Hvala.
Na član 37. amandman su zajedno podneli poslanici Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman su zajedno podneli poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege poslanici, uvažena ministarko, drago mi je da je ovaj amandman prihvaćen, sa jedne strane, a sa druge strane opet hoću da ukažem da je nedopustivo da ste u predlozima članova koji se ovde razmatraju imali ovakve propuste i ovakve greške.
Što se tiče ovog člana, odnosno ovog amandmana, kao što je kolega Marko Đurišić rekao, on se odnosi na usklađivanje ovog predloga sa članom 38. stav 1. Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. To je sa te strane u redu.
Mi smo imali, takođe, dilemu da li da ova formulacija koja se ovde pominje, znači, direktor direkcije najmanje godinu dana, pa u nastavku, može da bude angažovan na tim poslovima o kojima se ovde priča, na upravljačkim poslovima, itd. u preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja tržišta železničkih usluga… Znači, taj termin najmanje je po nama sporan iz razloga koje je kolega Marko Đurišić obrazložio, ali smo bili svesni da ako bi to predložili, onda dolazimo u rizik da se amandman ne usvoji, pa zbog toga smo išli sa ovom formulacijom.
Ono što je po meni još jednom važno naglasiti, ako ste vi napravili ovakve propuste u predlogu 45 članova zakona koji se menjaju u odnosu na zakon koji je bio 2013. godine i ako niste videli da je ovo zaista sporan deo i ako niste usaglasili mnoge članove u ovom zakonu, onda se opet dovodi u pitanje koliko je ovaj zakon dobar. Neću više ponavljati tu tezu i stav koji sam malopre izneo da će verovatno vrlo brzo doći neki novi predlog na usvajanje u ovu Skupštinu, gde ćete priznati ponovo svoje greške i gde ćete priznati da ciljevi i efekti predloga ovog zakona nisu bili primenjivi u praksi. Hvala.

Na član 37. amandman sa ispravkom podneli su narodni poslanici Milorad Mijatović, Branko Đurović, Milena Bićanin, Ivan Bauer, Vladimir Marinković, Vesna Besarović, Muamer Bačevac, Meho Omerović, Branka Bošnjak i Ljiljana Nestorović.
Da li neko želi reč? (Da)

Samo da se izjasnimo da Vlada prihvata ovaj amandman. Hvala.

Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege poslanici, član 42. se odnosi na prethodni član 107. iz prethodnog zakona, koji u svojoj uvodnoj rečenici kaže da se cifra od dva miliona za određene kazne, prekršaje, itd, zamenjuje sa brojem četiri miliona. S obzirom da u ovom predlogu imamo preko 60 tačaka koje se tiču raznih odredbi, prekršaja, kazni, procesa, postupaka itd, itd, smatrao sam da nekoliko veoma važnih stvari treba naglasiti ili izdvojiti iz ovih 40 tačaka ili na neki drugi način predložiti. Smatrao sam da je dobro, ali je bilo nemoguće u formi nekog amandmana dopuniti. Ovo je veoma uopšten predlog i da posebno tačke, kao što su 4a, tačka 7, tačka 9, tačka 10. koje se odnose na bezbednost, koje se odnose na primenu propisa i zakona, koji se direktno tiču zdravlja i bezbednosti ljudi, treba promeniti, odnosno proširiti i da se predvide kaznene odredbe u iznosu do četiri miliona dinara.
S obzirom da to nije učinjeno i s obzirom da nije dovoljno posvećena pažnja ovom našem predlogu, ja opet moram da konstatujem da je to još jedan pokazatelj ili dokaz koliko se predlagač u ovom slučaju upustio u problematiku i koliko je bio posvećen izradi ovog zakona. Opet hoću da naglasim da očekujemo vrlo brzo predlog za izmene i dopune ovog lošeg zakona. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo predlaganje i uvećavanje nekih kazni preduzetnicima i privrednicima čini mi se da postaje manir ove Skupštine i manir pojedinih poslaničkih grupa koje je, po meni, krajnje neprimeren, jer niti smo kompetentni, niti imamo kriterijume na osnovu čega možemo da cenimo kolike mogu da budu kazne, pre svega, osmišljene u jednom preventivnom duhu. To može Vlada i Vlada je procenila koja je to kazna koja zadovoljava širi društveni interes.
Ja stvarno molim kolege poslanike, još jedanput, da sa ovakvim predlozima ne izlazimo. Mislim da na ovaj način omalovažavamo samu Skupštinu, da to deluje čak i uvredljivo, odnos prema preduzetnicima, privrednicima je, po meni, čak i uvredljiv, da se to tako olako nekom propisuju neke kazne, olako nešto oduzima, olako nešto traži, bez ikakvih kriterijuma, i ne bih da ulazim u neku širu analizu, ali verujte dok god oni koji pune budžet ne budu građani prvog reda, a čini mi se da ih ovakvim predlozima stavljamo na mesto građana drugog reda, neće biti bolje ni Srbiji, ni svima nama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Meni je zaista žao što ministarka, gospođa Mihajlović, nije reagovala na ovu izjavu i ovu konstataciju prethodnog govornika, jer nije u redu da se iz ove Skupštine šalje poruka kako će Vlada Republike Srbije i ova država da podstiče nezakonita postupanja ili kako će da okrene glavu u raznim slučajevima i primerima gde se ugrožava bezbednost ljudi.
Ako niste, drage kolege poslanici, pročitali zakon ili niste slušali moje izlaganje, uključite se, malo posvećenije razgovarajte o ovoj temi, a u smislu da pogledate o čemu se ovde priča i na šta sam ukazao.
O čemu se zapravo radi? Član 107. ovog zakona kaže - novčanom kaznom od 500 hiljada dinara do dva miliona dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lica, pa se navodi 60 slučajeva kada će se oni kazniti. Smatrao sam i u svom obrazloženju amandmana sam rekao da tačka 4a), koja kaže da će se privredno društvo, itd, kazniti sa ovom kaznom do dva miliona, pa kaže ovako - ako upravlja železničkom infrastrukturom, a nema sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, izdat od Direkcije, član 107, itd, itd… Samo se zamislite šta ovaj član kaže, odnosno šta nudi građanima Srbije.
Tačka 7) – ako obustavi javni prevoz na rentabilnoj relaciji bez saglasnosti Vlade. Opet se vraćamo na onaj proces ugovaranja po tački 88), gde se ostavlja mogućnost direktnog ugovaranja i posle procesa javnih nabavki, odnosno procedure javnih nabavki. Ovde se daje mogućnost da neko obustavi taj postupak. Građani će doživeti ono što su doživeli i posle poplava, da godinu dana na nekim trasama i relacijama nemamo međunarodni saobraćaj i kazna će biti 500 hiljada dinara. To može da traje pola godine, godinu dana. Šta koga briga što ljudi iz Priboja ne mogu da dođu u Valjevo ili Užice, jer ne funkcioniše taj saobraćaj? Čovek će platiti kaznu od 500 hiljada, i to je u redu.
Tačka 9) – ako se železnički saobraćaj odvija suprotno propisima kojima se uređuje bezbednost železničkog saobraćaja. Poštovani građani, kaže – ako se železnički saobraćaj odvija suprotno propisima. Ako se to desi, mi ćemo nekog kazniti sa 500 hiljada dinara. Nemam ovde licencu, nemamo procedure, nemamo primenu zakona. Čovek će da uplati tih 500 hiljada dinara u nekom procesu i svima je to u redu.
Tačka 10) – ako koristi železničku infrastrukturu bez zaključenog ugovora o korišćenju železničke infrastrukture. Da ponovim još jednom – ako koristi železničku infrastrukturu bez zaključenog ugovora. Ovo se stavlja u zakon da neko može da koristi infrastrukturu, a nema zaključen ugovor.
I mene malo pre ministarka upozorava da ja nisam čitao zakon, da ja nisam dobro obrazložio član 88. Zakona koji krši sve zakone i procedure o javnim nabavkama, uvodi monopol na način na koji to Ministarstvo ovde, na mala vrata, predlaže i vi sada kažete da je u redu, da se i pored svih kršenja zakona i procedura uopšte predviđa takva mogućnost i da neko plati kaznu za tako nešto 500.000. I još tražite, kao što je bilo predloga ovde od raznih kolega pa i predsednika Skupštine, da ćutimo o tome. I još mi kažete da mi nemamo pravo da govorimo o tome.