Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, veoma važan set zakona je danas pred nama i o svakom zakonu zaista ima dosta toga da se kaže. Nažalost vreme je kratko pa ću pokušati da svoju diskusiju usmerim na ono što je zaista bitno, da možda ukažem na neka svoja zapažanja i eventualno traćim neke odgovore od vas.
Počeću diskusiju od Predloga zakona o ozakonjenju objekata i tu najpre želim da kažem da se nadam da je ovo zaista poslednji put da o legalizaciji objekata govorimo kao o Predlogu zakona. U poslednjih 20 godina smo više puta donosili nove zakone ili menjali postojeće, ali kao što ste i vi već rekli, bez nekih većih rezultata.
O razlozima bespravne gradnje smo mnogo toga čuli i ranije i danas i ne bih da to ponavljam. Jednostavno želim da istaknem ono što smo svi zapazili, da između donošenja dva zakona se broj bespravnih objekata uvećava i svakako najveću odgovornost u tom lancu odgovornosti imaju bespravni graditelji, ali ništa manju odgovornost nemaju ni organi inspekcije, bez obzira koliko je ima u lokalnim samoupravama, jer je upravo u njihovoj nadležnosti obaveza i da kontrolišu i da sprečavaju bespravnu gradnju.
Mislim da će se ovim zakonom mnoge stvari rešiti, najpre ono što jeste cilj i predlagača i svih nas, da se jednom za svagda reši sa bespravnom gradnjom, da se napravi evidencija izgrađenih objekata i da na taj način idemo u korak sa svetom.
Jedino što mogu i prvo da kažem i što me u stvari plaši jesu imovinsko-pravni odnosi koji su i do sada bili velika prepreka i kada je u pitanju legalizacija objekata i kada je građevinska dozvola u pitanju. Jeste ovaj zakon predvideo jednu široku lepezu rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Čak su neki načini i detaljno opisani, ali se plašim da će ipak, poznavajući naše građane, doći do problema.
Evo prostog primera. Ako je pre 50 godina prodata parcela koja je bila veličine jednog hektara, desetak kupaca kupilo i napravilo objekte, i do sada je u zemljišnoj knjizi ostao vlasnik isti koji je bio i pre 50 godina, odselio se, umro je, jednostavno je nedostupan, kako će ti vlasnici rešiti imovinsko-pravni odnos sa parcelama na kojima su gradili bespravni objekat, osim u sudskom postupku?
Ali, da li su svi naši građani edukovani u tom pravcu da to mogu da ostvaruju u sudskom postupku? Sa druge strane, to iziskuje i dosta vremena i dosta troškova. Možda smo trebali da predvidimo neko jednostavnije rešenje, makar za deo parcele koja se nalazi ispod ovih objekata ili koja je potrebna za redovno korišćenje objekta.
Što se tiče odredbi zakona kojima se određuje šta može biti predmet ozakonjenja, pa osim izgrađenih objekata i objekata gde su urađeni konstruktivni radovi, mislim da je možda trebalo da predvidimo upravo zbog objekata koji na terenu postoje, izgrađeni u različitim fazama, bez obzira da li je to započet objekat ili izgrađen objekat, predvideti upis, ozakonjenje tih objekata pod posebnim uslovima koji se zovu uklapanje. Zašto? Cilj svih nas je da što više objekata bude upisano u redovne procedure. Znači da ima i građevinsku i upotrebnu dozvolu, a zašto ne omogućiti građanima koji su objekte započeli i završili da im uklapanjem stvorimo mogućnost da mogu da uđu u redovnu proceduru, dobiju lokacijske dozvole i nastave dalje po Zakonu o planiranju i izgradnji. Na ovaj član smo podneli, naša poslanička grupa je podnela amandman i o tome ćemo više govoriti u danu kada se bude raspravljalo u pojedinostima.
Takođe kada govorimo o istom članu kojim se definiše šta je predmet ozakonjenja, pa se određuje da je izgrađen objekat i objekat gde su urađeni konstruktivni radovi, temelj, stubovi, krovna konstrukcija, tu imam jednu dilemu i jedno pitanje – da li objekat, a poznavajući kakva je situacija u životu, da su mnogi naši sugrađani napravili isključivo u cilju brzog rešavanja stambenog rešenja napravili objekte do ploče i uselili se u takve objekte i žive godinama u takvim objektima, da li takvi objekti mogu da budu predmet ozakonjenja, s obzirom da ste rekli da je cilj zakona da vlasnici objekta imaju neki papir o objektu u kome žive?
Ovi ljudi žive u objektu do ploče i da li taj objekat može da se ozakoni iako nema krov, jer jednostavno naši građani u ovakvoj ekonomskoj situaciji nemaju sredstava da ukrove svoje objekte.
Odredbama člana 4. određuje se da objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola ne podležu odredbama ovog zakona. Nisam shvatila zašto, s obzirom da je privremena građevinska dozvola uvedena nekih 80-tih godina, a znate šta je bio cilj privremene građevinske dozvole, da se adaptiraju objekti na privatnim parcelama, sopstvenim parcelama, mali objekti u nekoj površini od 50 do 80 kvadrata, pa s obzirom kakav je naš mentalitet, ta je privremena dozvola vremenom zloupotrebljena, pravljeni su, građeni su objekti na državnom zemljištu, veliki stambeni objekti u komercijalne svrhe i uglavnom su sve te privremene dozvole imale neki rok važenja. Taj je rok važenja već odavno istekao. Osim toga, 2003. godine je ukinuta odluka kojom je uvedena privremena dozvola.
To sa jedne strane, a sa druge strane, ako znamo da investitori koji su gradili objekte nisu poštovali uslove iz te privremene građevinske dozvole, nisu poštovali projekte na osnovu kojih je izdata privremena građevinska dozvola, pitam – kako je moguće onda izvršiti tehnički prijem takvog objekta, na osnovu čega i na osnovu čega izdati upotrebnu dozvolu? Zaista mislim da je objekte sa privremenom građevinskom dozvolom upravo iz ovih razloga bi trebalo uvrstiti, odnosno da se odredbe ovog zakona odnose i na objekte sa privremenom građevinskom dozvolom.
Do sada kada je legalizacija bespravnih objekata u pitanju kao problem se pojavljivalo nepoštovanje udaljenosti objekta od susedne parcele i to je zaista u praksi stvaralo dosta problema. Trebala je da se nabavi saglasnost i u većem broju slučajeva to nije bilo moguće i ovu promenu podržavamo i jednostavno imam pitanje – kako ćemo rešiti slučajeve gde je objekat nelegalno izgrađen i jednim svojim delom, da li krovom, stepeništem, terasom je zašao na susednu parcelu i na taj način umanjio prava vlasnika susedne parcele? Da li ćemo te objekte legalizovati i na koji način?
Kada su takse u pitanju, mi podržavamo predlog koji ide u smeru kvalifikacije, ali smatramo da je ipak trebalo napraviti razliku i barem na taj način, rekli ste da je zakon relativno pravičan, slažemo se, ali želja nam je da postoji ipak razlika između ljudi, građana koji su isključivo zidali objekte jer ih je muka naterala na to, bespravno gradili da bi zadovoljili svoje stambene potrebe i članova svoje porodice i napraviti razliku između onih koji su gradili objekte da bi sticali profit, a nisu poštovali zakon.
Svakako da je prvenstveno cilj ovog zakona zaštita javnog interesa države. Svakako da je cilj Predloga zakona da se jednom u Srbiji napravi evidencija svih izgrađenih objekata, jer ako smo ozbiljni na putu ka Evropi od nas se traži da imamo i ozbiljnu evidenciju objekata. Mislim da je ovaj zakon pravo rešenje i pravi način i uverena sam da će posle svih zakona koje smo u poslednjih 20 godina donosili, ovaj zakon dati rezultate koje očekujemo i naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona.
Sledeći u nizu, a ne i manje važan je Zakon o državnom premeru i katastru. Drago mi je što je direktor danas sa nama, koji verovatno i zna kakva je situacija na terenu. Katastarske evidencije u Srbiji su različitog nivoa i tačnosti i kvaliteta i to je verovatno posledica skupljanja podataka prilikom različitih tehnologija u dužem vremenskom periodu i takva situacija jednostavno nije na onom nivou da bi zadovoljila potrebe i građana i privrede i investitora.
Tako da, vi sami znate da svi oni građani koji su upućeni i koji imaju potrebu da sarađuju sa katastrom imaju jedan zajednički osećaj nezadovoljstva, jer katastar karakteriše jedna neorganizovanost u radu, gužve pred šalterima, rokovi za upis nepokretnosti da se izvadi jedan list nepokretnosti itd. Da ne govorimo o kopiji plana, konverziji, preparcelaciji i svim drugim poslovima koji se u katastru moraju završiti. Rokovi su zaista neprimereno dugački.
Takvo stanje nije od juče i, naravno, vi ne snosite odgovornost za to, ali jednostavno je krajnje vreme da se takva situacija u katastru što pre reši, jer mi nećemo moći da ispoštujemo ni ono što se predviđa Zakonom o planiranju i izgradnji, da građevinska dozvola bude izdata za 28 dana, ako to katastar usporava.
Osim toga, kada je građevina u pitanju, sve što govorim, govorim iz iskustva, i kad je građevina u pitanju i kada je kupoprodaja nepokretnosti u pitanju, sve počinje i sve se završava u katastru. Zato je katastar veoma bitan, opet ponavljam, i za privredu i za građane, a naročito, što je nama veoma važno, bitan za investitore.
Upravo zbog toga i želim da istaknem odredbe za koje smatram da su i najbitnije u predlogu ovog zakona, a to je smanjenje roka za upis prava na nepokretnostima. Kao što smo čuli, to je do sada bilo 60 dana. Smanjenje na sedam dana je izuzetan rok i to zaista podržavamo svom snagom. Zatim, smanjenje roka da se izvade potvrde, izjave i svi ostali dokumenti koji se inače iz katastra vade. Smanjenje na pet radnih dana, takođe podržavamo. Jedino mi nije jasno zašto nismo zakonom predvideli da rok za upis hipoteke bude 24 sata, kada znamo koliko je bitno za naše građane da se hipoteka upiše brzo. Za sve one koji žele da podignu kredit, takve su i procedure banaka, a iz iskustva i iz prakse znamo da je moguće hipoteku upisati za jedan dan.
Kad je u pitanju član 86, koji propisuje na osnovu kojih prava se vrši upis na nepokretnostima, nije predviđena jedna mogućnost koja se često pojavljuje u praksi, a odnosi se na upis posebnih delova novoizgrađenih objekata. Ja ću na jednom primeru da vam kažem kako to izgleda.
Dakle, investitor je gradio zgradu sa više stanova, ili je imao građevinsku dozvolu, pa odstupio, ili nije uopšte imao građevinsku dozvolu. Stanovi su prodati, investitor više ne postoji, a kupci tih posebnih delova žele da uđu u zakonsku proceduru, žele da legalizuju svoje posebne delove. Stanove su kupovali na osnovu kupoprodajnog ugovora i u ugovorima stoji jedna kvadratura koja je iz nekog postojećeg projekta tada. Naknadnim merenjem, u cilju legalizovanja tog posebnog dela, utvrđuje se druga kvadratura. Znači, u naknadnoj građevinskoj i upotrebnoj dozvoli stoji jedna druga kvadratura. Kad dođe kupac u katastar, priloži ugovor o kupoprodaji kao dokaz o vlasništvu, priloži naknadu građevinsku i upotrebnu dozvolu kao dokaz o legalnosti objekata i nailazi na problem. Katastar odbija da upiše pravo na nepokretnosti, jer se kvadrature ne poklapaju iz dozvole i iz ugovora. Ne može da uradi aneks, jer više ne postoji investitor. Šta da radi taj kupac? Znate li koliko je takvih slučajeva? To je zaista veliki problem. Govorim vam ono što se pojavljuje kao problem u praksi.
Mislim da je ovaj zakon možda bio mogućnost da takve probleme rešimo, ako smo već krenuli u rešavanje problema koji postoji na terenu i problema koji se pojavljuju u praksi.
Još jedan problem koji je prisutan u Srbiji, osim toga što ne postoje planska dokumenta u svim opštinama i gradovima, jeste evidencija u katastru koja se ne poklapa baš uvek sa stanjem na terenu. Znamo da je osnovno načelo katastra da katastar mora da bude veran stanju na terenu. Ako smo donosili zakone i o posebnim upisima objekata bez građevinske dozvole i razne druge zakone koji nisu dali efekta, nismo mogli da napravimo tu jedinstvenu evidenciju. Međutim, osim objekata koji nisu evidentirani u katastru, postoji problem i sa nekim parcelama koje ili nisu u onim granicama kave su na terenu upisane ili postoje neki drugi problemi. Da sada ja o tome mnogo ne govorim, vi to sigurno znate bolje od mene. Mislim da tu mora da se priđe rešavanju tog problema. Obnova premera je jedno od rešenja, ali je to i supo i dugotrajno. Kažem da je jedno od rešenja, ali zaista je neprihvatljivo za Srbiju sada u ovom momentu. Primorati građane na neki način da evidentiraju parcele i objekte, takođe ne vidim neki način. Da li sprovesti neku vrstu snimanja faktičkog stanja i objekata i parcela onako kako je na terenu, bez obzira na papirologiju koju vlasnicu imaju? Ne znam da li je to prihvatljivo. Evo, samo nabacujem neke predloge, jer jednostavno zaista imam želju da se u Srbiji jednom za svagda uspostavi jedinstvena evidencija, da stanje u katastru odgovara stanju na terenu. Samo tako možemo i privredno da se razvijamo i ekonomski i možemo da pratimo standarde koji postoje u toj oblasti u Evropi.
Kada je reč o odredbama koje se odnose na zabeležbu, smatram da je možda bilo potrebno u onim odredbama koje se odnose na zabeležbu upisati pravo gradnje, odnosno da je za određenu građevinsku parcelu izdata građevinska dozvola. Evidentiranje informacija o tome da je za određenu parcelu izdata građevinska dozvola bi sprečilo vođenje nekih drugih postupaka vezanih za istu parcelu. Osim toga, građevinska dozvola investitoru nameće, osim prava, i izvesne obaveze. Ukoliko investitor ne ispuni te obaveze, a parcelu stavi u promet, dovešće kupca u zabludu. Zabeležbom da je građevinska dozvola izdata za određenu parcelu izbegavaju se ovakve situacije koje evidentno mogu da nastanu.
Ono što je za SPS veoma važno, odnosi se na takse, odnosno na onaj deo koji je oslobođen plaćanja taksi. Mi predlažemo da oslobađanje od plaćanja taksi imaju lica koja su na evidenciji za zapošljavanje, samohrani roditelji i lica u režimu socijalne zaštite. Poslanička grupa SPS je podnela amandman i na ovaj član. Jednostavno, samo kao zaključak, želim da kažem da dobrim zakonskim rešenjem, dobrim merama mogu će je da se ovo stanje u katastru poboljša. Ja, gospodine direktore, ne sumnjam da ćete vi raditi na tome, jer vidim šta ste već počeli da menjate kada je katastar u pitanju. Katastar mora da bude ažuran, pouzdan i mora da pruža pravnu sigurnost i građanima i privredi i svima onima koji imaju potrebu da sa katastrom sarađuju.
Pošto mi vreme ističe, želim da kažem da će i ovaj predlog poslanička grupa SPS naravno podržati i sve ostale zakone iz ovog seta zakona, a o ostalim predlozima zakona će moje kolege govoriti u današnjoj daljoj raspravi. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima Katarina Rakić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako u svom današnjem izlaganju najveću pažnju posvetiti jednom, da tako kažem, malo drugačijem zakonu u odnosu na sve one koje smo do sada navikli, a koji su se ticali problema, odnosno zakona koji bi trebali da reše problem nelegalne gradnje u Republici Srbiji.
Ovaj zakon o ozakonjenju objekata koji se danas nalazi pred nama, svakako predstavlja javni interes za Republiku Srbiju i članom 5. ovog zakona tako nešto svakako je i predviđeno. Predviđeno je da se nikada više u Srbiji ne dogodi nešto što je do sada bilo uobičajeno, da divlja gradnja vlada državom, a ne da to bude obrnuto.
Često imam priliku da razgovaram sa građanima po Srbiji o problemu nelegalne gradnje. Jedan komentar jednog građanina posebno mi je privukao pažnju. On je prišao meni i rekao mi – u jednoj uređenoj zemlji prosto ne postoji problem divlje gradnje, ne postoji zato što niko nije nikada zidao bez projekta, niko nikada nije zidao na tuđoj zemlji. Međutim, to se nije dogodilo zato što su mu objekti srušeni, što je došao neko da ga kazni, nego zato što su odmah došli iz psihijatrijske ustanove da vide šta to nije u redu sa njim jer prosto u jednoj uređenoj i normalnoj državi ne postoji način da se nešto radi bez projekta, a posebno da se nešto radi na tuđem zemljištu.
Verujte mi da mi je ova priča bila jako interesantna. Pokušala sam da pronađem koja je to država primenila ovakvu meru, nisam uspela. Ali, svakako bih ovo mogla da predložim kao jedno od rešenja koja bi možda mogla da se primene u nekom narednom periodu, kada jednom za svagda uvedemo red u gradnju u Srbiji, kada više nikada ne bude bilo nelegalnih objekata.
Jedna od mojih prethodnih govornica rekla je da ovaj predlog koji se danas nalazi na dnevnom redu šamar za građane Srbije. Ono što bih ja rekla da je svakako godinama Srbija dobijala kao šamare, mada smatram da je to jako ružno i neprimereno rečeno, jeste - za 18 godina pet zakona, mislim da je Srbija po tome jako specifična, pet zakona koji su se ticali rešavanja problema nelegalne gradnje. Međutim, ono što je zaista takođe specifično jeste da nijedan od tih zakona ne samo da nije rešio problem nelegalne gradnje, nego je povećao i korupciju, povećao je i broj nelegalno sagrađenih objekata.
Evo, daću vam samo jedan najdrastičniji primer koji je, po meni, svakako nešto što boli građane Srbije. U periodu od 2003. do 2009. godine, kada je na snazi bio Zakon o planiranju i izgradnji, imali smo situaciju da je u okviru jednog pravnog akta, jednog zakona, da je bio tretiran predmet nelegalne gradnje, odnosno da su ljudi mogli da legalizuju svoj objekat, a takođe tim istim zakonom predviđena je bila odredba da je građenje bez građevinske dozvole krivično delo.
Sada kada to analiziramo, znači, građani su imali pravo da zidaju, e sada, ako ih uhvate - idu u zatvor, ako ih ne uhvate onda oni mogu da legalizuju objekat. Svakako da to nije ni malo logično, ali ono što je još manje logično od svega toga jeste da se nije desilo ni jedno ni drugo. Niti je ko odgovarao po krivičnom delu tog zakona, niti je uhapšen za to što je zidao nelegalno, niti je pak ko legalizovao svoj objekat. Desilo se ono što je svakako jedino ispravno i logično, a to je da je Ustavni sud oborio odredbe ovog zakona jer prosto u jednom pravnom sistemu nemoguće je u jednom zakonu doneti dijametralno suprotne odredbe.
Međutim, ono što je svakako ovaj zakon uradio, to ću ja svakako još jednom istaći, jeste da je povećao korupciju i jeste to da je doveo čak do toga da su oni koji su trebali da sprovode taj zakon, savetovali građanima - nema veze, zidaj ti slobodno, niko te neće dirati, ionako će doći novi zakon o legalizaciji, polako, legalizovaćeš ti to. Naravno, svaki put su bili u pravu. Svaki put je dolazio novi zakon o legalizaciji, ali ti ljudi tako nešto nisu smeli da savetuju građane, trebali su da rade svoj posao. Ovim zakonom upravo želimo da uradimo suprotno, da kažemo – dosta je bilo, da stavimo tačku na nelegalnu gradnju.
Ono što je takođe strašno u Srbiji jeste da mi zaista ne znamo sa kojim brojem nelegalnih objekata u Srbiji raspolažemo. To je tako zato što mi možemo da govorimo samo o podacima koje nam daje Republički geodetski zavod i možemo da govorimo samo o onim zahtevima koji su podneti od strane građana, podneti da se legalizuju.
Sada ću vam pročitati kojim to podacima raspolaže Republički geodetski zavod. U Srbiji je izgrađeno ukupno 4.670.899 objekata, od toga su 1.996.479 zgrade za porodično stanovanje, a 36.321 su zgrade za kolektivno stanovanje. Od ovog broja ukupnih objekata u Srbiji, imamo podatak da je 1.476.433 objekata neregularno, odnosno nelegalno, odnosno divlje izgrađeno. To je broj ukupno prijavljenih u Republičkom geodetskom zavodu. Međutim, ono što je poražavajuće jeste da je samo polovina od tog broja, znači, negde oko 770.000, podnelo zahtev za legalizaciju. Znači, polovina od ovog upisanog broja, koji nije konačan, nikada nije ni želela da legalizuje svoje objekte. Ovaj broj govori da je jedna trećina objekata u Srbiji u stvari neregularna, odnosno nelegalna, a od te jedne trećine, najveći procenat, čak 85% su objekti za porodično stanovanje.
Ono što želimo da uradimo ovim zakonom, što je predviđeno odredbama zakona, jeste da ove brojke budu precizne, da jednom za svagda u Srbiji povučemo crtu i da vidimo koliko je to zaista nelegalnih objekata. Znači, neće biti novog poziva da se objekti legalizuju, neće građani koji su već podneli zahteve za legalizaciju imati potrebe da ponavljaju taj zahtev.
Ovim zakonom predviđa se formiranje komisije koja će po zonama, po opštinama ići i popisivati objekte. Objekat koji je predmet ovog zakona biće svi objekti koji se nalaze na satelitskom snimku, ono što sam ja čula iz Ministarstva i volela bih da je taj podatak ispravan i da takav i bude, da će to biti snimak koji će biti iz juna meseca ove godine, ja bih volela da tako bude, ako grešim, možda će biti i drugačije. Kao što kažem, lokalne samouprave formiraće komisije koje će po zonama popisivati. Građani će svakako biti vrlo transparentno obavešteni kada će njihova zona biti popisana i ovim zakonom dat je rok od 12 meseci da se posao završi.
Ono što je bitno je da građani neće čekati godinu dana da inspektori, odnosno komisije, završe popis čitave teritorije, nego po završetku zone građevinske inspekcije, odnosno nadležne komisije odmah će izdavati rešenja i ti ljudi koji su popisani moći će da svoje objekte legalizuju ukoliko, naravno, za tako nešto imaju pravo, odnosno odmah će dobijati rešenje za rušenje ukoliko za tako nešto nemaju pravo.
Ono što građane Srbije svakako najviše zanima jeste koja je to procedura i koliko će to njih da košta. Ono prvo što ovaj zakon ukida jeste komplikovana procedura i ono staro pravilo – fali ti još jedan papir. E pa neće više moći da fali još jedan papir, iz prostog razloga što će za realizaciju ovog zakona, odnosno rešenja po ovom zakonu, biti potrebna da se donesu jedinici lokalne samouprave samo dva papira, i to dokaz o imovinskom pravu na zemljištu i dokaz o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova.
Postoje dve grupe građana koje će legalizovati svoje objekte. Oni građani koji su već podneli zahtev za legalizaciju, oni neće morati ponovo da podnose, nego će prosto sačekati da ih jedinice lokalne samouprave obaveste da li su oni možda ta dva dokumenta već predali. U tom slučaju, takvi građani, savesni, da tako kažem, neće morati više ništa od dokumentacije da donose. Drugi građani, oni koji do sada nisu podneli zahtev, oni neće moći sami da podnesu zahteve, nego će, kao što sam već rekla, sačekati da budu popisani od strane komisije koja će vršiti popis i takođe i za njih važi isto pravilo – samo dva papira.
Znači, moraće da donesu izveštaje o zatečenom stanju objekta i dokaz o imovinskom pravu na zemljištu. Dva papira, prvo i osnovno pravilo ovog zakona ukidamo korupciju i ukidamo pravilo građanima uvek nedostaje jedan dodatan papir.
Takođe, druga stvar koju sam rekla da pretpostavljam da građane zanima i to su moje kolege više puta danas ponovila, ali ću svakako ponoviti, jer je zaista njima to jako važno, a to je cena koju će morati da plate prilikom ozakonjenja svojih nelegalno izgrađenih objekata. Ta cena za građane porodično-stambenih objekata iznosi ovako: za porodično-stambeni objekat do 100 metara kvadratnih, cena će iznositi 5.000 dinara; za porodično-stambene objekte do 200 kvadrata, cena je 15.000 dinara; za porodično-stambene objekte do 300 metara kvadratnih, 20.000 dinara i za one malo veće, odnosno za najvećoj ovoj kategoriji preko 300 metara kvadratnih građani će morati da plate 50.000 dinara.
Sve ovo što sam navela je jedino što će građani Srbije plaćati državnim organima za ozakonjenje, ne postoji nijedna više taksa mimo ove koju sam pročitala kojoj će građani trebati da plate. Znači, ovim zakonom će se ukinuti sve takse koje su građani plaćali do sada za dobijanje građevinske dozvole i to ne samo u odnosu na opštinsku upravu koja će izdati dozvolu nego i u odnosu na katastar. Znači, ukinućemo ovim zakonom se predviđa ukidanje takse za uređenje građevinskog zemljišta, neće se više plaćati opštinska administrativna taksa i kao što sam već rekla neće se plaćati taksa za upis prava svojine na građevinskom zemljištu.
Kao što sam već navela više puta ono što je građanima uvek bio najveći problem jeste veoma komplikovana procedura, kao što sam već iz statistike koju sam navela, mnogo ljudi želelo je da legalizuje svoje objekte, ali često nisu bili u situaciji zato što im je komplikovana procedura i koruptivni službenici to nisu dozvoljavali.
Još jednom želim da ponovim, svakako da je cilj ovog zakona da se legalizuje što je više moguće. Prema proceni ministarstva moći će da se legalizuje do 95% nelegalnih objekata. Međutim, svakako postojaće i ono što zaista neće moći da se legalizuje, što je naravno članom 5. ovog zakona i predviđeno. Predviđeni su slučajevi u kojima neki objekti neće moći da se legalizuju, a to su pre svega slučajevi kada se objekat nalazi na tlu koje nije pogodno za građane kao što je močvara ili klizište. Zatim, neće moći da se legalizuju objekti koji su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost. Neće moći da se legalizuju objekti koji se nalaze na površinama ravnih namena i na trasama koridora.
Ono što je takođe bitno da se pomene jeste da predmet ovog zakona ozakonjenju neće biti samo delovi, odnosno objekti nelegalno izgrađeni nego ovaj zakon podrazumeva i pomoćne objekte, kao što su garaže, bunari, ostave i sl. Međutim, građani će moći da legalizuju i podzemnih instalacija.
Ono što je jedan od mojih prethodnika govornica postavila kao pitanje, šta će se desiti sa infrastrukturom za te objekte. Građani u Srbiji, većina njih te infrastrukturne objekte ima. Meni je žao što ona takav podatak ne zna iako su objekti da kažem divlji, nelegalni, ti ljudi zaista ne žive na divlji način. Jesu ih dobro šamarili godinama ali oni su se snašli i uglavnom sami izgradili objekte infrastrukture, a prilikom donošenja ovog zakona vodili smo računa upravo o takvim stvarima. Da legalizujemo i sve te infrastrukturne objekte koje su oni godinama sami radili, zato što su godinama dobijali šamare, godinama nisu uspeli da legalizuju svoje objekte, a žao mi je što je to sada došlo do ovakvog slučaja.
Kao što kažem, građani će po odredbama ovog zakona moći da komisijama prijave sve ono što su sami radili od podzemnih instalacija i to roku od 60 dana. Međutim zakon ne predviđa da će građani tom prilikom moći da postanu vlasnici na zemljištu kuda se kreće ta infrastruktura što naravno nije logično ni moguće. Građani će postati samo vlasnici dela infrastrukture koju su sami uradili koju su svojim novcem uradili i meni je žao da jedna od mojih prethodnih koleginica ne zna jedan takav podatak.
Ono što takođe predviđa ovaj zakon jeste da se rešenje o pravosnažnosti, odnosno upis u katastar vrši službenim putem i to u roku od tri dana od dana pravosnažnosti i rešenja na ozakonjenje. Znači, građani neće morati da sami odnose rešenje, do katastra i naravno još jednom ponavljam za upis u katastar, odnosno na pravo svojine građani neće plaćati nikakvu taksu.
Svakako ovim zakonom su predviđene i veoma rigorozne i oštre mere. Ja sam pomenula onu priču na početku, ja bih možda predložila još rigoroznije, ali to ću uraditi u narednom periodu kada se povuče crta i kada se stvari u Srbiji jednom za svagda reše, pa onda možemo uraditi nešto kao prevenciju da se ovako nešto u Srbiji nikada više ne ponovi. Ono što sada nudi ovaj zakon jesu samo dva rešenja građanima Srbije koji su gradili nezakonite objekte, ili će svoj objekta ozakoniti ili će biti srušen, treća mogućnost neće postojati.
Ono na šta ću se osvrnuti, pošto nažalost nećemo imati dovoljno vremena da pomenemo sve zakone, jeste Zakon o državnom premeru i katastru, donošenju izmena i dopuna ovog zakona svakako je veoma bitno posebno radi usaglašavanja sa ostalim propisima koje smo doneli tokom ove godine. Posebno ću se osvrnuti na Predlog zakona o planiranju i izgradnji koji je za veoma kratak rok dao izvanredne, posebne rezultate. To je nešto čime smo pokazali građanima Srbije da reforme u Srbiji idu na bolje, da stvari u Srbiji idu na bolje, da su pokrenuti u pravom pravcu. O tome ne govorimo samo mi. O tome govore 47 pomerenih mesta na „Duing biznis“ listi po dobijanju građevinske dozvole. Srbija se nalazila na 186 mestu po broju, po redosledu za dobijanje građevinske dozvole, a sada se nalazi na 139 mestu za samo par meseci od primene Zakona o planiranju i izgradnji, a da ne pominjem to da je uz sveobuhvatnim reformama Srbija sa 91 mesta prešla na 59 mesto na „Duing biznis“ listi.
Što se tiče zakona o kome sam počela da govorim, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona državnog premera i katastra, postoji još par bitnih činjenica koje želim da pomenem. To je pre svega to da je ovim zakonom predviđeno vraćanje drugostepenog odlučivanja u upravnom postupku u oblasti premera i katastra sa Ministarstva građevine na RGZ. Obzirom da se prvi stepen nalazi takođe u katastru smatramo da se godinama nagomilao veliki broj rešenja, odnosno zahteva za rešavanje i kada se to bude svelo sve pod jedan krov, nadamo se da će svakako ta rešenja biti efikasnija i da će se ovih 26.000 predmeta koji se sada nalaze rešiti u što kraćem roku kada za to se bude odlučivalo kao što sam već rekla pod jednim krovom.
Ono što je svakako jako povezano, to su ova dva predloga zakona koja su danas pred nama, Zakon o ozakonjenju objekata, svakako će preliti dosta posla katastru. Pored toga od 1. januara 2016. godine predviđeno je izdavanje elektronske, građevinske dozvole u okviru objedinjene procedure katastar mora i taj posao da radi. Svakako iz svega što sam navela, moramo dati jednu veliku podršku svima onima koji rade u katastru da posao urade na pravi način, jer voz kojima su krenule reforme u Srbiji jer je zaista brzi voz i potrebno je da svi vagoni idu istom brzinom. Hvala vam.

Hvala vam.
Prelazimo na listu. Prvi govornik Đorđe Kosanić.
Da li je tu? (Ne.)
Reč ima sledeći govornik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.

Poštovana potpredsednice Vlade, ja ću kao i sve kolege, odnosno ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o ozakonjenju objekta, nažalost, niko nije govorio do sada u ovoj raspravi osim vas, malo o Zakonu o trgovačkom brodarstvu ili Zakonu o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tafografima.

Stvarno mislim da nije primereno što smo objedinili sve ove tačke dnevnog reda, naravno da je najinteresantnije i verovatno i možda najvažnije, za građane najinteresantniji Predlog zakona o ozakonjenju objekata.

Ono što ovaj zakon pokušava da reši je problem koji postoji dugi niz godina i vi ste se u uvodnom izlaganju osvrnuli na taj period, na činjenicu da smo imali pet prethodno donetih zakona koji nisu rešili ovaj problem i vidim da ste čvrsto uvereni da je ovaj zakon taj koji će staviti tačku na problem nelegalnih, bespravno izgrađenih objekata u Srbiji.

Ja moram da priznam da čitajući ovaj zakon nisam do kraja ubeđen da je ovo tačka. Iskreno kao građanin ove zemlje to bih voleo da se desi, ali nekako svaki put kada su se usvajali zakoni u ovoj Skupštini predlagači ispred Vlade su tvrdili da će ovo staviti tačku.

Ako gledamo negde genezu, vidimo da u ovom Predlogu zakona činjenica je da su najmanje takse koje treba da se plate i da je najmanje komplikovana administracija u pribavljanju dokumenata koji će vam biti potrebni da ozakonite bespravno podignut objekat. Ali negde se bojim da to nije dovoljno.

Moje pitanje je – da li će Vlada, da li je spremna da ide do kraja da sprovede ovaj zakon? Taj kraj se ogleda u tome da pet, a možda i do 10% od ovih milion i po procenjeno nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji neće moći da se legalizuje i da će 150.000 objekata morati po slovu ovog zakona da se poruši? Ako ste vi rekli na početku da je neka procena da bi rušenje postojećih milion i po nelegalnih objekata potrebno negde 10 milijardi evra, da li država ima milijardu evra da potroši i da sruši nelegalne objekte?

Znamo da su nam finansije u teškom stanju, i čitajući ovaj zakon nisam uspeo da vidim koji su to rokovi, kada će država krenuti da ruši one objekte koji ne mogu da se legalizuju po ovom zakonu? Zato što član 37. kaže – rušenje nezakonito izgrađenog objekta u smislu ovog zakona neće se izvršavati do pravosnažno okončanog postupka ozakonjenja. Sabirajući sve rokove koji su dati i rok od 12 meseci da se izvrši program popisa koji lokalne samouprave treba da usvoje u narednih 15 dana, kada usvojimo ovaj zakon, recimo taj korak me takođe brine.

Nisam siguran da lokalne samouprave imaju kapacitet da u narednih godinu dana izvrše popis 800.000, kolika je procena nelegalno izgrađenih objekata. Ogroman je to posao.

Posle toga član 38. dalje govori šta se dešava i kada postoji pravosnažno rešenje za rušenje objekta, onda tamo stav 5. kaže - kada nije moguće izvršiti rešenje o rušenju, građevinski inspektor je dužan da tu činjenicu konstatuje u rešenju o rušenju. Šta je to što će da spreči rušenje tog objekta?

Razumem negde da postoje zgrade, koje nije moguće srušiti, ali mi onda nije jasno zašto postoji stav 8. u ovom članu koji kaže kad se nešto ne sruši, dostavlja se katastru i poreskom organu da se upiše na teret nepokretnosti da taj objekat ne može da se legalizuje, onda stav 8. kaže – nadležni organ po zahtevu vlasnika nezakonito izgrađenog objekta iz stava 5. ovog člana može doneti naknadno rešenje o zakonjenju, ako vlasnik dostavi dokaz o ispunjenosti uslova propisanih ovim zakonom. Koji je to rok?

Ako nije mogao za godinu da, plus ne znam koliko dana od pravosnažnosti, neće se srušiti, ali ostavlja se opet neki rok da se nešto desi, da se ispune neki uslovi, ne znam koji uslovi više mogu da se ispune? Ja sam laik u ovoj materiji. Više ovo postavljam kao pitanje.

Takođe, zašto smatramo da postoje elementi, da kažem korupcije, u ovom zakonu, kao što su postojali u svim prethodnim zakonima vezanim za legalizaciju, to su neke, za mene nejasne i široko date norme.

Član 3. kaže – predmet ozakonjenju u smislu ovog zakona jeste objekat koji je završen u građevinskom smislu. Tačka. Onda idemo dalje. Tu nastaje problem - izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, kada je predmetak ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi. Onda se nabraja – temelj, zidovi, amirano betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armirano betonska tavanica, krovna konstrukcija, sa ili bez završne fasade.

Sledeći stav – stepen završenosti za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja, utvrđuje se u zavisnosti od vrste i namene objekta. Koji je to stepen završenosti koji dozvoljava ozakonjenje, a koji je to stepen koji ne dozvoljava? To je verovatno neki pravilnik koji treba da se donese, nije deo ovog zakona i smatram da nije dobro što nema u zakonu jasno definisano pa da ste samo rekli – temelj. Ovako je ostavljeno da li je temelj, da li su grede, da li krov, nije krov, tu vidimo problem i mogućnost korupcije jer će izaći neki građevinski inspektor pa će mu reći, on treba da napravi neki izveštaj. Šta će da napiše u tom izveštaju? Šta je izgrađeno?

Onda imate član 25, ja sam opet gledao, koji ima isto ovo nabrajanje šta sve može da ima, ali sad tu se govori – nezakonito izgrađeni objekti na kojima su izvedeni građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom, pa sa sada opet nabrajaju temelj, zidovi. Znači, u članu 3. govorite o zgradama, a u članu 25 govorite o objektima.

To su stvari koje nisu dovoljno precizne i smatramo da je to potrebno precizirati, kao i ovaj famozni član 5. tačka 4. Ovako kako je napisan u zakonu, a ja nažalost nisam stigao da pogledam i amandmane, vi sad možete da kažete - ima već amandman; ali ovako kako je napisano, tačka 4. - izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog objekta; pa u zagradi – (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor); znači prvi i drugi. Znači, minimalna intervencija bi bili prvo zarez, bez onog „i dalje“, pa da tumačimo ovo da nije prvi.

Znači, ja vam sad govorim šta piše u zakonu. Ako ima izmene, podržaću tu izmenu i to je jedna od stvari na kojima mi insistiramo da to u stvari budu potpuno jasne.

I ono što mislim da je ključno i gde je najveći problem, znali su svi u poslednjih godinu dana da će doći novi Zakon o legalizaciji. Šta je to proizvelo na terenu? Krenuli su ljudi masovno da grade bez dozvole, masovno. Poslednjih nekoliko meseci, građevinski inspektori kada su izlazili, terali su ih investitori – hajde, beži, ide novi zakon; oni su krenuli da rade. I sada će im biti, nisu sporne kuće koje su ljudi izgradili pre 20, 15, 10 ili pet godina, nama je sporno ono što je građeno ove godine, ono što je građeno kada je istekao rok od prethodnog zakona, 29. januar 2014. godine.

Zato tražimo da to bude rok, ono što je izgrađeno do tada, da to može da se legalizuje, ne ovo u ovih poslednjih nekoliko meseci. Divlja sada gradnja po Beogradu, po drugim gradovima, divlja, jer su znali ljudi da će doći ovaj zakon i ono o čemu su govorili, umesto da plate naknadu za korišćenje zemljišta po nekoliko stotina hiljada evra, oni su znali, doći će zakon, platiće nekoliko desetina hiljada evra. I to je problem. Zato smatramo da je primereniji rok koji smo mi kroz naš amandman dali.

Ono što ste vi rekli, a ja nigde nisam našao u zakonu, a to je obaveza da ovaj iznos od 70% sredstava od taksi, koliko će ići lokalnim samoupravama, mora da ide kao obaveza ulaganja u infrastrukturu. To ne piše nigde. Piše da ide u budžet lokalne samouprave. Šta će oni da rade sa tim budžetom, videćemo. Nije stavljeno jasno da mora da ide na ulaganje u infrastrukturu, što bi bilo logično, jer treba izgraditi za te nelegalne objekte vodovod, kanalizaciju, putnu infrastrukturu. Te obaveze nema. Ja bih voleo da se ona nađe u ovom zakonu, kao što ste vi rekli da jeste. U ovom predlogu koji ja čitam, toga nema. Hvala.

Izvolite.

Hvala vama na komentarima.
Da ponovim, član 5, dodatno ćemo pojasniti još jednom za sve, nema uopšte gradnje u prvom stepenu zaštite. U drugom stepenu zaštite su moguće samo vikend i porodične kuće za odmor, govorim o parkovima prirode.
Kada govorite o rušenju i kada govorite da niste čvrsto uvereni da ovaj zakon može da se implementira i realizuje, ja jesam. Sve što je ovo Ministarstvo od zakona predložilo, ono zaista te zakone i implementira. Dokaz za to jeste Zakon o planiranju i izgradnji. On danas ima svoje rezultate. Kada smo u decembru mesecu prošle godine pričali o tome, isto je ovde bila rasprava i rekli ste – nikada se neće desiti i nema šanse da će biti, odnosno neće biti moguće da se građevinske dozvole izdaju za manje od mesec dana, pa smo u tome uspeli.
Imamo zaista rezultate koji mogu da se vide i najnoviji podaci kažu, recimo, da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u septembru 2015. godine izdato je 929 građevinskih dozvola, što je za 17,3% više nego u septembru prethodne godine. Sa 2.882 dozvole, ovo je najbolji treći kvartal u poslednjih osam godina i drugi najbolji septembar u tom periodu, itd.
Dakle, moguće je da se zakoni implementiraju, realizuju i zato smo i radili ovaj zakon možda duže nego što smo planirali, ali smo ga radili upravo sa ciljem da on sigurno može da se primeni u praksi.
Kada govorite o rušenju, takođe, da vas podsetim, ovo je prvo Ministarstvo koje je svoj posao ozbiljno shvatilo i izdvojilo novac i za rušenje, i ovo je, rekla bih, jedino ministarstvo u prethodnih 10 godina koje je sve ono što se, recimo, nalazi, a što je u nadležnosti rada ministarstva, a kada govorimo o rušenju nelegalno izgrađenih objekata i sprovodi.
Rušili smo objekte na Tari, odnosno Perućac, Golija, Đerdap, sledeće nedelje Kopaonik i Uvac. Mi prosto sprovodimo zakon, i to će raditi lokalne samouprave zajedno. Kontrolu će vršiti Ministarstvo. Ima dovoljno kapaciteta i u lokalnim samoupravama, jer su uspeli da sprovedu i da sprovode Zakon o planiranju i izgradnji. Neće biti nikakvog razloga, niti problema da sprovode i ovaj zakon.
U pravu ste, u zakonu će se naći amandman gde tačno 70% novca koji dolazi od zakona biće namenski određen i biće za unapređenje infrastrukture tih lokalnih samouprava, kao što će biti i za ovaj drugi stepen zaštite.
Kada ste govorili o onom delu koji se odnosi na stanove i na zgrade, svakako da će inspektor konstatovati nemogućnost rušenja ukoliko imamo stanove u jednoj zgradi, i ako neko ne želi da se ozakoni, on to mora da konstatuje, a sa druge strane ćemo imati, naravno, sa naše strane ćemo propisati naplatu većeg poreza na imovinu.
Dalje, ako sam nešto preskočila, vi ćete me podsetiti. Ali, pretpostavljam da ćete i vi vašim amandmanima, koje ćemo pogledati i predložiti, sve ovo što ste vi rekli predložiti amandmanima, pa ćemo zajedno da pogledamo sve što možemo da prihvatimo da zakon bude bolji, mi ćemo to sigurno, kao i uvek do sada, uraditi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković, a neka se pripremi Balša Božović.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.
Poštovana potpredsednice Vlade sa svojim timom, predstavnici Republičkog geodetskog zavoda, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ključna reč današnje rasprave ono što je ministarka izjavila pre nekoliko minuta, a to je da Ministarstvo jednostavno poštuje i implementira zakon. I to je ono što nama ovde u parlamentu daje nadu da će ovo biti poslednji put da raspravljamo o ovom zakonu i da će ovaj problem biti, naravno, trajno i dugoročno rešen.
Nekada je, zvao se rimski senator Porcije Katon, završavao svaki svoj govor u Senatu sa tim da Kartagina jednostavno treba da bude razrušena. Ja sam siguran da će ministarka sa svojim timom isto tako uraditi sa ovim problemom, da će problem biti trajno rešen i da nećemo morati više da se bavimo ovim stvarima i da je jednostavno ovo poruka i domaćim i stranim investitorima da smo zemlja, da predstavnici naše zemlje, predstavnici političke vlasti su sposobni da donose odluke, da donose teške odluke i, naravno, i ovo ozakonjenje, ali i ove druge zakone, ne možemo posmatrati van jednog šireg korpusa zakonske regulative koju je ova Vlada predložila i koje smo izglasali u parlamentu u prethodnom periodu.
Ne možemo da ga posmatramo van onoga što predstavlja sigurnu vododelnicu, kada je u pitanju sprovođenje teških ekonomskih reformi, a to je Zakon o planiranju i izgradnji. Ja ću dati samo nekoliko empirijskih podataka. Taj Zakon o planiranju i izgradnji je povećao učešće građevine u našem BDP-u sa 0,5 na 1%, dakle, čak za 50%.
Ono što je SDPS najvažnije, to je podatak da je broj radnika u građevinskoj industriji povećan za 5,8%, da smo na Doing business listi napredovali sa 91. mesta došli smo na 59. mesto. Ono što je jako dobar signal za našu privredu, za reforme, za sve one koji ovoj zemlji hoće da pomognu da budemo zemlja koja se dinamično razvija, koja želi novo zapošljavanje i rešavanje tog najvećeg problema, a to je da je povećan broj proizvodnih kapaciteta u građevinskoj industriji za čak 23%. To je ključni podatak i hvala vam na tome. Hvala vam na svemu što ste uradili kako bi se Zakon o planiranju i izgradnji implementirao u punom kapacitetu i kako bi dao one efekte koje smo kada je on donošen pre godinu dana zajedno i mi ovde u parlamentu i vi kao predstavnik Vlade želeli.
Ti efekti su multiplikativni. Oni se odražavaju na naš rejting i kada su u pitanju međunarodne institucije, Svetska banka, MMF, ali i domaći i strani investitori, koji prate pomno rejtinge naše zemlje prilikom svakog parametra koji se u okviru toga posmatra.
Isto tako, moram da pomenem i 1. januar naredne godine, kada će početi sa izdavanjem elektronskih građevinskih dozvola. Znamo da ste uložili ogroman trud u to da nekoliko hiljada zaposlenih koji treba da budu tehnička podrška, koji treba da obezbede da ovaj zakon radi na terenu i da na taj način privučemo što više ljudi koji će ovde da investiraju da se taj novac i obezbedi i da to uradimo na najbrži mogući i najdinamičniji način.
Ono što predstavlja ključni aspekt ovog zakona je da će država konačno imati precizne podatke o broju ovakvih objekata. Ne treba mnogo govoriti koliko je to jedan strateški, prvenstveno i nacionalni interes, ali koliko je i jedan pokazatelj da ako želite nečim da upravljate na jedan efikasan i efektivan način, da morate da znate sa čime i raspolažete.
S druge strane, jako je važno što će se obezbediti mogućnost, kao neko ko zagovara snižavanje poreskih stopa, ko zagovara razvoj preduzetništva, preduzetničkih inicijativa, svesni smo da praksa najrazvijenijih zemalja govori o tome da umanjenje poreza i stvaranje ambijenta za kreiranje jedne kvalitetne poreske politike daje taj signal i dobar podsticaj razvoju preduzetništva i razvoju biznisa.
Upravo će ovaj zakon dovesti do toga da se poveća broj objekata na konto kojih će se plaćati porez na imovinu i, naravno, samim tim će se obezbediti ta mogućnost da se naknada, odnosno da se nivo poreza na imovinu umanji, što će dovesti do toga da se reprodukcija u tim pogonima, u tim preduzećima proširi i, naravno, ono što je najbitnije, da se stvori mogućnost na taj način kroz novo zapošljavanje.
Čuli smo u nekoliko navrata danas zašto se koriste isti aršini, ista pravila za one koji su pravili stanove, koji su kupovali stanove, za one koji rade privrednu delatnost. Šta treba da uradimo? Da pogasimo ta preduzeća? Da zatvorimo te fabrike? Ovo je najpošteniji, najpravičniji i najbolji mogući način da te fabrike, ti pogoni, ti objekti legalizuju svoj rad, naravno, i na ovaj način i da na taj način im damo podsticaj da oni uđu kompletno u pravni sistem Republike Srbije, da na taj način doprinesemo onome čemu Vlada Republike Srbije i parlament, naravno, streme, a to je vladavina prava i da se više ne bavimo ovim pitanjem.
Ovo je samo jedan od niza pitanja kojima se bavimo pored fiskalne konsolidacije, pored smanjenja zaduživanja, pored borbe za umanjenje javnog duga, za agresivno zapošljavanje, razvoj privatnog sektora, reformu javne uprave. Mnogo, mnogo započetih projekata, ali projekata za koje postoji odlučnost, za koje postoji politička volja i, naravno, postoji sposobnost onih koji su donosioci odluka, među kojima ste, naravno, vi, uvažena potpredsednice, koji mogu na najkvalitetniji, najbolji mogući način da to realizuju u interesu, kako građana Republike Srbije, tako i naše privrede i ne treba se stideti reći da nam je privreda potpuno u fokusu, jer ona plaća poreze i ona obezbeđuje razvoj svih društvenih delatnosti u našoj zemlji.
Pre nekoliko dana smo imali raspravu o tome. Zaradili smo, uštedeli smo, povećali smo naknade penzionerima, prosvetarima i želimo to da nastavimo. Želimo da podstaknemo one koji stvaraju dodatnu vrednost da bi iz tih izvora mogli da finansiramo sve one, , naravno i bez delatnosti, bez kojih jedna država ne može da se razvija. Svesni smo toga i nije nam problem da kažemo da je razvoj ekonomije, razvoj privrede osnovni uslov za poštenu i pravednu redistribuciju i vođenje bilo koje politike, da li je ona socijalna, da li je ona kulturna ili bilo koja druga i sve drugo je demagogija.
Ovo je jedno od zakonskih rešenja i jedan od poteza koji govori o tome da je Vlada Republike Srbije zajedno sa parlamentom rešila da bespogovorno realizuje ekonomske reforme i da napravi od Srbije ono što se zove glavni ekonomski hab, dakle najpovoljniju destinaciju u ovom regionu za ulaganje i za ekonomski razvoj.
Ono što bih isto tako napomenuo, to su izmene i dopune Zakona o Republičkom geodetskom zavodu. Mi kao poslanička grupa, ali kao grupa narodnih poslanika okupljena u Ekonomskom kokusu, imaćemo i nekoliko amandmana. Nadam se da ćemo kroz prihvatanje tih naših amandmana pomoći ljudima u Republičkom geodetskom zavodu da oni maksimalno motivisano, maksimalno kvalitetno rade na onom poslu koji ih čeka u narednom periodu. To su hiljade predmeta, ali isto tako na ovaj način, kroz kreiranje jednog ambijenta i stvaranje njima povoljnih i dobrih uslova za rad, želimo da obezbedimo da taj posao urade maksimalno produktivno, maksimalno efikasno i da pokažu na ovaj način da svaki deo državne uprave i svaka državna institucija, pogotovo ovako važna…
Ja ću samo pomenuti da je, recimo, Republički geodetski zavod u Republici Srpskoj smešten u zgradi Vlade, nekoliko spratova ispod premijera, da je to institucija od strateškog nacionalnog značaja i da nam je jako važno da ono funkcioniše najbolje moguće i u skladu sa najboljim modelima i standardima upravljanja kako bi pomogla, kako građanima tako i privredi, ali i vladi i državnim institucijama da realizuju započete poslove.
Naravno, poslanička grupa SDPS će u danu za glasanje podržati ove zakone, naravno, uz puni podsticaj i podršku naporima i ministarstva, ali i svim drugima koji su danas ovde, ka sprovođenju teških ekonomskih reformi. Zato što, evo, koliko vidimo, polako, korak po korak se svakodnevno vide dobri i kvalitetni rezultati reformi koje se sprovode i kroz biznis listu i kroz poštovanje međunarodnih institucija i organizacija, ali i međunarodnu poziciju koju Srbija danas ima u političkom smislu. Iako neko misli da je to slučajno, iako to neko misli da je to sticaj nekih ad hok okolnosti, nije, jer Srbija je danas prijatelj i partner i sa SAD, i sa EU, i sa Ruskom Federacijom, i sa Kinom, i sa zemljama azijskih tigrova i siguran sam da će maksimalno iskoristiti tu međunarodnu poziciju koju nismo imali već decenijama. Ovo što radi Vlada Republike Srbije je preduslov za to i mi u parlamentu, bar mi koji smo predstavnici većine, želimo punom snagom da podržimo. Hvala još jednom.