Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Pošto je ovo prva sednica u 2016. godini, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici i narodne poslanice, predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, svima vama u svoje lično i u ime poslanika Socijaldemokratske partije Srbije želim da poželim puno zdravlja, sreće i uspeha u ovoj 2016. godini.
Sva tri predložena zakona o kojima danas razgovaramo svakako zaslužuju posebnu pažnju da se o njima govori, jer uređuju najosetljiviju oblast, uređuju najosetljiviju zaštitu ljudskih prava, kao što su bezbednosti i sigurnost ljudi, red i mir, ali i pravo na okupljanje radi organizovanog ili spontanog izražavanja mišljenja i stavova.
Značajan deo novog Zakona o policiji, koji jeste sistemski, uređuje novu organizaciju, čuli smo to i u uvodnom izlaganju od uvaženog ministra Nebojše Stefanovića, poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova i podelu na unutrašnje i policijske poslove.
Mi u SDPS smatramo da ovakva podela poslova u organizacionom smislu može da bude veoma dobra, jer je vršenje policijskih poslova zaista u mnogo čemu specifično. To valjda ne treba nikome posebno objašnjavati. Dok se svi drugi prateći poslovi, iako su u funkciji rada te iste policije, mogu posmatrati, urediti na nivou državnih službenika na način kako su uređena i sva druga radna mesta u drugim ministarstvima u celokupnom sistemu državne uprave.
Sa stanovišta reforme državne uprave koja je u toku i sprovođenja potrebne racionalizacije koja je takođe u toku i ušteda koje su neminovne, ovakvo rešenje je bolje u odnosu na postojeću organizaciju. Primer za to je, da ću samo jedan slučaj, da će staž osiguranja sa uvećanim trajanjem se priznati samo na onim radnim mestima koja usled svoje težine i prirode opravdavaju primenu ovoga prava.
Novina u ovom zakonu, i moram to sa posebnom zahvalnošću i prema ministru i Vladi Republike Srbije da izrazim, jeste to što su se uvele odredbe u zakonu da u slučaju prijavljenog nasilja u porodici, policijski službenici su dužni da odmah preduzmu potrebne mere da se spreči dalje vršenje nasilja.
Zašto ovo kažem? Istambulska konvencija, čuvena konvencija Saveta Evrope o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koju je Srbija ratifikovala kao osma zemlja u Evropi, izričito nalaže zemljama, članicama i potpisnicama da što više urede svoje zakone. Čak je i prilikom posete nedavne koju smo mogli da vidimo i putem elektronskih medija od strane premijera i ministra u Vladi nagovešteno da će doći do promena i Krivičnog zakonika i ovih promena o kojima sada ovde govorimo kroz prizmu Zakona o policiji.
Ova odredba zapravo predstavlja i pravni osnov za policiju da postupa, što bi u korelaciji sa izmenama koje se najavljuju Krivičnog zakona i još nekih zakona, trebalo da stane na put ovoj raširenoj pojavi u našem društvu i to na način kako se i sve druge uređene zemlje obračunavaju sa nasilnicima, a to je momentalno udaljavanje nasilnika od žrtve, zabranom prilaska i strogim kažnjavanjem.
Nažalost,svedoci smo i u ovoj godini, a u 2015. godini smo imali 34 žene koje su bile žrtve nasilja, svakodnevno putem pisanih medija se suočavamo sa nasiljem u porodici i mislimo da je to zaista jedan od akutnijih problema koje mi imamo kao društvo i zato je dobro što se i u ovom sistemskom zakonu hvatamo u koštac sa ovim velikim, velikim problemom.
U takvim slučajevima to je jedini način za postupanje, jer su nažalost dugački putevi, a složićete se sa praksom i iskustvima koje imamo u proteklom periodu za socijalizaciju i tretiranje tzv. psihopatoloških stanja kod nasilnika, a ne kažem da i to nije važno. Dakle, ovo će na neki način skratiti taj put, i niz drugih rešenja, dobrih, donosi novi Zakon o policiji, a sa stanovišta pravne sigurnosti posebno je značajno to što su policijska ovlašćenja veoma precizna i utvrđena su isključivo i samo ovim Zakonom o policiji.
Druga dva predložena zakona donose se, rekao bih, u interesu i na dobrobit svih naših građana. Veoma je važno, rekao bih, i nužno da se uspostave javni red i mir jer haos može da proizvede samo novi haos, dok u uređenim državama vladaju mir i blagostanje, pogotovo što su važeći zakoni kod nas iz ove oblasti, od kojih je jedan čak i prestao da važi, zastareli. Oba su iz, podsetiću vas, davne 1992. godine, a u međuvremenu su doneti i drugi zakoni sa kojima je potrebno da se izvrši i dodatno usaglašavanje.
U predlogu novog zakona o javnom redu i miru kod propisivanja prekršaja protiv javnog reda i mira, posebnu težinu imaju prekršaji koji su učinjeni u grupi ili koji su koristili decu i maloletna lica, koji su zloupotrebljavali maloletnike i decu.
Kada je reč o Predlogu zakona o javnom okupljanju, ne može se zaobići osnovna suština Predloga ovog zakona, a to je uređenje ustavnih prava na slobodu mišljenja i izražavanja slobode okupljanja. Suštinski je u stvari pravo na slobodu okupljanja neraskidivo povezano sa pravom na slobodu izražavanja, a opet sloboda izražavanja obuhvata i slobodu govora i slobodu javnog nastupa.
Suština demokratije, uvažene dame i gospodo poslanici, je rešavanje problema kroz dijalog, kroz demokratsku raspravu. To je važno za sva demokratska društva koja su utemeljena na vladavini prava. Da bi se zadiralo u ta prava, mislim da je i stanovište Evropskog suda za ljudska prava mora da postoje uverljivi i snažni razlozi jer taj isti sud, Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura u postupcima koje vodi uvek, podsećam vas, ispituje da li je u primeni zakona kojim se ograničava pravo na javno okupljanje, država postupila razumno, pažljivo i u dobroj veri.
Dakle, mirno okupljanje jeste slobodno, a svaka zabrana tog okupljanja mora da bude zasnovana na pojedinačnom pravnom aktu, odnosno rešenju protiv koga je dozvoljena žalba i sudska zaštita. Pri tom se pod slobodom javnog okupljanja podrazumevaju različiti oblici javnog okupljanja koji se mirno ostvaruju.
Sa druge strane, ograničenja za održavanje ili prekid javnog okupljanja koja propisuje ovaj zakon, kao što su nasilje i opasnost od nasilja, zahtevaju dobro promišljanje i primena ovog zakona neće uvek biti laka.
U jednom od stavova Evropskog suda za ljudska prava kaže se, citiram, - „raspon ponašanja koje se smatra nasiljem mora se usko tumačiti, ali se izuzetno može proširiti iznad čistog fizičkog nasilja, tako da uključi i nečovečno i ponižavajuće postupanje ili namerno zastrašivanje ili uznemiravanje okupljenog skupa ljudi“, završen citat.
Venecijanska komisija je sačinila spisak temeljnih evropskih međunarodnih standarda o pravu na slobodu javnog okupljanja, Venecijanska komisija protivi se zabrana okupljanja na mestima blizu zgrada najviših državnih organa jer smatra da to jesu mesta koja jesu primerena za javni govor, tako da bi se umesto blanko zabrana u zakonima ograničenja od strane države mogla nametati samo od slučaja do slučaja, zavisno od karakteristike nekog prijavljenog okupljanja.
U Predlogu našeg zakona o javnim okupljanjima koji će biti usvojen, Vlada je izbrisala odredbu koja je postojala u starom zakonu prema kojoj javno okupljanje nije dozvoljeno ispred zgrade parlamenta dok traju zasedanja, ali neke druge države i dalje u svojim zakonima imaju odredbu o zabrani javnog okupljanja u blizini državnih institucija. To su Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Slovačka. Podsećam vas da su sve članice EU.
Narodni poslanici poslaničke grupe SDPS pažljivo su razmotrili odredbe sva tri zakona koja je predložila Vlada RS, a izradilo Ministarstvo unutrašnjih poslova i mi smo zadovoljni načinom na koji su zakoni predstavljeni jer su u njima ispoštovana načela vladavine prava i ljudskih prava i sloboda. Dobro napisani zakoni uvek olakšavaju njihovu primenu, tako da u donošenju ovih zakona mi iz SDPS dajemo punu podršku. Zahvaljujem vam se.