Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici, gospođo ministar, mi se slažemo u dve stvari. Prva stvar je da apsolutno moramo da krenemo u rešavanje bespravne gradnje i da to jeste jedan od prioritetnih problema Srbije i za njen ekonomski i za njen socijalni razvoj.
Slažemo se i u tome da svi oni građani koji su gradili za svoje stambene potrebe i koji imaju male kuće od 60 do 100 kvadrata u kojima žive i da su im to jedine nekretnine koje imaju, da treba da imaju najpovoljniji položaj u ovom procesu. To su jedine stvari oko kojih se mi slažemo.
Ne slažemo se oko načina na koji predlažete da se ova pitanja rešavaju. Pošto danas govorimo u načelu, govoriću načelno, citirajući pojedine odredbe, a kada budemo govorili o pojedinostima, o amandmanima, onda ćemo ulaziti mnogo više u detalje.
Ali, ovaj zakon jeste jedan šamar svim onim građanima i svim onim investitorima koji su gradili ili danas grade u skladu sa zakonom. Ovaj zakon ima tri dodatne glavne mane. On je nepravičan, on će biti teško primenljiv i on sadrži mnogo prostora za korupciju, jer sadrži ogromno mnogo varijanti diskrecionih slobodnih prostora. Navešću vrlo konkretno na šta mislim o svakom od ovih pojedinih mana koje sam navela.
Pre svega, ovaj zakon je nepravičan zato što ne pravi dovoljnu razliku između ove kategorije stanovništva čijih objekata bespravno sagrađenih ima najviše. Složili smo se da ih ima oko 80% i da su to ljudi koji su gradili iz raznih razloga bespravno i da imaju kuće, koji su time rešavali svoj stambeni problem. Taj problem mora da se reši. Njihov položaj u ovom procesu legalizacije ili ozakonjenja, kako god hoćete da zovemo, mada nije jasno zašto je sada ozakonjenje, treba da bude najpovoljniji. Tu postoji opravdanje što su te takse i tako male i što im se na taj način zaista omogućava pristup ovom procesu. Ali, ne postoji velika razlika u odnosu na one koji su bespravno zidali stambene i druge poslovne objekte za tržište. Dakle, razlika u taksama je vrlo mala.
Uzmimo sledeći primer. Ako imate danas jednog investitora koji gradi u prvoj zoni u Beogradu, on će verovatno za nekih 1.000 kvadrata, sa građevinskom dozvolom, kao naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta morati da plati minimum negde oko 100.000 evra, ako to dobro znam, minimum. Ali, ako je takav objekat sada u procesu ozakonjenja, on će imati da plati samo 4.500 evra. To je ogromna nejednakost između različitih, očigledno, grupa investitora. Postavlja se pitanje – zašto i za čiji interes mi na ovaj način izlazimo u susret pojedinim investitorima?
Prvo, takođe, nije pravično što se iste takse primenjuju za sve zone, za sve gradove. Sigurno je da ukoliko neko zida bespravno hiljadu kvadrata, opet ću reći u prvoj zoni u Beogradu, kada dobije ozakonjenje, on će steći ogromnu vrednost. Znači, njemu će se praktično staviti u džep nekoliko desetina hiljada evra, a onaj koji takvu istu nekretninu ili objekat zida u Leskovcu ili Svrljigu, naravno da će ozakonjenjem dobiti mnogo manju vrednost. To je nešto što građani moraju da razumeju, da se radi o jednoj velikoj nejednakosti u istoj kategoriji ljudi.
Drugo, ovaj zakon će biti teško primenljiv, a evo zbog čega. Najveći deo odgovornosti u primeni ovog zakona pada na lokalne samouprave, što je razumljivo. Ali, s druge strane, vi sami kažete da za primenu ovog zakona nisu potrebna nikakva dodatna budžetska sredstva. Juče smo čuli gospođu ministarku Udovički, koja kaže da će se smanjiti izdvajanja za lokalnu samoupravu. Kako misli Vlada da će lokalne samouprave pri sadašnjem stanju ljudskih resursa i malih budžeta uspeti da obave ovaj posao za ovako kratko vreme?
Dajem vam jedan primer. U Užicu ima podnetih 12.000 zahteva za legalizaciju, s tim što se procenjuje da ih ima još barem 7.000 bespravno podignutih objekata, za koji zahtev nije podnet. U Užicu ima dva građevinska inspektora. To znači da će za godinu dana svaki od njih morati da reši, razmotri, potpiše 10.000 predmeta. U Kragujevcu je podnetih zahteva za legalizaciju 20.000. Procena je da ih ima još 10.000, a tri građevinska inspektora.
Velike ste kazne predvideli u kaznenim odredbama za građevinske inspektore. Rekli ste, ministarka, da postoji mogućnost obrazovanja komisija. To je tačno i to je dobro rešenje, ali ko će činiti te komisije? Pa, to nisu stručni ljudi, ako se oni ne razumeju u taj posao. Odakle stručni ljudi kada ih nema dovoljno zaposlenih u lokalnim samoupravama? Mi znamo da već od prvog Zakona o legalizaciji to jeste bila glavna kritika, da naše lokalne samouprave nemaju kapacitet da sprovedu ovako veliki posao, a da ne govorimo o tome da su procene da ima oko 40 opština gde građevinskih inspektora uopšte nema.
Znači, Vlada će na kraju od toga oprati ruke. Važno je da se sada naprave neki politički poeni. Krivac će se tražiti posle. Doći će, naravno, do produženja roka, kao i uvek do sada, zato što rokovi nisu postavljeni na krajnje racionalan i realan način.
Druga važna stvar, ovim zakonom se nanosi šteta i lokalnoj samoupravi, ali i lokalnim zajednicama u celini, pa i građanima Srbije, zato što se zapravo postavlja pitanje – kako će se finansirati izgradnja infrastrukture sa ovako umanjenim taksama, naročito kod investitora koji rade objekte za tržište? Ko će platiti uvođenje kanalizacije, vodovoda i svih drugih infrastrukturnih standarda, kada na ovaj način umanjujemo takse za to?
Naša je bojazan da će se nastaviti i urbanistički haos i neuređenost naših gradova, čak se i ove male takse raspoređuju tako da će 70% pripasti lokalnoj samoupravi, a republičkom budžetu 30%. Takođe, predviđamo vrlo velike teškoće i u prikupljanju dokumentacije koja je potrebna za ozakonjenje.
Član 18. određuje šta sve čini izveštaj o zatečenom stanju. To će biti elaborat geodetskih radova, snimak izvedenog stanja i mora da sadrži izjavu odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova da objekat ispunjava osnovne zahteve u pogledu nosivosti i stabilnosti.
Prvo, ko će biti ti odgovorni izvođači radova? Ko će ih određivati i koliki će biti dodatni trošak za građane da bi platili ove elaborate i ove izveštaje izvođača radova, odnosno odgovornih projektanata? Negde sam u medijima pročitala da se računa da će to biti 9.000 dinara. Ja stvarno ne verujem da će neko od ovih stručnih ljudi, ako računamo da će stručni ljudi raditi ove izveštaje, jer oni moraju da podnesu i odgovornost za ono što će potpisati, a ta odgovornost je vrlo velika u ovom slučaju, jer treba da kažu da je nešto građeno pre 20 godina u skladu sa standardima koji su tada bili na snazi itd.
Drugi deo ovog člana 18. kaže da će taj izveštaj morati da sadrži i izjavu vlasnika da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta. Molim vas šta znači izjava vlasnika? Pa, naravno da će on dati tu izjavu da on preuzima rizik kod korišćenja objekta, ako je reč o objektu javne namene. Ovo su vrlo opasne stvari. Da li on time preuzima odgovornost i za naknadu štete koja može nastati od takvog korišćenja objekta. Ovim se, kolege i koleginice, dovodi u opasnost životi ljudi i bez ozbiljnog projekta izvedenog stanja i dokaza sigurnosti takvi objekti ne bi se smeli koristiti.
Treća glavna primedba u odnosu na ovaj zakon je to da je on pun proizvoljnosti i ova količina proizvoljnosti otvara strašno mnogo prostora za diskreciono ovlašćenje svih onih koji će u ovom procesu ozakonjenja učestvovati, ali velika količina diskrecionih ovlašćenja znači šta? Znači samo novu korupciju.
To je vrlo vidljivo. Evo, naprimer, kome se čini usluga kada se određuje ova spratnost da se može maksimalno priznati, odnosno ozakoniti izgrađena četiri sprata ili tri sprata i potkrovlje? Zašto baš toliko? Zašto nije tri sprata ili dva sprata ili potkrovlje? Zašto nije šest spratova? Vidim da ćemo prihvatiti neke amandmane za zone u različitim lokalnim samoupravama, ali ovo nije namenjeno i upućeno onima koji su zidali stambene zgrade za svoje stanovanje. Ovo su zgrade, ovo su objekti za tržište. Znači, ovo se čini nekim investitorima koji će na osnovu ovoga steći ogromno bogatstvo, a naši gradovi će i dalje izgledati urušeni i neuređeni i bez ikakvog plana, ali verovatno je nekom bilo potrebno izaći u susret ovakvim odredbama i to je sada pitanje, videćemo u praksi, ko će biti ti srećnici?
Već smo govorili oko ovog člana 5. stav 1. tačka 4) ozakonjenja vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor. Naši mediji se već prilično bave nagađanjima za koga je ova odredba sastavni deo zakona, ali je činjenica da deluje krajnje proizvoljno kao da je namenjena vrlo, vrlo uskom krugu ljudi. To su vrlo velike opasnosti ozakonjenja kuće i vikendica u ovim područjima i vi svi to znate. Imali smo slučajeve zagađenja voda i svega drugo, i to je nešto što predstavlja veliki rizik za zdravlje i život ljudi.
Naš je stav da svaki građanin koji nema drugo rešenje za stanovanje treba da dobije ozakonjenje po najpovoljniji uslovima i tu sam rekla da se slažemo sa predlogom Vlade, ali šta ako neko ima pet kuća koje hoće da ozakoni od 60 do 100 kvadrata, da li će i on platiti istu taksu od 5.000 dinara za svaku kuću, da li je to pravično rešenje? Naše je ubeđenje da nije. To nije socijalni slučaj. To nije nikakvo rešavanje stambenog problema naših građana. Popust za legalizaciju treba da ima samo onaj ko rešava svoje stambeno pitanje i stambeno pitanje svoje porodice u celini i koji nema drugu nekretninu podobnu za stanovanja.
To je jedini način da se izbegne ogoljena nepravda, a onaj ko ne može da plati naknadu koja, po našem mišljenju, mora da bude veća za investitore i one koji grade za tržište, koji su gradili stambene ili poslovne objekte za tržište, onda takvu naknadu treba da plaća u dužem periodu ili da se na kraju krajeva, ukoliko ne mogu da je plate, ta naknada ili taksa upiše kao teret koji se mora platiti prilikom prodaje, pri nasleđivanju ili otuđenju nepokretnosti.
Na kraju, htela bih da kažem još nešto. Očigledno je da se ovde radi o jednom predizbornom zakonu koji, kad pogledamo, oko 80% su građani koji imaju bespravno izgrađene kuće za svoje stanovanje, to je negde oko milion i 200 hiljada ljudi, a od ovih milion i po bespravno izgrađenih objekata u Srbiji, vrlo je jasno da se pravila ta računica.
Ono što je važno jeste da mi rešimo problem bespravne gradnje, jer bespravna gradnja urušava svaku ideju pravne države u ovoj zemlji. Dok ne budemo postavili sistem koji će zaista biti pravičan i u ovom procesu ozakonjenja i legalizacije, koji će onemogućiti i korupciju, koji će onemogućiti diskreciona ovlašćenja koje ovaj zakon predviđa, bojim se da će građani i dalje računati na to da će rokovi biti produžavani sa svakim novim zakonom i da će zapravo pitanje regulacije našeg tržišta nekretnina i drugih ciljeva biti neostvareni. Dakle, da ponovim, smatramo da je ovaj zakon nepravičan, smatramo da će biti teško primenjiv, smatramo da stvara mnogo prostora za novu korupciju. Hvala na pažnji.