Ne govorim o celom zakonu.

Bili vi u pravu ili ne, ja u to ne ulazim.

Govorim o amandmanu na član 11.

Zloupotrebljavate jedan član da bi sada govorili da ceo zakon ne valja, molim vas.

Pa, suština ovog člana je da ceo zakon ne valja. Kako vi hoćete da vam ja kažem da je zakon dobar, jer zakon je katastrofalana i da omogućava… (Isključen mikrofon.)

Neću vam jednostavno dozvoliti, Kariću, koliko god ja bio tolerantan čovek.
(Ivan Karić, s mesta: Ja znam da se vama istina ne sviđa i da ne želite da čujete. Molim vas, onda po Poslovniku.)

Gospodine Kariću, ovaj zakon se ne dotiče mene kao ličnosti, kao čoveka, ja sam ovde ličnost koja predsedava ovom Skupštinom. Uopšte se više ne govori da li se on meni dopada ili ne dopada. Otkud vi znate, možda se i meni ne dopada, ali ja moram da poštujem, zbog čega ste vi ovde izabrali i da poštujem Poslovnik.
Dozvolite onda, ako sam zbog toga ovde, onda da ja zastupam interese odnosno stavove Poslovnika ove Skupštine i ništa drugo. Vi možete biti u pravu, ja ne tvrdim da ste vi u pravu ili niste u pravu. Prema tome, molim vas, ako imate još nešto o amandmanu da kažete izvolite.

Po Poslovniku član 159. Vlada do kraja pretresa u pojedinostima može da povuče ovaj zakonski predlog.

Aman čoveče božiji, ovde se ne traži po ovom amandmanu, se ne traži povlačenje zakona, molim vas.

Zahvaljujući odbijanjem ovog amandmana, ja dolazim do zaključka da ovaj zakon samo može da se povuče i da se poništi.