Evo, na zadnji osvrt po ovom zakonu prethodne poslanice, želela bih da kažem sledeće. Mislim da su danas izrečene kritike na bazi rekla kazala, na bazi dezinformacija, ne na bazi činjenica i ne na bazi stanja koje je evidentno u ovoj oblasti.
Država je preuzela obavezu i odgovornost da u redi pitanja u oblasti raspolaganja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini. To joj je i obaveza i odgovornost i pred građanima i pred poljoprivrednicima.
Mi smo pripremili zakon koji je uvažio trenutno stanje i koji je uvažio činjenicu da 98% čine mala i srednja poljoprivredna gazdinstva i želeli smo pre svega njima da pomognemo. Zbog toga je i predloženo i verujem da će biti i usvojeno rešenje da oni mogu da kupe izvestan deo državnog poljoprivrednog zemljišta. Dakle, oni do 30 hektara mogu kupiti do 20 hektara državnog zemljišta, uvećaće svoj posed, povećaće svoju ekonomsku snagu i biće za neku godinu konkurentniji i spremniji na tržištu poljoprivrednim proizvodima, upravo onom tržištu koje ste nam vi otvorili pre nego što je trebalo da bude otvoreno, u smislu slobodnog protoka, u smislu potpisanog SSP sporazuma, pa su naši poljoprivrednici sada za to isto tržište nespremni.
Mi jesmo predložili da jedan deo zemljišta bude dat u zakup za velike investitore, ali u zakup i do 30 godina i do 30% sa željom da podstaknemo obnovu preradnih kapaciteta, mlekarsku industriju, da podstaknemo obnovu onih fabrika koje se bave preradom sirovina, voća, proizvodnjom sokova itd. I sve je to opet u funkciji poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje.