Zahvaljujem.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika!)
Gospodine Đurišiću, tražite repliku, a ministar je samo odgovorio na vaša pitanja.
(Marko Đurišić, s mesta: I drugi poslanici su dobijali u tom slučaju replike.)
Ne sećam se.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja se sećam.)
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre, članovi Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, na početku svog izlaganja želim da pohvalim napore, rad i energiju koju je Radna grupa MUP-a Republike Srbije pokazala prilikom izrade ovog zakona. Da budem potpuno precizna i jasna, rokove koje ste sami sebi postavili ste i ispunili i mi posle 10 godina imamo novi Zakon o policiji, s tim što smo 2011. godine i pre šest meseci imali dve izmene postojećeg zakona.
Prilikom izrade zakona Radna grupa je sarađivala i sa mnogim nevladinim organizacijama, sindikatima, međunarodnim institucijama, a pre svega sa OEBS-om i Savetom Evrope. Dijalog je vođen odgovorno, na osnovu argumenata i dokaza i bez gušenja kritike. Parlament je prilikom izrade ovog zakona bio izuzetno aktivan i uključen i u okviru resornog odbora i kroz javna slušanja koja smo organizovali ovde u parlamentu, kao i kroz konsultacije koje ste imali sa narodnim poslanicima.
Nastavlja se dobra praksa koju vi uvodite, gospodine ministre, pred donošenje zakona koje MUP predlaže. Tačno je da smo tog dana kada su bile zakazane konsultacije imali veći broj narodnih poslanika pozicije, bilo ih je 70, kao što smo čuli, postavljali smo pitanja i u tom trenutku je bilo neumesno, bez obzira što ste imali već zakazane konsultacije sa opozicijom, da ustanete i da praktično napustite taj sastanak. Mislim da je to razjašnjeno i da oko toga ne treba praviti problem.
Novi zakon o policiji je precizniji, ima mnogo novina i sadrži, po mom mišljenju, tri osnovana cilja. Prvi cilj je depolitizacija policije, borba protiv korupcije i kriminala i povećanje efikasnosti policije.
Kada sam na početku svog izlaganja rekla da je upravo sada pravi trenutak za donošenje novog zakona o policiji, mislila sam pre svega na činjenicu da su se odnosi za ovih 10 godina promenili, da su se promenile okolnosti, uslovi u kojima radi Ministarstvo i da imamo ovim Predlogom zakona nove uslove rada, veća ovlašćenja sektora unutrašnje kontrole koji će voditi računa po novim ovlašćenjima o svim zaposlenima u policiji i neće se samo kontrolisati policija, nego i finansije, što je veoma važno. Takođe, češće će se proveravati rukovodioci i zaposleni na visoko rizičnim mestima vezanim za korupciju, imovinske karte zaposlenih, test integriteta kao metod razotkrivanja korupcije.
Kada govorim o merama koje novi zakon o policiji predviđa vezanih za borbu protiv korupcije i kriminala, i Narodna skupština Republike Srbije pojačava svoju kontrolnu ulogu parlamenta uvođenjem portala za nadzor nad javnim finansijama, na osnovu kojeg će narodni poslanici i svi zaposleni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u početku jednom nedeljno, a posle i na dnevnoj osnovi, moći da prate prihodnu i rashodnu stranu budžeta. Zatim, uvedena je i kancelarija za budžet u saradnji sa Odborom za finansije. Dakle, hoću da kažem da se sklapa mozaik, da se pojačava kontrola i u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti, što je veoma važno.
Novina je što će se sektor za finansije po novom zakonu imati mogućnost dužeg planiranja na tri godine. Od sektora za finansije MUP očekujem preciznije informacije kako skratiti troškove. Novina je i formiranje posebne brigade na teritoriji grada Beograda sa ciljem rasterećenja žandarmerije.
Mislim da je po predlogu ovog novog zakona poseban izazov za policiju racionalizacija. Na koji način je sprovesti, recimo i izvršiti u gradovima sa manjim brojem stanovnika, a policija ostaje u istom broju. Zatim, racionalizacija kroz spajanje jedinica, nije potrebno da više jedinica obavljaju isti posao. Poznato je da je više specijalnih jedinica do sada bilo kao rezultat određenih političkih kompromisa i pritisaka. Dobro je što ste uspeli da to presečete, to je bio dugogodišnji problem i pohvalila bih činjenicu da ste uspeli da stavite tačku na takvu vrstu dosadašnje organizacije policije.
U MUP-u posebno prepoznajem aktivnosti Odeljenja za ljudske resurse. Izdvojila bih planiranje sektora za ljudske resurse. Za mene je veoma važno što planiranje ide u tako dobrom strateškom smeru da se recimo svake godine određuje tačan broj studenata koji će studirati na policijskoj akademiji i onda se ti ljudi zapošljavaju. Mislim da bi tu vrstu planiranja treba uvesti i na nacionalnom nivou.
Zatim, evidencija zaposlenih, planiranje kadrova. Jasno se definiše i sistem karijernog napredovanja. Do sada smo imali slučajeve da ako želite da nekog sklonite sa određenog mesta zbog loših rezultata u policiji, niste to mogli da uradite zbog visokog čina te osobe nego ste faktički morali da ga unapredite da on više ne bi bio na toj poziciji.
Ovaj predlog zakona daje mogućnost da se radi korektno i jedino pravilno, tako da će svako snositi pohvale za svoj rad, odnosno posledice za svoje nerad.
Takođe, za svaki novi čin mora da se ima odgovarajuće obrazovanje, godine staža, završena stručna obuka i odgovarajuća godišnja ocena. Naravno, neće moći iz čina vodnika i narednika da se za tri, četiri godine postane pukovnik ili general, što se u nekim slučajevima ranije dešavalo.
Pitanje obrazovanja u policiji, veoma važno pitanje sa stanovišta unapređenja rada policije, posebno za policajce sa srednjim obrazovanjem. Poznato mi je kao članu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove da postoje jednogodišnji kursevi za policajce koji svakako daju rezultate, ali bih vas zamolila da mi iznesete predloge koje planirate po pitanju obrazovanja policije.
Naravno, novi sektor i za međunarodne odnose, veoma važan zbog poglavlja 24. koje je vezano za pravdu, slobodu i bezbednost. Ministarstvo unutrašnjih poslova je potpisalo mnoge međunarodne multilateralne i bilateralne sporazume i ovaj sektor će voditi računa o njihovoj realizaciji, jer će omogućiti da se na lakši, brži i efikasniji način vodi računa da se nastavi sa međunarodnim aktivnostima MUP.
Vi ste prilikom konsultacija, koje smo imali pomenula, ja to želim zbog građana Srbije da kažem, donacija Švedske Vlade od devet miliona evra predstavlja primer kako da se unaprede kapaciteti MUP, a da ne košta građane iz budžeta.
Predlogom zakona je takođe precizno definisano i pravo na štrajk. Kao što ste i rekli, prihvaćen je najliberalniji model prava na štrajk i sindikalno delovanje, jer nije isto kada štrajkuje policija i kada štrajkuje katastar. Zakonom su definisani određeni uslovi za minimum rada. Interesuje me samo na koji način je definisano tih 60% popunjenosti, zaposlenosti prilikom štrajkova, odnosno popunjenost policije, policijske uprave usled prava na štrajk? Do sada je bio problem ne završavanja započetog postupka disciplinske odgovornosti što se predlogom novog zakona jasno definiše.
Mnoge moje prethodne kolege su govorile o ovim hitnim merama zaštite. I vi ste odgovarali na to pitanje. Moram da kažem kada je u pitanju nasilje da sva istraživanja pokazuju da građani i građanke Srbije, kada je u pitanju borba protiv nasilja, imaju najveće poverenje u policiju Republike Srbije.
To ni malo nije slučajno i ako je ženski autonomni centar i mnoge moje kolege i koleginice koje su prethodno govorile predlagale su da u okviru Zakona o policiji treba da policajci imaju hitne mere zaštite, odnosno da policajci imaju ovlašćenja da iz kuće na 15 dana izbacuju nasilnika. Vi ste na to pitanje vrlo jasno odgovorili. Kršili bi ustavna ovlašćenja, to zaista ne možemo. Negde se slažem da po ovom pitanju ponovo razgovaramo, ako bude bilo potrebe. Pratićemo situaciju, ali se takođe i slažem da treba pojačati i druge mere. Na primer uvesti sos telefon na teritoriji cele Srbije, zatim unaprediti institucionalnu saradnju, saradnju institucija kao što su centar za socijalni rad, MUP, škole. Pooštriti zakone protiv nasilja što je takođe naša obaveza po Istambulskoj konvenciji.
Takođe iz prethodnog zakona ostaje pomoćna policija, deluje u vanrednim situacijama, odvaja se i Sektor za vanredne situacije i na kraju ovog svog izlaganja o Zakonu o policiji moram da kažem da kao članica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove redovno pratim izveštaje koje vi takođe redovno podnosite Odboru. Upoređujem podatke prethodne sa narednim i primećujem da je 4,5% više rasvetljenih krivičnih dela u policiji, da je za skoro 10% smanjen kriminal u odnosu na prethodne godine.
Možda brojke nisu najvažnije ili kao što je premijer pre nekoliko dana rekao – izbori nisu samo matematika, ali mislim da su brojke veoma važne da se prati efikasnost ili neefikasnost rada nekog ministarstva ili nekog sektora. Ovaj predlog zakona za mene predstavlja rešenost vas ministra kao najodgovornijeg u ministarstvu, ali naravno i vaših saradnika da povećate efikasnost policije, da unapredite rad policije. Siguran sam da ćemo ukoliko ovaj zakon bude usvojen to i omogućiti.
Volela bih da prilikom rasprave o ovom zakonu imamo i podzakonska akta. Znam, da su ona već urađena i vama kao dugogodišnjem poslaniku i predsedniku parlamenta u prošlom sazivu, ne treba da govorim niti da vas podsećam koliko su podzakonski akti važni. Verujem da ćete ih u zakonskom roku doneti.
Što se tiče Predloga zakona o javnom okupljanju, mislim da je ovim zakonom obezbeđeno pravo na slobodno okupljanje, ali ono ne sme da bude takvo da ograničava slobode drugih. Predviđeno je za spontano okupljanje ne postoji obaveza prijavljivanja skupa, već je jedino važno da se ispune uslovi spontanosti. Novina je da se više ne prijavljuju skupovi u zatvorenom ali da organizatori imaju obavezu da vode računa o bezbednosti građana i učesnika skupa. Dobro je što se Predlogom ovog zakona građani preuzimaju i odgovornost i obavezu za skup koji iniciraju.
Činjenica je da će skupovi u pokretu moći da se zaustave ispred bilo koje tačke zbog ugrožavanja saobraćaja. Svakako će najviše, bez ugrožavanja saobraćaja, i svakako će najviše pogodovati proslavama uspeha naših sportista na trgovima. Zakon je takođe u skladu sa regionalnim standardima. Prihvaćen je predlog mnogih iz civilnog sektora da je za javni skup dozvoljeno najmanje 20 članova i time se izašlo u susret, ja ću upotrebiti reč samo manjim grupama.
Predlog zakona o javnom redu i miru ozbiljnije i sveobuhvatnije utvrđuje sve relevantne pojmove i prekršaje javnog reda i mira. Novina u ovom zakonu je da skitničenje više nije prekršaj po predlogu novog zakona, ali su zato za dela iskorišćavanja dece i maloletnika propisane strožije kazne što je dobro.
Takođe, želim da vas obavestim da je poslanička grupa Nove Srbije marljivo razmatrajući ove zakone, podnela određen broj amandmana na Zakon o policiji.
Mi kao poslanička grupa imamo najveći broj usvojenih amandmana, upravo na zakone iz oblasti bezbednosti, odbrane i policije. Sigurna sam da ćete kao i do sada pažljivo razmotriti naše amandmane, ali i sve ostale, svih narodnih poslanika.
Na kraju svog izlaganja želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim predstavnika Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji prati deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Mira Petrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažena gospođo Jana, vi ste dugo bili ovde naš sekretar i nedostajete, da znate i ostali saradnici iz Kabineta ministra, u ime poslaničke grupe PUPS-a, ja ću reći da ćemo mi prihvatiti ovaj set zakona koji se nalazi pred nama, Zakon o policiji, Zakon o javnom redu i miru, i Zakon o javnom okupljanju.
Ono što bih želela da istaknem, to je da sve ove zakone predlažu ljudi i jako je važno ko i sprovodi te zakone.
Mi se nadamo da se pred nama nalaze ozbiljni ljudi, da se ovom poslu pristupilo jako ozbiljno i ono to bih hteli da istaknemo, što ću ja istaći u ime poslaničke grupe, to je da je pored znanja, volje i saradnje koju ste imali sa svim relevantnim institucijama, ovde je bila neophodna i hrabrost da se pristupi jednoj temeljnoj reorganizaciji policije.
Mislim da je policija bila tabu tema godinama u našoj sredini, mislim da je i ovo odvajanje koje se sada sprovodi, odnosno izdvajanje policijskih službenika i službenika unutrašnjih poslova, odnosno državnih, da je od velike važnosti. Ono što je bilo između ostalog hrabrost, jeste i imenovanje gospodina Rebića za vršioca dužnosti direktora policije.
Na čelo policije je došao čovek koji je iz jednog potpuno drugog sektora, neopterećen raznim fiokama, raznim političkim odnosima, što sa tajkunima, što sa pripadnicima različitih vlasti, i ja mislim da ćete vi imati puno uspeha u svom radu, koji vam naravno i želim.
To je jedna od poruka koju čini mi se šalje sadašnji ministar. Mislim da je neophodno da se u policiji izvede odgovornost. To je suština promena koje se ovde rade.
Suština da se konačno utvrdi zaista i optimalan broj službenika koji tu treba da radi. To nije lako. Dosta njih će biti tehnološki višak, ali je definitivno potrebno da svako ima zaista opravdano svoje mesto.
Mislim da u Srbiji jedino što se ne prašta, to je uspeh, a što se teško prihvata to su reforme.
Mi iz poslaničke grupe PUPS to najbolje znamo, znamo da je prošle godine 2015. prošla u finansijskoj konsolidaciji i da je bilo potrebno puno hrabrosti prihvatiti kratkoročne mere, koje je premijer predložio i koje smo mi prepoznali, kao partija Ujedinjenih penzionera Srbije, podržali i na kraju se ispostavilo da smo bili u pravu i da smo dobili rezultat te finansijske konsolidacije, zaustavljanje sunovrata finansija i konačnog blagog povećanja penzija.
Zato mislim da ćete i sada ovde sa ovim zakonom nailaziti na prepreke, ali kao što smo i mi nailazili na nerazumevanje ostalih partija, koje su jedva dočekale priliku da nas malo isprozivaju, kako smo mogli da damo podršku tadašnjem takvom našem stavu, odnosno predlogu premijera, tako mislim da ćete i vi sada nailaziti na prepreke, ali to ne treba da vas sprečava da nastavite da radite ovo što ste započeli i mislim da je od velike važnosti i to karijerno napredovanje koje ste uveli i te interne konkurse.
Ja ću vam samo reći da naš predsednik poslaničke grupe Milan Krkobabić, nalazi se na čelu „Pošte Srbije“ i da je upravo tu prosto proveren taj princip.
Mi smo raspisali interni konkurs na koji se u prošloj godini javilo preko 700 ljudi, bilo bi i više da su zaista shvatili da je to jedan ozbiljan konkurs sa pravilima igre, bez nameštanja i mi smo zaista dobili dosta ljudi iz Srbije, koji su pokazali vanserijske kvalitete, imenovani na mesta za koja su konkurisali i naravno već po isteku ova tri meseca, imamo sjajne rezultate, što znači, da vi po celoj Srbiji sigurno u vašim izdvojenim jedinicama imate mnogo kvalitetnijih ljudi koji prosto nisu prepoznati ili nisu imali priliku.
Sada se ovim praćenjem njihovih karijera i uvođenjem strogih pravila igre, prosto pruža svima šansa da pokažu šta znaju i šta mogu.
Ono na šta bih se ja još osvrnula na vrlo kratko, to su i ova nova sredstva prinude koja ste sada uveli i mislim da to jeste prava stvar i ovi gasni raspršivači i ti elektrošokeri, tejzeri, kako se već zovu, zato što kada imate stravične slike sukoba na stadionima, da ne pominjem baklje, mislim da se sa tim električnim spravicama ćemo čas posla da raščistimo to što treba da se raščisti.
Mnogo manja šteta, bez obzira što sada tu postoje različite glasine, da li je to ispravno ili ne, ali je mnogo lakše nego vaditi pištolje, nego imati zaista tragične posledice, a možda ipak izazvano nekim potpuno zanemarljivim incidentnim situacijama.
Volela bih još da se osvrnem i na efikasnost, odnosno na efikasnije postupanje policije kada je u pitanju nasilje u porodici. Mi svi pričamo o tome, danas su sve moje kolege govorile, ja ću prosto kao i oni podržati to.
Skrenuću pažnju da u jednom trenutku u onom periodu kada smo bili u gradu i kada smo se bavili socijalnom politikom, naš predsednik Milan Krkobabić je potpisao protokol o saradnji sa gospođom Stanojević.
Pokušali smo da nađemo neko rešenje upravo za te žene, žrtve nasilja, koje su bile prinuđene da napuste svoje stanove, svoje kuće i da odu sa decom.
Tada smo uveli pomoć jednogodišnju za njih i za svako njihovo dete, da im omogućimo da eto mogu tu jednu godinu, dok se nešto ne reši pravno, da mogu da prežive i da se snađu.
Mislim da je prava stvar da sada ipak policija se ranije uključi, da izbegnemo ove stravične žrtve koje smo imali prošle godine, ako se ne varam 36 žena, i mislim da zaista kada budu došli neki zakoni iz pravosuđa da treba svi zajedno da ih podržimo.
Još ću se osvrnuti na Zakon o javnom redu i miru.
Mislim da je komunalna policija, koja jeste pri lokalnoj samoupravi, ali mislim da bi to trebalo sada malo drugačije uvesti u red i mislim da bi oni, prosto sugestija da bi trebalo malo manje da ih bude po autobusima, a čini mi se malo više na terenu.
Autobuse treba prepustiti javnom preduzeću, pa neka višak zaposlenih, odnosno onaj optimalni deo koji je imala, angažuje kako treba, a da ove druge stavi da oni budu kontrolori, ko plaća, ko ne plaća prevoz, jer prosto komunalci ne idu da naplaćuju parkinge ni grejanja, struje i sve ostale komunalne usluge koje imamo. Mislim da možda možemo malo da ih izmestimo iz toga dela i otprilike to bi bilo to što sam ja želela u ime naše poslaničke grupe da kažem.
Mislim da smo na dobrom putu, da reforme jesu uvek teške i jesu bolne, ali da prosto jednom je moralo sa njima da se krene. Mi smo svi zajedno krenuli i mislim da tim putem treba i da nastavimo.
Naravno, naša poslanička grupa daće podršku, naravno da najstariji sugrađani su uvek bili tu da podnesu sve ono što treba da podnesu, tako da će i oni biti od velike pomoći za sve ovo što nas ubuduće čeka. Toliko od nas.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vanja Vukić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodine ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, ja bih se na početku mog izlaganja najpre osvrnuo na izlaganje LSV i najoštrije osudio ideju formiranja vojvođanske policije, odnosno sekretarijata vojvođanske policije kako oni to kažu i smatram da je to vraćanje u 90-te godine, a podsetiću vas na rečenicu predsednika LSV, Nenada Čanka, izgovorenu u Narodnoj skupštini Republike Srbije 25. marta 1998. godine, citiram – nemojte se iznenaditi ako vas dočeka rampa na Gazeli.
Uvođenjem vojvođanske policije i načinom izbora tog tzv. sekretara, sekretarijata vojvođanske policije na politički način možemo i stvarno doći u situaciju da se na Gazeli u nekom trenutku nađe rampa sa graničnom policijom na njoj. S toga, podržavamo vaš stav i u potpunosti podržavamo vaš stav da postoji samo policija Srbije i da nikada policija Vojvodine neće postojati.
Međutim, da krenemo na ozbiljniju temu, a to je Zakon o policiji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je jedan od retkih organa koji postoji još od formiranja prve moderne srpske države. Dakle, odnosno formiranja prvog Praviteljstvujućeg sovjeta, januara 1811. godine na čelu sa prvim popečiteljem nuternjih dela, Jakovom Nenadovićem. Spisak ministara unutrašnjih poslova je dugačak, impresivan kako po broju ličnosti koje su bile na čelu ovog ministarstva, tako i po samim imenima, a to su pre svega već pomenuti Jakov Nenadović, Ilija Garašanin, Jevrem Grujić, Aćim Čumić, Stojan Protić, Milentije Popović, Slobodan Penezić Krcun i mnogi drugi što predstavlja veliku čast voditi ovo ministarstvo, ali i veliku odgovornost.
Nadležnosti Ministarstva su u proteklih 205 godina menjale u zavisnosti od društvenih okolnosti i državnih potreba, tako je i danas. Nekada su MUP bili svi oni poslovi koji nisu spadali u spoljne poslove.
Dakle, postojeći Zakon o policiji donet je 2005. godine, a nakon mnogobrojnih izmena i dopuna ovog zakona došlo je vreme da se donese novi Zakon o policiji, usklađen sa današnjim potrebama države i društvenim okolnostima, a to se pre svega odnosi na proces pristupanja EU i pregovora koji slede. Da vas podsetim, to je svima poznato, MUP vodi proces pregovaranja za poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost i u značajnoj meri uključeno u poglavlje 23. pravosuđe, ljudska i manjinska prava koje vodi Ministarstvo pravde, ali i u mnogim drugim poglavljima.
Osim toga, novi zakon treba da omogući efikasniji, profesionalniji rad policije kako bi policija mogla da se uhvati u koštac sa različitim, tako da kažem, novim oblicima kriminala, kao i sredstvima i modernom tehnologijom kojom se koriste lica koja žele da izvrše neko krivično delo.
Osim toga, u međuvremenu a od donošenja postojećeg Zakona o policiji doneti su izmenjeni mnogi propisi i uvedeni novi instituti kao što se kaže u obrazloženju ovog zakona, a to su pre svega Zakon o organizaciji sudova, Zakon o prekršajima, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica i drugi, ali i preporuke Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostima.
Zbog toga se u ovom zakonu i menjaju postojeće odredbe o policijskim ovlašćenjima, napredovanju u policiji, planiranju kadrova, nadležnosti i organizaciji MUP-a, bezbednosnim proverama, sredstvima prinude, unutrašnjoj kontroli policije i ostalima. Ali, da krenemo redom.
Dakle, za razliku od dosadašnjeg zakona koji je tretirao samo policijske službenike i to podelom na uniformisana i neuniformisana lica koja primenjuju policijska ovlašćenja, odnosno ovlašćena službena lica i zaposlene na posebnim i određenim dužnostima, ovim zakonom predviđena je podela na policijske službenike, državne službenike i nameštenike.
Ovaj zakon predviđa podelu policijskih službenika na ovlašćena službena lica i zaposlene na posebnim dužnostima, koji obavljaju policijske poslove, dok su državni službenici i nameštenici ne obavljaju policijske poslove, već predstavljaju podršku u radu policije i policijskih službenika, prevashodno u obavljanju svojih poslova i to tehničku podršku.
Ne smemo da zaboravimo da Ministarstvo mora da obezbedi Direkciji policije nesmetane uslove za rad, kao što se vidi iz nadležnosti ovog ministarstva i ovim zakonom predviđenim u članu 11, kao i članom 12. ovog zakona, gde se kaže da Ministarstvo obezbeđuje pretpostavke za operativnu nezavisnost i organizacione pretpostavke za rad policije.
Skoro svi drugi sektori u Ministarstvu, kao što su sektor finansija, sektor za analitiku i telekomunikacije, sektor za međunarodnu saradnju i evropske poslove i planiranje i formiranje nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona o policiji, kao i sektor ljudskih resursa, treba da obezbede uslove za rad policije.
Na ovaj način, podelom na policijske službenike, državne službenike i nameštenike u MUP, je dosta preciznije određena podela rada, čime se omogućava podrška policiji u obavljanju svojih zadataka.
Usklađivanje sa pravnim propisima EU, podrazumeva i definisanje policijsko-obaveštajnog modela, a koje je sadržano u preporukama EU, a ovim zakonom regulisano je u članu 34. Ovaj model predstavlja moderan način rukovođenja policijom, ali pre svega kriminalističkom policijom, a sve u svrhu smanjivanja kriminaliteta.
Naime, ovim se u fokus stavlja na izvršioca krivičnog dela, a ne na samom počinjenom krivičnom delu i to na osnovu operativnih podataka prikupljenih od strane policije. Na taj način se mnogo efikasnije koriste resursi policije, ne samo u otkrivanju izvršioca krivičnog dela, nego i u sprečavanju izvršenja istih.
Ovaj model se prvi put pojavio krajem devedesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji i pošto se pokazao kao efikasan način suzbijanja, odnosno otkrivanja krivičnih dela, primenjenih i u ostalim državama, članicama EU.
Ovo je jedan od pokazatelja da EU Srbiji nije sama sebi cilj, već se prihvatanjem evropskih standarda poboljšava i život građana. U ovom slučaju to se odnosi na smanjenje kriminaliteta i odvraćanje potencijalnih izvršioca da ta krivična dela i čine.
Svako protivljenje ovakvim rešenjima predstavlja ne samo demagogiju i licemerje, već igranje sa bezbednošću građana, jer zašto ne prihvatiti sve ono što može da dovede do stvaranja boljih uslova za život, a kao što svi znamo, bezbednost je u tom smislu na prvom mestu. Bezbedno okruženje stvara između ostalog i uslove za nove investicije koje donose nova radna mesta i na kraju bolji život građana.
Nacionalno-kriminalističko-tehnički centar, odnosno NKTC predstavlja jednu izuzetno važnu organizacionu jedinicu unutar uprave kriminalističke policije, gde se otkrije veliki broj izvršioca krivičnih dela, korišćenjem najmodernije forenzičke opreme.
U NKTC se vrše analize i obrada podataka vezano za DNK prikupljenih tokom uviđaja, vrši se balistička analiza projektila, otkrivaju se tragovi sa lica mesta, itd. S tim u vezi, bilo je neophodno uvođenje i novih policijskih ovlašćenja, kako bi se ova oblast uobličila.
Zato je ovim zakonom predviđeno da policijski službenici primenjuju mere kriminalističko-forenzičke registracije, uzimanje drugih uzoraka i kriminalističko-forenzička veštačenja i analize.
Novi zakon o policiji o kome danas raspravljamo, na jedan opšti način reguliše ovu oblast, pa je zato neophodno doneti poseban zakon koji će preciznije regulisati ovu kompleksnu oblast, kako bi se ti podaci koji su skupljeni, na ovaj način mogli da se skladište.
Kada pogledamo širi kontekst i uvežemo ovu oblast sa novom odredbom koju sam već komentarisao, a odnosi se na policijsko-obaveštajni model, dolazimo do zaključka da će se u narednom periodu rad Uprave kriminalističke policije, pa samim tim policije u celini, znatno popraviti.
Zadatak MUP je da predlaže, a Narodna skupština Republike Srbije da usvoji sva zakonska rešenja koja će omogućiti policiji da efikasnije obavlja nadležnosti koje su joj date.
Takođe, Ministarstvo je u obavezi da obezbedi sve tehničke uslove policiji za njen rad kao što su tehnika, oprema, ljudstvo, itd, a što se tiče nacionalnog kriminalističkog tehničkog centra, on spada u jedan od najopremljenijih centara ne samo u regionu nego i šire, a na nama je da im omogućimo da svoj posao rade kako im i priliči.
Članom 5. Zakona o oružju i municiji, usvojenom prošle godine, omogućili smo građanima da nabavljaju i drže elektrošokove. Samim tim se postavlja pitanje zašto i policija ne bi mogla da koristi elektrošokove kao sredstvo prinude, ukoliko je ono efikasno? Efikasno se pokazala na delu u zemljama EU, gde predstavlja sastavni deo opreme policije u svim zemljama članicama, te je neophodno i ovu oblast uskladiti sa propisima EU. Ne samo to, na ovaj način se vrši modernizacija i bolje opremanje policijskih službenika na terenu.
Da vas podsetim, gospodine ministre, da su neki vaši prethodnici, a ovde već spomenuti, veliki reformatori, kao što je Dušan Mihajlović, svoju policiju opremali zipo upaljačem i švajcarskim nožićima, a da se policija danas oprema sredstvima koja mogu da spreče izvršenje krivičnih dela, a izvrši zaštita samih policijskih službenika. Zato podržavam da se članom 105. Predloga zakona o policiji, dodaju nova sredstva prinude, a to su elektromagnetna sredstva.
Glava VIII ovog Predloga zakona o policiji se odnosi na ljudske resurse, izuzetno bitnu i važnu oblast. Ovim predlogom zakona se predviđa i mogućnost formiranja novog sektora, sektora za ljudske resurse. Do sada su ljudski resursi bili u sastavu sektora finansija Ministarstva unutrašnjih poslova i pored te uprave, u njoj su bili i Uprava za ishranu i smeštaj, Uprava za zajedničke poslove i druge organizacione jedinice.
Takođe, u okviru ovog sektora je bio i Centar za osnovu policijsku obuku. Koordinacija između Uprave za ljudske resurse i Centra za osnovnu policijsku obuku je bila otežana pre svega zato što sektor finansija se bavio i drugim poslovima osim ljudskih resursa. Na ovaj način, odnosno ovim izmenama omogućava se da celokupni sistem ljudskih resursa se bavi isključivo onim za šta je i svrha njegovog postojanja. Omogućava se ovim zakonom karijerno napredovanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova, bolje planiranje kadrova, konkurs za zasnivanje radnog odnosa, ali pre svega toga regulišu se bezbednosne provere.
Bezbednosne provere postojećim zakonom su bile regulisane, ali su sada i precizirane i podeljene u tri nivoa u zavisnosti od vrste posla. Prvi nivo se odnosi na kandidate koji su konkurisali za rad u MUP i polaznike Centra za osnovnu policijsku obuku, zatim drugi stepen za rukovodioce srednjeg nivoa i treći stepen za postavljena lica, lica na položaju i rukovodioce visokog nivoa i starešina.
Sada se zakonom regulišu i da se bezbednosne provere mogu tražiti i od drugih bezbednosnih službi, što je i do sada bio slučaj, ali s tim da je ovoga puta i to precizirano i određeno koja su to radna mesta za koje se takva provera traži.
Prednost ovog zakona je i ta što se uvodi obaveza periodične provere zaposlenih u okviru MUP. Više neće biti moguće da se zaposleni proveravaju bezbednosno samo prilikom zasnivanja radnog odnosa, a nakon što zasnuju radni odnos da rade šta im je volja, a da ne snose nikakve posledice.
Moram da napomenem da u zakonu piše da će radni odnos prestati licu, kako se kaže u članu 172. ovoga zakona, koje je prestalo da ispunjava uslove koji su važili za prijem. Da bi se to ustanovilo, potrebno je povremeno raditi bezbednosne provere, jer je to između ostalog i uslov za prijem u radni odnos u MUP.
Još jedna izuzetno značajna promena je konkurs za zapošljavanje u MUP, što će podići nivo kvaliteta ljudi koji se primaju u radni odnos. Neću da kažem da oni koji su već zaposleni nisu kvalitetni, ali svaka vrsta nadmetanja dovodi do bolje selekcije kadrova.
Karijerno napredovanje je novina koja takođe omogućava da se podigne efikasnost zaposlenih u MUP na taj način što će se vrednovati rad i kvalitet prilikom napredovanja. Sprovodiće se testovi i vršiti ocenjivanje zaposlenih i pratiti njihove karijere. Na taj način, onaj koji ima uspeha u radu, recimo veliki broj rešenih krivičnih dela, imaće priliku da se raspoređuje na druga, bolja radna mesta, odnosno napreduje u službi, ali isto tako, i da se pomeri na neko drugo, niže radno mesto ukoliko ne ispunjava očekivanja i ne ispunjava svoje zadatke.
Pravljenjem sektora za ljudske resurse se znatno poboljšava proces formiranja kadrova, što će dovesti do smanjivanja troškova i racionalizacije kadrova. Naime, efikasnijim planiranjem ovaj sektor, koji takođe predstavlja podršku policiji, će moći da u saradnji sa Centrom za osnovnu policijsku obuku i Kriminalističko-policijskom akademijom planira više godina unapred broj policajaca i starešina koji će se školovati i koji je potreban ministarstvu.
Ovakva vrsta školovanja je usko specijalizovana, tako da oni koji završe Kriminalističko-policijsku akademiju ili se obučavaju u Centru za osnovnu
policijsku obuku, uglavnom posao mogu da dobiju samo i u isključivo u policiji.
Ako uzmemo u obzir da su se ranije potpisivali ugovori sa studentima Kriminalističko-policijske akademije o obaveznom prijemu u MUP-u nakon školovanja, dolazili smo u situaciju da oni koji su završili KPA potpisuju pristanak da rade sa srednjom stručnom spremom u MUP-u, jer ne mogu da se zaposle na radno mesto sa visokom stručnom spremom. Nakon određenog vremena šalju zahteve za sleđivanje radnog mesta sa stručnom spremom i na taj način MUP dobija veliki broj rukovodećeg, odnosno starešinskog kadra na uštrb policajaca sa srednjom stručnom spremom i tako dolazimo u situaciju da policiji nedostaju policajci na terenu. Dobrim planiranjem kadrova ovakav problem se izbegava i smanjuju se troškovi koji se na ovaj način stvaraju. Takođe, glava XI odnosi se na kontrolu rada policije.
Što se tiče Aektora unutrašnje kontrole, ovim zakonom on dobija veća ovlašćenja. Naime, omogućava se da unutrašnja kontrola, pored pripadnika Direkcije policija sada kontroliše rad zaposlenih u čitavom ministarstvu. Na taj način se povećava mogućnost otkrivanja krivičnih dela zaposlenih u MUP, a van Direkcije policije, ali i onih koje izvrše policajci u saizvršilaštvu sa ostalim zaposlenim u okviru MUP.
Ono što je potrebno uraditi u narednom periodu je povećanje kapaciteta sektora unutrašnje kontrole, jer broj zaposlenih u SUP-u nije bio dovoljan ni kada je sektor vršio kontrolu samo policije, a kamoli sada kada će vršiti kontrolu celog ministarstva.
Uslovi za prijem u ovaj sektor su strožiji nego za bilo koju drugu organizacionu jedinicu u ministarstvu, što je i razumljivo, ali možda bi za to bilo rešenje ublaživanje tih uslova, a ne na uštrb kvaliteta, na primer, da se uvedu neki vidovi dodatne obuke policijskih službenika, a da se smanje godine radnog staža provedenih u policiji.
Uvođenje testova integriteta je takođe značajno za smanjenje korupcije u MUP-u. Na taj način se sagledava da li je neko sklon korupciji simulacijom realne situacije identične radnim aktivnostima testiranog. Zatim, u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije, sektor vrši analizu rizika, što će preventivno delovati na pojavu korupcije u ministarstvu.
Vrlo bitna je stavka uvođenje obavezne imovinske karte za rukovodioce u ministarstvu, koji će morati da prijave svaku promenu svoje imovine koja mora da bude u skladu sa njihovim primanjima, a ne da se imovina uvećava, a da za to ne postoje realni osnovi.
Donošenjem Zakona o policiji potrebno je doneti ili prilagoditi veliki broj podzakonskih akata, kao što su npr. pravilnik o načinu obavljanja unutrašnjih poslova, pravilnik o sistematizaciji, pravilnik o primeni mera i radnji prilikom kriminalističko-forenzičke registracije, uzimanja drugih uzoraka, kriminalističko-tehničko-forezničkog veštačenja i analize, pravilnik o načinu primene policijskih ovlašćenje itd. Ima ih dosta. Ovom prilikom bih vas zamolio da se po donošenju zakona odmah pristupi donošenju ili izmeni postojećih podzakonskih akata, kako ne bi došlo do zlonamernog i proizvoljnog tumačenja odredaba ovog zakona i kako bi zakon mogao u potpunosti da se primenjuje.
Na samom kraju mog izlaganja o ovom zakonu, vratio bih se na sam početak zakona i na član 7. kojim se reguliše upotreba rodno osetljivog jezika, gde se kaže, citiram – svi izrazi u ovom zakonu imaju jednako rodno značenje bez obzira da li se koriste u muškom ili ženskom rodu i odnose se podjednako na muški i na ženski rod.
Ovo smatram, gospodine ministre, civilizacijskom tekovinom i pošto je ovo jedan od prvih zakona, čini mi se, posle Zakona o budžetskom sistemu, koji uvodi rodno-senzitivan jezik, na tome vam čestitam.
Zahvaljujući konsultacijama koje ste vi imali u nekoliko navrata kako sa poslanicima vlasti, tako i sa poslanicima opozicije, gde su mnoge nedoumice razjašnjene, SPS je odlučila da ne predloži nijedan amandman na ovaj zakon, već će za njega glasati u potpunosti onako kako ga je Vlada predložila.
Takođe, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS podvlačim da će naša poslanička grupa glasati i za Predlog zakona o javnom okupljanju i Predlog zakona o javnom redu i miru, o kojima će diskutovati moje kolege narodni poslanici SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas trajati i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Marija Obradović.

Hvala.
Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, zakoni koji su danas pred nama, ova tri zakona, zaista će značajno i osvežiti, ali ono što je još važnije, i osnažiti, inovirati sasvim ovaj pravni okvir po kojem postupa policija u Srbiji. Tako da, ono što je nama najvažnije, nama kao predlagačima zakona, odnosno Vladi Srbije, je da policija Srbije bude i efikasnija, ali da integritet policije bude ojačan. To je ono što je kritikovano najviše u prethodnom periodu. Na to su ukazivali i eksperti koji su se bavili istraživanjima u ovoj temi, ali i građani u svakodnevnom kontaktu. To je nešto na čemu moramo da radimo. Ova tri zakona značajno će unaprediti taj pravni okvir i onda možemo mnogo ozbiljnije govoriti o integritetu policije u Srbiji. To će svakako biti jedini način da policija ponudi adekvatniju reakciju na pretnje koje su moguće i po bezbednost ljudi i po bezbednost imovine u Srbiji.
Prvo ću govoriti o Zakonu o policiji. Sva tri zakona su prošla javnu raspravu i to je izuzetno važno. Svi poslanici u današnjim diskusijama insistiraju na tome i to je dobro da celokupna javnost, uzimajući i eksperte i predstavnike državnih organa, i sindikata i medija i svih zainteresovanih delova javnosti mogu da daju svoj sud o nacrtima zakona u jednom trenutku, a sada kroz naš parlamentarni rad i o predlozima zakona.
Javna rasprava je dakle počela u martu 2015. godine, održana je u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, kada govorim o Zakonu o policiji. Kao što rekoh, tu su bile zainteresovane brojne strane u javnosti, da sada ne ponavljam. Ono što nisam rekla, to su međunarodne organizacije. Veoma mi je važno da se to čuje, da građani budu upoznati sa tim. Ovo nije proizvod neke male radne grupe u MUP. O ovome se u prethodnih godinu dana izjašnjavala i međunarodna javnost, odnosno eksperti u ovoj oblasti, a i faktori u našem društvu. OEBS je maltene paralelno radio i davao komentare na nacrt ovog zakona.
Reći ću vam da sam pre tri dana, kao predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, primila delegaciju OEBS u kojoj se nalazio nezavisni ekspert, koji je zapravo radio sve vreme neku vrstu evaluacije, odnosno davao komentare, ocene na ovaj Predlog zakona. To je gospodin Mauricio Lustro, koga je OEBS angažovao i on je zaista pozitivno ocenio ovaj Predlog zakona, sugerišući da je veliki procenat primedbi, koje je upravo OEBS davao, uvažen.
Reći ću vam da smo u julu 2015. godine, dakle pre šest meseci, u parlamentu Srbije predstavili tadašnji Nacrt zakona, da je tada javnost bila veoma zainteresovana i da je upravo veliki broj primedbi ubačen u ovaj Predlog zakona. Na tome moramo da insistiramo, to ljudi moraju da znaju, da je ovde ubačen veliki broj sugestija. Ne postoji zakon na svetu koji je savršen i na koji neko neće imati primedbu, ali ovako kompromisno, sveobuhvatno rešenje je zaista rezultat dugoročnog rada. Sa time će se složiti brojne nevladine organizacije koje se zaista bave ozbiljno sektorom bezbednosti i zakonskim rešenjima.
Vrlo je važno da istaknem da ovim usvajanjem Zakona o policiji mi zapravo završavamo jednu od naših aktivnosti u okviru pregovaračkog procesa. Time ćemo moći da adekvatno odgovorimo na potrebe tokom pregovora. To su poznate teme. To su migracije, azil i vize. Ovo je na korak već pola puta pređeno.
Novi Zakon o policiji nam omogućava savremeniji način upravljanja u ovom sektoru bezbednosti. Naravno, vreme donosi nove izazove i neke nove pretnje, ali i nova očekivanja građana i radna grupa je pisala ovaj zakon po ugledu na razvijene evropske zemlje, kako su oni organizovali rad u službama bezbednosti.
Glavni cilj ovog zakona je, ponoviću još jednom, popravljanje efikasnosti rada policije. U ovom zakonu bih izdvojila tri akcenta, zapravo organizacionu strukturu, karijerno napredovanje, kontrola rada zaposlenih.
O organizacionoj strukturi možemo govoriti o različitim segmentima i dobro je da to građani čuju. Imamo tri vrste službenika, ako sam se dobro izrazila, državni i policijski službenik i nameštenik. Dakle, nameštenici će biti ljudi koji će pomagati u tehničkim poslovima.
Ovakva vrsta organizacije će omogućiti veću profesionalizaciju u policiji. To je ono što se moglo čuti sve vreme. Eventualne zamerke na organizacionu strukturu će biti razrešene dodatnim podzakonskim aktima, planira se donošenje uredbe u načelima za unutrašnje uređenje o vrstama organizacionih jedinica, sedišta i područja za koje se obrazuju te jedinice i ministar će uz saglasnost Vlade doneti pravilnik o tom unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP.
Ono što jeste jako zanimljivo je da će biti omogućena veća transparentnost u radu policije, veća otvorenost, veća saradnja sa građanima, posebno sa lokalnom zajednicom, sa državnim organima, sa službama bezbednosti, ali je vrlo važna i međunarodna saradnja. Ona se do sada ostvarivala kroz posebne sporazumne, ali je važno definisati je i kroz ovaj zakon.
Teži se uspostavljanju elektronske uprave, različitih servisa za građane. To je veoma važno kada govorimo o otvorenosti policije i insistira se na radu policije u zajednici koja podrazumeva jedan novi oblik rada policije. To će biti preventivan oblik rada, jer mislim da svi moramo da radimo u narednom periodu na prevenciji, a ne samo na sankcionisanju prekršaja i krivičnih dela.
Ovaj zakon je na poseban način definisao policijske mere i radnje. Vrlo je važno da se policijski poslovi osavremenjuju protokom vremena i da evropski standardi ulaze u naše propise i sada nastaju neke nove vrste poslova koji se sada obavljaju na sasvim drugačiji način.
Standardizacija, i to savremena, se uvodi u sve procedure. Uvode se nova sredstva prinude. O tome je bilo reči u medijima. Izuzetno pozitivno to ocenjujem, a to su i stavovi policijskih sindikata i eksperata koji se bave ovim sektorom. Uvodi se tzv. biber sprej i elektrošoker, odnosno elektromagnetne ili šok palice. Policajci će moći da zaustave ili onesposobe trenutne, uslovno rečeno, nasilnike, a da im pri tom ne nanesu teške telesne povrede. To je ranije bio slučaj kada su koristili vatreno oružje, a istovremeno policajci će sebe štititi na ovaj način.
Novi činovi i zvanja, o tome smo mogli čuti danas. Ostaje samo SAJ, kao jedina specijalna jedinica. Posebne jedinice: Žandarmerija, Helikopterska jedinica i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata i policijska brigada samo u policijskoj upravi za grad Beograd. Toliko o organizaciji.
O karijernom napredovanju zaista je dosta govoreno, mediji su posebno zainteresovani za to, jer napredovanje u policiji je često bilo pod znakom pitanja. Ovog puta su tačno definisani kriterijumi, način, vremenski rok i sve ono što je neophodno da biste napredlovali. Ovoga puta šef to neće raditi po ugledu na lepotu vaših očiju ili na prisnost sa onim koji treba da bude nagrađen. Tačno je propisano koji stepen obuke, koji rezultati, koja postignuća su neophodna kako bi neko mogao da napreduje u svojoj karijeri. Vrednovanje, procena obavljaće se godišnje, a dinamika vrednovanja, procene u velikoj meri zavisi od pozicije i od onog stepena za koji se pripadnik MUP kandiduje za ubuduće.
Da bi građani shvatili ozbiljnost i sistematičnost u naporima pri uvođenju karijernog napredovanja, treba reći da je u toku formiranje sektora za ljudske resurse. Iako su se danas mogle čuti negativne kritike na račun tog sektora, apsolutno to ne stoji. Sektor za ljudske resurse će pratiti zaposlene od trenutka kada zasnuju odnos u MUP, tokom celog kretanja kroz ministarstvo, pa sve do okončanja radnog veka. Sumirajući sve te rezultate, imajući u vidu sve ocene, sva postignuća pripadnika MUP, vi ćete sa mnogo većom tačnošću, nego što je to bilo do sada moći da ocenite da li neko može da bude unapređen ili ne, i to će biti mnogo transparentnije, to će biti jedna vrsta podsticaja, fer pleja i za ostale kolege.
Kontrola rada zaposlenih, vrlo važna, ojačavanje Sektora unutrašnje kontrole je nešto što je bilo neophodno duži niz godina unazad. Mnoge smo primedbe čuli u prethodnom periodu i ovoga puta kontrola rada zaposlenih, kroz Sektor unutrašnje kontrole, uvodi dva zanimljiva instrumenta koji su pozitivno ocenjeni. U pitanju je test integriteta i u pitanju su imovinski kartoni, odnosno deponovanje imovinskih kartona.
Test integriteta za proveru svih zaposlenih u MUP, posebno starešina, što do sada nije bio slučaj. To je metod koji će moći da razotkrije korupciju, koruptivno ponašanje službenika. Uslovi i način primene ovih testova integriteta biće propisani podzakonskim aktima.
Kada se govori o testu integriteta, kao pojam, kao definicija, je izuzetno prihvatljiv. Njegovo sprovođenje, realizacija na terenu je nešto na šta treba da obratimo pažnju i zbog toga su vrlo važni podzakonski akti koji će ovo definisati. Niko ne kaže, ni jedna zemlja na svetu, niko se nije izborio sa korupcijom u potpunosti, ali moramo da uvodimo instrumente, moramo da menjamo način razmišljanja, da prihvatamo nove obrasce ponašanja.
Imovinske karte, odnosno deponovanje imovinskih kartona su važni jer mogu da ukažu na krupne promene u imovini pripadnika MUP i naravno niko nije nerealan, naravno da su moguće i zloupotrebe i prikrivanja, ali proces podizanja integriteta i stepena poverenja u policiju su zaista dugotrajni procesi. To su procesi i promene mentaliteta i ponašanja i pripadnika MUP, ali i građana koji ocenjuju rad MUP u svakodnevnom kontaktu.
Malo samo danas govorili o pomoćnoj policiji, ona se formira za slučajeve kada treba da se nadoknadi angažovanje velikog broja policijskih službenika za zadatke visokog bezbednosnog rizika, recimo i prirodnim i drugim nesrećama, u obezbeđivanju državne granice i sličnim prilikama. I ono što želim da naglasim, dakle, imamo rok od godinu dana, odnosno Radna grupa u MUP da pripremi podzakonske akte, dakle, godinu dana od stupanja na snagu ovih zakona.
Još dva zakona. Zakon o javnom okupljanju i zakon o javnom redu i miru.
Zakon o javnom okupljanju mogli smo čuti, Ustavni sud je proglasio u aprilu 2015. godine neustavnim. Pravni vakum je nastao od oktobra i upravo to je ubrzalo proces izrade novog predloga koji je danas pred nama po objavljenom nacrtu zakona i usledila naravno javna rasprava u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, takođe isti učesnici nevladin sektor veoma važno da bude uključen, nezavisna regulatorna tela, međunarodne organizacije, drugi državni organi predstavnici lokalne samouprave.
I tekst, ovog predloga zakona o javnom okupljanju je takođe uvažio većinu primedaba učesnika javne rasprave. I ova dva zakona smo mi takođe predstavljali u parlamentu na tim neformalnim konsultacijama zahvaljujući i dobroj volji poslanika i a i dobroj saradnji sa MUP. Ja pretpostavljam da je to posledica što je sada ministar Stefanović, nekada bio i predsednik parlamenta i da shvata koliko je komplikovan proces usvajanja zakona i da je veoma važno da budemo neprestano u kontaktu i da korigujemo i međusobne primedbe i zahteve.
To je ona priča o stalnom dijalogu. Koleginica Čomić voli da otvara tu temu, dijalog je neobično važan, hvala što insistirate na tome tokom parlamentarne diskusije. Zbog otvaranja pregovora u poglavlju 23 usvajanjem zakona o javnom okupljanju završavamo jednu od aktivnosti koje su predviđene akcionim planom za poglavlje 23. Jedno od pitanja u tom poglavlju je sloboda okupljanja, hoću da kažem i da su eksperti Venecijanske komisije konsultovani prilikom utvrđivanja konačnog nacrta zakona. I još nešto što građanima može da bude zanimljivo da vide koja je to količina društvenih događaja, okupljanja, skupova, zapravo šta mi to regulišemo.
U proteklih šest godina, od 2010. godine do 2015. godine je u proseku održano oko 61 hiljade javnih skupova godišnje, to znači oko pet hiljada skupova mesečno. Od toga 80% su sportskog karaktera. Dakle, u proteklih šest godina 364 hiljade skupova. Sve to treba obezbediti pomnožiti brojem ljudi, teško je naći neku cifru, ali vidite da treba regulisati bezbednosti ljudi i imovine. Šta nas tek očekuje u narednom periodu, normalno je da se usložnjavaju i aktivnosti i manifestacije.
Zato mi nije jasno ali pričaćemo i u delu kada budemo govorili o pojedinostima, zbog čega ovoliki otpor za jedno rešenje koje je tako dobro urađeno po ugledu na zemlje Evrope, koje su to uradile mnogo pre nas i koje nas i primoravaju na ovakvu vrstu zakona tokom evropskih pregovora.
Hoću da kažem da je veoma teško da ispoštujete zahtev za slobodno i demokratsko okupljanje sa što manje ograničenja i za učesnike i za organizatore okupljanja, a istovremeno da garantujete bezbednost građana i imovine i tih samih
učesnika skupa, ali i onih građana koji su van skupa, koji ne učestvuju u tim manifestacijama.
Mi smo pomerili vreme skupa u odnosu na ono što je bilo u prvobitnom predlogu i to je urađeno na sugestiju eksperata iz ovog sektora i nevladinog sektora. U skladu sa dogovorom lokalnoj samoupravi definisaćemo tzv. zabranjena mesta gde je ograničeno okupljanje. To je vrlo važno, čućemo i tokom rasprave o amandmanima šta je suština u dogovoru sa lokalnim samoupravama.
Vrlo je važno da zakon o javnom redu i miru smo definisali u ovoj formi. Poslednje 23 godine smo imali minimalne izmene, vreme nas je nateralo prilike, novi izazovi, nove pretnje da to definišemo na ovaj način. Zato smo uveli i neke nove pojmove i kada su prekršaji u pitanju sankcionisanje tih prekršaja, način prikupljanja dobrovoljnih priloga, vrlo važan, ali o tome ćemo govoriti u raspravi o amandmanima.
Informacija koju imam u ovom trenutku je da je oko 500 amandmana do sada podneto na ova tri predloga zakona. Naravno, evo da zabavimo gledaoce veliki broj glasi – briše se, volela bih da vidim i kada se nešto briše predlog kako bi trebalo da izgleda. Mislim da građani glasaju za predlog rešenja a ne samo za brisanje, jer kada se obavi brisanje, šta posle? Hvala.

Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, nastavljamo rad prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Poštovani ministre sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Obradović je potpuno u pravu kada kaže da vi imate taj izraženi senzibiletet za dijalog, za potrebu za konstantnim razgovorom i sa onima koji misle slično ili isto kao vi, ali i sa onim drugima koji misle sasvim drugačije. Ova tri predloga zakona su proizvod jednog dijaloga koji je trajao više od godinu dana i ja ću u okviru svog govora biti fokusiran na zakon o policiji, posebno na dva aspekta tog zakona. To je jedno uvođenje sasvim novog modela upravljanja u državnim institucijama, odnosno u jedan veliki sistem kada je broj zaposlenih ljudi u pitanju, negde oko 36 hiljada ljudi koliko sam informisan, jedan dosta kompleksan sistem kao što je MUP. Takođe novine koje se tiču razvoja socijalnog dijaloga u MUP gde su stvarno postignuti odlični rezultati, da ne shvatite pogrešno tu vidim jedan ozbiljan i dobar pečat naše bivše koleginice, sada državne sekretarke gospođe Jane Ljubičić koju ovde pamtimo kao jednog velikog profesionalca i nekog ko se ovde stalno zalagao za pitanje socijalnog dijaloga i socijalne pravde i neko ko je imao jednak pristup prema svim koleginicama i kolegama bez obzira kojoj političkoj stranci ko pripada.
Kada je u pitanju profesionalizacija MUP i taj novi model upravljanja o kojem sam govorio, ono što je ključna stvar i što je vododelnica za razvoj MUP u narednom periodu jeste uvođenje sektora, odnosno nove jedinice za upravljanje ljudskim resursima, sa svim onim aktivnostima koje taj kompleksan proces podrazumeva, počevši od analize posla, planiranja ljudskih resursa, regrutovanja, selekcije, performans menadžmenta, ocenjivanje uspešnosti zaposlenih, njihove motivacije, treninga, obuke radnih odnosa i socijalnog dijaloga kada je u pitanju uključivanje zaposlenih u sam proces donošenja odluka. Dobro je što ste malopre pomenuli u vašem uvodnom izlaganju da je dosta rešenja koja definiše ovaj zakon o policiji, definisano i kroz dijalog sa sindikatima i kroz njihove predloge koje oni imaju, imajući u vidu njihovo veliko iskustvo koje imaju na terenu i imajući iskustvo u razgovoru i delovanju u radu sa njihovim članstvom.
Posebno bih istakao vaš liberalan odnos prema sindikalnom organizovanju i jedan potpuno pohvalan odnos prema Konvenciji i poštovanju Konvencije 87, Konvencije 98, Međunarodne organizacije rada i naravno Evropske socijalne povelje koja predstavlja condition sine qua non, razvoja odnosa, međuljudskih odnosa i odnosa između uprave i zaposlenih u jednoj instituciji, organizaciji ili preduzeću. To se može oceniti kao veoma pozitivno.
Prvi put se uvodi strategija i jasna politika upravljanja ljudskim resursima, obuka zaposlenih i ono što je jako važno da ne bude te obuke zaposlenih koja je samo specijalizovana obuka za aspekte i oblasti koje se tiču samo bezbednosti, nego će ona u narednom periodu podrazumevati jedan širi spektar znanja, veština, koje će pripadnici MUP da stiču. Naravno, kao i u svim drugim strukama, u svim drugim oblastima, ljudima je sve više i više potrebno univerzalno znanje.
Sama činjenica da se uvodi novi sistem regrutovanja i selekcije govori o tome da se kroz implementaciju ovog zakona želi definitivno raskrstiti sa jednom politikom nepotizma ili nekada negativne selekcije koja je vladala čitav niz godina ili da kažem decenija, kada je nekada dovodila do toga da MUP bude neefikasan, da bude neefektivan i da ne daje one rezultate koje građani Republike Srbije očekuju od njega kao od jedne organizacije koja je jedan od glavnih stubova funkcionisanja državnog sistema u svakoj razvijenoj zemlji, pa naravno i u Srbiji.
Moram posebno da istaknem da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj funkcioniše poseban kolektivni ugovor za policiju i to je upravo onaj rezultat koji se definiše u stalnom dijalogu sa zaposlenima u policiji, koji za svoj cilj ima dolazak do najboljih mogućih rešenja i do maksimalno dobrog funkcionisanja policije i definisanja jedne jasne, dobre i kvalitetne, bezbednosne politike, koja je na kraju krajeva, i uslov za dobru ekonomsku politiku, i uslov za sveopšti ukupni ekonomski i društveni razvoj.
Kada smo imali sastanak koji je bio neformalni prošle nedelje sa vama i sa predstavnicima MUP-a, pomenuli ste i potencijalno otvaranje naučnog instituta, saradnju sa drugim naučnim institutima, sa drugim univerzitetima, i tu je jako važno da se u okviru MUP-a, dođe do jednog spoja, jasnog spoja teorije i prakse. Dobro je što imate tu inicijativu da uključite ljude koji se bave teorijom, koja se bavi istraživanjima u okviru kriminologije, u okviru svake vrste bezbednosti, kako bi se, naravno, ta teorija i praksa pretočila u najbolja rešenja i u najbolju praksu koje MUP ima, i naravno, kao krajnji cilj, kako bi se pretočilo ono što je visok procenat bezbednosti naših građana i maksimalno umanjenje stope kriminaliteta.
Može se videti jedan ozbiljan menadžment pristup rukovođenju samim MUP-om, gde se definiše i strateški nivo, i visoki nivo, i srednji nivo, i operativni nivo upravljanja, što i jeste definisano u skladu sa najboljom mogućom praksom velikih svetskih korporacija ili institucija organizacija koje rade u skladu sa najboljim politikama i menadžment principima koji danas postoje.
Karijerno napredovanje je ključ, ono je srž ovog zakona i konačno ćemo imati jasne parametre kako će pripadnici, odnosno službenici policije moći da napreduju i tu se uvodi sistem jednakih šansi, sistem koji podrazumeva da samo oni najbolji, najsposobniji, najvredniji, oni koji daju najveće rezultate mogu da dođu do napredovanja. Njih neće moći da unapredi ni sam ministar, i na taj način ste oduzeli sebi ingerencije, ali ste dali jednu novu energiju MUP-u, da se u MUP-u zapošljavaju oni koji su najelitniji, koji su najbolji, koji su završili najbolje škole i koji mogu da doprinesu bezbednosti građana Republike Srbije.
Retko koji rukovodilac, a da ne govorim ministar bi se odrekao takve jedne vrste ingerencije, instrumenta da može da zapošljava i da može to da koristi kako bi naravno na najbolji mogući način sebe pozicionirao. Ali, na kraju krajeva, mi to u parlamentu potpuno podržavamo, kada je u pitanju rad Vlade, želite da i želimo da podredimo privatne interese, želimo da podredimo interese pojedinaca interesima Republike Srbije i interesima državnih institucija.
Citiraću sada Aristotela, on je odavno rekao da svi ljudi treba da teže dobru, ali da država treba da teži najvećem dobru, tako da u skladu sa tim mislim da ćemo uvesti, i da će se implementirati takva politika i takav princip u samom MUP.
Kada je u pitanju socijalni dijalog, definisano je jedno od najbitnijih, jedno od najvažnijih, najznačajnijih ljudskih prava, odnosno prava zaposlenih, definisano je pravo na štrajk. Konačno, definisano je pravo na štrajk u skladu sa jasnim uslovima i jasnim parametrima, jer ako nema jasnih odnosa, ako nema jasnih pravila, koje ste uveli ovde u okviru ovog Predloga zakona, koji definišu kriterijume pri zapošljavanju, kako možemo imati rezultat i kako možemo imati mirno rešavanje radnih sporova, kojim se i sam zakon bavi, i uvek kaže da će prioritetno MUP pokušavati da mirno rešava svaki individualni ili kolektivni radni spor? Ali, ako dođe do štrajka, imaćemo jasno definisane uslove, znaćemo ko će moći da štrajkuje, kako, na koji način, koliko će to dugo moći da traje.
Mada, malopre sam pomenuo, vi ste dosta liberalan ministar, obzirom da imate preko 15 sindikata, a samo dva velika…
(Nebojša Stefanović, s mesta: Dvadesetšest.)
Dvadesetšest već? Nisam dobro informisan. Hvala. Koliko imam informacije, svi ti sindikati i ako su nereprezentativni, od 26 čak 24 nije reprezentativno, imaju sve mogućnosti i sve uslove za rad kao da su reprezentativni. Ni toga nema ni u jednoj razvijenoj zemlji EU, nema ni u SAD.
Dakle, pristup je sasvim liberalan i na taj način se dolazi do toga da se vidi želja, da se vidi intencija samog ministarstva i vas kao ministra da želite taj dijalog i da želite svima da obezbedite jednake uslove za svoje sindikalno organizovanje, za udruživanje, sindikalni rad i naravno ono što jeste glavna uloga sindikata, a to je kolektivno pregovaranje i borba za bolje uslove rade, za veće mogućnosti za zaposlene u okviru određene oblasti, a ovo je oblast bezbednosti, odnosno MUP-a, gde kažem da je dosta urađeno posle toliko godina kada su u pitanju uslovi rada, nabavljene su nove uniforme, nabavljena je nova obuća, formiranje će se posebna jedinica u okviru Jedinice za ljudske resurse koja će imati zadatak samo da sarađuje sa sindikalnim organizacijama i da razvija tu saradnju i tu dolazimo do onoga što jeste suština Predloga ovog zakona. To je da imamo jedan minimum konsenzusa između onih koji upravljaju ministarstvom i onih koji su zaposleni kako bi ministarstvo moglo dalje da se razvija i kako bi beležilo još bolje rezultate nego što ih je beležilo do sada.
Imali smo priliku da od drugih kolega čujemo koji su to rezultati. Bilo ih je puno, pogotovo kada je u pitanju beskompromisna i bespogovorna borba ….