Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici, gospođo ministar, mi se slažemo u dve stvari. Prva stvar je da apsolutno moramo da krenemo u rešavanje bespravne gradnje i da to jeste jedan od prioritetnih problema Srbije i za njen ekonomski i za njen socijalni razvoj.
Slažemo se i u tome da svi oni građani koji su gradili za svoje stambene potrebe i koji imaju male kuće od 60 do 100 kvadrata u kojima žive i da su im to jedine nekretnine koje imaju, da treba da imaju najpovoljniji položaj u ovom procesu. To su jedine stvari oko kojih se mi slažemo.
Ne slažemo se oko načina na koji predlažete da se ova pitanja rešavaju. Pošto danas govorimo u načelu, govoriću načelno, citirajući pojedine odredbe, a kada budemo govorili o pojedinostima, o amandmanima, onda ćemo ulaziti mnogo više u detalje.
Ali, ovaj zakon jeste jedan šamar svim onim građanima i svim onim investitorima koji su gradili ili danas grade u skladu sa zakonom. Ovaj zakon ima tri dodatne glavne mane. On je nepravičan, on će biti teško primenljiv i on sadrži mnogo prostora za korupciju, jer sadrži ogromno mnogo varijanti diskrecionih slobodnih prostora. Navešću vrlo konkretno na šta mislim o svakom od ovih pojedinih mana koje sam navela.
Pre svega, ovaj zakon je nepravičan zato što ne pravi dovoljnu razliku između ove kategorije stanovništva čijih objekata bespravno sagrađenih ima najviše. Složili smo se da ih ima oko 80% i da su to ljudi koji su gradili iz raznih razloga bespravno i da imaju kuće, koji su time rešavali svoj stambeni problem. Taj problem mora da se reši. Njihov položaj u ovom procesu legalizacije ili ozakonjenja, kako god hoćete da zovemo, mada nije jasno zašto je sada ozakonjenje, treba da bude najpovoljniji. Tu postoji opravdanje što su te takse i tako male i što im se na taj način zaista omogućava pristup ovom procesu. Ali, ne postoji velika razlika u odnosu na one koji su bespravno zidali stambene i druge poslovne objekte za tržište. Dakle, razlika u taksama je vrlo mala.
Uzmimo sledeći primer. Ako imate danas jednog investitora koji gradi u prvoj zoni u Beogradu, on će verovatno za nekih 1.000 kvadrata, sa građevinskom dozvolom, kao naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta morati da plati minimum negde oko 100.000 evra, ako to dobro znam, minimum. Ali, ako je takav objekat sada u procesu ozakonjenja, on će imati da plati samo 4.500 evra. To je ogromna nejednakost između različitih, očigledno, grupa investitora. Postavlja se pitanje – zašto i za čiji interes mi na ovaj način izlazimo u susret pojedinim investitorima?
Prvo, takođe, nije pravično što se iste takse primenjuju za sve zone, za sve gradove. Sigurno je da ukoliko neko zida bespravno hiljadu kvadrata, opet ću reći u prvoj zoni u Beogradu, kada dobije ozakonjenje, on će steći ogromnu vrednost. Znači, njemu će se praktično staviti u džep nekoliko desetina hiljada evra, a onaj koji takvu istu nekretninu ili objekat zida u Leskovcu ili Svrljigu, naravno da će ozakonjenjem dobiti mnogo manju vrednost. To je nešto što građani moraju da razumeju, da se radi o jednoj velikoj nejednakosti u istoj kategoriji ljudi.
Drugo, ovaj zakon će biti teško primenljiv, a evo zbog čega. Najveći deo odgovornosti u primeni ovog zakona pada na lokalne samouprave, što je razumljivo. Ali, s druge strane, vi sami kažete da za primenu ovog zakona nisu potrebna nikakva dodatna budžetska sredstva. Juče smo čuli gospođu ministarku Udovički, koja kaže da će se smanjiti izdvajanja za lokalnu samoupravu. Kako misli Vlada da će lokalne samouprave pri sadašnjem stanju ljudskih resursa i malih budžeta uspeti da obave ovaj posao za ovako kratko vreme?
Dajem vam jedan primer. U Užicu ima podnetih 12.000 zahteva za legalizaciju, s tim što se procenjuje da ih ima još barem 7.000 bespravno podignutih objekata, za koji zahtev nije podnet. U Užicu ima dva građevinska inspektora. To znači da će za godinu dana svaki od njih morati da reši, razmotri, potpiše 10.000 predmeta. U Kragujevcu je podnetih zahteva za legalizaciju 20.000. Procena je da ih ima još 10.000, a tri građevinska inspektora.
Velike ste kazne predvideli u kaznenim odredbama za građevinske inspektore. Rekli ste, ministarka, da postoji mogućnost obrazovanja komisija. To je tačno i to je dobro rešenje, ali ko će činiti te komisije? Pa, to nisu stručni ljudi, ako se oni ne razumeju u taj posao. Odakle stručni ljudi kada ih nema dovoljno zaposlenih u lokalnim samoupravama? Mi znamo da već od prvog Zakona o legalizaciji to jeste bila glavna kritika, da naše lokalne samouprave nemaju kapacitet da sprovedu ovako veliki posao, a da ne govorimo o tome da su procene da ima oko 40 opština gde građevinskih inspektora uopšte nema.
Znači, Vlada će na kraju od toga oprati ruke. Važno je da se sada naprave neki politički poeni. Krivac će se tražiti posle. Doći će, naravno, do produženja roka, kao i uvek do sada, zato što rokovi nisu postavljeni na krajnje racionalan i realan način.
Druga važna stvar, ovim zakonom se nanosi šteta i lokalnoj samoupravi, ali i lokalnim zajednicama u celini, pa i građanima Srbije, zato što se zapravo postavlja pitanje – kako će se finansirati izgradnja infrastrukture sa ovako umanjenim taksama, naročito kod investitora koji rade objekte za tržište? Ko će platiti uvođenje kanalizacije, vodovoda i svih drugih infrastrukturnih standarda, kada na ovaj način umanjujemo takse za to?
Naša je bojazan da će se nastaviti i urbanistički haos i neuređenost naših gradova, čak se i ove male takse raspoređuju tako da će 70% pripasti lokalnoj samoupravi, a republičkom budžetu 30%. Takođe, predviđamo vrlo velike teškoće i u prikupljanju dokumentacije koja je potrebna za ozakonjenje.
Član 18. određuje šta sve čini izveštaj o zatečenom stanju. To će biti elaborat geodetskih radova, snimak izvedenog stanja i mora da sadrži izjavu odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova da objekat ispunjava osnovne zahteve u pogledu nosivosti i stabilnosti.
Prvo, ko će biti ti odgovorni izvođači radova? Ko će ih određivati i koliki će biti dodatni trošak za građane da bi platili ove elaborate i ove izveštaje izvođača radova, odnosno odgovornih projektanata? Negde sam u medijima pročitala da se računa da će to biti 9.000 dinara. Ja stvarno ne verujem da će neko od ovih stručnih ljudi, ako računamo da će stručni ljudi raditi ove izveštaje, jer oni moraju da podnesu i odgovornost za ono što će potpisati, a ta odgovornost je vrlo velika u ovom slučaju, jer treba da kažu da je nešto građeno pre 20 godina u skladu sa standardima koji su tada bili na snazi itd.
Drugi deo ovog člana 18. kaže da će taj izveštaj morati da sadrži i izjavu vlasnika da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta. Molim vas šta znači izjava vlasnika? Pa, naravno da će on dati tu izjavu da on preuzima rizik kod korišćenja objekta, ako je reč o objektu javne namene. Ovo su vrlo opasne stvari. Da li on time preuzima odgovornost i za naknadu štete koja može nastati od takvog korišćenja objekta. Ovim se, kolege i koleginice, dovodi u opasnost životi ljudi i bez ozbiljnog projekta izvedenog stanja i dokaza sigurnosti takvi objekti ne bi se smeli koristiti.
Treća glavna primedba u odnosu na ovaj zakon je to da je on pun proizvoljnosti i ova količina proizvoljnosti otvara strašno mnogo prostora za diskreciono ovlašćenje svih onih koji će u ovom procesu ozakonjenja učestvovati, ali velika količina diskrecionih ovlašćenja znači šta? Znači samo novu korupciju.
To je vrlo vidljivo. Evo, naprimer, kome se čini usluga kada se određuje ova spratnost da se može maksimalno priznati, odnosno ozakoniti izgrađena četiri sprata ili tri sprata i potkrovlje? Zašto baš toliko? Zašto nije tri sprata ili dva sprata ili potkrovlje? Zašto nije šest spratova? Vidim da ćemo prihvatiti neke amandmane za zone u različitim lokalnim samoupravama, ali ovo nije namenjeno i upućeno onima koji su zidali stambene zgrade za svoje stanovanje. Ovo su zgrade, ovo su objekti za tržište. Znači, ovo se čini nekim investitorima koji će na osnovu ovoga steći ogromno bogatstvo, a naši gradovi će i dalje izgledati urušeni i neuređeni i bez ikakvog plana, ali verovatno je nekom bilo potrebno izaći u susret ovakvim odredbama i to je sada pitanje, videćemo u praksi, ko će biti ti srećnici?
Već smo govorili oko ovog člana 5. stav 1. tačka 4) ozakonjenja vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor. Naši mediji se već prilično bave nagađanjima za koga je ova odredba sastavni deo zakona, ali je činjenica da deluje krajnje proizvoljno kao da je namenjena vrlo, vrlo uskom krugu ljudi. To su vrlo velike opasnosti ozakonjenja kuće i vikendica u ovim područjima i vi svi to znate. Imali smo slučajeve zagađenja voda i svega drugo, i to je nešto što predstavlja veliki rizik za zdravlje i život ljudi.
Naš je stav da svaki građanin koji nema drugo rešenje za stanovanje treba da dobije ozakonjenje po najpovoljniji uslovima i tu sam rekla da se slažemo sa predlogom Vlade, ali šta ako neko ima pet kuća koje hoće da ozakoni od 60 do 100 kvadrata, da li će i on platiti istu taksu od 5.000 dinara za svaku kuću, da li je to pravično rešenje? Naše je ubeđenje da nije. To nije socijalni slučaj. To nije nikakvo rešavanje stambenog problema naših građana. Popust za legalizaciju treba da ima samo onaj ko rešava svoje stambeno pitanje i stambeno pitanje svoje porodice u celini i koji nema drugu nekretninu podobnu za stanovanja.
To je jedini način da se izbegne ogoljena nepravda, a onaj ko ne može da plati naknadu koja, po našem mišljenju, mora da bude veća za investitore i one koji grade za tržište, koji su gradili stambene ili poslovne objekte za tržište, onda takvu naknadu treba da plaća u dužem periodu ili da se na kraju krajeva, ukoliko ne mogu da je plate, ta naknada ili taksa upiše kao teret koji se mora platiti prilikom prodaje, pri nasleđivanju ili otuđenju nepokretnosti.
Na kraju, htela bih da kažem još nešto. Očigledno je da se ovde radi o jednom predizbornom zakonu koji, kad pogledamo, oko 80% su građani koji imaju bespravno izgrađene kuće za svoje stanovanje, to je negde oko milion i 200 hiljada ljudi, a od ovih milion i po bespravno izgrađenih objekata u Srbiji, vrlo je jasno da se pravila ta računica.
Ono što je važno jeste da mi rešimo problem bespravne gradnje, jer bespravna gradnja urušava svaku ideju pravne države u ovoj zemlji. Dok ne budemo postavili sistem koji će zaista biti pravičan i u ovom procesu ozakonjenja i legalizacije, koji će onemogućiti i korupciju, koji će onemogućiti diskreciona ovlašćenja koje ovaj zakon predviđa, bojim se da će građani i dalje računati na to da će rokovi biti produžavani sa svakim novim zakonom i da će zapravo pitanje regulacije našeg tržišta nekretnina i drugih ciljeva biti neostvareni. Dakle, da ponovim, smatramo da je ovaj zakon nepravičan, smatramo da će biti teško primenjiv, smatramo da stvara mnogo prostora za novu korupciju. Hvala na pažnji.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala na vašim komentarima. Malo me čudi, znam da ste advokat, pa verujem da vrlo dobro umete da čitate i tumačite zakon, pa ću krenuti od jedne insinuacije vezane za jedan član zakona, 33, a vezan za vikend kuće, itd. Jedno je priča o nacionalnim parkovima, drugo je priča o vodotokovima i ni u jednom ni u drugom slučaju nema gradnje.
Takođe, kada govorite da se nekome izlazi u susret ili da je ovo neki politički zakon, predizborni zakon, ne, ovo je zakon koji treba da reši milion i po nelegalno izgrađenih objekata koji nisu nastali za vreme vladavine SNS, nego, vi to vrlo dobro znate, u prethodnih 18 godina, a naročito u periodu od 2000. godine pa na ovamo. Mi ćemo ovim zakonom rešiti pitanje nelegalno izgrađenih objekata koje ste vi dozvolili vašim zakonima da budu nelegalno izgrađeni objekti. Ljudi moraju da dobiju svoje vlasničke listove, problem mora da se reši i ovo nije ozakonjenje nekih budućih potencijalno nelegalno izgrađenih objekata, jer takvih biti neće. Ne postoji ni jedan više razlog da građevinsku dozvolu u Srbiji ne dobijete sa vašim projektom u roku manjem od mesec dana, a od 1. januara i elektronski. Dakle, neće biti tih problema, ali mi moramo da rešimo problem, kao što sam rekla, milion i po nelegalno izgrađenih objekata.
Kada govorite o tome da je to možda uvod, kako ste rekli, u korupciju, stvarno mislim da vi kao poslanička grupa najmanje treba o tome da govorite, jer se potpuno sa vama slažem. Mnogo je bilo korupcije u prethodnom periodu, pogotovo od 2000. godine, u oblasti građevinarstva. Zbog toga ni jedan vaš zakon nije prvo omogućio da se građevinske dozvole dobijaju na vreme, pa su ljudi radili i gradili nelegalno zato što su ih čekali godinama, a sa druge strane, svi zakoni koje ste donosili u parlament Srbije, a koji su se ticali procesa legalizacije, samo su povećavali broj nelegalno izgrađenih objekata, umesto da su ih smanjivali. Mi ćemo tu da stavimo tačku. Ovaj zakon će to da reši. Ovaj zakon je primenjiv. Pravljen je upravo na osnovu kompletnog razgovora i kompletnog stanja sa onima koji jesu gradili nelegalno, jer je bilo jako mnogo objektivnih faktora koji su uslovili da bude veliki broj nelegalno izgrađenih objekata.
Drugo, kada govorite o toj dokumentaciji, pominjali ste dokumentaciju, radiće je projektni biroi. Ta dokumentacija sa onom izjavom, da, jeste, vrlo je važna izjava. To su ljudi koji već sada žive u svojim porodičnim kućama i stanovima. Budući da skraćujemo proceduru, budući da predajemo izveštaj o izvedenom stanju, prirodno je da treba da potpišu izjavu o eventualnoj budućoj mogućoj šteti.
Dakle, sledeća stvar koju ste pomenuli, koja je meni bila potpuno nelogična je ta spratnost. To povezujete sa tim da nekome činimo uslugu. Ponavljam još jedanput - kome ste činili usluge prethodnih 10 godina kada ste dozvoljavali da se pašnjaci prebacuju u građevinske parcele, kada ste dozvoljavali da članovi vaše poslaničke grupe grade i kupuju na tim pašnjacima, posle toga prevedenim u građevinsko zemljište? Dakle, to su usluge koje ste vi činili.
Mi sada treba to da rešimo. Ako mislite, kao poslanička grupa, da treba da srušimo milion i po nelegalno izgrađenih objekata, ja se ne slažem. Ne treba da ih srušimo. Treba da završimo, treba da ih uvedemo u red i treba da ih ozakonimo i treba da imamo mogućnost da, pre svega znamo šta imamo na teritoriji Srbije. Nakon toga, da imamo sasvim sigurno prihode od poreza na imovinu koji sada treba da se plate, ali to nije bilo u prethodnom periodu i da imamo konačno završenu priču sa tim da neko uopšte kreće u proces da gradi, a da nema građevinsku dozvolu.
Rekli ste da je ovaj Zakon nepravičan. Razlika u taksama, a tiče se iznosa taksi, razlika u taksama je 30 prema 500 puta, 500 puta je za građane i porodične kuće, dakle za one koji žive u svojim stanovima i porodičnim kućama, 30 puta je manja za komercijalne objekte.
Kada govorite da se tu čine usluge investitorima itd, ti investitori su te svoje stanove prodali, u tim stanovima žive ljudi koji sada treba i na njih je svedeno to da treba da izvrše proces legalizacije iako, naravno vi i ja znamo da je to trebao da uradi investitor. Dakle, ovaj zakon omogućava da kratko i brzo rešimo pitanje nelegalno izgrađenih objekata, ponavljam onih koji su izgrađeni u prethodnih 10 godina.
Lokalne samouprave i građevinski inspektori, pa pravo je pitanje možda baš za vas. Zašto nema građevinskih inspektora u prethodnih 10 godina u lokalnim samoupravama? Zašto se sve činilo da ih nema? Zbog toga što je bilo odlično da lokalne samouprave nemaju građevinske inspektore koji neće izaći na teren i koji neće u trenutku kada su trebali da reaguju, da reaguju i zbog toga imamo situaciju milion i po nelegalno izgrađenih objekata.
Prihodi od ovog zakona, 70% idu lokalnim samoupravama. Od tog novca lokalne samouprave su dužne da, upravo ulože u infrastrukturu, odnosno da podignu tu infrastrukturu koju ste pominjali, kada pominjete između ostalog vodovod, kanalizaciju itd, u većini lokalnih samouprava to već postoji, ali bez obzira prihod od ovog zakona ide upravo većim delom lokalnoj samoupravi, jer smo mi svesni da je lokalna samouprava ta koja će ovaj zakon realizovati, naravno zajedno sa Ministarstvom.
Moram da vam kažem, sa lokalnim samoupravama treba raditi. Ako je zakon o planiranju i izgradnji zaživeo i ako zakon o planiranju i izgradnji danas beleži uspeh, u smislu da već sada imamo povećan broj izvedenih radova za 70% u septembru u odnosu na prethodni septembar, onda verujte zaživeće i ovaj zakon.
Još jedanput, smo da napomenem, da ne bude zabune, ovaj je zakon koji rešava brljotine iz prethodnog perioda i to ne brljotine od jednog meseca, jedne godine, nego brljotine koje su posebno bile vidljive od 2000. godine pa na ovamo. Ovo je poslednji zakon koji se odnosi na ozakonjenje, ovaj zakon se razlikuje od svih prethodnih, zato što nema dobrovoljnosti, ovaj zakon sprovodi država i država će rešiti i te probleme, koje ste pre svega moram da priznam, bez obzira koliko ne volite da se vraćamo na to šta ste radili, koji ste, pre svega vi iz DS stvarali u prethodnom periodu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se na odgovorima, pa niste uspeli da me ubedite da je član 5. stav 1. tačka 4) dobro rešenje.
Ja nisam govorila o vikendicama i drugim porodičnim objektima, na akumulacionim jezerima, i nacionalnim parkovima, nacionalne parkove nisam ni pomenula, tako da ne znam zašto ste mi to govorili. Ja sam govorila, upravo, o prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra. Dakle, ovo je, ovo deluje da je urađeno za jedan mali krug ljudi. Zbog čega su vikendice stavljene samo u tu kategoriju? Dakle, smatramo da njih odatle treba izbaciti.
Drugo, što se tiče vlasnika stanova u stambenim zgradama. Pa, oni će plaćati po najmanjoj taksi, jer najveći broj tih ljudi, zapravo ima male stanove, neće oni plaćati taksu, pretpostavljam za celu stambenu zgradu. Dakle, nemojte mešati dve stvari, znači svi oni koji stanuju u svojim stambenim kućama ili stanovima će plaćati, zapravo koji imaju od 60 do 100 kvadrata najmanju taksu. To je uredu, mi to ne kritikujemo, ali kažemo ono što je omogućeno zakonom da investitori koji su izgradili bespravni objekat, u skupim gradskim zonama, će dobiti ozakonjenje za minimalnu cenu i da je to nepravično, u odnosu na investitore koji danas grade u skladu sa zakonom ili su gradili u skladu sa zakonom i ne možete me ubediti da to nije tačno. Dakle, taksa je vrlo mala.
Građevinski inspektori. Vi kažete da je to naša odgovornost. Gospođo ministar vi ste na vlasti skoro četiri godine, u kolko ste pripremali ovaj zakon, pa vi ste morali računati na kapacitete koji postoje sada u lokalnoj samoupravi, zašto ih niste podizali tokom protekle četiri godine, kada ste ovakav zakon planirali, u ostalom vi ste doneli 2013. godine, takođe zakon koji je bio namenjen smanjenu bespravne gradnje.
Tada je takođe bilo rečeno da će to da reši sve probleme. Nije to samo bila DS i njene Vlade. Sve Vlade su donosile zakone o legalizaciji, dakle 2013. godina je vaša odgovornost, vi ste bili većinski partner u Vladi.

Reč ima narodna poslanica Mira Petrović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Mihajlović i koleginice poslanici, ja ću vrlo kratko zato što je upravo sada ministarka Mihajlović rekla ono što sam želela da istaknem. Moje kolege će kasnije o detaljima, ali zbog čega će poslanička grupa PUPS podržati ovaj zakon je upravo to što on više nije zakon dobrovoljnosti, već zakon koji će sprovesti država i zato što je konačno vreme da posle pet zakona vezanih za legalizaciju, mi konačno dođemo do jednog kojim će u kratkom roku moći da se završi taj posao, da država krene da naplaćuje poreze. U stvari to je suština cele priče, da taj porez puni budžet, takse ćemo naplaćivati onoliko koliko je primereno sada.
Gledala sam nešto i vidim da Beograd ima 140.000 nelegalnih objekata, Novi Sad 37.000, Niš 30.000, znači 1.300.000 objekata se nalazi po Srbiji a svi znamo da je Beograd 50% privrede. To su krajevi koji ni nemaju mnogo para, mi ne možemo tamo da imamo velike takse. Tim ljudima treba omogućiti da mogu te objekte da legalizuju.
Naravno da će tu biti dosta tzv. nepravdi, da će u Beogradu ostati puno sada, ovako legalizovanih objekata velikih investitora, ali to je prosto jedna od stvari koja mora da se desi u ovoj državi i da se konačno podvuče crta.
Legalizacija je noćna mora svih Vlada, od 2000. godine, možda i ranije 1997. godine i mislim da je vreme da je uredimo. Koliko će to ukupno da košta, košta će. Narod konačno mora da zna šta je njegova obaveza, šta treba da se plaća. Ko sve preuzima odgovornost? Preuzimaju svi oni koji su zidali kako su zidali, ako misle da legalizuju svoje objekte, a da nisu kvalitetno rađeni, moraće sami da snose odgovornost.
Poslanička grupa PUPS će podržati ove zakone, jer je zaista neophodno da se konačno stavi tačka. 1.500.000 je zaista katastrofalan broj. Ja sam se iznenadila kada sam videla da je toliko, imamo 4.500 objekata uopšte u državi, a ima 7.000.000 stanovnika, ali to je malo i u našem mentalitetu. Imamo naš Mali mokri lug ili Veliki mokri lug, kako se već zove, on je devedesetih godina imao već hiljade nelegalizovanih objekata, dajte da se već jednom uvede u red, da ova država naplaćuje ono što treba da naplaćuje. Šta je do sada bilo, bilo je, ali dajte da krenemo jednom napred i da prestanemo da se sada prozivamo ko, šta i kako je radio.
Samo da ponovim još jednom da ćemo mi podržati ovaj predlog i da ćemo kasnije imati još malo objašnjenja.

Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

Želim da vam se zahvalim na tome što ćete podržati ovaj zakon, da vam dam informaciju da u Beogradu trenutno ima zahteva 248.382, da je za poslednjih godinu i po dana rešeno 8.352 predmeta, u prethodnih pet godina 17. Znači, nerešeno je 230.000 predmeta i to je jedan od razloga, dakle ne Beograd, nego cela Srbija, ali to je jedan od razloga gde želimo da podvučemo crtu.
Uskoro će Beograd imati i PGR i sa Zakonom o planiranju i izgradnji, zaista više neće biti ni jednog jedinog razloga da bilo gradi na nelegalan način, ali crta mora da se podvuče i ovaj problem mora da se reši. To je bio razlog zašto smo između ostalog, naglašavam ovaj zakon napravili u javnom interesu i taj termin koristimo, jer hoćemo da država na najbrži mogući način najjeftinije, bez procedura sprovede ovaj proces. Hvala vam što ćete podržati zakon.