Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala na vašim komentarima. Malo me čudi, znam da ste advokat, pa verujem da vrlo dobro umete da čitate i tumačite zakon, pa ću krenuti od jedne insinuacije vezane za jedan član zakona, 33, a vezan za vikend kuće, itd. Jedno je priča o nacionalnim parkovima, drugo je priča o vodotokovima i ni u jednom ni u drugom slučaju nema gradnje.
Takođe, kada govorite da se nekome izlazi u susret ili da je ovo neki politički zakon, predizborni zakon, ne, ovo je zakon koji treba da reši milion i po nelegalno izgrađenih objekata koji nisu nastali za vreme vladavine SNS, nego, vi to vrlo dobro znate, u prethodnih 18 godina, a naročito u periodu od 2000. godine pa na ovamo. Mi ćemo ovim zakonom rešiti pitanje nelegalno izgrađenih objekata koje ste vi dozvolili vašim zakonima da budu nelegalno izgrađeni objekti. Ljudi moraju da dobiju svoje vlasničke listove, problem mora da se reši i ovo nije ozakonjenje nekih budućih potencijalno nelegalno izgrađenih objekata, jer takvih biti neće. Ne postoji ni jedan više razlog da građevinsku dozvolu u Srbiji ne dobijete sa vašim projektom u roku manjem od mesec dana, a od 1. januara i elektronski. Dakle, neće biti tih problema, ali mi moramo da rešimo problem, kao što sam rekla, milion i po nelegalno izgrađenih objekata.
Kada govorite o tome da je to možda uvod, kako ste rekli, u korupciju, stvarno mislim da vi kao poslanička grupa najmanje treba o tome da govorite, jer se potpuno sa vama slažem. Mnogo je bilo korupcije u prethodnom periodu, pogotovo od 2000. godine, u oblasti građevinarstva. Zbog toga ni jedan vaš zakon nije prvo omogućio da se građevinske dozvole dobijaju na vreme, pa su ljudi radili i gradili nelegalno zato što su ih čekali godinama, a sa druge strane, svi zakoni koje ste donosili u parlament Srbije, a koji su se ticali procesa legalizacije, samo su povećavali broj nelegalno izgrađenih objekata, umesto da su ih smanjivali. Mi ćemo tu da stavimo tačku. Ovaj zakon će to da reši. Ovaj zakon je primenjiv. Pravljen je upravo na osnovu kompletnog razgovora i kompletnog stanja sa onima koji jesu gradili nelegalno, jer je bilo jako mnogo objektivnih faktora koji su uslovili da bude veliki broj nelegalno izgrađenih objekata.
Drugo, kada govorite o toj dokumentaciji, pominjali ste dokumentaciju, radiće je projektni biroi. Ta dokumentacija sa onom izjavom, da, jeste, vrlo je važna izjava. To su ljudi koji već sada žive u svojim porodičnim kućama i stanovima. Budući da skraćujemo proceduru, budući da predajemo izveštaj o izvedenom stanju, prirodno je da treba da potpišu izjavu o eventualnoj budućoj mogućoj šteti.
Dakle, sledeća stvar koju ste pomenuli, koja je meni bila potpuno nelogična je ta spratnost. To povezujete sa tim da nekome činimo uslugu. Ponavljam još jedanput - kome ste činili usluge prethodnih 10 godina kada ste dozvoljavali da se pašnjaci prebacuju u građevinske parcele, kada ste dozvoljavali da članovi vaše poslaničke grupe grade i kupuju na tim pašnjacima, posle toga prevedenim u građevinsko zemljište? Dakle, to su usluge koje ste vi činili.
Mi sada treba to da rešimo. Ako mislite, kao poslanička grupa, da treba da srušimo milion i po nelegalno izgrađenih objekata, ja se ne slažem. Ne treba da ih srušimo. Treba da završimo, treba da ih uvedemo u red i treba da ih ozakonimo i treba da imamo mogućnost da, pre svega znamo šta imamo na teritoriji Srbije. Nakon toga, da imamo sasvim sigurno prihode od poreza na imovinu koji sada treba da se plate, ali to nije bilo u prethodnom periodu i da imamo konačno završenu priču sa tim da neko uopšte kreće u proces da gradi, a da nema građevinsku dozvolu.
Rekli ste da je ovaj Zakon nepravičan. Razlika u taksama, a tiče se iznosa taksi, razlika u taksama je 30 prema 500 puta, 500 puta je za građane i porodične kuće, dakle za one koji žive u svojim stanovima i porodičnim kućama, 30 puta je manja za komercijalne objekte.
Kada govorite da se tu čine usluge investitorima itd, ti investitori su te svoje stanove prodali, u tim stanovima žive ljudi koji sada treba i na njih je svedeno to da treba da izvrše proces legalizacije iako, naravno vi i ja znamo da je to trebao da uradi investitor. Dakle, ovaj zakon omogućava da kratko i brzo rešimo pitanje nelegalno izgrađenih objekata, ponavljam onih koji su izgrađeni u prethodnih 10 godina.
Lokalne samouprave i građevinski inspektori, pa pravo je pitanje možda baš za vas. Zašto nema građevinskih inspektora u prethodnih 10 godina u lokalnim samoupravama? Zašto se sve činilo da ih nema? Zbog toga što je bilo odlično da lokalne samouprave nemaju građevinske inspektore koji neće izaći na teren i koji neće u trenutku kada su trebali da reaguju, da reaguju i zbog toga imamo situaciju milion i po nelegalno izgrađenih objekata.
Prihodi od ovog zakona, 70% idu lokalnim samoupravama. Od tog novca lokalne samouprave su dužne da, upravo ulože u infrastrukturu, odnosno da podignu tu infrastrukturu koju ste pominjali, kada pominjete između ostalog vodovod, kanalizaciju itd, u većini lokalnih samouprava to već postoji, ali bez obzira prihod od ovog zakona ide upravo većim delom lokalnoj samoupravi, jer smo mi svesni da je lokalna samouprava ta koja će ovaj zakon realizovati, naravno zajedno sa Ministarstvom.
Moram da vam kažem, sa lokalnim samoupravama treba raditi. Ako je zakon o planiranju i izgradnji zaživeo i ako zakon o planiranju i izgradnji danas beleži uspeh, u smislu da već sada imamo povećan broj izvedenih radova za 70% u septembru u odnosu na prethodni septembar, onda verujte zaživeće i ovaj zakon.
Još jedanput, smo da napomenem, da ne bude zabune, ovaj je zakon koji rešava brljotine iz prethodnog perioda i to ne brljotine od jednog meseca, jedne godine, nego brljotine koje su posebno bile vidljive od 2000. godine pa na ovamo. Ovo je poslednji zakon koji se odnosi na ozakonjenje, ovaj zakon se razlikuje od svih prethodnih, zato što nema dobrovoljnosti, ovaj zakon sprovodi država i država će rešiti i te probleme, koje ste pre svega moram da priznam, bez obzira koliko ne volite da se vraćamo na to šta ste radili, koji ste, pre svega vi iz DS stvarali u prethodnom periodu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se na odgovorima, pa niste uspeli da me ubedite da je član 5. stav 1. tačka 4) dobro rešenje.
Ja nisam govorila o vikendicama i drugim porodičnim objektima, na akumulacionim jezerima, i nacionalnim parkovima, nacionalne parkove nisam ni pomenula, tako da ne znam zašto ste mi to govorili. Ja sam govorila, upravo, o prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra. Dakle, ovo je, ovo deluje da je urađeno za jedan mali krug ljudi. Zbog čega su vikendice stavljene samo u tu kategoriju? Dakle, smatramo da njih odatle treba izbaciti.
Drugo, što se tiče vlasnika stanova u stambenim zgradama. Pa, oni će plaćati po najmanjoj taksi, jer najveći broj tih ljudi, zapravo ima male stanove, neće oni plaćati taksu, pretpostavljam za celu stambenu zgradu. Dakle, nemojte mešati dve stvari, znači svi oni koji stanuju u svojim stambenim kućama ili stanovima će plaćati, zapravo koji imaju od 60 do 100 kvadrata najmanju taksu. To je uredu, mi to ne kritikujemo, ali kažemo ono što je omogućeno zakonom da investitori koji su izgradili bespravni objekat, u skupim gradskim zonama, će dobiti ozakonjenje za minimalnu cenu i da je to nepravično, u odnosu na investitore koji danas grade u skladu sa zakonom ili su gradili u skladu sa zakonom i ne možete me ubediti da to nije tačno. Dakle, taksa je vrlo mala.
Građevinski inspektori. Vi kažete da je to naša odgovornost. Gospođo ministar vi ste na vlasti skoro četiri godine, u kolko ste pripremali ovaj zakon, pa vi ste morali računati na kapacitete koji postoje sada u lokalnoj samoupravi, zašto ih niste podizali tokom protekle četiri godine, kada ste ovakav zakon planirali, u ostalom vi ste doneli 2013. godine, takođe zakon koji je bio namenjen smanjenu bespravne gradnje.
Tada je takođe bilo rečeno da će to da reši sve probleme. Nije to samo bila DS i njene Vlade. Sve Vlade su donosile zakone o legalizaciji, dakle 2013. godina je vaša odgovornost, vi ste bili većinski partner u Vladi.

Reč ima narodna poslanica Mira Petrović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Mihajlović i koleginice poslanici, ja ću vrlo kratko zato što je upravo sada ministarka Mihajlović rekla ono što sam želela da istaknem. Moje kolege će kasnije o detaljima, ali zbog čega će poslanička grupa PUPS podržati ovaj zakon je upravo to što on više nije zakon dobrovoljnosti, već zakon koji će sprovesti država i zato što je konačno vreme da posle pet zakona vezanih za legalizaciju, mi konačno dođemo do jednog kojim će u kratkom roku moći da se završi taj posao, da država krene da naplaćuje poreze. U stvari to je suština cele priče, da taj porez puni budžet, takse ćemo naplaćivati onoliko koliko je primereno sada.
Gledala sam nešto i vidim da Beograd ima 140.000 nelegalnih objekata, Novi Sad 37.000, Niš 30.000, znači 1.300.000 objekata se nalazi po Srbiji a svi znamo da je Beograd 50% privrede. To su krajevi koji ni nemaju mnogo para, mi ne možemo tamo da imamo velike takse. Tim ljudima treba omogućiti da mogu te objekte da legalizuju.
Naravno da će tu biti dosta tzv. nepravdi, da će u Beogradu ostati puno sada, ovako legalizovanih objekata velikih investitora, ali to je prosto jedna od stvari koja mora da se desi u ovoj državi i da se konačno podvuče crta.
Legalizacija je noćna mora svih Vlada, od 2000. godine, možda i ranije 1997. godine i mislim da je vreme da je uredimo. Koliko će to ukupno da košta, košta će. Narod konačno mora da zna šta je njegova obaveza, šta treba da se plaća. Ko sve preuzima odgovornost? Preuzimaju svi oni koji su zidali kako su zidali, ako misle da legalizuju svoje objekte, a da nisu kvalitetno rađeni, moraće sami da snose odgovornost.
Poslanička grupa PUPS će podržati ove zakone, jer je zaista neophodno da se konačno stavi tačka. 1.500.000 je zaista katastrofalan broj. Ja sam se iznenadila kada sam videla da je toliko, imamo 4.500 objekata uopšte u državi, a ima 7.000.000 stanovnika, ali to je malo i u našem mentalitetu. Imamo naš Mali mokri lug ili Veliki mokri lug, kako se već zove, on je devedesetih godina imao već hiljade nelegalizovanih objekata, dajte da se već jednom uvede u red, da ova država naplaćuje ono što treba da naplaćuje. Šta je do sada bilo, bilo je, ali dajte da krenemo jednom napred i da prestanemo da se sada prozivamo ko, šta i kako je radio.
Samo da ponovim još jednom da ćemo mi podržati ovaj predlog i da ćemo kasnije imati još malo objašnjenja.

Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

Želim da vam se zahvalim na tome što ćete podržati ovaj zakon, da vam dam informaciju da u Beogradu trenutno ima zahteva 248.382, da je za poslednjih godinu i po dana rešeno 8.352 predmeta, u prethodnih pet godina 17. Znači, nerešeno je 230.000 predmeta i to je jedan od razloga, dakle ne Beograd, nego cela Srbija, ali to je jedan od razloga gde želimo da podvučemo crtu.
Uskoro će Beograd imati i PGR i sa Zakonom o planiranju i izgradnji, zaista više neće biti ni jednog jedinog razloga da bilo gradi na nelegalan način, ali crta mora da se podvuče i ovaj problem mora da se reši. To je bio razlog zašto smo između ostalog, naglašavam ovaj zakon napravili u javnom interesu i taj termin koristimo, jer hoćemo da država na najbrži mogući način najjeftinije, bez procedura sprovede ovaj proces. Hvala vam što ćete podržati zakon.

Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, veoma važan set zakona je danas pred nama i o svakom zakonu zaista ima dosta toga da se kaže. Nažalost vreme je kratko pa ću pokušati da svoju diskusiju usmerim na ono što je zaista bitno, da možda ukažem na neka svoja zapažanja i eventualno traćim neke odgovore od vas.
Počeću diskusiju od Predloga zakona o ozakonjenju objekata i tu najpre želim da kažem da se nadam da je ovo zaista poslednji put da o legalizaciji objekata govorimo kao o Predlogu zakona. U poslednjih 20 godina smo više puta donosili nove zakone ili menjali postojeće, ali kao što ste i vi već rekli, bez nekih većih rezultata.
O razlozima bespravne gradnje smo mnogo toga čuli i ranije i danas i ne bih da to ponavljam. Jednostavno želim da istaknem ono što smo svi zapazili, da između donošenja dva zakona se broj bespravnih objekata uvećava i svakako najveću odgovornost u tom lancu odgovornosti imaju bespravni graditelji, ali ništa manju odgovornost nemaju ni organi inspekcije, bez obzira koliko je ima u lokalnim samoupravama, jer je upravo u njihovoj nadležnosti obaveza i da kontrolišu i da sprečavaju bespravnu gradnju.
Mislim da će se ovim zakonom mnoge stvari rešiti, najpre ono što jeste cilj i predlagača i svih nas, da se jednom za svagda reši sa bespravnom gradnjom, da se napravi evidencija izgrađenih objekata i da na taj način idemo u korak sa svetom.
Jedino što mogu i prvo da kažem i što me u stvari plaši jesu imovinsko-pravni odnosi koji su i do sada bili velika prepreka i kada je u pitanju legalizacija objekata i kada je građevinska dozvola u pitanju. Jeste ovaj zakon predvideo jednu široku lepezu rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Čak su neki načini i detaljno opisani, ali se plašim da će ipak, poznavajući naše građane, doći do problema.
Evo prostog primera. Ako je pre 50 godina prodata parcela koja je bila veličine jednog hektara, desetak kupaca kupilo i napravilo objekte, i do sada je u zemljišnoj knjizi ostao vlasnik isti koji je bio i pre 50 godina, odselio se, umro je, jednostavno je nedostupan, kako će ti vlasnici rešiti imovinsko-pravni odnos sa parcelama na kojima su gradili bespravni objekat, osim u sudskom postupku?
Ali, da li su svi naši građani edukovani u tom pravcu da to mogu da ostvaruju u sudskom postupku? Sa druge strane, to iziskuje i dosta vremena i dosta troškova. Možda smo trebali da predvidimo neko jednostavnije rešenje, makar za deo parcele koja se nalazi ispod ovih objekata ili koja je potrebna za redovno korišćenje objekta.
Što se tiče odredbi zakona kojima se određuje šta može biti predmet ozakonjenja, pa osim izgrađenih objekata i objekata gde su urađeni konstruktivni radovi, mislim da je možda trebalo da predvidimo upravo zbog objekata koji na terenu postoje, izgrađeni u različitim fazama, bez obzira da li je to započet objekat ili izgrađen objekat, predvideti upis, ozakonjenje tih objekata pod posebnim uslovima koji se zovu uklapanje. Zašto? Cilj svih nas je da što više objekata bude upisano u redovne procedure. Znači da ima i građevinsku i upotrebnu dozvolu, a zašto ne omogućiti građanima koji su objekte započeli i završili da im uklapanjem stvorimo mogućnost da mogu da uđu u redovnu proceduru, dobiju lokacijske dozvole i nastave dalje po Zakonu o planiranju i izgradnji. Na ovaj član smo podneli, naša poslanička grupa je podnela amandman i o tome ćemo više govoriti u danu kada se bude raspravljalo u pojedinostima.
Takođe kada govorimo o istom članu kojim se definiše šta je predmet ozakonjenja, pa se određuje da je izgrađen objekat i objekat gde su urađeni konstruktivni radovi, temelj, stubovi, krovna konstrukcija, tu imam jednu dilemu i jedno pitanje – da li objekat, a poznavajući kakva je situacija u životu, da su mnogi naši sugrađani napravili isključivo u cilju brzog rešavanja stambenog rešenja napravili objekte do ploče i uselili se u takve objekte i žive godinama u takvim objektima, da li takvi objekti mogu da budu predmet ozakonjenja, s obzirom da ste rekli da je cilj zakona da vlasnici objekta imaju neki papir o objektu u kome žive?
Ovi ljudi žive u objektu do ploče i da li taj objekat može da se ozakoni iako nema krov, jer jednostavno naši građani u ovakvoj ekonomskoj situaciji nemaju sredstava da ukrove svoje objekte.
Odredbama člana 4. određuje se da objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola ne podležu odredbama ovog zakona. Nisam shvatila zašto, s obzirom da je privremena građevinska dozvola uvedena nekih 80-tih godina, a znate šta je bio cilj privremene građevinske dozvole, da se adaptiraju objekti na privatnim parcelama, sopstvenim parcelama, mali objekti u nekoj površini od 50 do 80 kvadrata, pa s obzirom kakav je naš mentalitet, ta je privremena dozvola vremenom zloupotrebljena, pravljeni su, građeni su objekti na državnom zemljištu, veliki stambeni objekti u komercijalne svrhe i uglavnom su sve te privremene dozvole imale neki rok važenja. Taj je rok važenja već odavno istekao. Osim toga, 2003. godine je ukinuta odluka kojom je uvedena privremena dozvola.
To sa jedne strane, a sa druge strane, ako znamo da investitori koji su gradili objekte nisu poštovali uslove iz te privremene građevinske dozvole, nisu poštovali projekte na osnovu kojih je izdata privremena građevinska dozvola, pitam – kako je moguće onda izvršiti tehnički prijem takvog objekta, na osnovu čega i na osnovu čega izdati upotrebnu dozvolu? Zaista mislim da je objekte sa privremenom građevinskom dozvolom upravo iz ovih razloga bi trebalo uvrstiti, odnosno da se odredbe ovog zakona odnose i na objekte sa privremenom građevinskom dozvolom.
Do sada kada je legalizacija bespravnih objekata u pitanju kao problem se pojavljivalo nepoštovanje udaljenosti objekta od susedne parcele i to je zaista u praksi stvaralo dosta problema. Trebala je da se nabavi saglasnost i u većem broju slučajeva to nije bilo moguće i ovu promenu podržavamo i jednostavno imam pitanje – kako ćemo rešiti slučajeve gde je objekat nelegalno izgrađen i jednim svojim delom, da li krovom, stepeništem, terasom je zašao na susednu parcelu i na taj način umanjio prava vlasnika susedne parcele? Da li ćemo te objekte legalizovati i na koji način?
Kada su takse u pitanju, mi podržavamo predlog koji ide u smeru kvalifikacije, ali smatramo da je ipak trebalo napraviti razliku i barem na taj način, rekli ste da je zakon relativno pravičan, slažemo se, ali želja nam je da postoji ipak razlika između ljudi, građana koji su isključivo zidali objekte jer ih je muka naterala na to, bespravno gradili da bi zadovoljili svoje stambene potrebe i članova svoje porodice i napraviti razliku između onih koji su gradili objekte da bi sticali profit, a nisu poštovali zakon.
Svakako da je prvenstveno cilj ovog zakona zaštita javnog interesa države. Svakako da je cilj Predloga zakona da se jednom u Srbiji napravi evidencija svih izgrađenih objekata, jer ako smo ozbiljni na putu ka Evropi od nas se traži da imamo i ozbiljnu evidenciju objekata. Mislim da je ovaj zakon pravo rešenje i pravi način i uverena sam da će posle svih zakona koje smo u poslednjih 20 godina donosili, ovaj zakon dati rezultate koje očekujemo i naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona.
Sledeći u nizu, a ne i manje važan je Zakon o državnom premeru i katastru. Drago mi je što je direktor danas sa nama, koji verovatno i zna kakva je situacija na terenu. Katastarske evidencije u Srbiji su različitog nivoa i tačnosti i kvaliteta i to je verovatno posledica skupljanja podataka prilikom različitih tehnologija u dužem vremenskom periodu i takva situacija jednostavno nije na onom nivou da bi zadovoljila potrebe i građana i privrede i investitora.
Tako da, vi sami znate da svi oni građani koji su upućeni i koji imaju potrebu da sarađuju sa katastrom imaju jedan zajednički osećaj nezadovoljstva, jer katastar karakteriše jedna neorganizovanost u radu, gužve pred šalterima, rokovi za upis nepokretnosti da se izvadi jedan list nepokretnosti itd. Da ne govorimo o kopiji plana, konverziji, preparcelaciji i svim drugim poslovima koji se u katastru moraju završiti. Rokovi su zaista neprimereno dugački.
Takvo stanje nije od juče i, naravno, vi ne snosite odgovornost za to, ali jednostavno je krajnje vreme da se takva situacija u katastru što pre reši, jer mi nećemo moći da ispoštujemo ni ono što se predviđa Zakonom o planiranju i izgradnji, da građevinska dozvola bude izdata za 28 dana, ako to katastar usporava.
Osim toga, kada je građevina u pitanju, sve što govorim, govorim iz iskustva, i kad je građevina u pitanju i kada je kupoprodaja nepokretnosti u pitanju, sve počinje i sve se završava u katastru. Zato je katastar veoma bitan, opet ponavljam, i za privredu i za građane, a naročito, što je nama veoma važno, bitan za investitore.
Upravo zbog toga i želim da istaknem odredbe za koje smatram da su i najbitnije u predlogu ovog zakona, a to je smanjenje roka za upis prava na nepokretnostima. Kao što smo čuli, to je do sada bilo 60 dana. Smanjenje na sedam dana je izuzetan rok i to zaista podržavamo svom snagom. Zatim, smanjenje roka da se izvade potvrde, izjave i svi ostali dokumenti koji se inače iz katastra vade. Smanjenje na pet radnih dana, takođe podržavamo. Jedino mi nije jasno zašto nismo zakonom predvideli da rok za upis hipoteke bude 24 sata, kada znamo koliko je bitno za naše građane da se hipoteka upiše brzo. Za sve one koji žele da podignu kredit, takve su i procedure banaka, a iz iskustva i iz prakse znamo da je moguće hipoteku upisati za jedan dan.
Kad je u pitanju član 86, koji propisuje na osnovu kojih prava se vrši upis na nepokretnostima, nije predviđena jedna mogućnost koja se često pojavljuje u praksi, a odnosi se na upis posebnih delova novoizgrađenih objekata. Ja ću na jednom primeru da vam kažem kako to izgleda.
Dakle, investitor je gradio zgradu sa više stanova, ili je imao građevinsku dozvolu, pa odstupio, ili nije uopšte imao građevinsku dozvolu. Stanovi su prodati, investitor više ne postoji, a kupci tih posebnih delova žele da uđu u zakonsku proceduru, žele da legalizuju svoje posebne delove. Stanove su kupovali na osnovu kupoprodajnog ugovora i u ugovorima stoji jedna kvadratura koja je iz nekog postojećeg projekta tada. Naknadnim merenjem, u cilju legalizovanja tog posebnog dela, utvrđuje se druga kvadratura. Znači, u naknadnoj građevinskoj i upotrebnoj dozvoli stoji jedna druga kvadratura. Kad dođe kupac u katastar, priloži ugovor o kupoprodaji kao dokaz o vlasništvu, priloži naknadu građevinsku i upotrebnu dozvolu kao dokaz o legalnosti objekata i nailazi na problem. Katastar odbija da upiše pravo na nepokretnosti, jer se kvadrature ne poklapaju iz dozvole i iz ugovora. Ne može da uradi aneks, jer više ne postoji investitor. Šta da radi taj kupac? Znate li koliko je takvih slučajeva? To je zaista veliki problem. Govorim vam ono što se pojavljuje kao problem u praksi.
Mislim da je ovaj zakon možda bio mogućnost da takve probleme rešimo, ako smo već krenuli u rešavanje problema koji postoji na terenu i problema koji se pojavljuju u praksi.
Još jedan problem koji je prisutan u Srbiji, osim toga što ne postoje planska dokumenta u svim opštinama i gradovima, jeste evidencija u katastru koja se ne poklapa baš uvek sa stanjem na terenu. Znamo da je osnovno načelo katastra da katastar mora da bude veran stanju na terenu. Ako smo donosili zakone i o posebnim upisima objekata bez građevinske dozvole i razne druge zakone koji nisu dali efekta, nismo mogli da napravimo tu jedinstvenu evidenciju. Međutim, osim objekata koji nisu evidentirani u katastru, postoji problem i sa nekim parcelama koje ili nisu u onim granicama kave su na terenu upisane ili postoje neki drugi problemi. Da sada ja o tome mnogo ne govorim, vi to sigurno znate bolje od mene. Mislim da tu mora da se priđe rešavanju tog problema. Obnova premera je jedno od rešenja, ali je to i supo i dugotrajno. Kažem da je jedno od rešenja, ali zaista je neprihvatljivo za Srbiju sada u ovom momentu. Primorati građane na neki način da evidentiraju parcele i objekte, takođe ne vidim neki način. Da li sprovesti neku vrstu snimanja faktičkog stanja i objekata i parcela onako kako je na terenu, bez obzira na papirologiju koju vlasnicu imaju? Ne znam da li je to prihvatljivo. Evo, samo nabacujem neke predloge, jer jednostavno zaista imam želju da se u Srbiji jednom za svagda uspostavi jedinstvena evidencija, da stanje u katastru odgovara stanju na terenu. Samo tako možemo i privredno da se razvijamo i ekonomski i možemo da pratimo standarde koji postoje u toj oblasti u Evropi.
Kada je reč o odredbama koje se odnose na zabeležbu, smatram da je možda bilo potrebno u onim odredbama koje se odnose na zabeležbu upisati pravo gradnje, odnosno da je za određenu građevinsku parcelu izdata građevinska dozvola. Evidentiranje informacija o tome da je za određenu parcelu izdata građevinska dozvola bi sprečilo vođenje nekih drugih postupaka vezanih za istu parcelu. Osim toga, građevinska dozvola investitoru nameće, osim prava, i izvesne obaveze. Ukoliko investitor ne ispuni te obaveze, a parcelu stavi u promet, dovešće kupca u zabludu. Zabeležbom da je građevinska dozvola izdata za određenu parcelu izbegavaju se ovakve situacije koje evidentno mogu da nastanu.
Ono što je za SPS veoma važno, odnosi se na takse, odnosno na onaj deo koji je oslobođen plaćanja taksi. Mi predlažemo da oslobađanje od plaćanja taksi imaju lica koja su na evidenciji za zapošljavanje, samohrani roditelji i lica u režimu socijalne zaštite. Poslanička grupa SPS je podnela amandman i na ovaj član. Jednostavno, samo kao zaključak, želim da kažem da dobrim zakonskim rešenjem, dobrim merama mogu će je da se ovo stanje u katastru poboljša. Ja, gospodine direktore, ne sumnjam da ćete vi raditi na tome, jer vidim šta ste već počeli da menjate kada je katastar u pitanju. Katastar mora da bude ažuran, pouzdan i mora da pruža pravnu sigurnost i građanima i privredi i svima onima koji imaju potrebu da sa katastrom sarađuju.
Pošto mi vreme ističe, želim da kažem da će i ovaj predlog poslanička grupa SPS naravno podržati i sve ostale zakone iz ovog seta zakona, a o ostalim predlozima zakona će moje kolege govoriti u današnjoj daljoj raspravi. Zahvaljujem se.