Zahvaljujem.
Nastaviću. Ono što sam ja predložio, a očekivao sam da će Skupština prihvatiti, naročito poslanici iz Niša, jer imamo, podsetiću poslanike iz Niša, imamo jednoglasnu odluku Skupštine grada i to mislim da je u dva navrata glasano, i pozicije i opozicije, da Niš treba da ima javni servis.
Za divno čudo, samo mi koji smo iz Niša iz opozicije glasamo za ovaj predlog, a narodni poslanici koji su u skupštinskoj većini sa teritorije grada Niša ne glasaju za ovaj predlog, iako imaju obavezu stranačku, gradsku, ljudsku, skupštinsku, kako god hoćete da je nazovemo, da glasaju i podrže ovaj predlog. Ne razumem kako se to promeni način razmišljanja kada se pređe Bubanj potok. U Nišu ste svi za to da postoji regionalni javni servis, kako pređete Bubanj potok, vama se promeni način razmišljanja i niko od vas ne glasa.
Ja vas pozivam i zamolio bih režiju da pokaže građanima Niša ko glasa za ovaj predlog, jer ste dobili obavezu kada ste postali predstavnici građana Niša, da glasate, ko glasa za ovaj predlog, a ko ne glasa za ovaj predlog.
Završiću, da objasnim kako bi bilo finansiranje, jer je bilo reči da nema izvora finansiranja da bi postojao regionalni javni servis, da ima dva televizijska i tri radio programa i da bude finansiran na isti način kao što se finansira RTV, tj. da 30% ide za finansiranje RTS, a 70% da se koristi za finansiranje radio-televizije uža Srbija, tj. tog regionalnog radio-TV programa. Oni kažu – ne može. Pa, kako ne može? Kako može da se finansira u Vojvodini, a ne može ispod Save i Dunava? Šta to nije u redu? Izgleda da građani Srbije ispod Save i Dunava su dobri samo kada treba nešto da plate, a onda kada treba da imaju korist i benefite, e to ne može.
Pomislio sam da će problem biti rešen možda na drugačiji način, jer sam računao hajde, ne žele da prihvate predlog poslanika iz opozicije nego da imaju svoj predlog, jer na ovoj sednici ćemo pričati o izmeni Zakona o javnom medijskom servisu, ali izmena ide u tom pravcu da će verovatno taksa biti niža od 500 dinara, a ostatak će biti finansiran iz budžeta. Podsetiću građane Srbije, i taj budžet mi punimo, ne pune ga Nemci, tako da su to opet naše pare i opet će pare građana Srbije ispod Save i Dunava finansirati Javni medijski servis RTS i RTV, a mi ispod Save i Dunava nećemo imati tu privilegiju da možemo da znamo šta je ono bitno za život svake lokalne zajednice. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 149 od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo po ko zna koji put predlažem predlog izmene zakona, popularno nazvan zakon o Beogradu na vodi. Predlažem iz dva razloga. Prvi razlog što je to duboko protivustavan zakon, bar tako kažu pravnici sa kojima sam razgovarao, a drugi zbog načina finansiranja celog projekta. Da objasnim i da ponovim građanima koji nisu u toku o čemu se radi.
Protivustavan je zato što ovaj zakon dozvoljava eksproprijaciju privatne svojine na delu teritorije jedne beogradske opštine, i to ne za ono za šta se obično vrši eksproprijacija. Eksproprijacija po Zakonu o eksproprijaciji se vrši ako je u pitanju objekat opšte namene, škola, bolnica, vrtić, saobraćajnica, trasa dalekovoda. To znači za sve ono za šta postoji opšti interes i opšte dobro stoji nakon te eksproprijacije, tj. otkupa, slagao se, ne slagao vlasnik sa tim otkupom.
U ovom slučaju država i Grad Beograd imaju pravo da na teritoriji Savskog platoa, to je deo jedne beogradske opštine uz reku Savu, izvrši otkup privatne imovine, ali ne da bi se zidali objekti opšte namene, nego da bi se dalo nekom investitoru i to bez tendera, bez licitacije da zida stambeno poslovni objekat, i da taj objekat proda i da deli profit sa državom. To je jedno.
Drugo, da bi uopšte investitor mogao to da radi, treba izmestiti železničku stanicu, treba izmestiti prugu, treba u taj deo opštine dovesti vodu, struju, kanalizaciju, treba napraviti pristupne saobraćajnice, i to se neće raditi iz sredstava Grada Beograda, već će se raditi iz sredstava Republičkog budžeta. Ja sam protiv toga.
Predlažem da glasamo i da usvojimo ovaj predlog, kako bismo izmenili nepravdu prema republičkom budžetu i građanima Srbije, jer svi kažemo da želimo da pokrenemo proizvodnju, da nam trebaju nova radna mesta i dajmo da taj novac, a u pitanju je više stotina miliona evra, usmerimo ka privrednim aktivnostima, a ne ka izgradnji stambeno-poslovnog bloka. To je sada u pitanju 300 jednosobnih, dvosobnih i trosobnih stanova. Ne znam kako dve zgrade sa po 150 stanova može da pokrene privredu. U mom gradu zidaju zgrade, ne tako kao u Beogradu, nema narod para, ali ne vidim da tu nešto pokreće desetine hiljada ljudi. S tih 100, 200 ili 300 miliona evra ćemo mnogo više radnih mesta pokrenuti, nego zidajući dve stambeno-poslovne zgrade u Beogradu.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 154 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakon o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ova skupštinska većina na predlog Ministarstva finansija, podsetiću vas, tada je bio ministar gospodin Krstić, bivši ministar finansija ove Skupštinske većine, je 1. avgusta 2014. godine donela Odluku i sa pozicije doprinosa, i to doprinosa za zdravstveno osiguranje, skinula 2% da bi prebacila na penziono i time rasteretila republički budžet za nekih 300 miliona evra, koliko je prebačeno sa jedne na drugu poziciju, kako bi budžet manje dotirao penzije, jer nema dovoljno para za isplatu penzija. To je pravdano time da u RFZO postoji višak para, da je korisnije da to se prebaci na poziciju penzija.
Kako to izgleda u realnosti? Ja ću vam sad u minut i po pročitati. Znači, smanjenjem doprinosa za zdravstveno osiguranje za 2% budžet Fonda je projektovan na 215,7 milijardi, iako je pre toga, dok je budžet bio 12,3%, bilo 236 milijardi. To je 20,3 milijardi manje, nego što je bilo u 2014. godini, dok nismo promenili zakon. Smanjenjem stope doprinosa na 10,3%, prihoda od doprinosa na zarade zaposlenih koji je bio 165,9 milijardi smanjen je na u 2015. godini na 123 milijarde, a time je budžet Fonda smanjen za 40,6 milijardi dinara.
Dalje, sredstva Fonda koje je trebalo da dobije iz republičkog budžeta na ime davanja republičkom budžetu, na osnovu člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to je finansiranje preko milion i 300 hiljada građana Srbije preko republičkog budžeta, a to su nezaposleni, oni koji su na birou, socijala. Znači, za njih je Republika dužna da uplaćuje doprinose kako bi imali zdravstveno osiguranje. Umesto 12,3 milijarde Republika je projektovala, pročitaću vam, 530 miliona dinara, što je četiri evra po osiguraniku.
Da sve ne bi izgledalo ovako i u 2016. godini, apelujem na vas da vratite 2% Republičkom fondu doprinosa, jer bez tih para funkcija fonda se dovodi u pitanje, pitanje kako će funkcionisati srpsko zdravstvo u 2016. godini. U pitanju je 300 miliona evra, enormne pare za srpsko zdravstvo. Prava i obaveze su ista, a budžet je smanjen za preko 35 milijardi dinara.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 od ukupno prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o policiji.
Izvolite, poslaniče.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege, Predlog ovog zakona ne dolazi ni od jedne političke stranke. Ovaj Predlog zakona dolazi od hrabrih žena koje su pretrpele nasilje, od hrabrih žena iz Autonomnog ženskog centra koje su vam mesecima, svima nama, slale pisma da podržimo žene koje su pretrpele nasilje. Slale su vam preko sajta otvorenog parlamenta, takođe, anketu da podržite Istanbulsku konvenciju koju je država Srbija potpisala, a koja se protivi nasilju nad ženama. Ovaj predlog dolazi od žena koje su pretrpele nasilje.
Ove hrabre žene traže da država Srbija napravi pomak u zaštiti njihovih prava, da nasilnika izmesti iz svog porodičnog doma, da zaštiti žrtvu i da praksa, koja u Srbiji postoji, da žena koja pretrpi nasilje mora da beži i da se krije u sigurnoj kući, meni nikada nije bilo jasno favorizovanje tolikih sigurnih kuća, a da nasilnika ostavimo u domu, a da žena koja je pretrpela nasilje mora da beži, da se krije, da ostavi decu, da ostavi svoj porodični dom i da se krije u sigurnoj kući.
Ove hrabre žene iz Autonomnog ženskog centra traže da država jasno uputi poruku nasilniku – ako digneš ruku na ženu, država staje u zaštitu te žene, da privremeno izmešta tog nasilnika na 15 dana iz njegovog doma, da 15 dana policija štiti ženu i njen porodični dom, da zabranjuje kontakt sa ženom, kada je naneo nasilje nad tom ženom, da žena ima pravo i mogućnosti da na miru razmisli da li će pokrenuti tužbu protiv svoga muža ili verenika, da razmisli da li će pokrenuti brakorazvodnu parnicu protiv takve osobe koja je digla ruku na nju, a ne ovako u strahu da beži u modricama, sa krvnim podlivima, da beži i da se krije od njega u sigurnoj kući, a da nasilnik sedi kući i gleda televizor.
Drage moje koleginice poslanice, dragi građani Srbije, kada nasilnik jednom digne ruku na ženu, on će to činiti i ponovo i drugi i treći put.
Hajmo sada hrabro da kažemo nasilnicima - dosta, hajmo sada da spomenemo 33 žene koje su od početka ove godine izgubile život u porodičnom nasilju, hajde da kažemo da smo kao tužilaštvo u 2014. godini pokrenuli više od 3.500 prijavljenih slučajeva nasilja žena u porodici, da je 1.680 slučajeva obrađeno od strane tužilaštva i da su pokrenute tužbe.
Kao lekar vam kažem mnogo je veći broj žena koje pretrpe ovo nasilje, mnogo je veći broj tih žena koje trpe i ćute. Dajte da kao parlament pružimo podršku i da nasilnika izmestimo iz doma…

Vreme.
Zahvaljujem, kolega.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Šutanovac predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u kojima se dogodilo prisluškivanje, objavljivanje transkripta razgovora između Lidije Udovički, „Kontinental vind Srbije“ i Bojana Pajtića, predsednika Pokrajinske Vlade i Demokratske stranke, s obzirom na činjenicu, navodnom pokušaju korupcije učinjen od strane direktora Javnog preduzeća „EMS“, Nikole Petrovića.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Prolaze već meseci uvažene kolege i koleginice, kako nažalost ne dobijao nikakav zvaničan sudski epilog jedne od najvećih afera koja je potresala Srbiju, a to je nezakonito tajno slušanje predsednika Pokrajinske vlade i predstavnika DS, gospodina Bojana Pajtića.
Koliko je ovo ozbiljna tema govori u prilog i to da je sam predsednik Republike Tomislav Nikolić u više navrata uputio vapaj javnosti kada već službe ne mogu da ga zaštite sa željom da se konačno sazna ko nezakonito, tajno sluša građane Srbije i visoke funkcionere državne u Srbiji.
Govorim o tome zato što je ovo nažalost, mislim, peti ili šesti put da predlažemo formiranje Anketnog odbora u Skupštine iz jednog jedinog razloga – do dana današnjeg, izuzev medijske satanizacije predsednika DS, gospodina Bojana Pajtića, nismo imali priliku da vidimo nikakav epilog u državnim organima. Podsećam, imali smo priliku da pre samo sedam dana čujemo da se u Srbiji izvodi državni udar i to se završilo samo, isključivo i jedino na naslovnim stranama režimskih tabloida koji su veličali taj državni udar.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova je stvar izuzetno ozbiljna. Ova stvar je kap u moru problema, kap koja upravo preliva čašu. Zbog čega? Zato što je država ugrožena, zato što u zemlji u kojoj se govori o državnom udaru, u zemlji u kojoj predsednik Republike govori da ga neko tajno sluša, u zemlji koja transkript razgovora predsednika Pokrajinske Vlade i gospođe Udovički izađe u javnost, niko do sada u ovih nekoliko meseci nije krenuo postupak, niti se zainteresovao ko to radi.
Čuli smo u istom danu da policija ne sluša nikoga tajno, nezakonito. Čuli smo da to ne radi ni BIA, ali ljudi ko to radi? Neko evidentno radi. Naše službe koje su plaćene da štite telekomunikacije između narodnih poslanika i visokih državnih funkcionera očigledno ne žele tačno da se utvrdi ko to radi.
Naša želja je da ukoliko državni organi, koji su plaćeni i zaduženi da rade ovaj posao, taj posao ne žele, ne umeju, ne mogu da urade, imaju politički pritisak da ga ne rade, da se upravo ta stvar spusti u parlament i da se ovde u najvišem zakonodavnom telu napravi Anketni odbor koji će konačno doći do potpune istine i zaštititi naše državne funkcionere, uključujući i predsednika Republike i predsednika Vlade.
Sve drugo smatramo potrebom da se ova stvar politizuje. Naša želja nije da se ova stvar politizuje. Naprotiv, naša želja je da isključivo i jedino građani Srbije saznaju šta je istina. Ne tvrdimo da tajno sluša ni BIA, MUP, već da vidimo ko to radi.

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 151 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
Izvolite.