Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa članovima Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre ima jedna narodna pa kaže – neću ja ono što i hoću. To se odnosi na opoziciju koja negira ove zakone koje su oni doneli, bar kada je u pitanju Zakon o Pravosudnoj akademiji, što ću ja nešto kratko reći.
Dakle, mi smo zatekli ove zakone, pogotovo ovaj Zakon o Pravosudnoj akademiji. Mi ćemo je njihati i izmenama i dopunama tog zakona ćemo staviti taj zakon na noge i on će biti funkcionalan. Da apsurd bude veći, ima pojedinih poslanika koji bi sklonili ovaj zakon a i tačku drugu u tom zakonu koja kaže, citiram - Cilj osnivanja akademije jeste da doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obnavljanju sudske i tužilačke funkcije i funkcije stručnom obavljanju poslova sudskog i tužilačkog osoblja. Dakle, sve bi oni to da ponište, a ovde su ga napisali.
Ja ću se bazirati na članu 43. stav 2. koji kaže da se menja, dakle, o izmenama i dopunama govorim. Citiram taj stav - Stalna obuka je obavezna kada je to potvrđeno zakonom ili odlukom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u slučaju promene specijalizacije, bitne promene propisa, uvođenje novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostatka u radu sudija i zamenika javnih tužilaca uočenih prilikom vrednovanja njihovog rada.
Ovim izmenama i dopunama zakona Pravosudna akademija, uređuje se njen status, delatnost, organi upravljanja i finansiranja, kao i početna i stalna obuka sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuka sudskog i tužilačkog osoblja.
Obuka sudskih tužilaca, pripravnika i pomoćnika, zatim i kandidata, pa sudije i javnih tužioca i na kraju sudsko i tužilačko osoblje, treba reći da je cilj akademije da organizuje i sprovodi što profesionalniju obuku kandidata za sudije tužioce i kao i za obuku sudija i tužilaca.
U članu 43. govori se o stalnoj obuci koja može biti dobrovoljna i obavezna, gde se između ostalog navodi da je ona obavezna za sudije i tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju a nisu pohađali početnu obuku, a u članovima 45. i 44. se i dalje govori o opštoj i posebnoj stalnoj obuci pa u okviru posebne se razrađuje stalna obuka koja ke obavezna za sudije, tužioce, koji se prvi put biraju na tu funkciju.
Treba jasno naglasiti da su u okviru posebnih obuka stvari razrađuju, obavezna obuka za sudije tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju, a nisu završili početnu obuku.
Ukoliko želimo da obezbedimo profesionalno, nezavisno, nepristrasno, efikasno obnavljanje sudijske i tužilačke funkcije i stručno efikasno obnavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja, neophodno je mnogo ozbiljnije i sa više znanja, energije, uporedne prakse i jednim širim pogledom pristupiti ovoj oblasti i u potpunosti je u rediti, te tako dobijamo jasan i sveobuhvatan bolji zakon.
Ovo sam završio što se toga tiče, sad moram i ja da čestitam na otvaranju poglavlja, predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom timu, i svima uopšte ljudima koji su radili i doprineli da se ta poglavlja otvore na vreme i čestitam na donošenju budžeta za ovu godinu što je mnogo važno, ništa manje važnije nije od ovih poglavlja.
U Danu za glasanje, glasaću kao i SNS – za.

Zahvaljujem gospodine Toškoviću.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić, a neka se pripremi narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, današnji dnevni red obuhvata devet predloga izmena i dopuna zakona o pravosuđu, sa namerom da se napravi što bolji pravni poredak u državi. Izdvojiću dva predloga zakona za koje smatram da imaju određene nedostatke, koje ću naravno, pokušati i amandmanima da unapredim.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, prvi put se koristi pojam javnobeležničkog saradnika. Smatramo da je pozitivno definisati taj status, međutim, trebalo bi preciznije odrediti i krug lica koja će obavljati poslove javnobeležničkog saradnika.
Nepotrebno je takođe sužavati krug lica koji mogu inicirati pokretanje disciplinskog postupka protiv javnih beležnika, pogotovo ako imamo u vidu da disciplinska odgovornost protiv osnovnih nosioca pravosudnih funkcija poput sudija, tužioca, advokata, mogu podnositi gotovo sva lica koja sa istim dolaze u kontakt.
Takođe smo mišljenja da predsedniku Komore ne treba produžavati mandat, jer mislimo da se zakoni trebaju jednako primenjivati i da niko ne treba tu biti izuzetak.
U Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju smatramo da treba da se doda novi član kojim bi se naznačilo da će izvršenje sprovoditi i sud ili javni izvršitelj. To je veoma bitno jer zakonodavac sadašnjim predlogom uvodi javni izvršitelj u nadležnost da izvršavaju gotovo sve izvršne predmete. Takvim načinom sudu se ostavljaju samo izvršenja iz oblasti zajedničke prodaje stvari, izvršenje na nečinjenja, trpljenja, vraćanja zaposlenog na rad, što predstavlja trivijalan broj predmeta u izvršnim postupcima.
Mišljenja smo da i ovaj Predlog zakona mora ostaviti mogućnost izvršnom poveriocu kao podnosiocu predloga za izvršenje da bira i naznači sam ko će sprovoditi izvršenje, sud ili izvršitelj. U ovom trenutku nepotrebno je omogućiti javnim izvršiteljima zakonom, nadležnost gotovo svim mogućim predmetima izvršenja.
U članu 13. ovog Predloga zakona, smatramo da se krši načelo jednakosti stranaka u izvršnom postupku. Izvršni dužnik mora da štiti svoja prava u izvršnom postupku ukoliko smatra da su mu ista povređena nezakonitim postupanjem recimo od strane izvršitelja. Zato smatramo da zahtev za izuzeće sudskog izvršitelja može biti dozvoljen pod istim uslovima koja važe i za sve sudije.
Taksa za javni servis u aktuelnom iznosu, previsoka je za građane. Ovim stavom nameće se obaveza plaćanja takse za javni servis, ne vodeći računa o teškom ekonomskom stanju u našoj državi i stav Srpske narodne partije je da se onemogući prinudna naplata taksi za javni servis.
Smatramo da je veoma bitno da izvršitelji prilikom sprovođenja izvršenja moraju da vode računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika iz sredstava i vrednosti predmeta izvršenja. Česti su primeri da izvršitelji zloupotrebe ovo načelo i da na neki način blokiraju imovinu izvršnog dužnika koja je znatno veća od imovinske vrednosti njegovih dugovanja.
Nadamo se da ćete shvatiti suštinu podnetih amandmana i usvojiti ih, jer cilj Srpske narodne partije jeste da pomogne u donošenju boljih zakona za građane i takođe se nadam da ćete analizirati i amandmane podnete ispred ekonomskog kokusa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Petriću.
Pošto gospodin Šutanovac nije u sali, reč ima dr Boban Birmančević, a neka se pripremi narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.
Izvolite dr Birmančeviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici i poštovani građani, izuzetno bitan set zakona koji nastavlja samo praksu uvođenja svega onoga što je potrebno kako bi u ovoj državi Srbiji funkcionisala i na snazi bila pravna država. Jačanje pravne države, jačanje sudova, jačanje svega onoga što može pomoći građanima, pojedinac mora biti zapostavljen. Samo jake institucije mogu sprovesti u delo ono što je potrebno, a potrebno je zaštititi i građane i sve one koji učestvuju u bilo kojim pravnim poslovima, kojih, nažalost, hteli mi to ili ne, imamo svakodnevno u svakodnevnom životu.
Ono što bih hteo reći da se ne bih ponavljao, to je da samo pređemo genezu rasturanja pravnog sistema, odnosno kako je pravni sistem za samo nekoliko godina, od neke tamo 2006. – 2007. godine uspeo da dođe do stanja u kome je bilo skoro nemoguće očekivati ove rezultate koje smo za samo nekoliko godina uspeli da postignemo i to, pre svega, zahvaljujući i ovoj Vladi i, naravno, ovom ministru koji je, podsetiću one koji ne znaju, 27. jula 2012. godine, na čelo Ministarstva pravde, došao je gospodin Selaković i upravo zahvaljujući njemu, uspeli smo da nešto što je u tom trenutku izgledalo kao čudo pretvorimo u stvarnost. Konačno imamo pravnu državu gde ljudi kada imaju potrebu znaju kome da se obrate, gde da odu i gde da pokušaju da nađu taj pravni lek koji je svima potreban.
Ono što moramo napomenuti, svi oni koji kažu - nije bitno, greše, bitno je podsetiti i građane, naravno, i narodne poslanike koji se toga ne sećaju, da je još 2007. godine tada ministar pravde gospodin Dušan Petrović rekao u Šapcu: „Neverovatna pojava sa kojom smo prinuđeni da živimo sve ove godine, kao što je ogroman broj zastarelih predmeta, vrlo blaga kaznena politika, postaće prošlost, ne samo našeg pravosuđa, već i našeg društva“, izjavio je Petrović 10. oktobra 2007. godine u Šapcu, a kao rezultat svega toga počelo je rasturanje pravosuđa koje je nastavljeno 2008. godine dolaskom Snežane Malović na vlast. Godine 2008. u decembru donet je set pravosudnih zakona koji uvode novu mrežu sudova i tužilaštva i predlaže izbor sudija i tužilaca.
U aprilu 2009. osnovan je prvi saziv VSS i DVT. Već u julu izašao je konkurs za izbor sudija i tužilaca, na koji se javilo 5400 kandidata. U decembru 2009. godine izabrano je 1.532 starih sudija i 875 novih. U januaru 2010. godine, pre samo pet godina, 837 sudija i 220 tužilaca i zamenika ostalo je bez posla. Naravno da su sve te sudije i tužioci odlukom Ustavnog suda vraćeni, jer sve ono što je rađeno za tih četiri godine kada se radilo na „reformi“ sudstva, rađeno je mimo Ustava i mimo prava.
Pravo čoveka na život u okvirima pravne države bilo je uskraćeno i zaista veliki, veliki problemi u ministarstvu koji su sačekali ministra Selakovića. Za vrlo kratko vreme, za nepune tri godine, dobili su svoj epilog u ovim zakonima i u svim drugim zakonima koje smo u međuvremenu usvojili, kojima ćemo Poglavlje 23. koje ćemo, verovatno, nadamo se u skladu sa tendencijama koje su pokazane 14. decembra 2015. godine, dobro da zapamtimo ovaj datum, i zaista imajući u vidu da su vlade unazad pokušavale da dođu do tog datuma, ova Vlada, predvođena Aleksandrom Vučićem i ministrima koji sede u toj Vladi, uspela je da dođe do tog otvaranja i početka pregovora od dva poglavlja. Mislim da nije dovoljno da se samo zadržimo na ta dva poglavlja, nego moramo poraditi sve što je potrebno da, recimo, upravo Poglavlje 23. koje se odnosi na pravosuđe, spremni dočekamo i da na najbrži mogući način prođemo kroz sve potrebne akreditacije koje su potrebne Srbiji da što pre postane punopravni član EU.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju jedan je od ključnih zakona, jer upravo kroz ovaj zakon sve ono što bude doneto i što bude predviđeno da se sprovede, odnosno odluke koje su sudovi doneli, upravo kroz ovaj zakon moraju biti realizovane. Ono što je jako bitno, to je da smo upravo kroz sve ove zakone do sada, kroz rad Ministarstva, došli u situaciju da više nije bitno koji sudija vam sudi, nego član o kome se sudi i da više nije bitno da li je na suđenju Petar Petrović ili Miloš Milošević, nije bitno ime čoveka kome se sudi nego delo koje je on učinio, odnosno veličina dela. Ne moramo više da razmišljamo o tome da li je pravda dostižna. Pravda je sigurno dostižna.
Ono što je takođe u uvodnom delu trebalo napomenuti, niko nije rekao da smo nasledili Ministarstvo pravde koje je i u svom poslovanju imalo parnice koje traju, najduža parnica u Srbiji trajala je 33 godine, najduži krivični postupak 16 godina, radni sport osam godina, najduži izvršni postupak trajao je 17 godina, upravni spor za ostvarivanje jednog prava na invalidsku penziju trajao je 12 godina. Upravo zakonom koji smo usvojili na nekoj od prethodnih sednica na suđenje u razumnom roku, upravo sprečava sve ove pojave koje smo nasledili i koje jednostavno mogu biti samo prošlost, imajući u vidu kako i na koji način funkcioniše ovo ministarstvo.
Naravno da sve one optužbe koje su upućene ministarstvu i Vladi kada je pisanje zakona u pitanju su neosnovane. Ova Vlada ne prepisuje zakone. Ova Vlada piše zakone u skladu sa realnom situacijom i upravo odluka da se vrati sudska taksa, odnosno sudska taksena marka, to najbolje pokazuje. Sudska taksena marka vraća plaćanje obaveza za sve one i svi oni koji su do sada na različite načine uspevali da ne plate obaveze, odnosno sve ono što je 40% građana i do sada plaćalo, uvođenjem sudske taksene marke biće sprečeni.
Budite sigurni da ovo ministarstvo u 2016. godini priprema i ste zakona kojima će uvesti i elektronsko plaćanje, plaćanje putem mobilnog telefona za one koji su to u mogućnosti, ali upravo uvođenjem sudske taksene marke hoćemo da zaštitimo one ljudi koji svoje obaveze prema sudu, prema pravdi i prema svojim građanima uredno plaćaju. Podsetiću, u ovom trenutku naplata koju smo takođe nasledili je samo 40%.
Ono što želim reći za kraj, to je da odgovornost za poslovanje, odnosno za funkcionisanje Ministarstva pravde i pravosudnog sistema u ovom trenutku je pre svega na Ministarstvu pravde i na Vladi. Skupština Republike Srbije, kojoj mi svi pripadamo, naravno da je jedan korektivni faktor i mi svojim amandmanima i svojim predlozima možemo da utičemo na donošenje odluka. Odgovornost za pravosuđe u Srbiji upravo stoji iza ministra Selakovića i ove Vlade. Odgovornost za sve ono što je urađeno do 2012. godine jasno stoji na ministrima koji su vodili pravosuđe pre SNS i pre ove konstituisane Vlade od 2102. godine.
Svi oni koji ne budu glasali za ove i slične zakone koji Srbiji garantuju pravičnost i pravdu i koji uspevaju da pravo i pravdu približe, odnosno da naprave minimalnu razliku i u budućnosti će ona biti sve manja i manja, jednostavno moraju razmišljati i o tome da je ovo jedini pravi put ka EU, odnosno ka pravdi koja je neophodna svim građanima, kako bi živeli u uslovima dostojnim čoveka.
Siguran sam da se neće ponoviti greške iz prošlosti, da će građani prepoznati i znati da cene sve ono što je urađeno, a urađeno je upravo u interesu građana, i svi oni koji ne budu postupali u skladu sa Ministarstvom pravde, odnosno sa zakonima koji su u ovom trenutku jasni i transparentni, imaće sigurno problema ne samo sa sudom i sa sudijama, nego i sa svima onima kojima je do pravde stalo.
Pozivam sve one koji žele dobro ovoj Srbiji, žele dobro građanima, da glasaju za ovaj set zakona, jer je to garancija da imamo pravnu državu koja će znati da odreaguje u pravom trenutku na pravi način i na način da zaštiti svoje građane. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Birmančeviću.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, a neka se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, dobra je vest da su otvorena prva dva pregovaračka poglavlja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i to znači, za mene, da jednim delom makar ova Vlada Republike Srbije sprovodi politiku Nove stranke, poštovana gospodo, jer mi ovde kažemo jasno ka Evropi i mi ovde kažemo pokrenuti Srbiju. Znači, gospodine Selakoviću, pokrenuti i probuditi evropsku Srbiju.
Druga stvar, dobro je, poštovane dame i gospodo, kada postoji temeljnost u pripremi novih predloga zakona. Ja cenim i temeljnost u pripremi obrazloženja koju sam uočio i u uvodnoj reči ministra Selakovića, a koja je trajala 80 minuta jutros, skoro koliko pola ekspozea gospodina Vučića, ali ja taj pristup koji, mislim, otkriva jedno poštovanje Narodne skupštine, ovoga doma gde sedimo, i to veoma cenim.
Šta po mom sudu, poštovana gospodo, nije dobro? Ukazaću na nekoliko takvih tačaka, evo i gospodinu Babiću, koji nam se priključio ovde u raspravi. Nije dobro, poštovana gospodo, da se zakoni često menjaju, a danas raspravljamo o trećoj izmeni Zakona o javnom beležništvu u 13 meseci.
Vi ste, ministre Selakoviću, jutros rekli sledeće – „donekle je prirodno“, ja to sada čitam iz stenograma, „da se u tranzicionim vremenima zakoni menjaju češće, nego što je to uobičajeno“. To je citat. Kao što vidite, ministre Selakoviću, kada mi iz opozicije koristimo tuđe reči, rečenice i ideje, mi ih stavljamo pod znakove navoda, a ne kao neke vaše kolege, ministre Selakoviću, koji koriste tuđe reči, rečenice, pasuse, a onda ne stave znakove navoda.
Pazite, gospodine Selakoviću, ja mislim da je jedan od osnovnih elemenata vladavine prava, moje mišljenje je da vi to sigurno bolje znate od mene, upravo da se zakoni ne menjaju često, a tri promene u 13 meseci, mislim, je česta promena zakona. Čestim promenama se narušava vladavina prava. Umesto učestalih, pogrešnih, nedovoljno promišljenih poteza, bolje je raditi temeljnije, gospodine Selakoviću, kao što ste jutros i uradili, kada ste se temeljno pripremili za obrazloženje ovih devet dokumenata o kojima razgovaramo danas.
Druga stvar za koju smatram da nije dobra, vi ste u uvodnoj reči, ministre Selakoviću, ponovo ću da citiram i, naravno, staviti vaše reči i rečenice pod znakove navoda. Vi ste rekli sledeće u dijalogu sa gospođom Martinović – „tačno je da se već godinama u svakom izveštaju navodi da naš Ustav sadrži odredbe koje omogućavaju politički uticaj na izbore nosilaca pravosudnih funkcija i sve dok se to ne izmeni, dakle, dok se ne izmeni Ustav, biće tako“. Ja onda, ministre Selakoviću, vas pitam – šta čekate?
Vi ste, ministre Selakoviću, tri i po godine ministar pravde, tri i po godine. Zašto nema inicijative i realizacije ustavne revizije u našoj državi? Zašto to nije pokrenuto za ove tri i po godine?
Ovde smo imali diskusiju, na primer, o izmeni političkog sistema. Nije bilo ozbiljnog predloga iz vaše političke stranke, čak ni oko toga, a ustavna revizija, poštovana gospodo, budući da vi smatrate, ministre Selakoviću, da je važna, da nam je potrebna i zbog toga što dobijamo primedbe, na osnovu toga što je nema, ja se onda pitam – kako to jedna ozbiljna Vlada za godinu i osam meseci, a ako se računa i ona pre nje, koja je bila skoro u istom sastavu, za tri i po godine nije inicirala ustavnu reviziju? Gospodine Selakoviću, Nova stranka nudi vam način da se inicira i realizuje ustavna revizija. Mi to smeštamo u dve reči - faktička konstituanta i da se otvori jedna rasprava, čak i u našoj Narodnoj skupštini oko toga, pa da vidimo da li ima nekih boljih predloga, boljih ideja, pa da se onda, ministre Selakoviću, ne zadržimo na vašoj konstataciji - sve dok se ne izmeni Ustav dobijaćemo kritike ovakve vrste, pa daj da sprečimo te kritike, poštovana gospodo. Kako ćemo ih sprečiti? Iniciranjem ustavne revizije. Gospodine Selakoviću, da li ste saglasni?
Treća stvar, podneli smo deset amandmana na ove predloge sa kojima ste došli danas u Narodnu skupštinu. Najveći broj naših amandmana dodaje neke neopravdano izostavljene tačke, zapete i slova, gospodine Selakoviću, a sve u ime vrhunskog načela vladavine prava. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.

Ja mogu da nastavim još dva minuta.

Vrlo dobro znate da ne možete, gospodine Pavićeviću.
Reč ima ministar Selaković.
Izvolite.