Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 17.11.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/467-15

2. dan rada

17.11.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 17:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, ja tražim obaveštenje, odnosno imam pitanje za rukovodstvo Javnog servisa „Radio televizije Srbije“.
Dakle, pitanje je upućeno direktoru i upravnom odboru. Pošto mislim da je dovoljno vremena prošlo od kada je novi direktor stupio na dužnost, mislio sam da će on to sam da uradi, a pošto nije i pošto Javni servis kaže da je on vlasništvo svih građana Srbije, ja kao jedan od građana Srbije i kao narodni predstavnik koji zastupa građane Srbije, pitam – koliko ima zaposlenih na Javnom servisu, dakle na „Radio-televiziji Srbije“? Bilo bi malo besmisleno da mi kao vlasnici ne znamo koliko ima zaposlenih u svojoj firmi, tako da kažem.
Kolike su plate na „Radio-televiziji Srbije“, ono narodski što se kaže od portira pa do direktora? I svedoci smo da se ovih dana jedan spot emituje na „Radio-televiziji Srbije“, nepotpisan, u kome se implicira i promovišu se političke vrednosti da građani Srbije treba da biraju svoje predstavnike, a ne partijske predstavnike, misleći na nas poštovane kolege, na nas narodne poslanike koji ovde sedimo.
Da se odmah razumemo, vrednosti koje se promovišu u tom spotu zastupa Nova Srbija i ja lično i rukovodstvo Nove Srbije. Taj svoj stav smo iskazali na komisiji ili radnoj grupi koja je formirana u ovoj Skupštini, a nije se sastala odavno, ne znam zašto, za izmene i dopune, odnosno za reformu političkog sistema. Nova Srbija se zalagala da se odbornici i narodni poslanici biraju većinski, odnosno da građani znaju po imenu i prezimenu koga glasaju u mesnoj zajednici, u gradu ili u selu, ili u okrugu.
Utoliko nam je važnije i zanimljivije da znamo ko emituje spot na Javnom servisu, koji je vlasnik svih građana Srbije, koji je nepotpisan. Dakle, ništa nemamo protiv poruka iz tog spota, jer to su i stavovi politički Nove Srbije, samo bi voleli da znamo ko zastupa te stavove, da li je taj spot plaćen i kako to već ide i da li se on tretira kao što se neke stranke optužuju da vrše političku propagandu i reklamu van predizborne kampanje.
Dakle, ova pitanja koja su prosto jednostavna, koja mogu da se odgovore, da dobijemo odgovore u roku od 48 sati. Zamolio bih direktora i Upravni odbor da vlasnicima firme u kojoj oni rade, građanima Srbije u najbržem mogućem roku odgovore na ova pitanja.
Od brzine ovih odgovora zavisiće i moja reakcija i naše poslaničke grupe u narednom periodu u radu ove Skupštine. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Kako nema više niko od predstavnika, odnosno predsednika koji traže reč po ovom osnovu, prelazimo na zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama 1. do 7. dnevnog reda.

Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o ozakonjenju objekata, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, Predlogu zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacije, Predlogu zakona o trgovačkom brodarstvu, Predlogu zakona o radnom vremenu posede vozila u drumskom prevozu i tahografima, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o izgradnji međudržavnog mosta preko reke Drine sa pratećim objektima na lokaciji Ljubovija – Bratunac i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Švajcarskog federalnog saveta.

Izvolite, poslaniče.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala.

Poštovana predsednice, ne znam zašto nemam podsetnik koji inače svakog dana ovde šefovi poslaničkih grupa imaju. Želeo bih da u skladu sa članom 97. predložim da o ovom jedinstvenom zajedničkom pretresu sedam tačaka, kako ste vi to predložili ponovo i spojili nespojivo, samo pet zakona koji izgledaju ovako, sa preko 1.000 članova, produžimo vreme rasprave na 10 sati ukupno, kako kaže prvi stav člana 97. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Sve manje će biti štampanih stvari, odmah da vas obavestim, zato što i jedan od poslanika iz vaše poslaničke grupe sugeriše da radi zaštite životne sredine smanjimo, jer podsetnici ionako služe samo da bi podsetili nekog na proceduru koju ima u Poslovniku, a Poslovnikom nema odredbe ili ja ne mogu da je pronađem, naći ćete vi, vi ste dosta savesni, savesniji od mene mnogo, gde piše da delimo štampane materijale po grupama. Velika je ušteda i novčana, da ne štampamo toliko papira, pa ćemo sve više smanjivati.

Što se tiče vašeg predloga, stavljam na glasanje duplo vreme. Izvolite.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 117 od ukupno prisutno 131 narodnog poslanika.

Konstatujem da vaš predlog nije usvojen.

Da li predstavnik predlagača prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture želi reč?

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, drage poslanice i poslanici, ispred vas je danas pet zakona: Zakon o zakonjenju objekata, izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, Zakon o radnom vremenu posede vozila u drumskom prevozu i tahografima, Zakon o trgovačkom brodarstvu, Zakon o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija i dva sporazuma.

Nadam se da će današnja rasprava da bude konstruktivna, da ćemo kao i uvek jedni drugima da pomognemo da zakoni i nacrti zakona budu još bolji. Ja ću krenuti pre svega sa Zakonom o ozakonjenju objekata.

Do današnjeg dana i danas važeći, imali smo pet zakona o tzv. legalizaciji objekata. Nažalost, nije od tih zakona nije doneo rezultat, a to je da se smanji broj nelegalno izgrađenih objekata, nego svaki od zakona za posledicu i za rezultat imao je sve veći broj nelegalno izgrađenih objekata i danas ih u Srbiji ima najmanje 1,5 miliona.

U želji da završimo i da rešimo ovo pitanje, da rešimo ovaj problem koji je veliki, pre svega problem za same građane Srbije, ali i za državu Srbiju, Vlada Srbije je na svojoj sednici usvojila Nacrt ovog zakona o ozakonjenju, koji treba da nam pomogne da u narednom najkraćem vremenskom periodu ozakonimo sve što se ozakoniti po zakonu može, odnosno po postojećem zakonu ozakoniti.

Zašto to radimo? Zato što je svaka treća zgrada danas u Srbiji nelegalno izgrađena, zato što u tom smislu ne postoji jasan upis u katastar, zato što nema tržišta nekretnina i zato što hoćemo da građani konačno imaju papir sa onim što su izgradili ili u čemu žive.

Od milion i po nelegalno objekata, preko 85% su porodične kuće i stanovi. To znači da to nisu komercijalni objekti, nego su to kuće i stanovi koji su građeni u prethodnih 18 godina.

Po jednom od zakona iz 2003. godine nelegalna gradnja je krivično delo. U odlučivanju da li ćemo da krenemo na jedan rez koji se zove podizanje krivičnih prijava protiv milion i po građana Srbije ili da nađemo način kako da rešimo ovo pitanje, mi smo se opredelili upravo za ovaj zakon.

U toku rasprave ćemo verovatno govoriti šta su sve bili razlozi zašto su ljudi gradili nelegalno. Ja ću danas reći šta je cilj ovog zakona. U javnom interesu mi želimo da zaista ozakonimo ono što se zakonom može ozakoniti. To znači, između ostalog, da smanjimo i cenu ozakonjenja, jer to jeste bio jedan od ozbiljnih problema, ali isto tako i da smanjimo administraciju i birokratiju koja jeste postojala u trenutku kada ste želeli da krenete po važećim ali i po prethodnim zakonima u proces legalizacije.

Pet zakona nam je donelo za rezultat milion i po nelegalno izgrađenih objekata, a ovaj zakon pretpostavlja sledeće: da onog trenutka kada zakon bude usvojen, za vašu informaciju, mi smo se potrudili da ovaj zakon nema podzakonska akta, da ovaj zakon stupa na snagu osam dana nakon usvajanja i da istog trenutka možemo da krenemo da sprovodimo, odnosno da realizujemo i implementramo ovaj zakon u praksi, odnosno da istog trenutka lokalne samouprave, gradovi, država, krenu u ozakonjenje.

Taksa je najniža moguća. Država neće ovim zakonom zaraditi. Država, odnosno pre svega budžeti lokalnih samouprava u odnosu na ovaj zakon i budžet Republike Srbije ostvariće prihod od 10 milijardi dinara koji će 60% biti dat lokalnim samoupravama da ulože u proces infrastrukture. Ali, država će ovim pitanjem rešiti konačno, pre svega, svojinsku evidenciju na teritoriji Srbije i omogućiti građanima, što jeste najvažniji cilj ovog zakona, da imaju svoje vlasničke papire.

Dakle, taksa se drastično smanjujem. Do 100 m2 taksa će iznositi 5.000 dinara i ona je ista da li ste gradili u Beogradu ili nekom drugom manjem ili većem gradu, do 200 m2 15.000 dinara, do 300 m2 20.000 dinara, preko 300 m2 50.000 dinara. Kada govorimo o komercijalnim objektima, kojih naravno ima, ali ne u većinskom broju, do 500 m2 250.000 dinara, do 1.000 m2 pola miliona, do 1.500 m2 milion, a preko 1.500 m2 tri miliona dinara.

Pored toga, svi oni koji su predali svoje zahteve za legalizaciju, a njih ima 750.000 hiljada, oni će onog momenta kada zakon praktično bude bio usvojen moći da krenu u proces ozakonjenja tako što će platiti samo taksu, budući da su već dali i predali dokumentaciju.

Drugi deo građana i pravnih lica koji nije predao nijedan dokument, a njih je takođe preko 750.000 dinara, po nekim našim prvim procenama, oni će pored takse koju će platiti, morati da dostave jedan izveštaj o zatečenom stanju objekta, koji radi projektni biro, odnosno inženjeri sa licencama.

Taj izveštaj je sastavni deo ovog zakona i trudili smo se da taj izveštaj sadrži najosnovnije i najvažnije podatke, koji su neophodni da bismo mogli da završimo proces ozakonjenja. Pored snimka izvedenog stanja, tu se nalazi izjava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta, jer to jesu nezakonito izgrađeni objekti, da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta, s obzirom na tu minimalnu tehničku dokumentaciju koju mi od njega tražimo.

Takođe, nakon usvajanja ovog zakona, uradiće se satelitski snimak cele teritorije Srbije i to će biti korektivni faktor za građevinsku inspekciju koja kreće i koja izlazi na teren. Sve što se bude izgradilo nakon usvajanja ovog zakona, a urađeno je bez građevinske dozvole, neće moći da bude ozakonjeno i biće rušeno.

Takođe, želim da vam naglasim tačno šta je to predmet ozakonjenja ovog zakona, pre svega, objekti izgrađeni bez građevinske dozvole, sa ili bez objekata koji su u funkciji glavnog objekta, odnosno radovi po članu 145. zakona, zatim, objekti koji su u stepenu završenosti propisani ovim zakonom, objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju, objekti koji su na popisu građevinske inspekcijske, objekti za koje nije okončan postupak upisa prava svojine po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine, objekti na kojima je upisano pravo svojine u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine, objekti koji se mogu uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti, objekti za koje vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu, izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova, plati taksu, to je ovaj izveštaj koji sam spomenula.

Šta nije predmet ozakonjenja ovog Zakona? Pre svega, objekti koji su izgrađeni na selu do 1968. godine, objekti sa privremenom građevinskom dozvolom, objekti koji se koriste bez upotrebne dozvole, objekti izgrađeni na nepovoljnom tlu, močvarnom tlu itd. od materijala koji ne obezbeđuju trajnost, na površinama javne namene, u zaštićenom prirodnom ili kulturnom dobru. Objekti izgrađeni posle satelitskog snimka nikako nisu predmet, dakle ovog ozakonjenja, objekti za koje i u postupku legalizacije doneto pravosnažno rešenje kojim se zahtev odbija, dakle ako je bilo po nekom od prethodnih zakona.

Mi smo, naravno, vezano za ovaj zakon vrlo otvoreni i spremni da, u koliko možemo, ga još poboljšamo, da to zajednički uradimo u toku današnje rasprave, kao i kroz amandmane. Podsećam još jedanput, cilj ovog zakona jeste da konačno rešimo pitanje koje nije rešeno prethodnih 18 godina.

Drugi zakon koji je ispred vas jeste Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Ovaj zakon je poslednji put menjan 2009. godine. Mnogo toga se promenilo od 2009. godine do danas i ovaj zakon treba da nam omogući da, zaista poboljšamo uslove poslovanja, odnosno da krenemo u proces reformisanja i reorganizacije samog Republičkog geodetskog zavoda, odnosno Katastra.

Ne možemo da govorimo o reformama u građevinarstvu ukoliko nemamo uređen katastar i jedna od osnova da bismo zaista uredili katastar, jesu izmene i dopune ovog zakona.

Ono što je novina, u ovim izmenama i dopunama jeste svakako vreme, što je važno za građane Srbije, koje je potrebno da bi došlo do upisa u katastar. To je u današnje vreme najmanje 60 dana. Svetska banka beleži čak i 90 dana, po ovom zakonu biće sedam dana.

Dodatno, ovaj zakon treba da se, naravno, uskladi, odnosno ovim izmenama i dopunama zakona vršimo usklađivanje i sa postojećim Zakonom o planiranju i izgradnji. Nama je u interesu da od 1. januara ove godine, kao što znate, krenemo na elektronsku građevinsku dozvolu, a da bismo to mogli da uradimo jedan od uslova jesu i izmene ovog zakona.

Nadalje potpuno pojednostavljujemo postupak. Katastar je bitna karika u lancu boljih uslova poslovanja i elektronske građevinske dozvole i svega što budemo radili u narednom periodu i, naravno, da ne govorim, svaki ovaj zakon se usklađuje sa propisima i direktivama EU.

Treći zakon koji je ispred vas jeste Zakon o radnim vremenima posade vozila u drumskom prevozu i tahografima. Ovo je nov zakon. Ovaj zakon uvodi radno vreme, pauze i odmore posade vozila, vreme upravljanje vozilima, sve uslove koji se tiču tahografskih listića i tahografskih kartica i kao vozila u koja moraju da budu ugrađeni tahografi.

Takođe, ono što je novina za ovaj zakon jeste što propisuje jednaka pravila za posadu vozila koji obavljaju međunarodni prevoz, kao i posadu za vozila koji obavljaju prevoz na teritoriji Republike Srbije. Takođe, ovim zakonom smo štitili, odnosno štitimo prava članova posade u smislu njihovog radnog vremena, pauza, odmora, dnevnog i nedeljnog, pre svega, odmora.

Naredni zakon koji je ispred vas jeste zakon o trgovačkom brodarstvu. Podsetiću vas da je poslednji put ovakav zakon, ne baš ovakav, napravljen 1977. godine. Dakle, posle 40 godina smo pred vama sa ovim zakonom.

U isto vreme, želim kao uvod da kažem da smo u toku prošle godine vrlo važna sistemska dokumenta doneli, a vezani su za vodni saobraćaj, Strategiju vodnog saobraćaja od 2015. do 2025. godine zajedno sa Akcionim planom. Izmenjena su dva sistemska zakona i ovaj zakon je vrlo značajan zato što ovaj zakon, između ostalog, uvodi licenciranje vozara. Uspostaviće se, takođe, baza i javni registar licenciranih vozara. Po prvi put, nakon 40 godina, definišu se i uvode se uslovi za pristup tržištu obavljanja delatnosti u vodnom transportu.

Ispred vas je još jedan zakon, a to je Zakon o prijavljivanju, evidentiranju zakupaca u stanovima svojini građana i zadužbina i fondacija. Poslednja evidencija o ovakvim stanovima postoji iz 1995. godine. Cilj ovog zakona jeste da prikupimo relevantne podatke i dokumenta na osnovu kojih bismo mogli da rešimo pitanje svih onih koji se nalaze u stanovima zadužbina i fondacija. Podaci koji postoje iz 1995. godine nisu dovoljni, jer nije dovoljno samo utvrditi broj lica koji ostvaruju pravo, nego pre svega utvrditi veličinu postojećih stanova.

Možemo govoriti kada budemo bili u načelnoj raspravi, u pojedinostima, vezano za ovaj zakon. Mi imamo podatke, ali oni su iz 1995. godine o tome koji je to broj stanova u vlasništvu građana, koji je broj stanova u vlasništvu zadužbina i ovaj zakon zaista treba da nam pomogne da bude baza kako bismo rešavali ova pitanja.

Zemlje oko nas su to rešavale na različite načine, ali sve su krenule kao mi što sada krećemo, a to znači u prikupljanje podataka, evidenciju i određenu bazu podataka.

Ovo su zakoni koji su ispred vas, a ispred vas su i dva sporazuma. Jedan od njih je i Sporazum sa BiH vezano za jedan vrlo važan projekat mosta Bratunac – Ljubovija i, naravno, pravljenje zajedničkog graničnog prelaza. Ministarstvo građevinarstva je pripremilo plansku dokumentaciju, kroz javni poziv imenovan je izvođač radova, počela se gradnja mosta. Mi smo ovaj sporazum dogovorili januara meseca ove godine i iskreno se nadam da ćete za ovakav sporazum, kao i za ove zakone, glasati.

Još jedanput, pozivam vas da, vezano za svaki od ovih zakona, date sva vaša mišljenja i predloge kako bi ovi zakoni bili još bolji. Iskreno se nadam, takođe, da ćete za ove zakone glasati. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih Odbora žele reč.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Srpska napredna stranka
Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, izveštavam o stavu Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Na sednici koju je održao juče razmatrao je u načelu predloge zakonskih rešenja koja se nalaze na dnevnom redu, odnosno u raspravi na plenumu danas. Dakle, kako one potpuno nove zakone, tako izmene i dopune, uključujući i dva sporazuma međudržavnog karaktera, kako sa Savetom ministara BiH, tako i onaj sa švajcarskim Federalnim savetom. Predstavnici predlagača bili su prisutni i više nego kvalitetno, detaljno obrazložili sva predložena rešenja.

Svakako najviše pažnje i samim tim najsadržajniju diskusiju članova Odbora adresirali smo ka Zakonu o ozakonjenju objekata, a zbog njegove važnosti i njegovog sadržaja. U tom smislu, zajedno su i predstavnici predlagača, ali i prisutni predstavnici Odbora, iskazali jedno zajedničko uverenje i očekivanje da će ovo rešenje predstavljati svojevrsno finalno rešenje, neki dobar konačni odgovor na izazov koji je još uvek aktuelan u ovom trenutku, izazov ozakonjenja objekata.

Dalje, da ovo pitanje ima status javnog interesa za našu Republiku i ova važnost je nedvosmisleno istaknuta u samom tekstu zakona. Takođe, da je struka konsultovana, da su njena mišljenja, njeni stavovi više nego uvaženi i da je postignuta saglasnost od strane struke za rešenja koja su predložena u ovom zakonu koji se pred nama nalazi.

Šta su istakli predstavnici predlagača? Da su predloženim rešenjem definisani minimalni uslovi u tehničkom i geodetskom smislu, kao glavni osnov za ulazak u proces ozakonjenja po kom se donosi samo jedno rešenje. Dakle, bez nekih dodatnih, naknadnih dozvola i spisak razlika u odnosu na ono zakonsko rešenje koje se bavi ovom problematikom koje, još uvek u ovom trenutku, važi nije konačan. Pored toga, nema više naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Dalje, država se odrekla i administrativne takse.

Ono što treba istaći jeste da postoji samo taksa za ozakonjenje i da je u onom momentu kada je došlo do predloga kako ona treba da glasi vođeno računa o tome kako da se napravi jasna razlika između dve glavne kategorije objekata, između porodično-stambenih objekata, na jednoj strani i stambeno-poslovnih objekata koji su namenjeni tržištu, na drugoj strani.

Ono o čemu se posebno raspravljalo jeste uključilo i pitanje iznosa koji su dovoljno dobri da budu prihvatljivi, a ja bih dodao jednu ličnu napomenu – više nego prihvatljivi za naše građane i koji glase: 5.000 dinara za porodične-stambene objekte, najmanje tretirane površine čija je površina do 100 metara kvadratnih, pa onda nakon još dve kategorije za one najveće preko 300 metara kvadratnih 50.000 dinara. Svakako predviđene vrednosti takse za stambene, poslovno-stambene objekte koji su namenjeni tržištu logično su veće.

Ova pitanja su definisana članom 33. Zakona o kome je reč i na istom mestu, ali ne manje važno, predviđeno je da se ni ove najniže takse od 5.000 dinara ne odnose na lica koja su korisnici socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom ili samohrani roditelji.

Nakon diskusije pristupilo se izjašnjavanju putem glasanja, pa obaveštavam Narodnu skupštinu da su članovi nadležnog odbora sva navedena rešenja snažno podržali. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.
...
Nova Srbija

Dragan Jovanović

Nova Srbija
Uvaženi predsedavajući, gospođo ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka je u dosta kratkom uvodnom izlaganju već rekla kakve je sve napore ministarstvo uložilo da se ovaj Predlog zakona, a pre svega govorim o Zakonu o ozakonjenju objekata nađe pred narodnim poslanicima i ovo je sve vredno svakakve hvale.

Nisam neko od poslanika ko hvali napor nekog ministarstva, ali ovaj zakon od 49 članova koji je dosta egzaktno jasan moram da priznam da ohrabruje. Ja sam neko od narodnih poslanika ko pre svega hoće, da tako kažem da ispratim nešto u pozitivnoj kritici pa treba najpre pomenuti šta je ono što je dobro u zakonu, onda da kažemo i nešto što bi pre svega putem amandmana ili određenim sugestijama moglo da se popravi.

Ono što je vredno hvale jeste da je ovaj zakon, to ste i sami pomenuli, šesti zakon po redu. U međuvremenu za šest zakona imamo milion i po tzv. nelegalnih objekata i tome jednom mora da se stane na put. Ono što moram da istaknem na samom početku mog izlaganja, kada pominjemo istorijat jeste da mi narodni poslanici koji predstavljamo ovde građane Republike Srbije bar pokušavamo kada govorimo o zakonima i kada glasamo o zakonima da kažemo da ti zakoni moraju biti i pravedni i pravični.

Juče kada smo govorili na odboru i kada smo glasali, ja sam jedan od narodnih poslanika koji je snažno podržao ovaj Zakon o ozakonjenju objekata i u tom delu sam istakao moju malu primedbu koju moram da podelim i sa narodnim poslanicima i sa vama uvažena ministarko, a to je da ste pomenuli u uvodnom izlaganju porodične objekte do 100 kvadrata. Slažem se da to mora, ali možda je to moglo da bude besplatno i da se ne plaća 5.000 dinara, ali mi je nelogično da se plaća 5.000 dinara za porodične objekte u nekoj zabiti u Srbiji, na 300 ili 500 km od Beograda i ovde u centru Beograda, odnosno na Dedinju. Iskreno moram da kažem da mi je to nelogično.

U članu 33. zakona pominjete socijalno ugrožene grupe i to je vredno pohvale, kažete da će oslobođeni plaćanja takse biti osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i korisnici socijalne pomoći. Mi to snažno podržavamo, ali sa druge strane, onda kada kažemo da ćemo nekoga ko živi na Dedinju ili nekoga ko živi ovde u centru Beograda i pravi komercijalni objekat, a to su komercijalni objekti koji su preko 1.500 kvadrata bruto površine i kažete biće tri miliona dinara taksa za te objekte. Moram da kažem ako se prosto pogleda cenovnik ti objekti tržišno vreme preko milion evra i šta je za nekog vlasnika tog objekta, tajkuna ili kako god hoćete, da plati taksu od 25.000 evra da ozakoni objekat koji mu na tržištu može doneti milion evra. To je ta pravičnost gde smatram i gde sam određene amandmane uložio da bi taj paritet trebao i mora da se promeni.

Takođe, pomenuli ste u uvodnom izlaganju da će sredstva prikupljena primenom ovog zakona se deliti na 60 nego 70% lokalnoj samoupravi, da će ako je opština na teritoriji AP Vojvodine 15% sredstva ići AP, 15% lokalnoj samoupravi. Mogu da se složim sa tim paritetom, možda je mogao biti i 80 ili 90% da ide u budžete lokalnih samouprava, jer će lokalne samouprave raditi 99% praktičnih stvari u primeni ovog zakona.

Zbog građana Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos i kojima je ovaj zakon izuzetno bitan, moramo da napomenemo da kada dođu u lokalnu samoupravu za osam ili devet dana, kada ovaj zakon bude u primeni, šta oni treba da urade? Najpre svi građani treba da znaju da u stvari ne moraju da rade ništa. To je interesantna stvar i to svi trebaju da znaju. Znači, oni koji su podneli do, ne znam, kraja prvog meseca 2014. godine zahtev za legalizaciju po starom zakonu i oni koji nisu, neko će iz lokalne samouprave, iz odeljenja za urbanizam da kucne na njihova vrata i da im kaže – gospodo draga, vi morate da uradite to i to. Šta je to što mora da se uradi?

Interesantne stvari, moram da vas zamolim. Vi ste u Predlogu zakona dali da građevinski inspektori na osnovu snimaka iz satelita, odnosno snimaka iz vazduha, jednostavno moraju u roku od 12 meseci popisati, odnosno imati evidenciju svih nelegalnih objekata na teritoriji jedne lokalne samouprave. Malo pre smo pomenuli cifru od milion i po objekata na nivou čitave Srbije, moram da vam kažem da podatak koji sam juče izneo na Odboru za infrastrukturu, da trenutno 42 lokalne samouprave u Srbiji nemaju građevinske inspektore, 42 tačno na jučerašnji dan, podaci Stalne konferencije gradova i opština. To je prvi podatak.

Drugi podatak, ovo je isto podatak preko Stalne konferencije gradova i opština, u Srbiji imamo negde oko 300 građevinskih inspektora koji su u lokalnim samoupravama. Vi ćete dobiti podatak uvažene kolege poslanici da jedan građevinski inspektor treba da rešava 5.000 nelegalnih objekata ako ih ima milion i po, a verovatno ih ima i više od milion i po ukupno u Srbiji.

Sada, pitam bilo koga od vas da li biste vi da ste građevinski inspektor u jednoj lokalnoj samoupravi mogli za godinu dana da popišete 5.000 objekata i da uradite sve ono što ovaj zakon nalaže? To je ogroman posao.

Ja sam amandmanom predložio da to bude do 18 meseci i smatram da je to korektno. Za 18 meseci ovaj posao će biti težak da se uradi, ali uz napor i ostalih u upravi, moram da podsetim da mi imamo na žalost još uvek na snazi Uredbu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i da imamo veliki broj lokalnih samouprava koje muku muče i sa kadrovima i sa ljudstvom, a ovaj zakon treba na brz način primeniti.

Kada smo pomenuli rad građevinskih inspektora, ono što takođe treba da se pomene u ovom zakonu su rokovi koje ovaj zakon nalaže, da jedan građanin koji ima kuću koja je nelegalizovana, koja se vidi na satelitskom snimku, a to je vrlo bitno da se kaže građanima Republike Srbije, da će već bukvalno sutra ili prekosutra na sajtu Ministarstva infrastrukture moći da vide te snimke za celu teritoriju Republike Srbije i moći će da se uvere kako to izgleda i da li se njihov objekat nalazi na tim snimcima. Ako se objekat nalazi a oni ga nisu prijavili za legalizaciju i kada ih građevinski inspektor poseti ili neko iz lokalne samouprave za mesec, dva, tri, pet, deset a oni se narodski da kažem prave ludi, ne reaguju, krajnja konsekvenca za te ljude će biti da će, koliko sam shvatio sa jedne strane imati porez na imovinu veći do četiri puta u odnosu redovne poreske stope u toj lokalnoj samoupravi i toj zoni.

Sa druge strane ono što je takođe važno, donosiće se rešenja o rušenju objekta, ali ta rešenja će biti pravosnažna tek po okončanju sudskog, odnosno upravnog spora. Ono što je takođe važno i što je novina u odnosu na prethodne zakone jeste da će svi vlasnici nelegalnih objekata koji budu želeli da se priključe na infrastrukturu bilo da je u pitanju struja, voda moći će to da rade dok je objekat u postupku legalizacije.

Ono što moram da pitam jeste član koji je predvideo kaznene odredbe, član 41. kaže – sa novčanom kaznom od milion i po do tri miliona dinara kazniće se za privredni prestup javno preduzeće, odnosno javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice koje po prijemu akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje na isključeni, ne isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture za koji je privremeno uključen. Ovo vas pitam iz prostog razloga gospođo ministre, jer mislim da ovaj član i ove velike kaznene odredbe, a to je do tri miliona da se kazni javno komunalno preduzeće koje po nalogu upravo opštinske uprave koja sprovodi zakon priključi sada jedan objekat i ako je potrebno vreme.

Ovde ste dali vrlo kratke vremenske okvire da se objekat onda isključi, doći ćemo u problem da ćemo trebati kao opštinske uprave da kažnjavamo naša komunalna i javna preduzeća čiji smo mi osnivači i da to budu drakonske kazne. Zbog toga smatram da bi ova kaznena odredba trebala da bude značajno manja.

Ukazao sam na još par stvari u ovom zakonu koje bi mogle da budu malo drugačije, a to se pre svega tiče člana 8. Zašto je ovaj član 8. bitan? Taj član 8. bitan je jer pominje spratnost, to je vrlo bitno, znači spratnost objekata na kojima se vrši legalizacija u lokalnim samoupravama.

Sada ono što hoću posebno da istaknem to je da ovaj Predlog zakona o ozakonjenju nelegalnih objekata daje mogućnost da jedan objekat koji ima tri sprata, četiri sprata, zavisno od nivoa urbanističkih projekata koju spratnost daju za određenu zonu, dozvoljavaju u izuzetnom slučaju još dve etaže. To smatram da je previše. Mi smo to juče ukazali i još neke kolege na odboru i smatram da je jedna etaža maksimum koji možemo da radimo.

Zašto to? Mi imamo po Srbiji stara istorijska jezgra, ja sam kao primer i doneo moju opštinu iz koje dolazim Topolu, koja ima urbanistički projekat još iz Kraljevine Jugoslavije 1933. godine, i gde smo mi kao lokalna samouprava podneli krivične prijave protiv ljudi koji su nadzidali. Imali su dozvole za dva sprata, a onda su dobili dozvolu da rade dva nivoa, i onda su radili tri, četiri ili više nivoa i potpuno skrnave jednu kulturno-istorijsku celinu. Da bi se tome stalo na put, ja smatram da je jedna etaža sasvim dovoljna.

Još jedna stvar koju bih vas zamolio, vi ste u uvodnom izlaganju rekli da ovaj zakon ne podrazumeva podzakonska akta, odnosno da kažemo jasno definisanje primene zakona, što je pohvalno, ali smatram da bismo jednu stvar, i to smo takođe juče razgovarali na Odboru za infrastrukturu, trebalo da pomenemo. Pošto smo već izašli u susret i investitorima izašli smo u susreti i ljudima koji imaju nelegalne objekte, mislim da i oni na određeni način treba da izađu u susret lokalnim sredinama u kojima žive, a to je da bi eventualno, ministarstvo moglo jednim podzakonskim aktom da definiše, odnosno ili da da ovlašćenje lokalnim samoupravama da definišu onda na koji način će moći da se to naselje uredi.

Ja sam kao predsednik opštine pokušao 2005. godine da donesem odluku na lokalnom skupštini na koji način treba u mojoj sredini u Topoli da izgledaju fasade kuća, objekata, zgrada i nažalost, neko je se žalio Ustavnom sudu. Ustavni sud je tu odluku poništio i rekao nam u obrazloženju da to samo može da propiše tada Ministarstvo građevine. Zato vas molim, možda je ovo sada prilika, da učinimo, ako smo već omogućili ljudima da za vrlo male novce ili male pare mogu da legalizuju svoj objekte, da ipak te objekte urede na jedan adekvatan način, da ih srede, da ne napravimo sada jedno ruglo po gradovima i opštinama u Srbiji, da sada možemo da ostavimo da svako ko god hoće da zida, i na kakav god hoće način. Zato vas molim da prosto ovu moju primedbu uvažite.

Ono što hoću još da kažem, pre svega zbog građana Srbije, a tu ideju, odnosno taj predlog i zakon apsolutno podržavam, to je za objekte koji se nalaze na područjima kao što su putni pojasevi, to je interesantna stvar, kao što su zaštićena područja, to je takođe bitno. Imamo po Srbiji veliki broj objekata koji se nalaze, pre svega, u putnom pojasu što državnih, što opštinskih puteva. Znači, da bi se mogao jedan objekat ozakoniti potrebna je saglasnost upravljača tih puteva. Da li će dobiti ili neće, to je sada druga stvar.

Ono što je takođe važno, mi imamo u Šumadiji i Oplenac, imamo nažalost jedan broj objekata koji su nelegalno sagrađeni na samom Oplencu i te saglasnosti koje će se dobijati od tih, da kažem, kulturno-istorijskih celina, zadužbina, to je nešto što će se posebno rešavati.

Smatram da je tu sam zakon veoma jasan. Uvek će neko moći da kaže i sa primedbe da li je to rađeno za nekog ili nije rađeno, ja ne bih ulazio u to. Prosto, mislim da treba ostaviti mogućnost, osim gde su klizišta, osim gde su posebni linijski infrastrukturni objekti, da ne može objekat ako se nalazi na trasi gasa, ili na trasi koja podrazumeva vodovodnu mrežu, da bude ozakonjen. Sve ostalo treba dati mogućnost.

Ono što još hoću sa još par rečenica da se osvrnem, to je na Zakon o katastru. Kada su ovde na dnevnom redu parlamenta bili pre svega zakoni o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, tada sam ministru privrede, gospodinu Sertiću rekao da Srbija će krenuti napred kada mi budemo ovde u Skupštini rešili pitanje legalizacije i kada budemo rešili pitanje Zakona o zemljišnom premeru i katastru.

Katastar nažalost je veliki problem svih lokalnih samouprava i zato mi je drago što sam čuo juče na odboru od direktora RGZ da će napokon i katastar krenuti u jednu modernizaciju. Primena ovog zakona i njihova efikasnost i uspešnost će se meriti upravo time koliko će katastar biti efikasan i drago mi je da je i Svetska banka prepoznala te napore koje vrši i ministarstvo i RGZ, da će to podržati sa kreditnim sredstvima i da ćemo već, nadam se, za godinu dana i pre, sami ste pomenuli da je plan da od 1. januara imamo elektronske građevinske dozvole, znači, da i pre imamo jedan moderan katastra, jedan katastar u kome neće svaki dan građani ići i psovati kako se tamo radi, već jedan katastar gde će moći za vrlo kratko vreme da završe sve svoje potrebe.

Zahvaljujem vas se i nadam se da ćemo imati prilike da pre svega u danu kada bude rasprava i u pojedinostima još ove pojedinosti, kako ja, tako i moje kolege koje su podnele amandmane, oko toga raspravljamo i debatujemo i nadam se da će ministarstvo imati razumevanja za naše predloge. Hvala vam.