Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvek rado i sa osmehom na licu slušam izlaganje svog uvaženog prethodnika dr Veselinovića.
Jedva čekam da uđem u suštinu svakog od 70 amandmana, budite uvereni da hoćemo i ja i tim iz Ministarstva pravde i Sektora za normativne poslove. I, dalje sam srećan što on i svega jedan dan nakon otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja u pristupanju EU, dakle, u pristupanju Srbije EU tvrdi da je upravo ova Vlada jedina kojoj je to pošlo za rukom, najneefikasinija Vlada u istoriji Srbije, i ako je to potvrda neefikasnosti ja nam takve neefikasnosti želim još više i svakog dana mnogostruko više.
Da li je neki, izvinite me, dakle, samo ću citirati tuđe reči, ne svoje, - da li je neki zakon krpež ili krpa, kako rekoste? Zakon donosi Narodna skupština u kojoj sede izabrani predstavnici građana Srbije. A ako je nešto krpež ili krpa onda to znači da je doneto bušno i pocepano, a oni koji danas to spočitavaju nama su bili deo vladajuće većine koja je donela takav zakon.
Dakle, Zakon o javnom beležništvu niti je donela ova vladajuća većina, ni vladajuća većina iz perioda 2012-2014. godina, donela ga je ona koja je bila na vlasti od 2008-2014. godine, a meni se nekako čini da je dr Veselinović bio jedan od bitnih činilaca te vladajuće većine.
Da li je taj zakon primenjiv ili neprimenjiv, to pokazuje praksa. I najbolji zakon kada se donese ne može da predvidi sve one situacije u svakodnevnom životu, pa i najuređenije države na svetu imaju period u kome mere prolazno vreme nekom zakonu i intervenišu u njemu, najčešće upravo u tim delovima koje zakonopisac nije mogao da predvidi.
Kada je reč o ovom pretposlednjem o čemu je govoreno, a to je Zakon o sudskim taksama. Opet pitam, a koja je to bila vladajuća većina na vlasti kada su ukinute de fakto sudske taksene marke. Da li je to možda bila vladajuća većina SNS? Ja sam deo te vladajuće većine i odmah da vam kažem – nije bila.
Ko je pravio posao bankama, pa na račun od 30 dinara naplaćuje 57 ili 60 dinara proviziju? Da li je to uradila ova vladajuća većina? Biće da nekoga pamćenje slabije služi. Ne, a upravo ova vladajuća većina ima priliku da usvoji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, za početak da ponovo vratimo sudske taksene marke, ja sam vam čak i doneo da biste shvatili da to nije samo mrtvo slovo na papiru, ovde ću pokazati jednu od verzija kako će te marke da izgledaju, one će biti rađene u apoenima kao i gotov novac od deset dinara do pet hiljade dinara. Evo, jedna ili dve uvećane verzije.
Dakle, ovo je samo idejno rešenje. Na ovakav način će građani biti lišeni upravo tog nameta, evo ovde izgleda najviše, gde će svaka imati svoj serijski broj, svoju numeraciju. Gde će svaki od kolega advokata, kojih znam da ima i među narodnim poslanicima moći da kada odlazi na zakazano ročište, da kupi jedan broj ovih taksenih marki. Da kada traži kopiju zapisnika ne silazi na šalter, da odlazi u poštu ili u banku da uplaćuje taksu, da čeka u redu, da mu u međuvremenu počne drugi pretres ili rasprava, pa da onda kasni tamo, pa da onda najčešće i ne dobije zapisnik ili nekada dobije zapisnik, a ne plati taksu na to.
Mi smo radeći analizu, evo upravo je rađena jedna analiza na primeru Privrednog suda u Novom Sadu, gradu iz koga je i dr Veselinović dolazi, koja je pokazala da se ne postajanjem ažurnog i dobrog sistema naplate samo taksi na kopije zapisnika, godišnje izgubi između sedam i osam kompleta najsavremenijeg računara za rad u našim kancelarijskim uslovima sa štampačem. To je za nas mnogo.
A da ne bude da ja prebacujem gospodinu Veselinoviću, i ono što jeste i što nije, a što on zna često drugima da prebacuje, sudske taksene marke nažalost, dame i gospodo narodni poslanici, prestale su da se koristi u vreme hiper inflacije zato što su bile obezvređene kao i novac. Kada je došlo do stabilizacije kursa dinara, kada je inflacija opala, onda je nekome odgovaralo da poslovne banke koje su preuzele platni promet od službe za obračun i plaćanja, zarađuju na ovakvim stvarima. Nije sporno koji danas hoće da plaća u banci može to da radi i dalje.
Ako sam dobro ja vas razumeo, vi ste otprilike rekli, zašto ne sve takse plaćati u taksenim markama. Mi smo proširili taj opseg, bilo je ranije do hiljadu dinara, mi kažemo do pet hiljade dinara. Mislim da je to za početak dobro. Hajde, da vidimo za početak kako će to da ide. A onda kao što je koleginica dala dobru primedbu da se potrudimo da već negde 2017. godine, 2018. godine da imamo mogućnost da preko mobilnog telefona platimo taksu, da imamo mogućnost da platimo i platnom karticom. Samo znate šta nam je tu problem? Sve što bi podrazumevalo ostavljanje novca u sudu, dakle, plaćanje u sudu, podrazumeva zapošljavanje ljudi koji se bave platnim prometom, od onoga koji novac prima, do onoga ko je kontrolor.
Ovo je dobar prvi kora, ali ja opet pitam, ko to nije hteo da vrati upotrebu sudskih taksenih marki iako su one sve vreme postojale. Znači, sve vreme u zakonu postojale, jednostavno ovo se nije radilo. Na ovaj način mi dolazimo u priliku, koliko god to zvučalo neverovatno, ali stranke i advokati koji ih zastupaju, na neki način da nas kreditiraju, jer advokat može da kupi taksenih markica u vrednosti, recimo da kupi 50 taksenih markica koje nose apoen 100 dinara, a da ih troši u narednih meseca dana.
Dakle, po meni je ovo dobar put za uvođenje reda u biranje prihoda od sudskih taksenih marki, gde imamo ozbiljne probleme. Doneo sam, mogu i da vam pokažem posle, skraćenu funkcionalnu analizu pravosuđa gde se kaže da od obračunatih taksi naplatimo do 40%.
Ako hoćete, jezikom brojeva, imajući u vidu da je u prethodne dve godine u proseku godišnje naplaćivano između 7,5 i 8 milijardi dinara, to znači da nama ostane ne naplaćeno oko 12 milijardi dinara.
Složićete se, naročito oni koji su među vama, dame i gospodo narodni poslanici, kolege pravnici, advokati, kada građanin ode u svoju opštinu i treba mu iz određenog razloga da podigne izvod iz Matične knjige rođenih.
Dakle, to je jedan klik na mišu, na kompjuteru i odštampa se izvod i ta tehnička radnja košta građane nekoliko stotina, 800, 900 dinara. A kada donesete, odnosno napišete vi ili vaš advokat tužbu i podnosite je sudu, vi ne tražite jedan klik na kompjuteru da se sprovede tehnička radnja, već tražite da država pokrene jedan veliki i složen pravosudni aparat, gde neko upotrebom svog znanja, intelektualnih sposobnosti, treba da reši vaše sporno pravno pitanje.
Mi smo u situaciji da se maltene svaka treća takva taksa u Srbiji plati. Svaka treća se plati, a dve se ne plate. Da biste videli koliko je generalno suđenje skup sport, što bi rekao naš narod, ja ću vam dati jedan primer i želim to i građanima ovom prilikom koji prate naš prenos rasprave da pokažem.
Vi znate da smo mi doneli Zakon o posredovanju i rešavanju sporova ili tzv. Zakon o medijaciji. Medijacijom se rešava ubedljiva, pretežna većina sporova u uređenim pravnim zemljama. Ja sam ovde uradio dve male analize. Evo danas, hoćete da podnesete tužbu, parničnu tužbu, gde je vrednost spora 100.000 dinara, a čudi me da niste jednu drugu stvar primetili o Zakonu o taksama, a to je da mi snižavamo cene sudskih taksi. Mi uvodimo efikasniji sistem naplate, ali određene tarifne brojeve smanjujemo. Mislim da je to jedna od poruka koja treba danas odavde da ode, da se snižavaju cene sudskih taksi.
U vrednosti spora od 100.000 dinara, u sudu opšte nadležnosti, taksa za tužbu je 5.900 dinara, a taksa za odluku je 5.900 dinara, što znači da je 11.800 dinara ukupan trošak na ime sudskih taksi koje građanin treba da podnese.
U Privrednom sudu, za takođe spor od 100.000 dinara, građanin plaća dva puta po 9.900 dinara, što će reći skoro 20.000, odnosno 19.800 dinara.
Ako želite taj spor da rešite putem posredovanja ili medijacije, to će vas koštati 7.500 dinara.
Dakle, onog trenutka kada uvedemo red u naplatu sudskih taksi, možemo da vodimo raspravu, po meni je to tehničko pitanje, da li sve plaćati taksenim markama, zašto biste privredna društva koja virmanski posluju, obavezivali da kupuju taksene marke, onda nalog za isplatu na račun za uplatu sudskih taksi, i nema dodira ni sa kešom, ni sa taksenim markama.
Zašto ne biste građaninu omogućili, kada dođe u banku čiji je klijent da kaže, evo ga nalog za isplatu, prebacite toliko sa mog računa na račun za sudske takse.
Kada se uvede red u naplatu sudskih taksi, tada će ljudi shvatiti, jer sudska taksa mora da se plaća, a s obzirom da je to kao što rekoh, skupa rabota, hajde da tražimo zakonom propisane pravno priznate alternativne načine rešavanja sporova.
U pravno uređenim zemljama od 2/3 pa naviše sporova, rešava se na takav način.
Za vrednost spora od 500.000 dinara, u sudu opšte nadležnosti, platićete taksu, tužbu za taksu i odluku, ukupno 39.600 dinara. To nije mali novac.
To je jedna pristojna plata van Beograda i Novog Sada, a bogami i u Beogradu i Novom Sadu, mnogima je to pristojna plata. Takvu platu ne može da dobije ni 80% zaposlenih u našim sudovima i tužilaštvima, dobijaju manje od toga. Tu je za vrednost sporova u sudovima opšte nadležnosti, spor do 500.000, od 500.000 dinara skoro 40.000 dinara se plaća za taksu.
U Privrednom sudu, 51.200, a ako putem medijacije rešavate ovaj spor, plaćate 15.000 dinara.
Ovde se građanima zaista pruža dobra alternativa, pruža im se medijacija na kraju koje dobijaju ispravu koja nosi izvršni naslov, ne kao u starom Zakonu o medijaciji, gde ste mogli, što se kod nas kolokvijalno kaže, da uzmete tu ispravu i da se slikate, pa smo onda bili jedina država u Evropi u kojoj je medijacija skuplja od suđenja, što je potpuno suprotno od onoga što se želelo postići.
Prema tome, ja neću da zadržavam mnogo, iako volim rasprave i uvek su mi zanimljive, pretpostavljam da je podnet amandman u kome se traži da se čitav iznos takse plaća u sudskim taksenim markama, a sa nestrpljenjem očekujem i obrazloženje zašto mislite da je to dobro.
Samo ću vas podsetiti, još jedan od razloga zašto su izopštene negde sudske taksene marke, svojevremeno jeste bila hiperinflacija prvi razlog, a drugi razlog je bio što tada nismo posedovali takve vrste štampe koje su mogle da obezbede taksene marke od zloupotreba, odnosno falsifikata. Danas to posedujemo i danas ta štampa može dobro da se uradi i u granicama Srbije.
Naravno, opet pominjem, gospođa Martinović je rekla pravu stvar, ovo jeste stara metoda, hajde da mi počnemo sa tom starom, napravimo rezultat, pa ćemo da pređemo na savremenije. Evo ja vam obećavam da ćemo zaista ozbiljno da radimo na tome i postoje mnoge stvari gde ćemo mi moći da unapredimo naš IKT sistem, ali kao što smo to počeli da radimo i u državi kada smo dobili priliku, kada su nam građani dali poverenje, krenuli smo prvo da sređujemo finansije, zato što bi, rekao gospodin Veselinović, najnesposobnija, najneefikasnija Vlada u istoriji Srbije je prva posle četiri decenije koja nije imala rebalans budžeta, zato je to Vlada koja je prva počela da svodi fiskalni deficit na nivo mastrikta i ta Vlada je juče nagrađena otvaranjem prvih pregovaračkih poglavlja.
Pravo da vam kažem, ja sam ponosan na ovu, što reče gospodin Veselinović, dr Veselinović, neefikasnost, a uveren sam da je svako razuman u Srbiji ponosan na to. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, a zatim replika dr Veselinoviću.
Ako ćete vi prvo, izvolite.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Dakle, o zakonima. Gospodine Selakoviću, kada su u pitanju takse, moj predlog jeste da se one plaćaju taksenim markama i uvažavam ove argumente o kojima ste govorili, ali da dispozitivnost bude kada su stranke u pitanju, da one odlučuju o tome kako će plaćati. Iz ovog se ne vidi, da li će onaj ko daje nalog, upisuje, upisati da platite u novcu, u tom smislu ne sme biti dispozitivnosti.
Rekli ste kada je u pitanju Zakon o javnim beležnicima, da je on bio šupalj. Zašto ga ne zakrpiste, gospodine Selakoviću? Zašto ste napravili šest, odnosno sedam novih rupa? Vi od tog zakona napraviste sve osim zakona koji može da istrpi sud primene, da može da bude primenjen u stvarnosti.
Zakrpite ga, gospodine Selakoviću, nemojte praviti nove rupe. Donesite novi zakon. Zaboravili ste da ste četiri godine na vlasti. Četiri godine, dobro bićete u maju mesecu četiri godine.
S druge strane, kažete – igrao sam značajnu ulogu u nekom prethodnom periodu. U ovoj oblasti, gospodine Selakoviću, znate li ko je igrao ulogu? Oni što su danas sa vama bili – ja vama serdare, vi meni vojvodo; da li je tako? Nema veze sa Jamnicom?
Dakle, oni što su danas hvalili vaš zakon i znate gde su, u kojoj su oni sada stranci i bio sam protiv tih advokatskih lobija u stranci u kojoj sam bio. Taj advokatski lobi još uvek nije razbijen. Ima ga i u vašoj stranci i u prethodnim strankama.

Vreme.

I oni odlučuju o tome da li će advokati … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Moram vas gospodine …
(Janko Veselinović, s mesta: Dve minute.)
Pa dve minute replika traje, morate, prošlo je dve minute i 20 sekundi. Morate razumeti i vi.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospod narodni poslanici, pozdravljam i nevladin sektor koji je danas sa nama, kako da kažem, uvek mi je zanimljivo kada od prethodnog govornika slušamo kako ocenjuje stanje u pravosuđu, kako daje kritike i primedbe o stanju u sudovima, kada govori o sudijama, itd.
Sad, ja bih ga možda i shvatio ozbiljno da je u periodu kada je zdušno podržavao neke ranije vlade u nekim ranijim godinama, npr. 2009, 2010. godine i ostalim godinama, da je tada podigao glas, da je podigao glas protiv urušavanja čitavog sistema u oblasti pravosuđa u Srbiji, da je tada ustao i rekao nešto protiv katastrofalne reforme pravosuđa, protiv katastrofalnog reizbora sudija, e to što mi sada govorimo katastrofalna reforma pravosuđa, nije nešto što su naprednjaci izmislili, iako smo tada bili opozicija. To je ocena Venecijanske komisije.
Sada, dolazimo u situaciju da se pitamo da li on tada nije verovao Venecijanskoj komisiji ili ga to u tom trenutku nije ni zanimalo? Da zanemarimo to, da stavimo to sa strane, mogao je bar kao narodni poslanik, tada vladajuće stranke, u međuvremenu je prešao u nevladin sektor, osnovao nevladinu organizaciju, udruženje građana, ali tada kao narodni poslanik je mogao da digne glas u Skupštini ovde i da osudi jednu praksu koja je tada bila na snazi, da kaže nešto protiv prakse koju je sprovodila njegova stranka, a to je da opštinski čelnici, čelnici jedne opštine ocenjuju kandidate za sudije i tužioce.
Pri tome, da stvar bude gora, ta ocena je bila jedini kriterijum da li će taj kandidat i biti reizabran, bilo da su u pitanju sudije ili tužioci. O tome svedoči i pismo koje je društvo sudija dostavilo javnosti, kako su to, npr, samo kao primer navodim, kako se to radilo u opštini Vlasotince od strane predsednika opštine, ali i predsednika opštinskog odbora te tada vladajuće stranke.
To pismo su potpisali i predsednik opštinskog odbora, da ne navodim imena, mislim da nije naročito bitno kako su se zvali, ali i tadašnji predsednik opštine.
E sad, problem je u tome što je to pismo i te kako bilo važno prilikom reizbora, jer svi koje je DS pohvalila u tom pismu, svi su i reizabrani. Oni koje DS tada nije pohvalila ili ih je ocenila negativno, oni, pogodite, nisu reizabrani.
Posebno je zanimljivo da su tadašnji predsednik opštine i predsednik opštinskog odbora, bez ustručavanja, stavili pečat stranke, ali ni manje ni više nego i pečat opštine Vlasotince.
Ja ću vam sada samo neke primere navesti i to bez imena i prezimena, ali kada je reč o sudijama Opštinskog suda u Vlasotincu, jedan od kandidata, pa kaže predsednik suda od 2000. godine, pa sada ide opisivanje njegovih kvaliteta. Kaže, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-cem. U principu pošten, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv. Zaslužuje šansu.
Zatim, jedan drugi kandidat, kaže – simpatizer. Pazite sada, supruga člana DS. Pošten, vredan, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS. Verovatno najbolji u sudu, nesporan.
Pazite sada ovo, jedan od kandidata kaže – neukaljan, nekompromitovan; verovatno - pošten, druželjubiv; divim se toj kreativnosti u opisivanju – uvek spreman na saradnju, simpatizer, nesporan.
Onda imamo i ovo. Jedan od kandidata kaže – nestručan, osoba bez ugleda, verovatno korumpiran, zalutao među sudije, radikalno raspoložen.
Pa za jednog od kandidata kaže – predsednik suda do 2000. godine. Okoreli neprijatelj DS. Neprincipijelan, koruptivan, nesporno negativan.
To je slika i prilika kakvo je stanje sudstva bilo u to vreme, do kojih niskih grana su oni doveli sudstvo. Tu je bio primer kako se bivši režim uopšte odnosio prema sudijama, prema tužiocima i kako je doživljavao reformu sudstva, koju, da ponovim, za koju je Venecijanska komisija utvrdila da je katastrofalna.
Zato mi danas ne možemo da verujemo na reč ni prethodnom govorniku, taman da svi poslanici bivšeg režima pređu u nevladin sektor i osnuju nevladine organizacije, to ne može da ih abolira od njihove odgovornosti urušavanja sistema pravosuđa u Srbiji.
Još jedna rečenica i time ću završiti, ja zaista visoko cenim stručnost prethodnog govornika, ali bih želeo da ga podsetim jer verujem da je smetnuo s uma, s obzirom da je danas potpisao nekakvu inicijativu za smenu jednog ministra, podsetiću ga da je po Ustavu potrebno da 60 narodnih poslanika potpiše takvu jednu inicijativu.
Koliko znam, za sada je samo jedan potpisnik te inicijative.
Iz svih ovih razloga, pozivam vas da odbijemo kao potpuno neosnovane kritike koje smo čuli danas i da podržimo set zakona predloženih. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Nije u sali.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.
Reč ima narodna poslanica Nataša Vuković, nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Gospodine ministre, kao potpredsednik SPO, narodni poslanik u ime moje političke stranke vama i Vladi Republike Srbije čestitam na ostvarenju jednog od naših važnih programskih ciljeva zbog kojih smo, cela Srbija zna šta sve prošili i nadam se da će se uskoro otvoriti i druga poglavlja i da ćemo uspešno zatvoriti poglavlja. Tu je jedan od najvećih tereta upravo na vašem ministarstvu.
Mi smo se do 2000. godine borili za evropsku Srbiju sa onima koji su nam bili nužni saveznici. Posle 2000. godine podržavali smo svaku vladu čiji su glavni magistralni ciljevi bili okrenuti ka Evropi, ali smo takođe upozoravali da se često ispod tih glavnih magistralnih ciljeva i te evropske mantre provlači sve i svašta. Kada smo kritikovali, naša kritika je bila najdobronamernija.
Jedan od najgorih zakona koji je donet u tom periodu je Zakon o izvršenju i obezbeđenju.
Iako uopšte nismo bili zadovoljni prethodnim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, jer je bukvalno u izvršnom postupku sprovođen još jedan novi postupak, jer je procenat izvršenja bio jako mali, previše dug, išao je u potpunosti na ruku dužnika, nije postojao taj balans između pravde, pravičnosti, efikasnosti izvršenja, nije uspostavljen taj idealan, pošten balans, zakonit, između poverioca i dužnika, ovaj zakon zaista je nešto što je u toj meri loše se odrazilo po rad pravosudnih organa, a pre svega najviše u pogledu položaja dužnika.
Zakon o izvršenju koji vi menjate i menjate ga na dobar način i mi podržavamo ne samo Zakon o izvršenju, već i sve prateće zakone koji su na dnevnom redu i apsolutno se slažemo da je neophodno da u našem pravnom sistemu, pored privatnih izvršitelja, postoji i pravosudna akademija i mi smo smatrali da je uvođenje instituta pravosudne akademije jedan od dobrih koraka na putu stalne edukacija nosilaca pravosudnih funkcija.
Zakon o izvršenju koji se menja je neophodno promeniti jer je bio surov, jer se kosi sa osnovnim ljudskim pravima i slobodama, jer ostavlja dužnika na milost i nemilost poveriocima i izvršiteljima. Akcenat je stavljen na brzinu na uštrb pravičnosti i zakonitosti, a najviše na teret dužnika. Rokovi su bili suviše kratki, dužnikova prava su bila maksimalno sužena, skoro da ih nije ni bilo. Privatnim izvršiteljima je data neograničena sloboda koja je dovodila do nesagledivih posledica u lošem smislu po interese dužnika.
Jeste možda poboljšana brzina naplate, ali je ona učinjena nepravičnijom. Mi razumemo i podržali smo uvođenje potrebnog instituta privatnog izvršioca. Sasvim je legitiman motiv izvršilaca nagrada i naknada, ali je ona često zbog nepravilnosti bila bezobrazno visoka i surova.
Navešću još neke ogromne anomalije koje je imao postojeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Izvršitelji su sami odlučivali šta će zapleniti. Veštačenje radi utvrđivanja prava vrednosti imovine nije dozvoljeno, što je skandalozno, što je nešto što se kosi sa svim osnovnim pravnim postulatima pravne sigurnosti. Jeste, sud ima ovlašćenja da angažuje stručna lica, što je u prenosnom smislu reči bilo veštačenje, ali naprosto veštačenje kao neophodan institut nije bilo predviđeno.
Zaplena imovine dužnika je počinjala odmah po dostavljanju rešenja dužniku. Imovina je bukvalno prodavana u bescenje. Nije regulisano šta ako izvršilac ne preduzima određene radnje, slično kao u upravnom postupku ćutanje administracije. Nije bilo jednog od osnovnih ustavnih načela - pravo na dvostepenost postupka. Sve je završavano pred prvostepenim sudovima, bilo da su u pitanju privredni sudovi ili osnovni sudovi.
Pet radnih dana je samo ostavljano za prigovore dužniku na zaključak o izvršenju. Izvršenje se nije moglo zaustaviti čak i u slučaju najgrubljih nepravilnosti. Nije bilo delotvornih pravnih lekova u izvršnom postupku. Povreda prava na pristup pravdi i suđenju u razumnom roku je postojala u brojnim slučajevima. Nije bilo moguće odlaganje izvršenja, ni povraćaj u pređašnje stanje. Ako se dužnik obrati sudu, nema roka za otklanjanje nepravilnosti. Zakon dosadašnji je propisivao da ako se nepravilnosti nađu, izvršitelj će ih otkloniti ako je to moguće, što je apsolutna besmislica. Građani čak nisu mogli ni da pokrenu disciplinski postupak protiv izvršitelja, a zakon im je omogućavao da to urade protiv sudije i protiv advokata.
Sve ovo je dovelo do toga da građani kažu – eto, i vi koji ste se zalagali za promene, a mi smo se zaista zalagali za promene na bolje, nismo doživeli u mnogim segmentima svog života promene, ali zaista promene na gore. Mi smo se kao politička stranka zalagali za privatizaciju, za ukidanje društvene svojine, ali ne za ovakvu privatizaciju koja je obavljena na banditski način i u kojoj zaista najčešće nije bilo zdravog kapitala i zdrave procedure.
Zbog toga se SPO, zato što u svim tim poslovima, lošim poslovima po građane Srbije i po ovu državu nije učestvovao, od njih na vreme ograđivao. Ono što želim da kažem vama, ministre, u najboljoj nameri, nastavite ovakvim putem. Vi ste u normativnom delu uradili dosta toga. Uhvatili ste se u koštac sa veoma velikim nasleđenim problemima. Samo onaj koji je do detalja upoznat sa stanjem u našem pravosuđu zna sa kako teškim poslovima se nosite. Ako nastavite ovakvim putem, sigurno je da ćete uvek imati podršku SPO. Hvala.

Vreme. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Balša Božović nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.