim tim i njihova privreda je bila ograničena, ali se plašim da se će možda u dalekoj budućnosti doći vreme da će se upravo društva koja se budu oslanjala jedino na ono malo obnovljivih izvora energije, koji postoje još uvek, zvati primitivnim društvima, dok će neka druga stvoriti alternativna i mi svakako moramo da razmišljamo i o tome.
Brojne štete su napravljene prirodi. Sasvim je odlična ideja što smo se mi u jednom trenutku svog civilizacijskog razvoja kao zemlja opredelili da određene celine proglasimo za nacionalne parkove, što znači da smo imali dovoljno znanja, stručnosti i dovoljno specifične osetljivosti da možemo da prepoznamo biljni i životinjski svet i sve osobenosti prostora u kome se nalaze, da smo dali jednu specifičnu vrednost, da želimo da to očuvamo, ali ono što mislim da nekako zaboravljamo, to je lokalno stanovništvo koje živi u okviru tih područja. To su ljudi koji na najbolji mogući način i poznaju područja i na najbolji mogući način mogu da budu saradnici u očuvanju i brizi o nacionalnim parkovima, onako kako upravljač to i predviđa.
Zakon je dosta jasan. Ne verujem da postoji savršen zakon, jer ako bih rekla da postoji savršen zakon, rekla bih – sve je stalo, gotovo je, ništa se novo neće stvarati i to je taj savršeni trenutak.
Verujem da je ovaj zakon u skladu sa direktivama o kojima smo pričali. Imamo Poglavlje 27. Imali smo razgovor na temu integrisanih dozvola. Znamo koliko je sve to važno jer možemo mi da se ponosimo „Đerdapom“ kao našim najvećim nacionalnim parkom koliko god hoćemo i da kažemo da tamo godišnje dođe 10 do 15 hiljada ptica koje tu prezime, ali ako se nešto desi u susednoj Rumuniji i celim putem dokle te ptice treba da dođu do nas, mi ćemo izgubiti to obeležje i kvalitet nacionalnog parka, što znači da je tema opšte važna. Svi smo umreženi i zbog toga je važno to implementiranje sadržaja i priprema za otvaranje Poglavlja 27 i ono će upravo omogućiti taj kontinuitet ostvarenja prave brige i zaštite životnog prostora, a onda ćemo verovatno biti u prilici da i druga područja na teritoriji RS zaštitimo nekim drugim specifičnim merama jer naučno saznanje će se širiti, ekologija nije više samo nauka koja se zasniva na znanjima iz prirodnih nauka. To je nauka koja u sebe implementira i znanje iz društvenih nauka. To je nauka koja je postala jedna filozofija, jedan način života koja prosto treba da formira jednu ekološku solidarnost među ljudima. Ta ekološka solidarnost se verovatno i formira preko svih tih veza naučne zajednice koja postoji čiji smo mi deo i zaista se nadam da će i ovaj zakon tome doprineti.
Veoma mi je drago što je predviđeno da postoji savet korisnika nacionalnih parkova. Još jednom kažem to je jako važno zbog ljudi koji tamo žive, koji moraju da imaju dostupnost informacijama, koji moraju da imaju dovoljno prostora da utiču, po zakonu kažemo – preporukama, na sadržaj koji će se tamo realizovati u bilo kojoj od tačaka postavljenih ciljeva zakona.
Jedino ne bih volela da njihova uloga bude samo omeđena članom zakona koji kaže da upravljač može najmanje jednom godišnje da ih pozove na, da kažem, takvu vrstu skupštine i konsultacije. Jer, ako ostane da je to samo tako i ako ostane da upravljač, odnosno taj ko će biti imenovan za upravnika nacionalnog parka, možda nema dovoljno senzibiliteta i nekih posebnih veština za tu vrstu komunikacije, plašim se da znanja i iskustva ljudi koji tamo žive neće biti dovoljno upotrebljena, a iskreno verujem da su oni najbolji čuvari. Iskreno verujem i to je sigurno tako.
Ono što bih takođe pohvalila, ministarka, to je sam naslov izveštaja koji upravljač treba da podnese. Naravno, čuli smo da ima i plan upravljanja i godišnji plan itd. Izveštaj se zove – Izveštaj o stanju prirodnih resursa i radom stvorenih vrednosti. To jako dobro upućuje na tu potrebu da se stalno prati taj živi svet, na bilo koji način da ga formulišemo. Ja neću od svog izlaganja da pravim čas biologije, niti zoologije, niti bilo šta. Znači, pre svega pratimo i imamo taj stručni ekspertski tim, koji takođe sarađuje sa upravljačem i koji je od apsolutne važnosti za očuvanje biodiverziteta po naučnim standardima onoga što je danas moguće i onoga što se predviđa da će kao takvo biti i radom stvorenih vrednosti. To je taj uticaj koji će čovek vršiti, ja se nadam uz jedno striktno, zaista apsolutno striktno poštovanje svih zakonskih procedura, a imaćemo priliku da očuvamo nacionalne parkove, imaćemo priliku da imamo čist vazduh, pijaću vodu, imaćemo uslove za život.
Jedino pitanje koje bih postavila, u smislu da li se o tome razmišlja, jer ovaj zakon sada to ne predlaže, to je pitanje upravljanja šumama u okviru nacionalnih parkova. Evropsko iskustvo je da se o šumama brinu druga, da tako kažem, javna preduzeća, da su ona izuzeta iz upravljačke strukture nacionalnih parkova, a imajući u vidu, naravno, svu težinu posla. Naravno, šuma nema dovoljno, čuli smo. Nadam se da će i ministarstvo nadležno u tom smislu pripomoći da se pošume prostori koji to traže. Ali, prosto se pitam da li ima razmišljanja da se upravljanje šumskim gazdinstvima u okviru nacionalnih parkova jednog dana, kada to bude moguće, izdvoji zbog svog značaja koje šume sa sobom donose, a koje u najvećoj meri i čine teritorijalno najveći deo ekosistema svih naših nacionalnih parkova? Eto toliko, ministarka.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.
Izvolite, gospodine Kariću.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, mi ćemo u načelnoj raspravi izneti stav da Socijaldemokratska stranka-Zeleni Srbije-Zajedno za Srbiju traže da se povuče ovaj zakonski predlog i to je jedino što može da se uradi danas i jedino što bi bilo ispravno kada govorimo o predloženom zakonu.
Argumenata je previše, ali ovaj predlog zakona u stvari govori o glomaznosti administracije, o ogromnom ministarstvu koje brine o dve velike oblasti i o nekoliko veoma važnih, da tako kažemo, ne želeći da derogiram šumarstvo i vodoprivredu u pod oblasti, ali od četiri strateški važne stvari za razvoj i za očuvanje i zaštitu jedne države, mi sve to imamo u jednom. Imamo jedan zakon koji više liči na deklaraciju i na spisak lepih želja nego na zakon.
Prvo pitanje koje se nameće jeste - zašto pre ovog zakona nisu doneti u skupštinsku proceduru i zašto ne razmatramo sistemske zakone, za koje je ministarka rekla da će se promeniti, ali oni ovog trenutka nisu jedan sa drugim u skladu? Tu praksu mi imamo poslednje četiri godine, da donosimo zakone koji su jedan sa drugim u suprotnosti i koji jedan drugog ne podržavaju. Zakon o zaštiti životne sredine je jedan od najočitijih primera da smo ukinuli fond dekretom jednog živopisnog ministra, kojeg nažalost više nema u političkom životu Srbije. S druge strane, Zakon o zaštiti životne sredine nije promenjen i dalje tretira Fond za zaštitu životne sredine.
Ovaj zakon nema nijednu sankciju. Poznato je da kada govorimo o zaštiti životne sredine, nema zaštite bez zabrane i bez ograničenja. Ovo je zakon bez ijedne sankcije i s tim u vezi i jeste u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti prirode, sa članom 30. u kojem se kaže da mere zaštite nacionalnog parka i način njegovog korišćenja bliže se određuju posebnim zakonom. Ako ovo nije taj posebni zakon, verovatno će jednog dana doći taj neki posebni zakon.
Ova deklarativna priča u vezi sa Predlogom zakona o kojem danas razgovaramo nije, da kažemo, ništa drugo nego samo jedan, uostalom diskusije su i bile usmerene u tom filozofsko-lirskom pristupu zakonodavstvu i u nekom ideološkom smislu. Tu poruku su svi poslali, ona je jako lepa i ja se slažem sa njom, međutim, ovim zakonom otvaramo brdo problema, a ne zatvaramo nijedan problem. Kada u koncepciji jednog zakona ne postoji nijedan sankcija, on zaista liči samo na deklaraciju o dobrim namerama.
Takođe, mi imamo stvar da plan upravljanja i program upravljanja, da kažem, ne bi trebalo i ne sme da se donosi ukoliko se prethodno ne razmotre preporuke Saveta korisnika, ali suštinski je bitno da ovaj zakon treba povući danas, da će predlog ovog zakona možda bolje izgledati kada bude došao sa Zakonom o zaštiti prirode, ako govorimo o sistemskim zakonima. Ali, ako govorimo o krovnim zakonima, Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o zaštiti prirode svakako su prethodni zakoni u odnosu na Zakon o nacionalnim parkovima.
Za Zelene Srbije nije pitanje broja zakona presudno, nego način na koji se potencijalni problemi rešavaju. Mi u prošlosti imamo bezbroj problema koji se ponavljaju, koji se ponavljaju iz godine u godinu. Imamo administracije, imamo vlasti, imamo vlade koje ne rade ništa drugo nego donose planove i donose programe državne divlje gradnje. Majstor, malopre sam ga pomenuo, državne divlje gradnje je uništio Staru planinu dok je bio ministar finansija, sarađujući sa svojim majstorima iz Zavoda za zaštitu prirode. Žao mi je što danas nema direktora Zavoda za zaštitu prirode, možda bismo nešto mogli da čujemo i konkretnije o tim problemima. Nažalost, kako smo devastirali i uništili Staru planinu, s obzirom da ovaj zakon ništa naročito ne ograničava, ništa naročito ne određuje, na dobrom putu smo da uništimo i ono malo što je ostalo od ovih nacionalnih parkova.
Mi možemo, da kažem, da razgovaramo o mnoštvu tih problema, imamo problem Šar planine i Nacionalnog parka, čuli smo o nekim problemima Nacionalnog parka „Fruška gora“, ali da ne bi opterećivali ovu raspravu o nacionalnim parkovima i o zaštiti životne sredine, ja neću potencirati problem Šar planine. Jasno je da, nažalost, mi tamo nemamo nikakve ingerencije i da je verovatno ona prepuštena sama sebi na mestu na kom se nalazi. Možda bi bilo dobro da smo mi ovom pričom o zakonu uveli jasne sankcije i u stvari onda ne bismo došli u priču o divljoj gradnji i pravnoj sigurnosti investitora. Ako vi nemate jasno definisana pravila ponašanja, naravno da to nije pravna sigurnost. Vi govorite o pravnoj sigurnosti, ali investitori kada pogledaju ovaj zakon ne vide nijednu smernicu šta to smeju da rade, a šta ne smeju da rade.
Nemojte mi reći da će nacionalni park da donese dovoljno jake, dovoljno oštre i dovoljno ubedljive mere sankcija ili ograničavajuće mere, kada govorimo o Zakonu o nacionalnim parkovima.
Mi mislimo, Zeleni Srbije smatraju i misle da je trebalo da se te stvari nađu u ovakvom zakonu. Sve što prepustite nižim instancama da rade, vi na taj način derogirate jedan zakon i ovaj zakon zaista ostaje spisak lepih želja. Mi mislimo da ne sme da bude prepušteno, ono što je trebalo eksplicitno zabraniti i to je trebalo da se nađe u ovom zakonu, ne bi smelo da bude prepušteno nikakvim nižim aktima, posebno što smo u jeku borbe protiv korupcije, borbe protiv divlje gradnje, borbe protiv uzurpacije javnog prostora, bar deklarativno o tome se govori u našoj javnosti. Zbog toga je za nas bitno i trebalo je da se ove stvari nađu u ovom zakonskom predlogu.
Ponavljam da smatramo da je najelegantnije rešenje ovoga trenutka povući ovaj zakon, uskladiti ga sa novim, pošto govorite o novom zakonu o zaštiti prirode i onda zajedno dva, tri, četiri, pet tih zakonskih predloga poslati ili doneti u Skupštinu i onda bismo mogli da raspravljamo. Sve što je trebalo da ovoj Vladi verujemo na reč - nije održala reč i nemamo razloga da vam verujemo na reč da će biti usklađeno, čak i u obrazloženju usklađenosti sa propisima EU da, naravno, ne vrši se usklađivanje, ali da je usklađivanje ostvareno kroz Zakon o zaštiti prirode i podzakonske akte na osnovu tog zakona.
Nažalost, vi ste imali već jedno obrazloženje, kada smo govorili o zakonima o biocidnim sredstvima i zakonima o hemikalijama, verujem da ovo nije stvar vašeg propusta ili vašeg neznanja, nego jednostavno i tada smo imali neko obrazloženje koje je važilo do 2011. godine, a ne ono koje se ticalo izmene tih zakona. Ni tada niste odgovorili na to pitanje, ne očekujem, naravno, ni danas da odgovorite na većinu suštinskih pitanja. Ovim današnjim Predlogom prestaju da važe odredbe članova 6. i 7. trenutno važećeg Zakona i na taj način mi dolazimo u veoma nezahvalnu situaciju i čini mi se da mi u poslednje vreme, kada pričamo o zaštiti životne sredine, pravimo zakone za investitore, a ne pravimo zakone za državu i za zaštitu interesa javne svojine, javnog prostora i interesa građana.
U prilog tome da je trebalo pooštriti neke sankcije i da ih je trebalo eksplicitno definisati, imam još jedno pitanje - da li je krivolov van nacionalnog parka jednak prekršaj krivolovu u nacionalnom parku? Po mojoj logici - nije. Ali, mi nemamo nigde to precizirano. Ne mislim samo na lov, mislim i na ribolov i na bilo koju vrstu krivolova ili da li je ovih plodova iz prirode, da li je uzurpacija tih plodova u nacionalnom parku ili njihovo izrabljivanje van nacionalnog parka jednak prekršaj? Po meni je to veliki prekršaj i u jednom i u drugom slučaju, ali bi krivično trebalo odgovarati na svaki prekršaj u nacionalnom parku. Zašto? To je pitanje koje ponavljam. Zašto zakonom nisu zabranjene neke aktivnosti? Zašto one nisu precizirane?
Ovaj zakon, nažalost, donosi niži stepen zaštite u odnosu na prethodni zakon, iako ja ne mislim ni da je prethodni zakon bio nešto specijalno dobar. Kada u ove četiri godine upućujemo kritike vlasti, Zeleni Srbije ne misle time da je možda neka prethodna vlast bila značajno bolja. Mi ovog trenutka razgovaramo o onome što je učinjeno za ove četiri godine. Nažalost, u ove četiri godine u zaštiti životne sredine nije učinjeno ništa. Degradirani su svi postulati zaštite životne sredine. Žao mi je što je napor koji vi ulažete bez rezultata, zbog toga što je sigurno ova oblast preobimna, mnogo značajna i problemi nas očekuju i u ostalim sektorima – šumarstva, vodoprivrede, o poljoprivredni ne bih ni govorio zato što nije danas tema, ali zaštita životne sredine, finansiranje zaštite životne sredine je nenamensko već četiri godine.
Mi imamo uzurpaciju namenskih sredstava od naknada za zagađenje koje se koriste nenamenski već četiri godine. U 2012. i 2013. godini, Termoelektrana „Nikola Tesla“ iz Obrenovca je uplatila dve milijarde dinara namenskih sredstava, naknada koje su otišle u budžet. Po Zakonu o zaštiti životne sredine, 40% od te dve milijarde je trebalo da se vrati u Obrenovac. U Obrenovac se vratilo 60 miliona dinara. Znači, neko je uzurpirao novac Obrenovca, neko je uzurpirao novac Bora, neko je uzurpirao novac Pančeva, neko je uzurpirao novac Lazarevca. To nisu budžetska sredstva, to su strogo namenske naknade koje su uzurpirane.
Mi danas živimo u Srbiji koja je prepuna ekoloških problema. To što u režimskim medijama nema tih problema, režimski mediji, ovako čudna jedna reč, ako danas postoje neki drugi mediji koji nisu režimski, to što u medijima nema o Boru ništa, ne znači da u Boru radi topionica i ne znači da se u Boru ljudi ne razboljevaju od astme, od bronhitisa i od opstruktivnih bolesti. I te kako se razboljevaju i protest na kome je bilo preko hiljadu ljudi nije bio i nije zabeležen ni na jednom mediju. Ali, nije to današnja tema, iako sve u zaštiti životne sredine može biti tema ili jeste tema.
Mi govorimo o nacionalnim parkovima. Imamo situaciju da jedan deo nacionalnih parkova liči na nacionalne parkove, ali imamo i situaciju da Nacionalni park Kopaonik više liči na Kaluđericu nego na nacionalni park. E, to je tragedija ovog društva, to je tragedija ove zemlje. Zato se donose ovakvi nepotpuni, zato se donose ovi neoliberalni zakoni koji ne poštuju ni postulate zaštite životne sredine, ni postulate predostrožnosti, ni postulate zelene ekonomije i cirkularne ekonomije. Ne mogu investicija i kapital da budu jedino pravo i jedina zvezda vodilja, a posebno ne može da bude u Vladi u kojoj više od pola partija, bar deklarativno, pripadaju socijaldemokratskom korpusu partija.
Mi imamo to da, između ostalog, i na Kopaoniku ne postoje adekvatno obučene čuvarske službe. Nažalost, nijednim podzakonskim aktom nije definisana konkretna stručna sprema koju bi ti ljudi trebalo da imaju. Nacionalni parkovi ne podržavaju u potpunosti naučno-istraživački rad i stručni rad. To je ono što se moglo čuti sa fakulteta i iz naučno-istraživačkih ustanova. Vi imate zonu prve zaštite koju menjate, opet onaj ministar kojem ne izgovaram ime, da bi napravili ski-stazu u prvoj zoni zaštite na Kopaoniku, mi menjamo granice, a u toj prvoj zoni bi smeli samo da se bavimo naučno-istraživačkim radom. Ako vi mislite da je novac na takav način sve, to je trenutni novac. Novac o kojem mi ovde govorimo i kapital o kojem mi ovde govorimo, kapital o kome bi trebalo da vodimo računa je prirodni kapital, ekološki kapital i verujte mi da hiljadu rudnika nikla nema vrednost jedne Šumadije i prirodnog kapitala Šumadije. Nažalost, ne postoji pravi monitoring vrsta i staništa, a to je, slažete se, veoma bitna stvar za prvu zonu zaštite.
Vrlo često se ne upravlja adekvatno populacionim vrstama flore i faune, a svi ovi podaci, sva ova istraživanja trebalo bi da se rade najmanje u trajanju od 10 godine. Ono što je za mene frapantan podatak je da nijedan nacionalni park nema zaposlene diplomirane biologe u broju većem od dva. Nisu nacionalni parkovi ni seča šuma, ni upravljanje šumom. Nacionalni parkovi su zaštita prirode i unapređenje kvaliteta prirode.
Zeleni Srbije su bliži konceptu evropskog načina upravljanja nacionalnim parkovima. Za nas je dobar deo američkog koncepta nezamisliv i evropski koncept i koncept EU kojem težimo govori o tome da zaštita životne sredine ne može biti ispod ekonomske dobiti. Ekonomija i ekonomsko tržište ekonomije ne može biti i ne može postojati ako nije zadovoljilo sve ekološke standarde. Mi možemo biti konkurentni zato što ćemo derogirati sve ekološke standarde, ali onda nećemo imati zdrave građane i građanke Republike Srbije.
Ta priča oko održivog korišćenja resursa, možda bi polako mogli da je menjamo pa da vidimo da li govorimo o resursima koji su iscrpni, koji mogu da se iscrpe i da li je to flora i fauna i da li ono može biti racionalno ili održivo, ali, da kažem, da ne ulazimo sad u te stvari koje se tiču definicija, ne možemo da govorimo ni ovde o zakonu koji, da kažem, ne predviđa sankcije, ne možemo onda, nije neka zamerka zato što nema definicije.
Imam i jedno konkretno pitanje kada je u pitanju Kopaonik. Izmenjen je plan posebne namene Kopaonik i recimo zanimljivo je pitanje zašto je on izmenjen, da li je to potreba investitora i da li se potreba investitora pretpostavlja Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o zaštiti prirode? Da li će sada bilo ko na svakakve načine bez učešća javnosti moći da donese plan i da derogira sve ove nejasno definisane zakonske odredbe i da li su zone, promenjene zone, prvog, drugog i trećeg stepena zaštite, a da li su planom posebne namene za Kopaonik ograničene aktivnosti zabranjene ili su dozvoljene? Meni se upravo i čini da jednim ovako komplikovanim pristupom upravo doneta pravna nesigurnost, upravo izašli u susret tome da možemo da napravimo probleme. Zbog toga ZS-SDS traže povlačenje ovog zakona, pa da onda kada svi zakoni sistemski i krovni dođu na dnevnim red govorimo o tome.

Vreme, zahvaljujem se.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Evo, uvaženi poslaniče, jako puno ste tema pokrenuli i niste baš pratili neki logičan sled, tako da sam ja pisala sebi beleške i ne znam prosto od koje da krenem ali hajde da počnem od početka, onako kako ste vi govorili.
Prvo ste rekli – treba povući Zakon o nacionalnim parkovima iz razloga što zakon nije usaglašen, odnosno trebalo bi da sačeka Zakon o zaštiti prirode i zakon o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini.
Ja sada moram, možda će nekome biti malo dosadno što ponavljam po treći put, da smo mi paralelno radili više zakona jer nismo imali dovoljno vremena da čekamo s obzirom na nagomilanu problematiku koju je potrebno pravno urediti. Nismo mogli čekati da se jadan zakon završi pa da onda radimo drugi. Dakle, ovo su zakoni koji su rađeni paralelno. Ovaj zakon je usaglašen sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini. Ova dva zakona koja spominjemo će biti, ponovo kažem, u skupštinskoj proceduri vrlo brzo tako da nemate razloga da to bude vama argument za povlačenje Zakona o nacionalnim parkovima.
Dakle, u potpunosti je usklađeno, samo je tehničko pitanje što je ovaj zakon pre stigao u odnosu na ona dva zakona. Znači, prosto sve smo radili paralelno i vodili smo računa o tome što vi kažete. Vi ste se sada osvrnuli na gradnju u nacionalnim parkovima, na investicije, na, eto, izlaženje u susret nekim domaćim stranim investitorima itd. Ja želim da kažem da upravo razlog zbog koga smo inicirali što pre završenje Zakona o nacionalnim parkovima je upravo to da bi sačuvali nacionalne parkove.
Kao što znate, glavni razlog za donošenje ovog zakona jeste da se precizno na terenu identifikuju granice nacionalnih parkova i u okviru njih granice područja, odnosno predela koji su označeni sa prvim, drugim ili trećim stepenom ili režimom zaštite. Znači, mi sa ovim zakonom pre svega želimo da sačuvamo ono čime raspolažemo, da se ne bi dolazilo u situaciju kao što je to nekada davno bilo da neki objekat bude tamo gde mu nije mesto ili gde će da uruši prirodnu sredinu, ne znam, eko sistem itd. Znači, mi sa ovim zakonom prosto stavljamo stvari pod kontrolu kada se radi o gradnji.
Prostorni planovi koji budu donošeni za područja opština koje su u sastavu pojedinih nacionalnih parkova moraju da prate naš zakon. I zato je izuzetno važno i dobro što smo uspeli da dođemo do ovih granica, znači da ustanovimo koja su to područja sa prvim režimom zaštite, sa drugim itd, da bi onda lokalne samouprave mogle da rade detaljne planove jer moraju da poštuju naš plan.
Kažete – ovaj zakon nema značaja jer ne podrazumeva sankcije. Nije tačno, zakon podrazumeva sankcije. Sankcije su sadržane u Zakonu o zaštiti prirode o onom koji je trenutno važeći, a i u ovom koji će biti u proceduri, kažem nadam se za vrlo kratko vreme.
Vi kažete sada da, prosto, kako ćemo mi tu sada da sprovedemo zaštitu, kako ćemo mi tu da garantujemo očuvanje prirodnih vrednosti, očuvanje eko sistema, staništa, tipova staništa, divlje flore i faune itd.
Podsetila bih da mi ovim zakonom upravo članom 13. definišemo obavezu utvrđivanja plana upravljanja nacionalnim parkovima. Plan upravljanja nacionalnim parkom se dostavlja Vladi na usvajanje. Vlada ga verifikuje i to je plan za period deset godina. U pripremi plana upravljanja nacionalnim parkom učestvuje i upravljač, ali učestvuje i stručni savet. Malo pre smo rekli da su to ljudi stručni, kompetentni, najkompetentniji iz te oblasti sa fakulteta i iz instituta i naravno korisnici nacionalnog parka, odnosno savet korisnika nacionalnog parka. To su dakle i poljoprivrednici koji žive u tim područijima i predstavnici udruženja i drugih organizacija koje su tu na terenu i koji su zainteresovani za funkcionisanje nacionalnog parka.
Osnovno je to, moraju se poštovati načela i pravila struke i režimi zaštite, prvi, drugi i treći koji su jasno precizirani i koji će na terenu biti identifikovani prema ovom zakonu u narednih, najduže 12 meseci.
Što se tiče pitanja Šar-planine pokrenuli ste, ja se sa vama ne slažem. Šar-planina je u našem sistemu, mi prosto nju jednako tretiramo kao i Frušku Goru, kao i Kopaonik, sve što planiramo za ove nacionalne parkove planiramo i za Šar-planinu. Dole imamo naše zaposlene, Republika Srbija iz budžeta izdvaja sredstava i za zaposlene i za subvencije za funkcionisanje ovog nacionalnog parka. Tako da ne stoji ta vaša primedba.
Što se tiče pitanja, vi ste sada pokrenuli pitanja iz životne sredine, srećom, niste pominjali poljoprivredu ali životnu sredinu jeste. Moram da vam kažem, a i građanima Srbije, da apsolutno nije tačno da je stanje u životnoj sredini tako katastrofalno. Mi smo preuzeli jako puno problema, jako puno nezavršenih projekata koje je finansirala EU, puno projekata koji su finansirani ranije iz Fonda za zaštitu životne sredine, koji je ugašen. On jeste ugašen, ali vi znate da je ugašen zato što nije imao dinara, znači, nije bilo sredstava u njemu. Nasledili smo i istorijski otpad, nasledili smo i „Zajaču“, nasledili smo i „Stolice“, mi smo nasledili sve što je moglo da bude nasleđeno u ovoj oblasti.
Ali, moram da vam kažem i sledeće. Mi smo u prethodnoj godini, dakle, za vreme ove Vlade, vrlo uspešno okončali dva skrininga. To je posao koji nam je bio jako važan i sada čekamo izveštaje i čekamo da vidimo šta će da kaže EU o stanju, šta je potrebno da uradimo, da bismo mogli da započnemo pregovore, kada se radi o Poglavlju 27. I ne samo da smo završili skrininge, mi smo pripremili i jedan vrlo kompleksan post-skrining dokument, gde smo tačno precizirali moguće rokove za preuzimanje zakonskih odredbi iz evropskog zakonodavstva, direktive i njihovo ugrađivanje u naše zakone, ali i za onaj drugi, mnogo teži deo, deo koji se odnosi na implementaciju preuzetih regulativa na terenu. Sve smo to pripremili u skladu sa rokovima koji su nam bili povereni, dostavili na razmatranje i, kao što rekoh, u narednim mesecima očekujemo da vidimo šta će da kaže Evropska komisija o tom našem dokumentu i uopšte o našim mogućnostima za dalje pregovore.
Vi znate, i vi ste to procenjivali, procenjivali su i poslanici u ranijim sazivima, da je pitanje životne sredine jako skupo, da su potrebna velika sredstva. Prema strategiji o pridruživanju, procenjeno je da je potrebno 10,5 milijardi evra da se implementiraju sve direktive i svi propisi, ali, mi smo prosto i u ovoj oblasti optimisti.
Što se tiče Zelenog fonda, ja znam da vi to često pominjete, i ne vi nego i drugi, ja moram da kažem da je u ovim zakonima koji će biti sada razmatrani predviđeno vraćanje Zelenog fonda, tako da ćemo mi i taj mehanizam uspostaviti, kako bismo uspeli da isfinansiramo projekte o životnoj sredini, ali pre svega tu mislim na projekte koji su započeti. Nažalost, moraćemo prvo njih da završimo, a onda da idemo prema novim projektima. Znači, i pitanje Zelenog fonda će biti uređeno i sređeno.
Ono što želim da kažem, to je da nije tačno da je stanje lošije. Stanje je bolje, i to mnogo bolje, upravo iz razloga što smo u ovoj godini uspeli da obezbedimo sredstva. Dakle, Vlada je imala dovoljno razumevanja da opredeli posebna sredstva za rešavanje izuzetno važnih pitanja u životnoj sredini, a vi znate da se radi o istorijskom, industrijskom otpadu, da se radi o jalovištima rudnika, koje datira još od pre pet, šest ili više decenija. Dakle, sve ono što nije do sada rađeno, mi smo započeli.
Naravno, mi nismo zadovoljni. Mi želimo i brže i više, ali, prosto, to je ono što je u ovom momentu moguće i ja sa pravom želim da kažem da mislim da je ova Vlada i ovo ministarstvo, u ovoj oblasti, za period od godine i pet meseci, uradila maksimalno moguće. Više od ovoga zaista u životnoj sredini nije bilo moguće. I kada se radi o pripremama za pregovore sa EU, i kada se radi o rešavanju problema zagađenja životne sredine na terenu, vi znate da smo uspeli da pokrenemo i „Zajaču“, da smo uspeli da rešimo otpad u Šapcu, da smo u „Prvoj iskri Bariču“, još na deset lokacija se radi i prepremili smo ove zakone.
Danas, nažalost, čujem i nešto što nisam očekivala, da li su trebali zakoni o nacionalnim parkovima, o zaštiti prirode, ili je trebalo da to bude nešto druge, ja to, prosto, nisam očekivala, ali da znate da smo na svim poljima uradili maksimalno što je moguće. Ja od vas posebno, kao predstavnika Zelenih, koje izuzetno cenim i uvažavam i smatram da jako puno mogu da pomognu našem ministarstvu u ovom segmentu, prosto ne očekujem da ne prihvatite zakon, čak, šta-više, očekujem da nas podržite i da nam svojim sugestijama date doprinos da kvalitet samog teksta bude još bolji. Hvala lepo.

Zahvaljujem se gospođo ministar.
Replika, narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, ja ne moram da imam razumevanja, posebno ne moram da imam razumevanja za nekoga ko ne rešava probleme. Vi meni odgovarate futurom, govorite da je ovaj zakon usaglašen sa zakonom koji će tek doći. Mi se ovde malo poigravamo sa narodnim poslanicima. Pazili ste na to da se usaglasi sa Zakonom o zaštiti prirode koji ćete nam tek dosta-viti. To je vrlo lepa formulacija, voleo bih da se nađe u nekoj emisiji koju zaslužuje.
Zakon o zaštiti prirode, u članu 30. i 35. govori o tome da: „mere zaštite nacionalnog parka i način njegovog korišćenja bliže se određuju posebnim zakonom“. Koji je taj posebni zakon? Meni kao Zelenom je žao što ova Vlada Srbije živi na televiziji. Meni je žao što vi na stanje životne sredine gledate televiziju, a ne putujete po Srbiji da vidite kakvo je stanje životne sredine u Batočini, u Užicu, u Boru, u Majdanpeku, u Zrenjaninu, u Obrenovcu, u Lazarevcu, u Smederevu, u Pančevu, itd, itd. da vojvođanske gradove i ne pominjemo.
Nama ne treba Vlada da da nikakva posebna sredstva ili da bude milostiva prema zaštiti životne sredine. Postoje sredstva koja su namenska, koja su naknade, koja jedino, isključivo i samo mogu da se koriste za zaštitu životne sredine i desetostruko su veća nego ono što nam je Vlada milostivo dala.
Ja nemam ništa protiv ni da sazovemo jednu sednicu u kojoj ću ja lepo govoriti o vama, ima dosta stvari i lepih da se kaže o vama, ali, to mora da bude posebna sednica o lepom.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Niste me dobro slušali. Ja sam rekla, kada se radi o sankcijama, da su one usaglašene i sa trenutno još uvek važećim Zakonom o zaštiti prirode, kao što su usaglašene i sa zakonom koji će stići u skupštinsku proceduru. Dakle, ništa nismo pogrešili, i sa važećim, a i sa ovim koji će biti izmena i dopuna važećeg zakona.
Slažem se sa vama što niste zadovoljni stanjem u životnoj sredini. Ni ja nisam zadovoljna. Mislim da treba da bude mnogo bolje. Ali, samo da znate, ponovo podvlačim, uradili smo sve što je bilo moguće. Nasledili smo brojne projekte koji nisu završeni, za koja su sredstva uzeta u prethodnim godinama i u prethodnom periodu. Došli su do negde i tu stoje.
Samo ću da napomenem, pošto sam malo pre zaboravila – Veliki bački kanal. Da li znate koliki je taj problem? Mi smo pokušali da ga otkočimo i otkočili smo ga. A takvih je projekata jako puno. Dakle, tada, kada je bilo sredstava i kada je bilo vremena, nešto se nije uradilo. Neću da kažem i nikada ne želim ni na koga da prebacim odgovornost, ali, prosto, molim vas da imate u vidu i to da mi nismo svemogući. Čak i da imamo na raspolaganju sada 10,5 milijardi koliko procenjujemo da će nas koštati svi projekti u oblasti zaštite životne sredine, ljudi, potrebno je vreme. Zato ja vas molim da imate to u vidu. Stanje nije katastrofalno. Stanje mora da se popravlja, mora da se menja. Zato su i predviđeni ovi rokovi. Zato EU to predviđa, ne za Srbiju, tako je predvidela za sve zemlje koje su pristupale.
Dakle, ne znam, za pitanje smeća, deponija, 10 godina, 15 godina, za pitanje prečišćavanja otpadnih voda isto tako.
Dakle, mi smo u potpunosti u korak sa preporukama Evropske komisije. Trudimo se maksimalno koliko može, vraćamo Zeleni fond, nadamo se da će i on nam doprineti da završimo projekte, jer dok ne završimo one započete projekte za koje je EU dala pare, ne možemo da dobijemo nove, i ne samo što ne možemo da dobijemo nove, nego što traže da vratimo sredstva koja su uložili, a koja nismo završili.
I da ne pričam o onim projektima iz fonda koji su trebali da budu finansirani, koji smo sada nasledili i ne znamo kako sa njima da izađemo na kraj. Prosto, mi nismo nasledili nulu, za običan narod da kažem, za narod koji nije strogo u ovoj struci, mi smo nasledili minus i to ogroman minus.