Zahvaljujem gospođo Aleksić.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković.

Izvolite gospodine Miletić.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade i ministarko saobraćaja i građevine, gospođo Mihajlović sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o Predlogu zakona o ozakonjenju objekata, jer mislim da je ovaj predlog zakona jedan do sada najbolji. Imali smo od 1997. godine do današnjeg dana, imali smo pet predloga zakona koji su hteli da zaustave nelegalnu gradnju, da zaustave bespravne objekte, ali nije se uspelo. Rezultat je bio sledeći, na osnovu evidencije, imamo sada 710.000 objekata koji su u postupku legalizacije, a po procenama imamo preko 1,5 miliona objekata koji su ne legalizovani.
Ja dolazim iz opštine gde, po nekim evidencijama koje ja znam, imamo 700 objekata koji su u postupku legalizacije i preko 1.200 objekata koji trebaju ući u postupak legalizacije koji uopšte nisu evidentirani.
Predlog zakona je stvarno dobar, postupak je dobar i mislim da ću ja, kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasati za ovaj Predlog zakona.
Daje se veća mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima, našim ljudima iz malih opština kao što je moja opština, gde je zemljište izgubilo svoju vrednost, gde su zgrade izgubile svoju vrednost i gde je po prethodnom zakonu vrednost, da bi smo došli do legalizacije objekta bila mnogo veća nego sam taj objekat.
Zbog toga podržavam sve ovo, zato što ste po Predlogu zakona dali mogućnost da sada do 100 m2 bude 5.000 dinara, od 100 do 200 bude 15.000 dinara i to je stvarno dobra cena za sve one koji žele da legalizuju svoj objekat. S druge strane i za one postojane objekte mogu se legalizovati gde imaju tu mogućnost, isto je za njih mnogo bolja cena.
Što se tiče procedure, procedura je veoma lepa i veoma dobra. Donošenje ovog zakona za narednih godinu dana, kao što smo rekli u zakonu, građevinska inspekcija mora obići celokupnu teritoriju opštine, sve objekte mora evidentirati i dati nadležnom organu koji će raditi dalji nastavak da se uđe u postupak legalizacije.
Još jedom, podržavam ovaj zakon jer mislim da će zakon omogućiti da se pune budžeti i lokalnih samouprava na prvom mestu, zato što ste vi ova sredstva koja ćemo sada dobiti, to je blizu 10 milijardi po nekim predračunima i proračunima, a od toga 70% ide na lokalne samouprave koje moraju uložiti taj novac u infrastrukturu, jer je za to potrebno da se uradi, a s druge strane, ovo su neka sredstva koja će imati mogućnost da obezbede bolje funkcionisanje lokalnih samouprava.
Još jednom ću podržati ovaj zakon i kao čovek i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke i kao srpski domaćin.
Iskoristio bih priliku da svim našim srpskim domaćinima koji danas i koji juče slave Sv. Đorđu, da čestitam slavu, da svima poželim da imaju puno zdravlja i sreće i da nova 2016. godina bude rodna i blagorodna kako na njivi tako i u kući.

Zahvaljujem gospodine Miletiću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Problem bespravne gradnje ne potiče ni od prethodne vlasti, one iz devedesetih u kojoj su učestvovali ljudi koji su u sadašnjoj vlasti, niti potiče iz perioda posle 2000. godine, to je stari problem. To je problem koji je verovatno nastao neposredno nakon intabulacije koja je izvršena tamo krajem 60-ih godina prošlog veka kada je država Srbija ozakonila tadašnju nelegalnu gradnju jednim aktom.
Tako da, mislim da nema potrebe da ovaj zakon bude deo ideoloških i stranačkih prepucavanja. Ovo je veliki problem. Milion ili milion i po bespravnih objekata je nešto što je veliki problem u pravnom smislu, finansijskom smislu u smislu života, tako da to mora da se reši.
Ovaj zakon je neophodan i uz ogradu da smo imali samo tri dana da se upoznamo sa detaljima ovog zakona, u osnovi on ide u dobrom smeru, to je zakon koji želi da na jedan jednostavan način reši jedan veliki problem. Ta namera je jako dobra, ja se nadam da smo uspeli da pronađemo neke mane koje su u ovom zakonu i kroz 12 amandmana smo želeli da pomognemo da ovaj zakon bude bolji i da se donese tako da bude sprovodiv i to bi bilo jako dobro.
Slažem se da to treba da bude poseban zakon jer ovo je jedna posebna situacija i treba je rešiti na ovakav način. Ono što su naše intervencije, pre svega, to je u članu 5. Naravno treba brisati ove vikendice u zagradi, jer ne vidim da je to suština zbog čega se donosi ovaj zakon, a mi smo našim amandmanima i tražili i brisanje stavova dva i tri u članu 5. kojim se omogućava da se po nekom specijalnom postupku zaštite od rušenja objekti koji su izgrađeni na zemljištu koje je, recimo, klizište i stav tri koji dozvoljava opstanak objekata koji su u zaštićenim zonama ako javno preduzeće ili institucija koja štiti tu zonu, da saglasnost.
To su dve velike rupe za eventualne loše namere nekoga ko to može da sprovede, ako ta dva stava ostaju. Ako budu izbrisani, apsolutno nema nikakve šanse da se radi bilo kakva nezakonita, koruptivna ili ne znam kakva druga aktivnost.
Druga važna stvar koju smo kolega Pavićević i ja svojim amandmanima, znači ovo je prvi i poslednji je onaj o kome ću sada da kažem nekoliko reči i suštinski je važan, a to je šta ćemo sa ljudima koji su legalno gradili, koji su vlasnici legalnih objekata, objekata koji su legalno izgrađeni i u kojima žive? Mislim da oni treba da dobiju neku satisfakciju i zato smo dali predlog da se doda novi član 46 a. kojim se definiše da u narednih 15 godina ljudi koji imaju legalne objekte, budu oslobođeni 50% poreza na nepokretnosti. To znači da ona rešenja, onaj iznos koji plaćaju sad u narednih 15 godina bi bio upola manji.
To bi bila nešto malo manja sredstva za lokalne samouprave koje su korisnici poreza na nekretnine, ali će legalizacijom, ozakonjenjem ovih milion i nešto objekata sigurno lokalne samouprave dobiti neke nove prihode, tako da tu neće doći do nekog velikog disbalansa u njihovim budžetima.
Dakle, zakon je potreban. Ponavljam, nadam se da je bilo dovoljno, u ovom kratkom roku smo videli dovoljno mana koje ne zadiru pretežno u suštinu zakona i uvereni smo da će prihvatanjem ovih naših amandmana zakon biti bolji i tom slučaju bićemo spremni, naravno, da za njega glasamo, jer to jeste jedno rešenje koje bi unelo i viši nivo pravne stabilnosti u ovoj državi i mogućnost prometa nekretnina koji je sada praktično za tih milion i nešto objekata skoro nemoguć, a time se stvaraju mnogi drugi uslovi koji će doneti korist i vlasnicima ovih objekata, ali i svima drugima.
Konačno, još jedna rečenica, neophodno je doneti i bolji Zakon o planiranju i gradnji. Mi smo ga poslali u proceduru. Nismo dobili čak ni neformalan odgovor od nadležnog ministarstva, a neophodno je da bespravna gradnja ovim zakonom i novim Zakonom o planiranju i gradnji bude proterana iz Srbije za vijek i vjekova. Hvala.

Zahvaljuje, gospodine Živkoviću.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, ja ću prvo nešto reći o Zakonu o trgovačkom brodarstvu, koji se meni posebno dopao zbog načina pisanja i zbog toga što su termini upotrebljeni iz našeg lepog srpskog jezika. Uverenje, potvrde, dozvole, znači, nema licenci, sertifikata itd. Ti su izrazi išli u korist upotrebe srpskog jezika i nama je to veoma značajno, jer ova Skupština treba da neguje srpski jezik, kao što sve skupštine nekih drugih država treba da neguju svoje matične jezike. Nije problem znati tuđi jezik, ali uvek treba znati i svoj jezik i njega negovati i čuvati, bez obzira koliko jezika neko govori.
Taj zakon je posle 1977. godine jedan od kompletnijih zakona. Ja sam podneo neke amandmane, verujem da će biti usvojeni. Mislim da je dobar i da ne treba trošiti vreme.
Da pređem na Zakon o katastru. Naravno da ću glasati za njega. Nama seljacima, katastar nam je neka najgora stvar. Tamo kada mi dođemo, gotovo da očekuju da kleknemo i da legnemo. Nadamo se da će se praksa i katastar promeniti i da se neće očekivati da na tim šalterima budemo toliko ponizni, a nekad i poniženi. Verujem da će i katastar vremenom postati bolji.
Što se tiče ozakonjenja objekata, ja tu imam mali problem, zato što, barem kod mene, na stotine seljaka su dobili krivične prijave zbog zidanja šupa. Šta će biti kada usvojimo ovaj zakon? Hoće li oni i dalje biti krivično odgovorni za zidanje šupa? Već su im krivične prijave podneli preko inspektora lokalne samouprave, koje su zbog, često čak i zbog bunara, i zato je pitanje i sela kako izvršiti legalizaciju bunara? Da li se legalizacijom objekta automatski legalizuje i bunar? Da li njega posebno treba ucrtati, zato što nemamo mi svi na selu vodu, zato što bunari iziskuju neke druge propise itd, zbog korišćenja vode, tako da je mnogima na selu to zanimljivo?
Oni koji su seljacima pisali za šupe krivične prijave, ovo je fotografija iz sedmog meseca iz Inđije u centru 2007. godine, početak radova.
(Narodni poslanik Marijan Rističević pokazuje fotografiju.)
Poslovno stambeni objekat, preko 30 hiljada kvadrata, bez ikakve građevinske dozvole. Da bi formirali parcelu i to izgradili, malo im je smetao komšija, pa su i njega živog zatrpali do pojasa. Pošto sam ja bio predsednik Skupštine, ja sam postavio to pitanje, pa sam ubrzo razrešen u Upravi vodovoda. Na sreću, komšiju sam otkopao na vreme. Ostale su mu zarobljene samo patike.
Dakle, oni koji su seljacima pisali te krivične prijave, očigledno nisu bili predmet krivičnih prijava, odnosno krivične prijave koje sam ja podneo pronađene su nedavno u Somboru, ni u Beogradu, ni u Sremskoj Mitrovici, već su pronađene u Somboru, najverovatnije da se po njima ne bi postupalo, ili je neko u Somboru imao neki razlog da izvrši uvid u taj predmet.
Znači, neko ko je izgradio objekte od 30 hiljada kvadratnih metara, poslovno-stambene, uz sve povlastice koje je Direkcija za izgradnju opštine dala, je podneo krivične prijave seljacima za zidanje kotobanja, šupa itd. Zato je moje pitanje opravdano – šta će se desiti sa njima koji su bili progonjeni, a koje su progonili ovi koji su, gle čuda, u tom poslovno-stambenom objektu, evo ovde, formirali penthaus od 250 kvadrata.
Danas tamo živi bivši predsednik opštine, koji je to bio 2007. godine, Goran Ješić, koji je posle bio potpredsednik vojvođanske Vlade, pokrajinske Vlade i koji boravi u penthausu koji se vodi fiktivno na nekoj firmi od 230 kvadrata, što meni ukazuje na golemu korupciju, da neko ko je pisao seljacima krivične prijave za zidanje šupa, kotobanja, pratećih objekata itd, je dozvolio da se u centru, a i tužilac je bio veoma aktivan učesnik, da se takav objekat izgradi u centru sasvim nekažnjeno, da se jedni progone, a da se drugi nagrade. Dokle ćemo progoniti milione, a nagrađivati milionere? To je moje pitanje u vezi ovog zakona. Naravno da ću ja glasati za njega zbog 1,5 miliona objekata, a među njima, naravno, ima i ovakvih.
Kada legalizujemo 1,5 miliona objekata, faliće nam ljudi, 500 hiljada kuća je prazno, uglavnom na selu, prosečna starost 59 godina. Zato je moje pitanje – hoćemo li, a to je kolega Jovanović govorio, dati neke povlastice stanovnicima sela, kako to neki zovu seljanima, ili ovi gradski upotrebljavaju i „ljakse“ izraz, šatrovački, da li ćemo njima učiniti neke popuste, s obzirom da u prethodnom periodu dok je vladala stranka bivšeg režima toga nije bilo? S obzirom da su većinom samodoprinosom seljaci pravili i vodovode, telefone, puteve, ulice itd, mislim da su zaslužili da imaju određene povlastice.
Posebno me interesuju pomoćni objekti, šta će biti sa njima, koja će biti tarifa u ozakonjenju, šta će biti ubuduće? Što se mene lično tiče, ja bih predložio vašem ministarstvu da za te pomoćne objekte, posebno za staje zbog razvoja stočarstva, jer smo pali na 0,3% grla krupne stoke po hektaru, a evropski prosek je jedan, ne da dajemo džabe, već čak i da im platimo te takse, da bi se oni bavili tim poslom i da bi na poljoprivredno zemljište dobili što veći proizvod.
Dakle, ja ću podržati sve te zakone, ali mislim da silazimo sa puta koji je vodio nikuda i prelazimo na put koji vodi nekuda, da bi stigli negde. Zato ću da glasam, da bi ovo bio deo reformi, ali ipak postavljam pitanje seoskog stanovništva, zato što nam je tamo stanje više nego urgentno. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima gospođa ministar.

Samo da odgovorim vezano za pomoćne objekte. Puno je pitanja na tu temu. Pomoćni objekti mogu da se ozakonjuju, ozakonićemo ih ili kao posebne ili uz glavni objekat, a taksa je pet hiljada dinara.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, uvažena gospođo Mihajlović, poštovane gošće i poštovani gosti iz ministarstva, zaista se odavno nije desilo da povodom rasprave o nekim predlozima zakona u jednom danu imamo ovoliko gošći i gostiju iz ministarstva. Dobro došli u Narodnu skupštinu, poštovane dame i gospodo, koji ste ovde saradnici i saradnice gospođe Mihajlović.
Gospođo Mihajlović, vi ste jutros rekli jednu stvar, ja sam sedeo ovde, slušao, onda odštampao stenogram da proverim da li sam ja to dobro čuo. Vi ste ovako rekli: „Nadam se da će današnja rasprava da bude konstruktivna, da ćemo kao i uvek jedni drugima da pomognemo da zakoni budu još bolji“. Veoma mi je važno, poštovana gospodo, da proverimo ono što smo čuli i da citiramo ono što je tuđa reč ili tuđe rečenice, gospođo Mihajlović, za razliku od nekih kolega i u vašoj Vladi, kojima se vi ponosite, a koji kada koriste tuđe reči i rečenice to ne stavljaju pod znakove navoda.
Budući da ste to rekli, gospođo Mihajlović, evo mi predlažemo, jeste otvoreni sada za diskusiju, druge predloge da drugostepeni postupak u polju, pod a) osnivanja i obnove katastra nepokretnosti i pod b) osnivanje, održavanja katastra vodova, ostane u nadležnosti Ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, a ne kao što ste vi predložili, gospođo Mihajlović, da u postupcima u drugom stepenu rešava Republički geodetski zavod.
Imamo dva argumenta za ovaj naš predlog. Evo ja bih voleo da vi to saslušate, da se možda organizuje jedna rasprava u vašem timu i da nam kažete, možda i ne danas, ali u četvrtak, da li to prihvatate. Argumenta, gospođo Mihajlović. U pravnoj i upravno-pravnoj praksi drugostepeni organ je uvek u drugom po hijerarhiji višem organu od organa u čije ime se odlučivalo u prvom stepenu. To je argument a).
Argument b), gospođo Mihajlović, Republički geodetski zavod sada u prvom stepenu ima, koliko mi znamo oko 250.000 nerešenih predmeta. Zatim, nadležno ministarstvo sada ima oko 45.000 predmeta, nerešenih predmeta, u drugom stepenu. Šta će da se desi, poštovana gospodo, kada sada zatrpamo Republički geodetski zavod iz opozivanja argumenta a). Čini mi se da mi imamo dobru argumentaciju za naš predlog. Bilo bi mi veoma drago da čujem vaš stav.
Druga stvar, poštovana gospodo, kada govorimo o ozakonjenju objekata, nije skoro bilo narodnog poslanika ili narodne poslanice ovde koji se nije pozvao ili pozvala, evo gospođa Aleksić iz Srpske napredne stranke, na veliko načelo pravde i pravičnosti, a to načelo pravde i pravičnosti, kada se tiče ozakonjenja objekata, svi smo jasno usmeravali ka onim ljudima koji su legalno gradili na osnovu građevinske dozvole, ali usput nismo dodali jednu zapetu nakon tog pozivanja na pravdu i pravičnost i predložili - šta sad sa jednom nepravdom koju svi osećamo u odnosu na te ljude?
Gospođo Mihajlović, gospodin Živković je već rekao, imamo jedan predlog. Verujem da nikome ne može da bude jednostavno i lako da postupi u ovoj stvari u odnosu na ovaj osećaj velike nepravde. Evo ja vas sada pitam – šta bi falilo da se prihvati naš amandman četvrti po redu na ovaj Predlog zakona, koji bi glasio – član 46a u kojem bi pisalo sledeće, poštovana gospodo, vlasnici objekata koji su gradili objekte u skladu sa građevinskom dozvolom izdatom od nadležnog organa i koji su za te objekte dobili upotrebnu dozvolu, zapeta, biće oslobođeni plaćanja 50% poreza na imovinu u narednih 15 godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ja pitam sve narodne poslanike i narodne poslanice, pošto sam ovde jednom ukoren od jedne narodne poslanice Srpske napredne stranke što ne koristim malo više ovaj rodnosenzitivniji jezik, da li je ovo pravedan predlog?
Gospođo Mihajlović, da li je ovo pristup koji obezbeđuje da pravda bude zadovoljena, budući da nema nijedne osobe ovde koja nije primetila da ćemo učiniti jednu nepravdu, ako na neki način ne reagujemo na ovo stanje? Evo načina, poštovana gospodo, evo konkretnog predloga kako da se reši. Gospođo Mihajlović, ako ne prihvatate, molim vas da najpreciznije kažete zašto ne prihvatate, a ja verujem da je naša argumentacija toliko dobra da ćete prihvatiti, poštovana gospođo Mihajlović. Hvala.