Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 107 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Imam samo jedno pitanje i postavljam ga predsedniku Vlade.
Svesni smo celokupne situacije u vezi sa migrantskom krizom i svesni smo da na teritoriji Iraka, Jordana, Turske i Libana je 95% od ukupnog broja sirijskih izbeglica, dakle, samo 5% izbeglica je do sada raseljeno po ostalim zemljama celog sveta, samim tim i Evrope. Situacija u tim zemljama gde su smeštene izbeglice je takva da sirijska deca već četiri godine ne idu u školu, tamo ne postoje bolnice i adekvatan sistem zdravstvene zaštite. Evropa još uvek nema jedinstveno rešenje, svesni smo i terorističkih napada koji su se desili prošle nedelje. Podižu se ograde na granicama Šengen zone, dakle, Mađarska je već podigla ogradu, Slovenija podiže ogradu, ali ne zato da bi zatvorila granicu, već, kako kažu njihovi zvaničnici, da bi usporila prijem migranata.
U Srbiji se spremaju stare kasarne i hoteli za prijem migranata, 30, 50 ili 100.000, pitanje je koliko će na kraju biti primljeno, možda i više, ali je glavno pitanje, ako se ogradi cela Šengen zona, dakle, ako Slovenci podignu ogradu, Mađari su već podigli, i Mađarska izgradi i prema Rumuniji ogradu ili zid, da li je Srbija spremna za podizanje ograda ili barijera na svojim granicama, ukoliko je to zaista neophodno?
Dakle, postavljam pitanje predsedniku Vlade - da li će Srbija, ukoliko to zaista bude neophodno, podići ograde, zid ili barijeru na svojim granicama kako bi zaštitila svoju teritoriju jer Srbija svakako nije u mogućnosti ni finansijskoj, ni logističkoj da prihvati ogroman broj migranata koji se može očekivati u narednom periodu?
Ovo sve pitam zbog toga što ne vidim jasnu strategiju Vlade Republike Srbije i uvek očekuju reakciju, tj. uvek očekuju pomoć, savet, predlog, od Evropske unije, dakle, nema jasne strategije, nema jasnog odgovora. Ministar unutrašnjih poslova daje nedefinisane odgovore i smatram da je bezbednosni sistem Srbije ugrožen, što se dokazuje i time što je jedan od terorista koji je učestvovao u terorističkom aktu u Parizu prošao kroz našu zemlju, pitanje je da li je neko od terorista i ostao na našoj teritoriji. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru privrede u vezi sudbine „Vršačkih vinograda“.
Naime, tokom leta, u više navrata, u štampi se pisalo o sudbini „Vršačkih vinograda“ koje Vlada nije uvrstila u red privrednih subjekata od strateškog značaja, koja bi se zaštitila od prinudne naplate dugova, drugim rečima, država je „Vršačke vinograde“ pustila niz vodu.
Opština Vršac je u junu ove godine, sve su navodi iz medija, dostavila Agenciji za privatizaciju zaključak u kome se od agencije traži da prenese državni kapital na opštinu Vršac, s tim što bi država otpisala svoje potraživanje i da se opštini da godina dana da nađe strateškog partnera za „Vršačke vinograde“. Međutim, Agencija za privatizaciju, demantovala je tvrdnje da je opština Vršac tražila da joj država ustupi 72% kapitala „Vršačkih vinograda“ i da joj da rok od godinu dana da pronađe strateškog partnera. Tada je i rečeno, odnosno pisalo u štampi, da taj predlog nije naišao na podršku Agencije za privatizaciju.
U avgustu ove godine pojavila se opet vest da će, prema rešenju suda, Vrščani biti zaštićeni od prinudne naplate poverilaca u trajanju od mesec dana. Predstečajni postupak koji je pokrenut odlukom Privrednog suda u Pančevu će odblokirati račun i omogućiti nastavak već započete berbe grožđa jer, po rečima direktora „Vršačkih vinograda“, berbu su počeli, iako nisu znali da li će imati podršku nadležnih institucija i samo zahvaljujući odluci i razumevanju sudije u Pančevu da im produži život još mesec dana, uspeli su da oberu grožđe i ne dozvole da rod propadne.
Po okončanju berbe Vršački vinogradi bi trebali da odu u stečaj i da se posle određenog vremena kada se raščisti šta je čije prodaju kao pravno lice u stečaju. To se nametnulo kao jedino rešenje od kada ih je država izbacila iz programa zaštite od prinudne naplate poverilaca, iako je ona većinski vlasnik firme sa 72%.
Vršački vinogradi, opet sada početkom novembra, traže odlaganje stečaja kako bi opet pripremili plantaže za nastupajuću zimu, jer poljoprivredni radovi ne smeju da trpe zbog trenutne situacije. Privredni sud u Pančevu je 13. novembra imao zakazano ročište, upravo na temu rešavanja problema Vršačkih vinograda i trebalo je da odluče da li će Vršački vinogradi po drugi put, da li će im produžiti predstečajni postupak koji bi im garantovao zaštitu računa od prinudne naplate poverilaca ili će ih poslati u stečaj.
U „Novostima“ je direktor Nebojša Mišić, direktor vinograda rekao da bi za firmu najbolje bilo da se predstečajni postupak opet produži na još mesec dana, kako bi u tom periodu mogli da obezbede novac za pripremu vinograda za zimu. Što praktično znači da nekih dvestotinak zaposlenih brinu zapravo o ovako značajnom privrednom subjektu.
Drugim rečima, nastavlja se agonija ovog preduzeća i produžava se njegov život na po mesec dana, jer država ne smatra da je od strateškog značaja. Zato postavljam pitanje ministru privrede u ime građana Vršca i građana cele Vojvodine - zašto ovo preduzeće nije na listi preduzeća od strateškog značaja, kao što su 17 drugih preduzeća? I kakva je sudbina ovog preduzeća?
Samo da podsetim, po predlogu Ministarstva privrede na spisku 17 preduzeća čija privatizacija je odložena su Fabrike maziva Kruševac, Fabrika automobila Priboj, HIP Petrohemija, PKP korporacija, Resavica, „Jumko“, „Trajal korporacija“, „Galenika“, Politika a.d, „Ikar bus“, RTB Bor, Holding kablova Jagodina, Holding preduzeća „Prva Petoletka“ iz Trstenika i četiri njegova zavisna preduzeća, zatim „PTT – servoupravljači“, PTT tehnika i PTT zaptivke.
U čemu se ogleda strateški značaj ovih preduzeća, sem što zapošljavaju oko 22 hiljade radnika, a mnogi od njih daleko su veći dužnici od Vršačkih vinograda iako su u obrazloženju za njihovo stavljanje na ovu listu rečeno da postoje realne šanse da se oni revitalizuju u tom periodu od godinu dana.
Upada u oči, da nijedno poljoprivredno preduzeće sa teritorije Vojvodine nije na ovoj listi strateški značajnih preduzeća, kao da poljoprivreda nije strateški značajan sektor koji treba čuvati i spašavati za buduće naraštaje.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu pokazaće koje su prave namere Vlade kada je poljoprivreda u pitanju. Dakle, ponavljam postavljam pitanje ministru privrede da nam odgovori koja je sudbina Vršačkih vinograda. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije, odnosno sva pitanja koja budem postavio se odnose na rad predsednika Vlade pošto je on zaslužan i odgovoran za rad ove Vlade.
Prvo pitanje, juče smo izglasali zakon po kome se svim zaposlenima u sistemu obrazovanja dodeljuje jednokratna pomoć u vrednosti od sedam hiljada dinara, čuli smo da je to red veličina oko jedne milijarde dinara.
Takođe, smo imali priliku da čujemo da je Aerodrom „Nikola Tesla“ oprostio je „Er Srbiji“ dug u visini od dve milijarde evra, pardon dve milijarde dinara, to je duplo više nego sva suma koja je usmerena ka pomoći ljudima koji rade u prosveti, odnosno da je aerodrom kojim slučajem tu dobit uplatio u budžet Republike Srbije imali bi novca da istovetnu pomoć damo svim pripadnicima MUP, Ministarstva odbrane ili svim zdravstvenim radnicima u Srbiji.
Zanima nas ko je odobrio da Aerodrom „Nikola Tesla“ da tu vrstu subvencije „Er Srbiji“ za koju čujemo da posluje pozitivno i zašto taj novac nije usmeren kao pomoć onima kojima je najneophodniji, a to nisu isključivo i jedino, samo ljudi koji rade u obrazovanju.
Drugo pitanje tiče se jednog velikog posla zbog koga je u javnosti bilo puno pitanja, za koga se govorilo da je koruptivan, a to je ispumpavanje Tamnave nakon poplava prošlogodišnjih. Znamo svi da je Tamnava bila poplavljena. Tenderom koji je raspisala Vlada Republike Srbije, odnosno zavisno preduzeće, 50% tendera je nosilo rok izvršenja. Rok je bio jako kratak zbog toga se nijedna kompanija svetska koja je vršila ispumpavanje vode iz Londona kada je bio poplavaljen ili iz Praga ili iz Holandije nije javila, jer je rečeno da u tom roku ne može da se taj posao završi. Dobila je jedna sumnjiva kompanija konzorcijum, taj posao, a nakon toga je Vlada dva puta odobrila pomeranje roka za ispumpavanje Tamnave čime je praktično stavila u povlašćen položaj one koji su dobili taj posao.
Postavlja se pitanje ko je odobrio pomeranje roka. Znači, želimo da znamo ko je i na osnovu čega odobrio pomeranje roka, odnosno aneksiranje tog ugovora i kolika je ukupna cena koštanja ispumpavanja Tamnave? Takođe, da li je kompanija koja je radila ispumpavanje plaćala električnu energiju prema EPS-u ili je ta električna energija praktično bila subvencija, što takođe nije bilo u samoj tenderskoj dokumentaciji.
Nedavno je premijer Vučić, kome postavljam takođe pitanje, u jednom nadahnutom govoru prilikom afera tajnog slušanja premijera Vojvodine i predsednika DS, gospodina Bojana Pajtića govorio protiv vetroparkova i rekao je da je neko imao nameru da se bogati na vetroparkovima, da je ta električna energija skupa za građane Srbije. Tada je dobijao aplauze svojih predstavnika kako u parlamentu, tako i u Vladi, a imali smo priliku da čujemo da ministar energetike gospodin Antić najavljuje tri uredbe i prve vetroparkove, odnosno prve vetrenjače već za mart mesec.
Imajući u vidu da je premijer Vučić eksplicitno rekao da je neko planirao da uzme pare i da ih, kako on to voli da kaže, trpa u svoje džepove, postavlja se pitanje – ko sada iz vladajuće koalicije planira da trpa pare državne ili pare građana države u svoje džepove time što gradi vetropark na istim onim osnovama na kojima je bilo planirano i ranije, a za koje je premijer rekao da su koruptivni?
Takođe, želim da postavim još jedno pitanje, premijeru pre svega, zbog čega ako je istina, a tvrdimo da jeste, RTV Bor ne plaća električnu energiju, a EPS plaća čak akcizu na isporučenu električnu energiju RTB Boru. Time se takođe oštećuje budžet. Time se takođe oštećuju svim zaposleni u javnom sektoru. Time se takođe oštećuju, molim vas za samo malo pažnje, oštećuju ljudi koji su zaposleni kako u zdravstvu, policiji, vojsci itd.
Ovo su četiri pitanja na koja želimo da dobijemo odgovor od strane premijera. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo ministarka, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bi pitanje Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvu finansije jer mi do danas nismo dobili odgovor na pitanje koje muči sve građane Srbije, a posebno građane Vojvodine, a to je – koliko je ljudi zaposleno za vreme vlade Bojana Pajtića?
Naravno, odgovor na ovo pitanje do sada nismo dobili, jer odgovor na njega skriva vlada Bojana Pajtića kako se ne bi videle razmere njihove bahatosti u trošenju sredstava građana Srbije i građana Vojvodine. Međutim, sada ću vam pokazati podatke iz budžeta AP Vojvodine koji upravo pokazuju da je bahatog zapošljavanja zaista i bilo.
Naime, pred sobom držim odluku o izmenama i dopunama Odluke budžeta AP Vojvodine za 2006. godinu iz kojih se vidi u delu koji se odnosi na plate i dodatke zaposlenih iznos od milijardu i 658 miliona dinara. Posle četiri godine, dakle, 2010. godine, isti taj iznos je dve milijarde i 270 miliona dinara. Dakle, to su plate, dodaci i naknade zaposlenih, isto ono što sam malopre pročitao, to je iznos koji za 612 miliona dinara je veći u odnosu na 2006. godinu. Međutim, tu se ovo ne zaustavlja i već u 2012. godini taj iznos je otišao na dve milijarde i 479 miliona dinara, što je čak 821 milion dinara više u odnosu na 2006. godinu. To je jedno bahato, slobodno mogu da kažem ponašanje i trošenje para građana Srbije i građana Vojvodine.
Ono što je interesantno jeste da je u 2014. godini ovaj iznos smanjen i u 2014. godini ovaj iznos je dve milijarde i 359 miliona, dok je u 2015. godini ovaj iznos dve milijarde i 83 miliona. Sada bi neko mogao eto da pomisli da je vlada Bojana Pajtića shvatila da to nije u redu da se tako troše pare građana Srbije i građana Vojvodine i da su eto shvatili da moraju da prestanu sa tim bahatim zapošljavanjem, međutim to nije razlog zašto su prestali sa zapošljavanjem.
Pravi razlog je zato što je Vlada Republike Srbije 7. decembra 2013. godine donela Uredbu kojom se zabranjuje zapošljavanje i na taj način zaustavila ovo bahato zapošljavanje.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju da je nažalost Vlada Bojana Pajtića ipak našla jedan inovativan način kako da prevari građane i zaobiđe ovu uredbu i to tako što sprovodi fiktivne javne nabavke za na primer usluge fotografisanja i snimanja.
Naravno, ja volim da imam papire, evo tu su papiri, tu su dva ugovora o javnoj nabavci. Jedan za fotografisanje i snimanje zaključen sa fizičkim licem kojem se ovom fizičkom licu isplaćuje mesečna naknada od 25.000 dinara i drugi ugovor koji se odnosi na usluge obavljanja materijalno-finansijskih i studijsko-analitičkih poslova, kao da nemaju dovoljno zaposlenih za takve poslove, gde se takođe jednom fizičkom licu isplaćuje iznos od 20.000 dinara mesečno.
Dakle, ako ovo nije dokaz da i dalje nastavljaju sa bahatim ponašanjem i kršenjem zakona, zaista ne znam šta je.
Naravno moram da postavim pitanje baš u vezi vrednoće i rada vezano za radne odnose – da li je premijer Vlade Vojvodine danas na svom radnom mestu i zašto nije na svom radnom mestu?
Moje pitanje je – koliko je ukupno lica zaposleno na određeno i neodređeno vreme u organima i povezanim licima AP Vojvodine, a čije se zarade finansiraju iz budžeta AP Vojvodine? Hvala.

Hvala.
Neđo Jovanović, izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.
Uvažene kolege poslanici, moje poslaničko pitanje se postavlja direktoru Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, a verovatno preko njegovog kabineta i Ministarstva saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva i vezuje se za investicije koje se odnose na grad Užice.
Naime, Užice je grad koji već dugo godina zaobilaze investitori. Užice je grad koji je doživeo sudbinu da i neke velike investicije budu započete, a nezavršene. Užice je grad koji je imao sudbinu da jedna od izuzetno vrednih investicija, čak 15 miliona evra ne bude realizovano u Užicu. Sticajem okolnosti, radilo se o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda i uz podršku i pomoć Vlade Republike Srbije, nadam se da će se ipak ta investicija vratiti gradu.
Međutim, ono što građane Užica trenutno najviše interesuje jeste činjenica kako doći do investicija koje su započete i to kroz administrativne procedure i stale su nakon 2012. godine. O čemu se radi? Radi se o dve investicije koje su od vitalnog značaja, kako za saobraćaj i to saobraćaj koji ima frekvenciju ka Jadranskom moru, dakle, od Beograda ka Jadranskom moru, a druga investicija je vezana za lokalnu samoupravu koja podrazumeva saobraćajnu frekvenciju preko Užica ka Bajinoj Bašti i Republici Srpskoj.
Prva investicija se odnosi na izgradnju nadvožnjaka u mestu Zlakusa nadomak Užica, čijom bi se izgradnjom ostvarili oni uslovi saobraćaja koji su neophodno potrebni, a pre svega bezbednost učesnika u saobraćaju.
Imajući u vidu da se radi o raskrsnici koja je veoma opasna po sve učesnike u saobraćaju, a naročito izaziva opasnost skretanjem ka mestu Zlakusa koje je nebezbedno, kako sa stanovišta građevinskih standarda, tako i sa stanovišta saobraćajnih standarda.
Druga investicija se vezuje za izgradnju okretnice nedaleko od benzinske pumpe u samom gradu Užicu, prema Bajinoj Bašti i ove dve investicije su 2012. godine u planskim aktima Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, bile predviđene sa opredeljenim novčanim sredstvima za započinjanje realizacije istih investicija.
Postavljam konkretno pitanje – da li će u budućim planskim aktima ove dve investicije zavredeti pažnju, pre svega Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i ista novčana sredstva koja su bila opredeljena dok je na čelu istog Ministarstva bio prethodni ministar, biti sada u istom novčanom iznosu definisana za započinjanje realizacije ove dve investicije.
Ukoliko se ka tome opredeli i Ministarstvo i Javno preduzeće „Putevi Srbije“, nesumnjivo je da ne samo da dobija grad Užice i Zlatiborski okrug, dobija cela Republika Srbija, imajući u vidu saobraćajnu relaciju, imajući u vidu sve ono što se vezuje za transport robe i putnika na ove dve jako, jako frekventne saobraćajne relacije.
Očekujem i od Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i od Ministarstva podršku gradu Užicu koji odavno čeka da država ono što je započela i realizuje i nadam se da će ovaj put to sigurno i biti. Zahvaljujem se.