Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.

Ako bih još dva minuta.

Nažalost, ne može.

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Izvolite, gospodine Petrić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Predlog zakona o trgovačkom brodarstvu, prava je šteta što se za ovako obimnu kodifikaciju za koju je godinama unazad postojala realna potreba ostavilo tako malo vremena da se odradi. Prava je šteta što je Srbija, zbog potrebe da se zakon što pre donese, propustila priliku da donese jedan zaista kvalitetan, besprekoran i primenljiv zakon, i to najpre koji bi trebao biti usaglašen sa samim sobom, a onda i sa svim propisima kojima je ova primena obuhvaćena.
Država je okruženje, ako mislimo na bivše članice Jugoslavije koje su se našle pred istim izazovom, shvatajući o kakvom se poslu radi, nisu se usudile da se uhvate u koštac sa ovim problemom, već su usvajanjem neophodnih propisa rešavale to na jednostavniji način. Pored svih napora koji su očigledno učinjeni u usaglašavanju sadašnjeg teksta, Predlog zakona i dalje je ostao prepun nejasnoća, nedoumica, suprotnosti, pogrešno i nedovoljno definisanih pojmova, pogrešnih prevoda, čak i pogrešno unetih i nedovoljno shvaćenih evropskih propisa koje je Srbija u obavezi da unese u svoje zakonodavstvo, što će se vrlo brzo pokazati kroz primenu u praksi.
Ta nedoslednost i neusklađenost vidi se iz samog naziva Zakona o trgovačkom brodarstvu, a u Predlogu zakona se brodari i brodarstvo ne pominju ni jednom.
U suštini mogli bi da stavimo amandmane na većinu članova zakona uz manje ili veće primedbe, ali je pitanje šta bismo tada dobili, jer bi ovakav Predlog zakona najverovatnije trebalo povući iz procedure, uraditi ga iznova uz konstantno učešće predstavnika privrede.
U Zakonu o potraživanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o izgradnji međudržavnog mosta preko reke Drine sa pratećim putnim objektima na lokaciji Ljubovija-Bratunac smo primetili da nisu definisani iznosi troškova za treću budžetsku godinu, iako je to navedeno tim sporazumom, da nije uopšte utvrđena odgovornost nadležnih organa ugovarača u postupku izrade tehničke dokumentacije, pribavljanje saglasnosti uvoza, izvoza, opreme i materijala, da nisu utvrđeni rokovi početka završetka radova i najbitnije nije urađeno, a to je definisanje obaveza Republike BiH po osnovu finansiranja, jer je neuobičajeno i neprihvatljivo da sve troškove snosi samo jedna ugovorna strana, a to je u ovom slučaju Republika Srbija.
U Predlogu zakona o ozakonjenju objekata, Srpska narodna partija kao glavnu primedbu vidi tzv. taksu za ozakonjenje koja je u formi poreza istovetna za sve gradske i opštinske uprave. Takvim načinom smatramo da se uskraćuje mogućnost finansiranja budžeta gradskih i lokalnih uprava, pa postavljamo pitanje – da li se taksa za ozakonjenje plaća na ukupnu neto površinu objekta ili samo na razliku nelegalnih kvadrata i kako definisati plaćanje prema predloženom cenovniku? Nacrt zakona nijednim članom ne precizira i ne razlikuje stambene objekte sa legalnom kvadraturom od objekata koji su nelegalni u potpunosti. Kako očekujemo da opština izgradi infrastrukturu ako nema sredstava te naknade? Zašto država dobija deo sredstava u iznosu od čak 30%, ako nije ništa uložila u komunalno opremanje? Šta je sa zajedničkim prostorima u objektima za koje se ne zna ko je investitor, ukoliko vlasnici stanova plaćaju taksu za ozakonjenje? Ko plaća naknadu za ozakonjenje tih prostora? U taj deo ulaze i hodnici, stepeništa i podrumske prostorije. Ukoliko je investitor pravno lice koje je otišlo u stečaj, fizičko lice koje je preminulo, sa kim onda treba sklopiti ugovor?
Želim da skrenem pažnju i da broj zaposlenih u opštinama ne prati broj zahteva za gradnju i ozakonjenje ili za popis nelegalnih objekata. Treba omogućiti lokalnim samoupravama sa povećanim obimom zahteva da prime nove radnike, kako bi se ti rokovi ispoštovali.
Predlog zakona u ovakvom obliku smatramo da stavlja u nepovoljan položaj opštine i investitore. U Novom Sadu, na Kopaoniku, Zlatiboru zemljište je veoma vredno i ulaže se u infrastrukturu. Kako sada stavljamo opštine i gradove koji više ulažu u infrastrukturu gde je urađena sva potrebna mreža i one koji to ne rade? Cena takse u svakom slučaju je ista u svim tim situacijama i smatramo da tu duboko zadiremo u samoovlašćenja lokalnih samouprava.

Zahvaljujem, gospodine Petriću.

Poštovani narodni poslanici, meni je, kao jednom od predsedavajućih, zadovoljstvo kada u ovakvoj konstruktivnoj raspravi ne moramo da reagujemo i da bi doprineo današnjoj konstruktivnoj demokratskoj raspravi, želeo bi da povučem opomene koje sam juče izrekao narodnom poslaniku gospodinu Živkoviću i narodnom poslaniku gospodinu Đurišiću. Molio bih da zabeleži služba da sam povukao dve opomene gospodinu Živkoviću i opomenu gospodinu Živkoviću.

Nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, kao poslednji prijavljeni diskutant. Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se gospodine Bečiću.
Zahvaljujem vam se i zato što će Administrativni odbor kojim predsedavam ovom vašom odlukom i povlačenjem kazni imati manje posla, ali se nadam da Narodna skupština neće biti više poprište ružnih reči i takvih tema, već zaista mesto konstruktivne rasprave i sučeljavanja različitih politika, različitih činjenica i dolazaka do rešenja, a ne poprište nekih ružnih reči koje smo ne mali broj puta ovde mogli da čujemo.
Gospođo Mihajlović, uvaženi gosti iz Ministarstva saobraćaja, Republičkog geodetskog zavoda, dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se za ovu sednicu setio sam se jednog dešavanja iz 2010. godine i to u jeku, ne samo primene jednog od tako uspešnih Zakona o legalizaciji, već i jedne kampanje koja je vođena kako bi se nelegalni objekti zapravo preveli u legalne.
Jedan moj stariji sugrađanin koji je čestito i pošteno odradio svoj radni vek, sagradio je kuću u okolini Vrnjačke Banje, na obodu Vrnjačke Banje, uradio je sve što je taj zakon propisivao da bi legalizovao svoju kuću. Predao je papire u jedinicu lokalne samouprave, napravili su obračun i po tom obračunu je on morao da plati 7.000 evra za legalizaciju kuće. On je rekao – nemam. Naravno, kao i većina građana Republike Srbije. Sa tim odgovorom je otišao i u banku. Tamo gde imaju. U banci su mu rekli nema problema, možete da dobijete 7.000 evra kredita, ali za tih 7.000 evra kredita moraćete da date hipoteku na kuću koja je legalizovana. I samo za jedan čin, samo za legalizaciju kuće koju je čestito pošteno gradio i pravio je morao da da celu kuću da bi mogao da legalizuje.
Svi ti prethodni uspešni zakoni o legalizaciji nisu prihvatili jednu dimenziju, jednu činjenicu, a to je kako ljudi u Srbiji žive, koliko novca imaju i da li imaju toliko novca da izvrše legalizaciju. Pred ovom Vladom Republike Srbije su bile dve mogućnosti, da se ne bavimo ovom temom, da stavimo glavu u pesak, da budemo zadovoljni zato što je prošle godine legalizovano 1.850 objekata. Tim ritmom i na taj način da bi se legalizovalo ovih gotovo milion i 500 hiljada nelegalnih objekata trebalo bi nam nekih 810 godina, 810 godina na ovaj način kao što je to rađeno do sada. I tada bi nas optužili gospođo Mihajlović, da vršimo politizaciju i tada bi nas isti ljudi optužili i rekli – pa, da vi to radite zato što dozvoljavate nekim vašim ili potencijalno vašim da grade i rade i nemate Zakon o legalizaciji ili ne primenjujete neke tamo zakone, i tada bi nas optužili za politizaciju svega.
Isti oni koji su nas sada optužili za politizaciju zato što želimo da se bavimo time. Zato što želimo da stavimo tačku na jedan višedecenijski slučaj i na milion i 500 hiljada nelegalnih objekata. Zato što želimo da ljudi u Srbiji dobiju veću vrednost za svoje nekretnine. Zato što želimo da podignemo građevinsku industriju. Zato što želimo da oživimo tržište nekretnina. Zato što želimo da ljudi u Srbiji ono što su gradili i zidali, u šta su ulagali da raspolažu time na pravi i pravičan način.
Pažljivo sam slušao današnja izlaganja svih narodnih poslanica i narodnih poslanika i zadovoljan sam jednim tonom koji je vladao u Narodnoj skupštini. Nije tako čest. Nažalost. Žao mi je što prisustvo u sali narodnih poslanika ne oslikava zainteresovanost javnosti, zainteresovanost ljudi u Srbiji za ovu temu i tu prihvatam i svoju odgovornost i odgovornost moje poslaničke grupe, iako je najbrojnija i procentualno je najviše narodnih poslanika SNS u sali, ali prihvatam i svoju odgovornost.
Nekoliko stvari koje su mi zaista zaparale uši, jedna od tih, a probaću da u narednih nekoliko minuta opovrgnem sve ono što je danas izneto, a predstavljeno kao ključni razlozi zbog čega Zakon o ozakonjenju navodno nije dobar.
Jedan od razloga je što smo navodno godinu dana najavljivali donošenje ovog zakona. Zamislite strašan greh zato što smo ljudima u Srbiji poručili da želimo i da se bavimo ovom temom. Pa, ovo je tema o koju su obile zube mnoge dosadašnje Vlade Republike Srbije. Pa, zar mislite da je nešto moglo da se uradi preko kolena? Zar mislite da je nešto moglo da se uradi tek onako odokativno? Pa, doživelo bi sudbinu i ovih prethodnih šest zakona. Pa, naravno da smo se dugo bavili time. Naravno, da smo morali da uradimo i Nacrt zakona, da je na osnovu tog nacrta zakona urađena jedna obimna javna rasprava u kojoj je učestvovalo nekoliko hiljada učesnika u svim većim gradovima u Republici Srbiji, i sada su nas optužili gospođo Mihajlović, zašto smo uključili javnost? Zašto nešto nismo radili tajno? Isti oni koji nam kažu, a da li je ovaj zakon prošao javnu raspravu. E, sad kad je prošao javnu raspravu onda nam sada šalju poruke, pa, znate morali ste to da radite tajno, da ne bi ovo možda bila politizacija.
Morate da se dogovorite jednom, hoćete li da se uradi po PS, po pravilu, da prođe javnu raspravu, da budu uključeni ljudi koji su zainteresovani za ovu temu i za ovu oblast ili hoćete da se nešto radi tajno? Mi ne želimo da se radi bilo šta ne transparentno, ne želimo da radimo bilo šta daleko od očiju javnosti. Zbog toga je ovaj proces trajao godinu dana. Zbog toga što smo želeli zakon koji će biti primenljiv, koji će staviti tačku na postupak i na tako dugo i stalno najavljivan kraj postupka legalizacije.
Druga stvar i jedna rečenica koju mogu samo da definišem kao bežanje od odgovornosti. Kada su rekli, znate za tih godinu dana za koliko ste najavili da ćete uraditi Zakon o legalizaciji masovno je krenulo da se gradi po Srbiji, masovno se gradi. Onda isti ti ljudi pre podne izađu za govornicu i kažu – naša građevinska industrija je u teškom stanju, ništa se ne radi, a onda bežeći od svoje odgovornosti zato što su dozvolili da se napravi 1.500.000 objekata, kažu – evo masovno se gradi u zadnjih godinu dana. Može li građevinska industrija biti u istom trenutku i u krizi i da se masovno gradi? Po meni, po logici, ne može, osim ako hoće neko da pobegne od svoje lične odgovornosti zašto je dozvolio da ovoliki broj nelegalnih objekata se pojavi u Republici Srbiji.
Takođe, jedna od stvari koja po meni, po mojoj logici zaista nema nikakve veze, a to je, neke kolege su rekle da je ovo koruptivan zakon. Kako? Gde vi tu vidite mrvu mogućnosti za korupciju? Mrva mogućnosti za korupciju, da li je to što će se kuća, porodična kuća do 100 metara kvadratnih legalizovati za 5.000 dinara? Što ćete moći kuću između 100 i 200 kvadrata da legalizujete za 15.000 dinara? To što će oni koji su imali više mogućnosti, gradili veće objekte legalizovati za 30.000 ili 40.000 dinara, gde vi vidite tu mogućnost korupcije?
Ja je vidim na drugoj strani, ne u ovom zakonu, nego u onome što se dešavalo u Srbiji proteklih 20, 25 godina, možda i više, a to je korupcija prilikom gradnje objekata. Da inspektor građevinski koji bi trebao da zaustavi gradnju onda kada je ona najjeftinija, onda kada se iskopaju stope temelja, okrene glavu na drugu stranu.
Onda kada se izliva prva ploča je na odmoru, a kada se postavljaju rogovi krova je bolestan, a tada je gotovo. Tada je objekat izgrađen, tada su neki ljudi uložili novac i tada je gotovo. Gotovo je sa njegovim poslom, osim što može samo da evidentira još jedan nelegalno izgrađeni objekat. E to je, poštovane koleginice i kolege, mesto korupcije, a nije mesto korupcije želja Vlade Aleksandra Vučića i SNS da oživimo građevinsku industriju, da stavimo tačku na postupak legalizacije, da oživimo trgovinu nekretninama, da ljudi u Srbiji dobiju veću vrednost svojih objekata, onoga što su gradili i zidali.
Kažu, takođe kao jednu od važnih zamerki, zakon nije pravičan, jer, zaboga, time će kuća na Dedinju vredeti više od kuće u Surdulici. Pa, ona i sada više vredi. Pa, blok koji je ugrađen na Dedinju više vredi od bloka koji je ugrađen u Surdulici, u ovom trenutku. I, ono što je poprilično iritantno, to kao zamerku ovog zakona daju narodni poslanici koji baš žive na Dedinju. To nijedan poslanik iz Surdulice, Vrnjačke Banje, Subotice, Valjeva, nije rekao, nego baš oni koji žive na Dedinju, baš oni koji su vlasnici nekretnina na Dedinju. Kažu – pa, znate, to će dobiti veću vrednost.
Kažu - ovaj zakon nije pravičan, zato što će neki ljudi koji su radili legalno i regularno biti kažnjeni. Matematika je poprilično egzaktna stvar, pa sam nešto više od sedam miliona stanovnika Srbije podelio sa četiri, podelio sa četiri koliko je brojčano prosečna porodica u Srbiji, i onda sam došao do broja milion i 700 hiljada, odnosno milion i 800 hiljada porodica.
Kada imate sa jedne strane milion i 800 hiljada porodica, a sa druge strane milion i 500 hiljada objekata nelegalnih, pa to gotovo svaka porodica ima neki nelegalan objekat u Srbiji. I, prema kome je onda to nepravično? Prema kome, ako je gotovo svako u Srbiji na neki način vezan, da li ima deo kuće ili kuću ili nešto što je radio u nekom trenutku, a nema građevinsku dozvolu za to? Nema nepravičnosti u tome. Nepravičnost je u onom trenutku kada ti ljudi nisu mogli da trguju svojim nekretninama, kada nisu mogli da možda uzmu kredit, kada nisu mogli da prepišu tu nekretninu. Nepravičnost je bila i zbog toga što država nije mogla da ima prihode na te nekretnine, u smislu poreza, a to je jedno od osnovnih funkcija svake države. E, u tome je ležala nepravičnost. Tu nepravičnost mi želimo da ispravimo ovim zakonom.
Mislim da u budućnosti ključ leži u… Ja nemam nikakvu sumnju da se ovaj zakon neće primeniti, znam da će se primeniti, jer ste, gospođo Mihajlović, pokazali i po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kako je to moguće da se sa 200 i nešto dana, koliko je bilo potrebno za dobijanje građevinske dozvole, da svedete taj rok na 28 dana, jer ste uspeli zajedno sa vašim saradnicama u Ministarstvu i zajedno sa ostatkom Vlade doprinesete da na „Duing biznis listi“ napredujemo 32 mesta. Znate, to nije rekao Zoran Babić, ili Katarina Rakić, ili Aleksandar Martinović, to su ipak rekli ljudi koji su veoma vešti i obazrivi u tim procenama, ali mi želimo da idemo dalje.
Ja se pridružujem onom obećanju, a siguran sam i vi, gospođo Mihajlović, da je u budućnosti mesto Srbije u prvih 30-40 na „Duing biznis listi“. I, kao što ste uspeli da Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dovedete da se građevinska dozvola u Srbiji dobija za 28 dana, tako sam siguran da ćete ovaj postupak legalizacije, koji je oročen na godinu dana, koji mora da bude brz, u koji će se uključiti sve lokalne samouprave, doprineti da se proces legalizacije dovede do kraja, da ljudi u Srbiji mogu da dobiju dodatnu vrednost na svoje objekte, da se postupak legalizacije uradi u interesu građana, a ne u interesu lokalnih samouprava ili države. Ne primarno interesi svih, jer nekako do sada čini mi se da je ta kvačka svih dosadašnjih zakona, taj kamen spoticanja svih dosadašnjih zakona bio baš zato što se njihova primena kompletno, odnosno iznosi za legalizaciju su davani jedinicama lokalne samouprave da oni kažu koliko i kako je to. Onda su jedinice lokalne samouprave, naravno, uvek želele više, stavljale cene koje su nerealne. Onda opet dolazimo do početka mog današnjeg izlaganja, do mog komšije iz Vrnjačke Banje koji je dosadašnjih zakonima morao da plati 7000 evra ili da uzme hipoteku, odnosno hipotekarni kredit na tu istu nekretninu i vrteli smo se u tom začaranom krugu i imali smo zakone koji su u stvari bili „perpetum mobile“.
Srpska napredna stranka će, naravno, u Danu za glasanje, onda kada budemo i raspravlja i u pojedinostima, a i mi smo predali neke amandmane, ja sam vam zahvalan na komunikaciji koju smo imali da bi te amandmane i predali, SNS će u punom kapacitetu glasati za ovaj Zakon o zakonjenju, ali i za sve ostale zakone iz ovog seta zakona. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.

Pošto na listima poslanički grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, mi se nismo razumeli u mnogim stvarima o kojima smo danas govorili. Ovo je prilika samo da još jednom naglasim nekoliko stvari koje smo danas mi iz DS govorili tokom ove rasprave.
Pre svega, naravno da mora da se reši problem bespravne gradnje. Takođe, mi se slažemo i sa ovim zakonom u delu u kome on daje najpovoljniji položaj upravo onim građanima koji imaju kuće i stanove od 60 do 100 kvadrata u kojima žive sa svojim porodicama i slažemo se da pod najpovoljnijim uslovima oni treba da dobiju ozakonjenje svojih bespravno podignutih objekata. Znamo da njih ima 85%, ali govorimo o ovih drugih 15 ili 20% koji čine negde oko 300.000 bespravno podignutih objekata. Mislim da otprilike govorimo o tome broju onih koji ne spadaju u ovu kategoriju.
Što se njih tiče, ovaj zakon je nepravičan. Ovaj zakon će biti nepravičan iz sledećih razloga. Ovaj zakon izjednačava onog jednog vlasnika bespravno podignutog objekta koji ima jedan bespravni objekat sa onim koji ima pet ili šest bespravno podignutih objekata. Izvinjavam se, onaj koji ima jednu kuću u kojoj stanuje treba pod najpovoljnijim uslovima da dobije i po najmanjoj taksi da plati ozakonjenje. Ali, ako neko ima pet ili šest takvih objekata, nema nikakvog razloga da plaća ovako niske takse za ozakonjenje.
Druga stvar, govorili smo pre podne o tome da nije pravično da neko plaća ozakonjenje u gradovima u kojima će ozakonjenjem ta nekretnina jako mnogo vredeti, više nego što će…
(Zoran Babić, s mesta: Ona vredi i sada.)
Ne vredi sada zato što ne može da se proda, kolega Babiću.
Ono što je važno da razumemo je sledeće. Kada neko u Beogradu ima bespravno podignuti objekat i sada za 5000 može da dobije ozakonjenje, on će time dobiti u svoj džep kada proda taj bespravno podignuti objekat, sada ozakonjenj, mnogo više para nego što će za istu taksu to dobiti neko u Svrljigu, u Trsteniku ili bilo gde druge. Dakle, morala je da se pravi neka razlika između one koristi koju dobijaju građani ozakonjenjem.
Ali, glavna stvar o kojoj smo mi govorili danas pre podne je sledeća, da je napravljena velika razlika i nejednakost između onih investitora koji su zidali i gradili sa dozvolama, koji su platili taksu za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, koja negde recimo u Beogradu za npr. objekat od 500 ili 1000 kvadrata iznosi negde oko 100.000 evra, a danas će sa ozakonjenjem oni koji su izgradili bespravno objekat od 1000 kvadrata, za četiri i po hiljade ili pet hiljada evra dobiti ozakonjenje tog objekta. To je velika nepravda i to ne stvara poverenje u pravnu državu.
Druga stvar o kojoj smo govorili, to je da nema uslova da ovaj zakon bude primenjen. Nema uslova da bude primenjen zbog toga što je sav teret na lokalnoj samoupravi i zbog toga što lokalna samouprava nema kapacitet. Govorili smo o tome da imate gradove u kojima ima, recimo 20.000 zahteva za legalizaciju, da se očekuje da bude u procesu ozakonjenja još desetak hiljada, dala sam, čini mi se, primer Kragujevca, a da ima tri građevinska inspektora. Nemoguće je da oni završe taj posao, bez obzira na sve komisije koje se paralelno s njima mogu formirati.
Treća stvar o kojoj smo govorili, ponovo sada podvlačimo, ovaj zakon ima jako mnogo koruptivnih elemenata, jako mnogo koruptivnih elemenata. On je u velikom broju odredbi prilagođavan interesima i potrebama pojedinaca ili pojedinim poslovnim grupacijama koje će, dakle, ovim zakonom, ozakonjenjem bespravno podignutih objekata steći ogromna bogatstva i znatno uvećati svoje imovine.
Govorili smo o nekim konkretnim odredbama, ja ih sada neću ponavljati, ali je činjenica npr. da je samo razlika između takse koja se ima platiti za bespravno podignuti objekat od 1.500 kvadrata, tu govorimo, naravno, o stambenim objektima i objektima koji su građeni za tržište, to nisu ovi ljudi koji imaju male stambene objekte u kojima stanuju. Ti koji su bespravno gradili objekat do 1.500 kvadrata će platiti taksu od negde oko milion dinara, odnosno to je negde oko 8.000 evra u grubo.
Ako za jedan kvadrat bude to prekoračeno i bude, recimo, 1.501 kvadratni metar, taksa će iznositi 25.000 evra. Ja vam govorim sada o sledećem, nije mi žao što će oni platiti 25.000 evra, nego je ta razlika između 1.500 kvadrata i 1.501 toliko mala da će ona pružati ogromne mogućnosti za koruptivne radnje kada se bude procenjivalo kolika je kvadratura određenog objekta. O tome se radi. Znači, jako mnogo ima prostora za diskreciona odlučivanja i diskreciono delovanje ograna koji će učestvovati u ovom postupku ozakonjenja i mi se plašimo da će to dovesti do vrlo loših rešenja.
Smatramo, još jednom da ponovim, da je dobar deo ovog zakona, onaj koji predviđa ozakonjenje bespravno podignutih objekata za najveći broj građana koji svojom krivicom ili bez svoje krivice jesu gradili objekte za svoje stanovanje, ali u ovom drugom segmentu koji daje ogromna prava i ogromna bogatstva investitorima, onima koji su gradili za tržište, ovaj zakon je zaista i sa pravne i sa moralne tačke gledišta neprihvatljiv. Mi zato ne možemo glasati za ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite, gospođo Mihajlović.

Na samom kraju prvo želim da se zahvalim svim poslanicima i poslanicama na jednoj vrlo konstruktivnoj raspravi, ali i da poručim građanima Srbije da zakon o ozakonjenju o kojem smo danas raspravljali u načelu, a u četvrtak ćemo raspravljati u pojedinostima i iskreno se nadam da će parlament usvojiti ovaj predlog zakona, dakle, ovim zakonom mi rešavamo pitanje milion i po nelegalno izgrađenih objekata.
Veoma mi je žao, pretpostavljam i većini građana Srbije, što smo došli uopšte u situaciju da treba da imamo takav problem sa milion i po nelegalno izgrađenih objekata i što smo došli u situaciju da su nas neke prethodne vlade, čiji poslanici danas sede ovde u parlamentu a predstavljaju opoziciju, dovele u situaciju da milion i po nelegalno izgrađenih objekata postoji u Srbiji, da građani u većini slučajeva nisu mogli da dođu do svojih građevinskih dozvola jer je to nekome odgovaralo da ne daju i ne izdaju građevinske dozvole i sasvim sigurno je bilo jako puno korupcije upravo u tom sistemu u kojem su se dozvole čekale i po nekoliko godina, u kojem nije bilo planova, u kojem su pašnjaci prebacivani u građevinsko zemljište itd.
Ali, mi smo danas ovde sa predlogom zakona koji je napravila ova Vlada koju pre svega vodi SNS, želeći i mislimo da možemo da rešimo problem i da pomognemo građanima Srbije, dakle, svima, da postanu vlasnici svojih objekata, svojih stanova, porodičnih kuća, da na osnovu toga mogu takođe da uđu i na tržište nekretnina, ali da budu registrovani, da možda sutra upravo sa tim svojim stanovima školuju svoju decu, a da sa druge strane, kao država, uvedemo red i da konačno više nikada ne bude ni jedan jedini metar kvadratni koji je napravljen bez građevinske dozvole.
Uspeli smo sa građevinskim dozvolama, uspeli smo sa tim da građevinske dozvole dajemo za manje od mesec dana, uspećemo i da od 1. januara imamo elektronske građevinske dozvole, sve zemlje u okruženju ih već imaju. Žao mi je što to prethodne vlade nisu uradile u prethodnom periodu, ali mi smo uradili i uradićemo. Tako ćemo isto uspeti da ozakonimo sve što može po zakonu da se zaista ozakoni i da građani imaju pre svega zadovoljenje sopstvenog interesa.
Iskreno se nadam da će i rasprava u pojedinostima biti jednako konstruktivna i, ukoliko treba, da ćemo ovaj zakon još više poboljšati za dobrobit pre svega građana Srbije. Hvala vam.