Prvo vanredno zasedanje, 18.01.2016.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/5-16

18.01.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 109 narodnih poslanika.

Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Molim vas da utvrdimo kvorum, da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 156 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju poslanici Borisav Kovačević i prof. dr Branko Đurović.

Primili ste obaveštenje poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije o smrti narodnog poslanika Milana Koraća, kao i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovoga obaveštenja, koji je utvrdio da je smrću narodnog poslanika nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog Zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

U skladu s tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 8. i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatna-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran narodnom poslaniku Milanu Koraću danom nastupanja smrti.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2016. godine, koja je sazvana na zahtev 192 narodna poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članom 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članom 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljeno vam je i Zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u ovoj godini, određen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o policiji;

2. Predlog zakona o javnom redu i miru;

3. Predlog zakona o javnom okupljanju;

4. Predlog zakona o oglašavanju;

5. Predlog zakona o informacionoj bezbednosti;

6. Predloga autentičnog tumačenja odredbi i člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima;

7. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 195. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi: zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o policiji, Predlogu zakona o javnom redu i miru i Predlogu zakona o javnom okupljanju; zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o oglašavanju i Predlogu zakona o informacionoj bezbednosti i zajednički načelni pretres o Predlogu autentičnog tumačenja odredbi i člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima i Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključuje glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – devet, uzdržanih – nema, nije glasalo šest narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na rad po dnevnom redu.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: dr Nebojša Stefanovi, ministar unutrašnjih poslova, Jana Ljubičić, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Nataša Milidragović, samostalni koordinator za pravne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Milan Andrić i Dejan Joksimović, iz Direkcije policije.

Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o policiji, Predlogu zakona o javnom okupljanju i Predlogu zakona o javnom redu i miru.

Da li predstavnik predlagača dr Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, želi reč? (Da.)

Izvolite, gospodine ministre.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, na današnjoj sednici se razmatraju tri zakona iz delokruga rada Ministarstva unutrašnjih poslova. To su Zakon o policiji, Zakon o javnom redu i miru i Predlog zakona o javnom okupljanju. Suočeni sa potrebom reformisanja jednog veoma ozbiljnog i složenog sistema koji je prilično razgranat, mi smo se suočili sa potrebom da se kroz ova tri zakona, a naročito kroz Zakon o policiji, donesu takva rešenja koja će omogućiti efikasniji i bolji rad policije.

Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, mi smo kroz ovaj predlog zakona, kroz sva tri, ali pre svega kroz Zakon o policiji, imali potrebu da izađemo u susret rešavanju problema na koje su ukazali i sami građani, kao što su porodično nasilje, traganje za nestalim licima, reagovanje u situacijama povećanog rizika, kao i u slučajevima kada takve zahteve predstavljaju procesi pridruživanja EU, to je policijsko-obaveštajni model koji težimo da uspostavimo kako bi policija bila efikasnija, forenzička registracija, razvoj policije u lokalnoj zajednici, razmena podataka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i slično.

Značajan rad je posvećen i stvaranju zakonskog okvira na stvaranju osnova za profesionalizaciju policije, a pre svega putem određivanja pooštrenih uslova za stupanje u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali ne samo stupanje u radni odnos, već vi te uslove morate ispunjavati kao pripadnik profesionalnog sastava policije i tokom obavljanja svoje dužnosti i sve vreme dok traje vaše zaposlenje u Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno u policiji.

Naravno, na taj način smo predvideli stručnu osposobljenost, osnovna i druga znanja koja se stiču kroz Centar za osnovnu policijsku obuku za policajce koji zasnivaju radni odnos sa srednjom stručnom spremom i, naravno, kroz obuku, odnosno kroz školovanje u Kriminalističkoj policijskog akademiji za oficire policije.

Na taj način biće moguće da samo neko ko ima iskustvo u radu MUP ili sektora bezbednosti postane rukovodilac koji izdaje naloge za postupanje profesionalnim pripadnicima ministarstva. Ovim je promovisana struka sa punim pravom, obzirom da profesionalno obavljanje policijskih zadataka podrazumeva i značajan rizik koji snosi policijski službenici. Za radna mesta na kojima će raditi državni službenici važe drugačija pravila koja su naravno usaglašena sa Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima.

Još u toku jula i avgusta prethodne godine u Narodnoj skupštini usvojili smo izmene i dopune Zakona o policiji kojim smo stvorili preduslove za formiranje posebne organizacione jedinice za ljudske resurse. Ta organizaciona jedinica počela je blagovremene pripreme, to je novi Sektor za ljudske resurse, počele su blagovremene pripreme za primenu sistema karijernog razvoja, na osnovu kojeg će biti omogućeno, usvajanjem ovog Zakona o policiji da policijski službenici razvijaju svoja znanja i veštine kroz celokupnu karijeru, ali ne samo da ih razvijaju već će sticanje tih veština i znanja biti preduslov za njihovo napredovanje. Mi promovišemo napredovanje kroz zasluge i kroz sticanje znanja i neće moći da se ostvari napredovanje kroz sam protok vremena provedenog u određenom rangu, statusu ili samom protoku vremena u zaposlenju MUP gde će se ocenjivati i sagledavati šta je pripadnik policije u toku obavljanja svog posla uradio. Na osnovu ocena koje bude dobijao ali i školske spreme koje bude postizao u relevantnim institucijama moći će da napreduje.

Napredovanje bazirano na usavršavanju po tim savremenim programima biće omogućeno naravno i na kriminalističkoj policijskoj akademiji, ali i na drugim univerzitetima koji imaju ovakve programe, pre svega, da kažem koji su vezani za bezbednost i krajnji rezultat će svakako biti gde će najstručniji i nasposobniji ljudi biti na svojim mestima.

Promovisanjem internog konkursa, mislim da postižemo najbolje rezultate da se i unutar MUP najbolji ljudi promovišu i napreduju na određena rukovodeća mesta, a takođe je omogućeno službenicima da imajući u vidu sopstvene afinitete na konkursu ravnopravno bore za poziciju i vrste poslova koje žele da obavljaju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je veliki sistem i tu dolaze do izražaja najrazličitije specijalnosti tako da postoji i veliki opseg poslova koji ljudi mogu da obavljaju. U novoj organizacionoj strukturi ministarstva koja je nastala u sklopu sprovedenih reformi ustavljena je razlika u poslovima koji se obavljaju u ministarstvu u smislu podele na policijske i unutrašnje poslove, ali i kao potreba za brzom realizacijom i sprovođenjem novog Zakona o policiji.

Problemi policijskih službenika i operativnih organizacionih jedinica se potpuno razlikuje od problema u radu sa kojima se suočavaju drugi zaposleni u MUP. U tom smislu nakon intenzivnog socijalnog dijaloga u poslednje dve godine došlo se do zaključka da je neophodno da se u organizacionoj strukturi prepozna posebna organizaciona jedinica koja će biti posebno posvećena i nominalno nadležan za održavanje svakodnevnih kontakata sa pripadnicima policijskih sindikata, jer smo se u izvesnoj meri oslonili i na njihove resurse prilikom traženja najboljih rešenja.

Formira se jedna specijalna jedinica, a to smo imali kroz izmene i dopune zakona i radom na novoj strukturi žandarmerije, jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata i policijske brigade, helikopterske jedinice kao posebnih jedinica policije radimo optimizaciju ovih sastava, poboljšanje njihove efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti. Ovaj proces je omogućio da značajno unapredimo realizaciju specifičnih zadataka u oblasti delovanja specijalnih, posebnih jedinica policije što će imati poseban odraz i na stanje potpune bezbednosti Republike Srbije, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i u suprotstavljanju svim novim oblicima ugrožavanja bezbednosti građana i naše zemlje u celini.

U nastojanju da se optimizuje sistem sa svim kapacitetima radili smo na izdvajanju organizacionih celina koje po svojoj prirodi ne spadaju u policijske poslove. Mi smo u ovoj Narodnoj skupštini odlukom Narodne skupštine izdvojili protivgradnu zaštitu kao nešto što ne pripada MUP i to je bio jedan od pravaca, a razmatramo i mogućnost da Sektor za vanredne situacije koji je još uvek u sastavu MUP postane posebna organizaciona jedinica Vlade, što će faktički omogućiti bolju koordinaciju rada i profesionalizaciju od lokalne samouprave do nivoa Republike, upravljačkog kadra koji treba da pokaže određene sposobnosti u menadžmentu lokalnih i nacionalnih vanrednih situacija.

Kadrovski kapaciteti MUP su značajni i pokazalo se da je važeći Zakon o policiji imao određen mehanizme u kojima su rezultati rada mogli biti jedan od merodavnih osnova za napredovanje, ali je nedostatak podzakonskih akata drugih propisa i adekvatne primene proizveo potrebu da se oni ponovo propišu i da ne ostave puno prostora za diskreciju rukovodilaca.

Kroz jačanje Sektora unutrašnje kontrole koja nam je veoma važna stavka i kroz ovaj zakon ali da kažem i kao određena strategija koje se držimo, želimo da pokažemo da borba protiv korupcije, pa i protiv korupcije u policiji jedna od osnovnih pitanja za koje se zalaže i Vlada Republike Srbije i MUP. U sklopu šireg konteksta ovo bi trebalo da dovede do rezultata u otkrivanju krivičnih dela koji su vezani za korupciju unutar MUP i kroz sprovođenje testova integriteta za sve zaposlene, pre svega rukovodioce koji će raditi na mestima koja su visoko rizična za korupciju.

Do sada je Sektor unutrašnje kontrole kontrolisao samo pripadnike Direkcije policije, odnosno policiju, a sada Sektor unutrašnje kontrole kontroliše svakog zaposlenog u MUP i može da sprovodi određene mere i radnje u saradnji sa tužilaštvom, a naravno u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku koji će omogućiti da sprovedemo sve mere da korupcija na nivou MUP bude apsolutno minimalna.

Zakon je zasnovan na modernim načelima u skladu sa aktuelnim tendencijama u organizaciji i službi bezbednosti u razvijenim zemljama. Ova načela su naglašena u različitim delovima zakona i vode ka tome da naša policija kao i druge policije zemalja članica EU imaju standarde u postupanju i saradnji sa drugim činiocima iz sistema bezbednosti. Od različitog postupanja policijski službenici u primeni ovlašćenja do postupanja po nalogu nadležnog tužioca ili zahteva za saradnju od strane druge službe bezbednosti. U svakom slučaju radi se o standardima koji su pre svega utemeljeni u zemljama EU, a mi smo se bazirali i kroz naše tvining projekte na model koji primenjuje švedska policija, ali naravno i neke druge države na svetskom i evropskom nivou.

Tokom javne rasprave naročita pažnja je posvećena razgovorima sa misijom OEBS u Beogradu na konačnom definisanju odnosa između Zakona o policiji i novog Zakonika o krivičnom postupku. Takođe, pažljivo su razmatrane sugestije koje je u dva navrata iznela Evropska komisija u svojim neformalnim mišljenjima pošto Zakon o policiji, svaka država ga donosi za sebe, ali naravno postoje smernice koje treba poštovati, naročito u vezi usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o krivičnom postupku.

Ministar odgovara za svoj rad, što znači da odgovara za rad svih delova tog sistema kako sa aspekta trošenja budžetskih sredstava tako i za postupanje. U slučaju kada je ministar odgovoran za rad neophodno je da bude informisan o načinu raspodele sredstava unutar ministarstva kada je reč o radu policijskih službenika. U nekim zemljama u kojima te poslove obavlja više različitih državnih organa možemo govoriti o nekoj vrsti apsolutne samostalnosti, ko nas je to nemoguće zato što bez kontrole trošenja novca ne možete govoriti o jedinstvenom sistemu MUP.

Kroz različite tvining projekte koje ministarstvo sprovodi u saradnji sa inostranim partnerima tražimo optimalna rešenja koja su primenjiva u našem pravnom sistemu sa aspekta održivosti državnog aparata kao celine. Nalazimo način da sve inovacije ugradimo na pravno mogući način i zbog toga smo zahvalni na saradnji, na svoj podršci koju smo dobili i od strane nevladinog sektora i profesionalnih udruženja, Narodne skupštine i svih drugih koji su pomogli da se postignu evropski standardi u izradi ovih zakona. Ka tim standardima naravno težimo i kada su u pitanju vrste ovlašćenja i sredstva prinude, vrsta i kvalitet opreme kojima raspolažu policijski službenici.

Verujem, da ćemo tokom i ove godine pronaći u našim sredstvima, u sopstvenim sredstvima MUP dovoljno novca da poboljšamo nivo opreme i obuke za sve policijske službenike kao i osavremenjavanje njihovih potreba pre svega u zaštiti policijskih službenika na izvršavanju najsloženijih zadataka.

Takođe, hoću da kažem, da se zahvalim poslanicima što se tiče Zakona o policiji, mi smo o ovom zakonu raspravljali gotovo čitave 2015. godine, imali seriju javnih rasprava i zakona gotovo godinu dana u javnim raspravama i dosta stvari o kojima smo govorili, dosta primedbi koje su iznete, su ugrađene u ovaj predlog koji se danas nalazi pred vama i, zbog toga, mislim da se radi o kvalitetnom Predlogu zakona koji će unaprediti rad policije u godinama, koje su pred nama.

Što se tiče Predloga zakona o javnom okupljanju, taj zakon je, moram reći malo kasni, jer je odlukom Ustavnog suda proglašen neustavnim, s obzirom na član zakona koji definiše okupljanje, prijavljivanje okupljanja u zatvorenom prostoru što nije ustavno.

Mi smo okončali radne izrade i nacrta Zakona o javnom okupljanju, sproveli obimnu raspravu, na kojoj su učestvovali od predstavnika nevladinog sektora nezavisnih regulatornih tela međunarodnih organizacija drugih državnih organa, predstavnici lokalne samouprave, Venecijanska komisija i nakon svih primedbi koje su pristigle detaljno smo razmotrili ovaj konačni tekst, uobličili ga i prosledili i mislim da je ovim zakonom veoma dobro, detaljno i na moderan način definisano javno okupljanje.

Definisano je okupljanje, mesta okupljanja, organizator okupljanja a propisano su i obaveza prijavljivanja okupljanja na otvorenom prostoru u skladu sa Ustavom, sadržaj prijave okupljanja, dužnosti organizatora, vođe okupljanja, angažovanje redara i učesnika na okupljanju, mere obezbeđenja, sprečavanje ili prekid okupljanja mere u slučaju prekida okupljanja kao i kaznene odredbe.

Imamo prvi put definisano spontano okupljanje građana pošto je jedan veliki broj građana sugerisao da se događaju sportske manifestacije ili manifestacije takve prirode da građani izražavaju određene namere za okupljanje, nakon, odnosno kada se okupljaju kao posledice događaja koje su se neposredno dogodile čak i u neko vreme, da kažem u toku noći, mi smo omogućili da se građani spontano okupe bez ikakve prijave skupa i da naravno jedini uslov za to da nema organizatora okupljanja.

Jer, ako imate organizatora okupljanja imate i organizaciju i onda to nije spontani skup, već je to skup na koji se odnose druge odredbe ovog zakona. Kada postoji spontanost, kada postoji reakcija na primer na sportsku pobedu našeg tima neka je to u tri sata noću, građani imaju pravo da se spontano okupe, da izraze svoje stavove povodom tog događaja, ne mora biti samo sportski događaj naravno, ali smo ušli u, da kažem u materiju na takav način da smo omogućili da je to sada potpuno zakonito.

Takođe 0.6 do 23.00 sata moguće je održati javno okupljanje, u smislu prijave i to je za sada najliberalniji, vremenska satnica koja je postojala u svim zakonima o javnom okupljanju.

Jedino ograničenje se odnosi na okupljanje ispred objekata koji su važni za nacionalnu bezbednost, odnosno za potrebe strateške države u smislu odbrane, a odnosi se na škole, vrtiće, bolnice, mesta za proizvodnju struje, vode, vojne i policijske objekte.

Ispred svih drugih objekata je moguće okupljanje. Možete se okupiti ispred Vlade, Skupštine, lokalnih samouprava, ispred svakog drugog objekta u kojoj se vrši državna vlast, osim, a ja i ne znam zašto bi se neko okupljao i zašto bi neko imao potrebu da se okuplja ispred škole, vrtića, ispred mesta gde se proizvodi voda ili struja ili npr. ulaza u vojnu kasarnu, jer mislim da je to nemoguće u bilo kojoj drugoj zemlji i utiče na borbenu gotovost zemlje, na sposobnost zemlje da se brani.

Veoma je liberalno, uz minimalna ograničenja, imajući u vidu i Ustav i da je ovo propis, koji ne samo da garantuje slobodu okupljanja, već i organizaciju javnih skupova, komercijalnog tipa, mislim da smo napravili dobar posao i da građani mogu da budu zadovoljni.

Mi ćemo danas kroz raspravu razgovarati o svim članovima ovog zakona i šta smo želeli da postignemo, ali videćete da su javni skupovi i u pokretu mogući, sa zadržavanjem na svakoj tački, koju građani izaberu u toku tog skupa, jedino što kao i uvek, pošto se i ovde radi o stvari koja je stvar balansa i koja je stvar razumevanja, ugrožavanja prava jednih pravima drugih, gde građani koji se okupljaju, moraju imati u vidu da jedno pravo ne može biti večito jače od prava nekog drugog i vi ne možete blokirati ulicu 20 dana, ako neki ljudi žive u toj ulici i žele da se kreću tom ulicom.

Ne možete svojim pravom ograničiti pravo drugih, a sa druge strane, oni ljudi koji se okupljaju, moraju isto imaju razumevanja onih ljudi koji žive u tim ulicama, da na nekoliko sati imaju pravo da se okupe i da izraze svoju volju i to je uvek stvar razumevanja, stvar da ljudi moraju da razumeju da su potrebe i prava jednih i drugih, takve da moraju da budu tolerantni.

Naravno, u tom smislu smo propisali i ozbiljnije obaveze za sve one koji organizuju skupove, zato što je do sada taj teret obično padao, čak i kada nije bilo zakonskog osnova MUP i više se ticalo rešavanja bilo kakvog problema, vezanog za javni red i mir, nego za obaveze organizatora.

Ako postoji redarska služba, ona mora da postoji i mora da vrši svoj zakonom propisan posao, a što se tiče svih ostalih kaznenih odredbi, izvršili smo samo usaglašavanje sa zakonom o prekršajima i krivičnim zakonom i te mere predvideli u ovom zakonu. Najveći deo mera se i dalje nalazi u tim osnovnim zakonima.

Što se tiče Predloga zakona o javnom redu i miru, ovaj zakon je poslednji put donet u julu 1992. godine. Od tada nisu menjane odredbe, možda je brisana samo jedna odredba, uglavnom su ostale odredbe iz tog perioda, a od stupanja na snagu do danas, obrazovana je komunalna policija koja ima određene nadležnosti u obavljanju poslova iz oblasti javnog reda i mira, donet je novi zakon o privatnom obezbeđenju, kroz koji je uređena oblast pružanja usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja, a kroz novi Zakon o prekršajima, uvedeni su novi instituti u oblasti prekršajnog postupka.

Sledstveno ovim promenama, Ministarstvo je pripremilo tekst zakona koji je pred vama, a koji bi faktički adekvatno pratio zahteve, vreme i potrebe prakse, nastale u nekim odnosima i u normativnom uređenju ove oblasti.

Prekršaj javnog reda i mira, značajni su pokazatelji stanja bezbednosti u jednoj državi i direktno utiču na osećanja lične bezbednosti građana i posle krivičnih dela, zauzimaju značajna mesta u oblasti bezbednosti.

Policija preduzima određene mere i radnje radi očuvanja stabilnosti javnog reda i mira, postupajući upravo po ovom zakonu. Uz sprovođenje ovih mera i radnji, policija najčešće sarađuje sa nadležnim inspekcijskim službama u delu obezbeđenja dokaza radi uspešnog dokazivanja i vođenja prekršajnog postupka.

Novim zakonom se propisuju obeležja prekršaja, odnosno sankcionišu radnje, čijim se vršenjem ugrožava ili narušava javni red i mir, kao što je ugrožavanje sigurnosti korišćenja uređaja na daljinu, što su novine u odnosu na neke prethodne godine, u odnosu na radnju ili posledicu, sistematizuju se postojeći prekršaji, ali se neki prekršaji brišu iz važećeg zakona u skladu sa normativima koji već postoje.

Radi zaštite javnog reda i mira dece i maloletnika posebna pažnja je posvećena prekršajima javnog reda i mira koji se javljaju u radu ugostiteljskih objekata, kao i prekršajima čijim se vršenjima mogu iskorišćavati deca i maloletnici, propisivanjem za ove prekršaje strožijih sankcija.

Očekujemo da kroz dobru raspravu danas i kroz veliki broj amandmana koji je podnela Narodna skupština, mi ćemo razmotriti sve amandmane, da dođemo do teksta tri zakona koji će, kada ih Narodna skupština usvoji, značajno poboljšati i bezbednost Republike Srbije, ali i učiniti da naš sistem bezbednosti bude efikasniji nego što je bio do sada.

Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem ministru na iscrpnom obrazloženju.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara
Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih u ime poslaničke grupe SVM želela da pohvalim MUP, odnosno temeljni rad na Predlogu zakona o policiji uz uvažavanje mišljenja svih relevantnih aktera, između ostalog, kako Saveta Evrope, tako i OEBS, i same stručne javnosti.
Smatramo da na prvom mestu treba da bude zaštita, obezbeđenje bezbednosti građana na najbolji mogući način.
Predlogom zakona, kao što smo to čuli iz obrazloženja uvaženog ministra, predviđena je reorganizacija unutar MUP, podelom poslova na unutrašnje policijske i uvode se neka nova zvanja i činovi policijskih službenika, što je dobro.
Napravljena je, što je dobro, značajna razlika u ovlašćenjima službenika koji rade na policijskim poslovima i drugih državnih službenika. Naglašena je funkcija upravljanja ljudskim resursima koja sa urađenim delokrugom uspostavlja sistem karijernog napredovanja, što je izuzetno značajno, upravo zbog toga što će se napredovanje bazirati na osnovu rezultata rada, godišnjih ocena i odgovarajuće obuke.
Što se tuče problema nasilja u porodici, značajno je da je došlo do izmene određenog člana koji se odnosi na to da su policijski službenici dužni da u saradnji sa drugim nadležnim organima odmah preduzmu neophodne mere i radnje u skladu sa zakonom, čijim vršenjem bi se sprečilo dalje vršenje nasilja, odnosno opasnost za samu žrtvu.
Kao što smo čuli u obrazloženju uvaženog ministra, u četvrtak kada smo razgovarali o ovom zakonu, naravno da policijski službenici ne mogu da postupaju bez sudskog naloga i da bi u praksi došlo do odgovarajuće primene ovih izmena i ovog člana, značajno je da se u bliskoj budućnosti promeni i Krivični zakonik paralelno sa ovim, odnosno iz Ministarstva pravde čujemo neke naznake da će se možda doneti krovni zakon, ili poseban zakon o nasilju u porodici, koji će zapravo regulisati postupanje više institucija koje su uključene u ovaj problem.
Ono što je takođe značajno je i da, kao što je poznato, policija je i do sada obavljala poslove zaštite bezbednosti na nivou lokalne zajednice, ali sada taj koncept, odnosno vrednost, dobija svoje mesto i u zakonskom tekstu, što je takođe značajno. Dozvolite mi da se u narednih nekoliko minuta baziram na amandmane koje je poslanička grupa SVM podnela na Predlog zakona o policiji.
Prvi amandman se odnosi na posebne uslove za popunjavanje radnih mesta u MUP. Naime, u Predlogu zakona stoji, navedena su radna mesta za koja se predviđaju posebni uslovi, a jedan od posebnih uslova za zasnivanje radnog odnosa u MUP je državljanstvo Republike Srbije, odnosno da kandidat bude državljanin Republike Srbije. Nadalje, ostali posebni uslovi su da ima pribavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije najmanje pet godina neprekidno, pre dana podnošenja prijave za zasnivanje radnog odnosa, da nema dvojno državljanstvo za ona radna mesta na kojima je propisano isključivo državljanstvo Republike Srbije, da ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova i ostali zdravstveni kriterijumi, psihološki, fizičke sposobnosti kao i kriterijumi kompetentnosti za radno mesto za koje konkuriše.
Želela bih da naglasim da je za nas izuzetno značajno ono što smo postigli 2011. godine, prilikom izmena i dopuna Zakona o policiji. Naime tada smo uspeli da amandmanom izmenimo zakon i da postignemo da zabrana dvojnog državljanstva bude izuzetak, a ne pravilo prilikom zaposlenja u MUP. Zbog toga smatramo da iz ovog Predloga zakona, sigurna sam za nekoliko dana usvojenog novog zakona o policiji, treba jasno ovo da stoji.
Gospodine ministre, moram da naglasim da bez obzira na to što je to postignuto 2011. godine, sami znate da je u praksi prilikom primene ovoga dolazilo do određenih problema upravo zbog nedostatka određenih pravilnika, pa bih apelovala da se posle usvajanja ovog novog zakona o policiji što pre donesu i neophodni pravilnici koji regulišu ovo pitanje.
Dakle, isključivo državljanstvo Republike Srbije kao poseban uslov, treba da bude redak izuzetak, a ne pravilo, kao što je to i regulisano članom 110. važećeg Zakona o policiji, u kojem isključivo državljanstvo Republike Srbije nije propisano kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu, već je navedeno da se za pojedina radna mesta može propisati da lice ima samo državljanstvo Republike Srbije
Naš sledeći amandman, zapravo to je isti amandman, ali drugi deo tog amandmana, se odnosi na preciziranje odredbe, konkretno stava 2. člana 137. Predloga zakona koji glasi: „prilikom zasnivanja radnog odnosa Ministarstvo vodi računa o zastupljenosti nacionalnih manjina.
Želela bih da pohvalim predlagača što ovaj stav stoji u ovom članu. Mi bi želeli da ga preciziramo sledećom odredbom. Prilikom zasnivanja radnog odnosa, Ministarstvo vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika i pisma koji je u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave, za koje je obrazovana organizaciona jedinica, u kojoj lice zasniva radni odnos radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.
Podsetila bih sve nas na pravo garantovano članom 77. Ustava Republike Srbije. Pripadnici nacionalnih manjina, naime, imaju pod istim uslovima kao ostali građani pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Upravo cilj poštovanja načela jednake dostupnosti radnih mesta, jedno od aktivnosti akcionog plana za pregovaranje poglavlja 23. sa EU, konkretno kaže, predviđa, da će se poseban akcioni plan za implementaciju normativnog okvira za zaštitu nacionalnih manjina, posebnu pažnju posvetiti, između ostalog jačanju napora da se garantuje sveobuhvatna primena ustavnog načela odgovarajuće zastupljenosti u širem javnom sektoru, širenjem preferencijalnih kriterijuma za pripadnike manjinskih zajednica, kao što smo ovde spomenuli, uključujući i znanje jezika nacionalne manjine prilikom zapošljavanja i ovaj poseban akcioni plan bi trebalo da bude usvojen na Vladi Republike Srbije ovih dana ili ovih nedelja.
Drugi amandman, pošto su ova dva obrazloženja su se odnosila na jedan amandman, drugi amandman smo podneli na član 9. Predloga zakona, prema kome Vlada propisuje načela za unutrašnje uređenje Ministarstva, kao i vrste organizacionih jedinica, sedišta i područja za koje se obrazuju te organizacione jedinice.
Predlog poslaničke grupe SVM je da se to čini vodeći računa o područjima sudova i javnih tužilaštava. Naime, Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, određena su sedišta i područja osnovnih javnih tužilaštava, a članom 18. Predloga zakona je propisano da policija u predistražnom i istražnom postupku postupa po nalogu i zahtevima upravo javnog tužioca i suda, dok su članom 25. istog Predloga zakona utvrđeni poslovi područne policijske uprave.
Naprosto, smatramo da razlozi efikasnosti i operativnosti nalažu da se prilikom određivanja područja organizacionih jedinica jednostavno vodi računa i o područjima i sedištem, odnosno mreži sudova i javnih tužilaštava, shodno odredbama spomenutog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Poslanička grupa SVM svakako podržava da policija bude što operativnija i što efikasnija i da ništa ne može da spreči obezbeđenje bezbednosti, sigurnosti građana.
Nadalje, podržaćemo predlog zakona o javnom okupljanju iz nekoliko razloga, a svakako su razlozi prevazilaženje pravnog vakuma, pravne praznine i nakon 24 godine donošenje akta usklađenog sa Ustavom Republike Srbije i novom realnošću najvažnije.
Naime, opšte poznato je da od 23. oktobra prošle 2015. godine u Republici Srbiji ne postoji poseban zakon o javnom okupljanju, odnosno zakon koji uređuje ostvarivanje Ustavom zajamčenog prava slobode okupljanja.
Smatramo da će donošenje zakona koji će regulisati ovu materiju, biti od velikog značaja, posebno imajući u vidu to što sam spomenula da je poslednji zakon donet davne 1992. godine.
U prethodne skoro dve i po decenije, prethodnih 24 godina, mnogo se toga promenilo, naprosto se promenila i realnost. Došlo je do određenih tehničkih dostignuća.
Na primer, opšte je poznato i velika je vest da je prošle 2015. godine u aprilu, na primer u Španiji, u Madridu došlo do, odnosno protestovali su i hologrami. Dakle, mi se suočavamo sada sa činjenicom da na određenom prostoru protestvuju i virtuelne kopije, odnosno dolazi do okupljanja virtuelnih kreacija ljudskih bića, a Republika Srbija već nekoliko meseci nema zakon koji reguliše ovu oblast, odnosno postojala je pravna praznina.
Pozdravljamo svakako što su prihvaćene mnoge primedbe stručne javnosti, iznesene prilikom javne rasprave o ovom predlogu zakona i uvažene su i pretočene u Predlog zakona o javnom okupljanju, posebno imajući u vidu one primedbe koje su u skladu sa aktivnostima koje su planirane i u Akcionom planu za prigovaranje Poglavlja 23 sa EU.
Smatram izuzetno značajnim i što su prihvaćene primedbe stručne javnosti koje se odnose, recimo, na vreme okupljanja, koje je u Predlogu zakona između šest i 24 časova, a u nacrtu je bilo između osam i 22 časova, kao i na rok za prijavljivanje javnog okupljanja, koje je sada najkasnije pet dana pre održavanja javnog okupljanja, a u nacrtu je bilo osam.
Želela bih da naglasim da međunarodni standardi nalažu da rok za prijavu ne sme biti previše dugačak, ali se ne određuje šta se zapravo smatra predugačkim rokom.
Značajno je da je Predlog zakona o javnom okupljanju usklađen sa preporukama Venecijanske komisije i Odeljenja za demokratizaciju i ljudska prava OEBS-a, kao i sa relevantnim konvencijama, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Poveljom o osnovnim pravima u EU.
Predlog zakona o javnom okupljanju, kao što sam spomenula, usklađen je sa Ustavom Republike Srbije, kojim je propisan da je mirno okupljanje građana slobodno, kao i da okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže prijavljivanju, ni odobrenju, a sloboda okupljanja se može zakonom ograničiti ako je to neophodno. Znači, Ustav propisuje zaštitu javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.
Predlogom zakona je propisano da se okupljanje može prijaviti i odvijati kao kretanje učesnika okupljanja na određenom prostoru, takozvano okupljanje u pokretu, koje se može odvijati kretanjem i zaustavljanjem kretanja, na određenim mestima između mesta polaska i mesta završetka kretanja.
Preciznije je definisano i spontano mirno okupljanje, što je svakako dobro, bez organizatora. Ovo spontano, mirno okupljanje se odnosi na okupljanja koja nemaju zvaničnog organizatora, koja su zapravo neposredna reakcija na određeni događaj. Nakon tog događaja, koja se odvijaju na otvorenom ili zatvorenom prostoru, i predloženo je da se ovakva okupljanja ne prijavljuju.
Za SVM je izuzetno značajna sadržina člana 2. Predloga zakona, da je mirno okupljanje slobodno i da svako ima pravo da organizuje okupljanje, što znači potvrdu na slobodu mirnog okupljanja, a to pravo za manjinske zajednice ima i simbolički značaj, pošto to znači mogućnost da manjinske zajednice različitim povodima mogu da iskažu poštovanje spram važnih događaja kako iz istorije, proslave, komemoracije itd.
Pravo na slobodu javnog okupljanja predstavlja važan doprinos očuvanju manjinskog identiteta.
Sloboda javnog okupljanja, budimo realni, nažalost, nema još razvijenu tradiciju u Republici Srbiji, za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, gde je ta sloboda duboko ukorenjena u demokratskoj tradiciji. Smatramo da je važno da postoji svest da je pravo na slobodu mirnog okupljanja komplementarno sa drugim pravima, kao što je sloboda udruživanja, kretanja, mišljenja itd.
Svesni toga da ne postoji idealan zakonski predlog koji bi preneo sve složene životne situacije u zakonske odredbe, ali smatramo da je važno da se Predlogom zakona o javnom okupljanju postavlja temelj za pokretanje dijaloga o ovom pitanju u političkoj zajednici. Stoga će poslanička grupa SVM podržati ovaj predlog u danu za glasanje.
Treći predlog zakona – Predlog zakona o javnom redu i miru je na snazi od 31. jula 1992. godine, kao što smo čuli. Od tada se skoro ništa nije menjalo, osim nekih krivično-pravni odredbi nakon stupanja na snagu Krivičnog zakonika i više puta su menjane kaznene odredbe, odnosno visina novčanih kazni.
Uvaženi gospodin ministar je u uvodnom izlaganju izneo šta je suština Predloga zakona. Ono što je značajno je usklađivanje sa kako Zakonom o prekršajima, tako i novinama koje su se desile u proteklim godinama, kao što je komunalna policija, kao što su razne inspekcijske službe itd.
Posebno bih naglasila da radi zaštite javnog reda i mira, dece i maloletnika, ovde se definišu prekršaji protiv javnog reda koji se javljaju u radu ugostiteljskih objekata propisivanjem strožijih sankcija itd.
Želela bih u preostalom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe da naglasim još dva pitanja. Jedno su tzv. sitne krađe. Želela bih da podsetim da smo uspeli da izmenama Krivičnog zakonika smanjimo definiciju iznosa sitnih krađa sa 15.000 na 5.000. Međutim, cilj SVM-a je da se počinioci krađa gone po službenoj dužnosti u okviru prekršajnog postupka i kada vrednost ukradene stvari ne prelazi iznos od 5.000 dinara. Za ova dela, ako su izvršena na štetu privatne imovine, gonjenje se i dalje preduzima po privatnoj tužbi, što je problem.
Svesni da ovo može da se reši jedino istovremenim izmenama Krivičnog zakonika i dopunama Zakona o javnom redu i miru, što sada nije slučaj, mi sada na Predlog zakona o javnom redu i miru nismo podneli amandman. Međutim, izuzetno je značajno da u bliskoj budućnosti rešimo i ovaj problem. Konkretno, potrebno je sitne krađe brisati iz Krivičnog zakonika i prepisati ih u Zakon o javnom redu i miru, odnosno uvesti novi prekršaj. Smatrala sam da je značajno da ovo naglasim i da ovo zajedničkim naporima rešimo u bliskoj budućnosti.
Za sam kraj, pošto su praznici nedavno prošli, svi smo imali prilike da se uverimo u korišćenje petardi od strane kako maloletnika, pa tako i starijih. Mislim da je to sada izuzetno aktuelno pitanje. Za razliku od važećeg zakona, Predlog zakona o javnom redu i miru eksplicitno ne spominje petarde. Međutim, citirala bih član 17. stav 1. Predloga zakona o javnom redu i miru – ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova. Propisane kazne smatramo dovoljnim, adekvatnim. Međutim, ono što je problem u praksi je njihova primena, jer jednostavno policija ne reaguje, a da ne pričam o korišćenju automatskog oružja prilikom kako utakmica, tako i određenih slavlja. Smatram da nadalje treba zaista insistirati na primeni ovih kazni da građani ne bi morali da trpe negativnu reakciju na ovu vrstu slavlja.
Gospodine ministre, saradnici, nadam se da ćete u narednim danima podrobno pogledati naše amandmane, prihvatiti iste i u danu za glasanje, kao što sam naglasila, podržavamo Predlog zakona o javnom redu i miru i o javnim okupljanjima. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Izvolite, ministre.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Hvala.
Pokušaću samo u par rečenica da odgovorim na neke od ovih stvari koje ste vi izneli.
Naime, kada govorimo o nasilju u porodici, to jeste stvar koja treba sve da vas brine. Mi smo imali dosta predloga sa različitih strana kako u suštini zaštititi pre svega žene, jer su one najčešće žrtve nasilja u porodici i kako izbeći da ih neko ko je vlasnik stambene jedinice ne izbaci iz tog stana i da tako faktički vrši ekonomsko nasilje dalje nad njima, a da budemo u skladu sa Ustavom, jer Ustav garantuje nepovredivost stana i policija ne može bez sudskog naloga nekome da uđe u stan, što bi, da kažemo, otvorilo mogućnosti za različitu vrstu zloupotreba i onda bi to tek možda otvorilo Pandorinu kutiju.
Ono što smo razgovarali sa Ministarstvom pravde, mislim da Ministarstvo pravde radi na izradi novog zakona, jeste mogućnost da se u kratkom postupku, u skraćenom postupku, sudija opredeljuje tj. ima mogućnost da nasilnika udalji iz stana do okončanja postupka ili do neke druge mere koju sud propiše, a da žena ostaje u tom stanu i da na takav način bude fizički zaštićena od nasilnika, ali da ne bude izložena ekonomskoj torturi, u tom smislu. Naravno, da se propiše detaljnije kako nasilnik, potencijalni nasilnik, pošto u tom trenutku nije osuđen, može doći do svojih stvari, kako može da ima uz policijski nadzor ulazak u stan, uzimanje ličnih stvari, znači da ni to drugo lice ne bude oštećeno, ali da ne može da ženu izbaci na ulicu i da kaže da je to, faktički, neka vrsta odmazde zbog prijavljivanja itd. To je jedini zakonit način, jer bez odluke sudije ulazimo u jedan neustavan postupak.
Sud mora doneti odluku, a mi možemo da se potrudimo svi zajedno da, kada Ministarstvo pravde bude predložilo takav zakon, usvojimo zakon kojim bi se sud na neki način obavezao da u kraćem roku, recimo 24 sata, donese takvu odluku, kako bi i žrtva bila zaštićena.
Što se tiče vašeg amandmana, mi smo i propisali u članu 137. stav 3. Zakona, što se tiče primanja u radni u odnos u MUP, da je moguće zapošljavanje, osim za ona radna mesta na kojima je propisano isključivo državljanstvo Republike Srbije. Šta je bio problem? Problem je u suštini bio podzakonski akt, kojim mi do sada nikada, u poslednjih iks godina, nismo definisali koja su to radna mesta na kojima je potrebno isključivo državljanstvo Republike Srbije, jer se radi o radnim mestima gde je bezbednost Republike Srbije, da kažem, najviše ugrožena, odnosno gde zaposleni na tim radnim mestima ne treba da imaju dilemu da li će štititi interes jedne ili druge države, čiji su državljani.
Potrudićemo se da to bude apsolutno moguće za sva ona administrativna mesta, gde ne postoji bilo kakav bezbednosni element i istovremeno, naravno, propisivanje bezbednosnih provera, kao uslov za zapošljavanje. Sva lica koja prođu taj sistem, verovatno će državni organi predvideti da ne predstavlja bilo kakvu bezbednosnu pretnju Republici Srbiji, ali se u načelu slažem sa vama i mislim da možemo da razmotrimo. Videćemo kako je tačno formulisan vaš amandman, pa ćemo da vidimo šta možemo u tom smislu.
Takođe, trudimo se da promovišemo multietničku policiju u Republici Srbiji. To radimo u svim mešovitim zajednicama. Naravno, to zavisi i od kandidata koji nam se javljaju na konkurs. To nije samo dobra volja, iako mi sprovodimo nekad i pozitivnu diskriminaciju i trudimo se da motivišemo te kandidate da se više prijavljuju i da oni budu značajnije zastupljeni, ali nekada, prosto, ne ispunjavaju ni minimum kriterijuma koji su potrebni za zasnivanje radnih odnosa. To se dešava u svim sredinama, ali je to proces koji je meni logičan, a iz razloga što do sada ljudi nisu imali toliko poverenja u sve to i nije se puno ni dobrih studenata, ni dobrih đaka prijavljivalo za rad u policiji. Sada se to menja i mislim da ćemo moći da računamo na sve bolje kandidate za različita mesta u policiji i samim tim da postižemo i bolji kvalitet. Šta da vam kažem kada je na Policijskoj kriminalističkoj akademiji, u poslednjoj godini, broj bodova prvorangiranog, u odnosu na prethodne godine, porastao skoro za 10 bodova. Znači, mi imamo sve bolje kandidate koji žele da stupe u radni odnos u MUP-u i na takav način promovisanjem svih tih vrednosti utičemo i na sve ostale da se prijavljuju za rad u policiji.
Što se tiče petardi, potpuno se slažem, iako smo ove godine imali bolji skor nego prethodnih, ali to svakako ostaje problem. Naravno, pored svih apela, potrebno je pooštriti i zakone. Doduše, mi smo kroz Zakon o eksplozivnim materijama definisali malo više vezano za baš petarde, pirotehniku i sve ostalo što nanosi povrede građanima, a ovde smo se bazirali samo, faktički, na onog ko upotrebom ovih materija izazove povredu Zakona o javnom redu i miru. Zbog toga manji broj odredbi ovo dotiče, ali se pridružujem apelu, i to stalno radim, da se ljudi uzdrže od upotrebe pirotehnike, osim onih koji imaju komercijalno pravo i u skladu sa zakonom da rade. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem na odgovorima, gospodine ministre.
U suštini se u mnogim stvarima slažemo, kao što smo čuli iz vašeg odgovora. Još jednom bih naglasila, velika je stvar što u Predlogu zakona stoji da se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, ali mi bi želeli da se precizira ova odredba „odgovarajuća zastupljenost i poznavanje jezika“, kao što to stoji u citiranom članu stav 2. – u aktivnostima iz akcionog plana. To je preciziranje ove odredbe.
Što se tiče definisanja posebnih uslova za zapošljavanje u MUP-u, slažem se. Zapravo, mi mislimo na istu stvar. Vi ste to sad tehnički, da ne gubim vreme u opisivanju amandmana, predložili. Mi isto to definišemo, jer bi želeli da to bude preciznije, da dvojno državljanstvo, odnosno ako neko ima državljanstvo još neke države, ne bude prepreka za posao najobičnijeg policijskog službenika. Ako to po trenutno važećem pravnom okviru, u zakonima, guverner NBS, predsednik države, narodni poslanik, premijer, član Vlade može da bude dvojni državljanin, onda najobičniji policijski službenik ne bi trebao da ima problema, odnosno da bira između državljanstva dve zemlje.
Sigurna sam da je cilj SVM, a i naš zajednički cilj, da zaista, kao što ste to naglasili, što više pripadnika nacionalnih manjina radi u MUP-u. Ovim zajedničkim dogovorom bi mi, oko ovih naših amandmana i preciziranja citiranih odredbi, upravo postigli taj cilj.
Izuzetno me raduje što ste spomenuli donošenje podzakonskog akta, odnosno pravilnika. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.
...
Srpski pokret obnove

Aleksandar Čotrić

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala.
Poštovana predsednice, narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, uvaženi visoki predstavnici MUP, mi poslanici SPO smatramo da se pred nama nalaze veoma dobra zakonska rešenja, kvalitetan zakonski tekst koji reguliše oblast unutrašnjih poslova i rada policije, kao i okupljanje građana i javni red i mir. Mi u SPO smatramo da nas predloženi Zakon o policiji približava idealu demokratski uređenog društva da policija štiti i služi, odnosno da bude u službi građana, zaštite njihovog života, bezbednosti, fizičke i materijalne sigurnosti.
Ovaj zakon nas nesumnjivo približava najvišim evropskim, demokratskim i pravnim standardima u oblasti rada policije i unutrašnjih poslova i želim da istaknem da je ovaj propis, koji razmatramo, veoma jasan, precizan, konzistentan i da je od forme nacrta, preko predloga, bio dostupan svim zainteresovanima koji su mogli da iznesu svoja mišljenja i mnoga ta mišljenja su ugrađena i zbog toga želim da pohvalim MUP predvođeno ministrom Stefanovićem, jer je skupštinskoj raspravi, koja je danas počela, prethodila duga rasprava u stručnoj i široj javnosti, koja je vođena čitavih godinu dana.
U zakonska rešenja ugrađena su i mišljenja Evropske komisije koja, moram to da istaknem, nisu menjala suštinu onoga što su predložili naši kompetentni stručnjaci i nadležni državni organi, pre svega, u MUP-u. Zapravo, mišljenje Evropske komisije je samo potvrdilo ispravnost opredeljenja Vlade Srbije i MUP-a da su na dobrom putu suštinskih reformi u ovim oblastima.
Propisi o kojima danas raspravljamo doprinose stvaranju savremene, efikasne i kompetentne policije, bliske građanima. Ovim zakonom se uspostavlja odgovornost policije da izvršava svoje poslove uz poštovanje osnovnih prava i sloboda građana, omogućava se karijerno napredovanje, stvaraju se preduslovi za pojačano i konsekventno suzbijanje korupcije, kao važnog preduslova za održavanje veoma transparentnih struktura i očuvanja poverenja građana u policiju.
Predložen je jedan osnovni zakon kojim se uređuje rad policije, a koji donosi mnogo novina u smislu organizacione strukture, jer predviđa postojanje samo jedne specijalne jedinice.
Policajci su najvidljiviji deo strukture vlasti. Njihove osnovne dužnosti su one, što je i jasno naglašeno ovim zakonskim rešenjima, da održavaju javni red i mir, da štite i poštuju osnovna prava i slobode pojedinca, da spreče i da se bore protiv kriminala i da pruže pomoć i služe građanima. Zato se i definišu mnogo stroži, mnogo zahtevniji uslovi za zasnivanje radnog odnosa u MUP-u, a zaposleni će te uslove morati da ispunjavaju sve vreme koliko su na radu u policiji, pa čak postoji obaveza i posle prestanka rada u policiji, čuvanja određenih državnih tajni i saznanja do kojih se došlo tokom rada u MUP-u.
Mi smo uvereni da će usvajanjem predloženih propisa predstavnici MUP-a još uverljivije da potvrđuju legitimnost države, s obzirom na to da se obavezuju da u svakodnevnom radu pokažu da odgovaraju na potrebe i očekivanja javnosti, da koriste autoritet države isključivo u interesu građana. U ispunjavanju ovih zadataka, to je ovim zakonom regulisano, naglašeno, potcrtano, da policija mora da deluje, kako u skladu sa zakonima koje mi usvajamo u parlamentu, isto tako i u skladu sa međunarodnim standardima u oblasti sprovođenja zakona koji su prihvaćeni, pre svega od država članica EU i OEBS-a.
Takođe, neophodno je da se u praksi demonstrira posvećenost vladavini prava, što sigurno ovaj zakon omogućava. On takođe donosi vidljiviji, angažovaniji rad policije u društvenoj zajednici, te zato posebno ohrabruje što će građani u svom neposrednom okruženju dobiti čuvare reda i zakona koje poznaju, koji su im bliski, koji im ulivaju poverenje. To su dakle, evo tako da ih nazovem, policajci iz kraja koji će se truditi, imati obavezu da dobro upoznaju sve bezbednosne izazove u toj sredini za koju su nadležni i da se naravno, posebno posvete onim licima koja predstavljaju opasnost i ugrožavanje za bezbednost, odnosno da njihov predmet obrade budu ta bezbednosno interesantna lica.
Zakonom o policiji biće pojačan rad sektora unutrašnje kontrole, biće izloženi proveri svi državni službenici MUP-a, sa ciljem da u odgovarajućoj zakonskoj proceduri bude utvrđeno kako, primera radi, može, bilo je na žalost u prošlosti ranije, takvih slučajeva da neki službenici sa prosečnim primanjima steknu ogromnu imovinu, i ove provere će se odnositi pre svega, na rukovodioce koji su zaposleni na visoko rizičnim mestima vezanim za korupciju.
U svrhu suzbijanja ovakvih pojava i uvode se instituti deponovanja imovinskih kartona svih funkcionera i testovi integriteta kao metodi za utvrđivanje i razotkrivanje potencijalne korupcije.
Novi zakon garantuje sistem karijernog napredovanja, što takođe pohvaljujemo, koje je zasnovano na zaslugama, prema kojima će politički službenici morati da steknu određena znanja, da prođu permanentne obuke, da obavljaju određenu funkciju u nekom periodu na kvalitetan način, uz objektivno procenjivanje i kako bi dalje mogli da napreduju u službi, odnosno da službu zadrže.
Mi u SPO, verujemo da se ovim zakonom i dalje izgrađuje ne politička, ne stranačka policija koja više nikada neće i ne sme biti kao što je to bio slučaj '90. godina prošlog veka u službi očuvanja jedne vlasti.
Mi, kada je reč o zakonu o okupljanju građana takođe podržavamo rešenja koja su u njemu sadržana i ističemo da je najvažnija odredba zakona o okupljanju da je njime definisano da svako ima pravo da organizuje mirno okupljanje i da mu prisustvuje.
Mi iz SPO, koji je najviše organizovao protesta, mitinga, demonstracija, tokom '90. godina, imamo najviše iskustva sa ovom materijom, kažemo da je ovaj zakon izuzetno demokratski, evropski i liberalan, da nam treba verovati na reč, jer Predlog zakona o okupljanju građana predviđa jednu od glavnih novina da se osim obezbeđivanja prava na slobodno okupljanje, da to pravo ne sme da ograničava prava i slobode drugih građana, što je sasvim u redu. Članom zakona je propisano da se pod javnim okupljanjem smatra svako mirno okupljanje više od 20 lica koje se održava radi izražavanja i ostvarivanja, promovisanja kako političkih, tako socijalnih, nacionalnih uverenja i ciljeva.
U zakonskom tekstu definisani su rokovi koji su duži nego što su do sada bili, a vreme održavanja skupova je najliberalnije do sada od svih rešenja koja su do sada postojala u našem zakonodavstvu. Dozvoljava se okupljanje, što je takođe jedna demokratska institucija i tekovina pred svim državnim organima, pred svim državnim institucijama, a ograničenja se odnose samo na strateške objekte kao što su objekti recimo za proizvodnju, preradu vode, kao što su vojne i policijske institucije, što je ministar i rekao.
Održavanjem skupa, što je logično, ne smeju da se krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih građana, odnosno da se ugrožava moral. Nije ni dozvoljeno takvo okupljanje na mestima koja su inače zatvorena za javnost, a sva ostala mesta su potpuno dozvoljena za ovakve vrste skupova, imajući u vidu naravno opet da se poštuju prava drugih građana.
I, kada je reč o spontanom okupljanju, ne postoji obaveza prijavljivanja, već jedino važno da se ispune ti uslovi spontanosti, govorio je ministar o tome, odnosno da ne postoji u tom slučaju javni poziv za okupljanje, organizator, jer to onda okupljanje nije spontano.
Novina u zakonu je da se više ne prijavljuje skup u zatvorenom, ali da postoji obaveza organizatora da vodi računa da organizuje redarsku službu, da osigura bezbednost učesnika skupa svih građana.
Nekoliko rečenica i o Predlogu zakona o javnom redu i miru. Taj zakon takođe donosi veoma dobra rešenja, jer ozbiljnije, sveobuhvatnije utvrđuje sve relevantne pojmove i prekršaje javnog reda i mira. Mi smatramo da su ta dela narušavanja javnog reda i mira veoma značajna za osećaj lične sigurnosti svakog građanina i zbog čega su posle krivičnih dela u toj hijerarhiji praktično odmah u oblasti bezbednosti rangirana ova dela.
Pojedini prekršaji su izbrisani iz ovog zakonskog rešenja, kao što je skitničenje, ali pojedinim je posvećena veća pažnja, poput prekršaja koji se odnose na iskorišćavanje dece i maloletnika. To znači da ovaj zakon ide u korak sa vremenom i onim što se dešava i u našoj zemlji, ali i okruženju i za ova dela što je sasvim primereno propisane su strožije sankcije što ćemo podržati.
Da kažem da Poslanička grupa SPO podržava usvajanje predloženih zakona o policiji, javnom redu i miru, javnom okupljanju. Još jednom, pohvaljujemo rad ministra i svih njegovih saradnika na izradi ovih zakonskih tekstova i što je omogućena jedna široka demokratska rasprava o njima, što su uvažena mnoga mišljenja koja su inkorporirana u zakonske predloge, a pre svega podržavamo ova rešenja jer omogućavaju nastavak reformi u oblasti bezbednosti, javnog poretka i u policiji, a ovo je jedan od najvažnijih segmenata celog društva.
Ovi zakoni će doprineti i daljoj demokratizaciji našeg društva i transparentnosti u radu državnih organa, daljoj izgradnji pravne države, nastavku borbe protiv kriminala i korupcije, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, a značiće i neophodnu racionalizaciju u državnoj upravi a doneće i značajne uštede u budžetu Republike Srbije i svih pobrojanih razloga.
U Danu za glasanje, poslanici SPO daće svoj glas za usvajanje ovih zakona. Hvala vam.