Morate da govorite o Zakonu o policiji.

Naravno.
Dakle, ako govorimo o depolitizaciji policije moram da kažem da ste vi na drugi način politizovali sve pripadnike MUP-a koji su sa vama bili na tom sastanku koji je bio samo organizovan očigledno za predstavnike vlasti. Još od, praktično od 2000. godine jedino je ministar MUP Dušan Mihajlović, neko ko je pokrenuo reforme u MUP, podsećam, tom prilikom je iz MUP izdvojen resurs državne bezbednosti i formirana BIA, takođe formirana žandarmerija i praktično su to poslednji reformski koraci koji su učinjeni u ministarstvu. Dakle, deceniju i po od 5. oktobra niko drugi do sada nije sprovodio reforme na način koji bi bio uputan da policija služi i štiti adekvatno građane Srbije.
Jako je dobro što konačno imamo predlog novog Zakona o policiji, ali isto ovaj predlog po nama nije ništa drugo nego propuštena šansa da se iskoristi šansa se reformiše policija na jedan opšte prihvaćen način, savremen, moderan način kakav postoji u savremenim, modernim zemljama sveta. Nažalost, znam da je bilo u javnoj raspravi više draftova ovog zakona. Znam da je prošao trijažu i nekih međunarodnih instanci, ali kažem nažalost zato što čak i savetnici koji su bili iz inostranstva koji su radili po ovom zakonu nisu pokušali, želeli, umeli ili znali da implementiraju iskustva upravo iz njihovih zemalja koja funkcionišu decenijama i koja daju adekvatne i dobre rezultate.
Pre svega, mislim da niste iskoristili priliku da MUP rasteretite jednog dela posla koji danas obavlja MUP, a to je izdavanje određenog broja dokumenata zbog kojih građani odlaze u policiju, zašta smatramo da je potpuno neprikladno i nepotrebno. Izdavanje dokumenta kao što su vozačka dozvola, saobraćajna dozvola, nema potrebe da se vrši u MUP već može da se spusti na nivo lokalne samouprave gde će se ljudi koji izdaju i ljudi koji uzimaju vozačke dozvole osećati komotnije, jer nema potreba da odlaze u policiju za takvu jednu banalnu stvar. Mislim da je to iskustvo upravo vašeg savetnika primenjeno u državi odakle on dolazi.
S druge strane, pokušali ste da napravite jedna novi model policije u lokalnoj zajednici i to je nešto što je opšte prihvaćeno u svetu i to je nešto što postoji i definisano je gotovo u svim policijama zapadne Evrope, ali ne način na koji ste vi uradili koji je čisto deklarativan i koji suštinski i dalje nema nikakvu vezu sa lokalnom samoupravom. Šef lokalne policije, da li je policijska stanica u pitanju ili policijska uprava, po ovom predlogu zakona nema nikakvu odgovornost u odnosu na lokalnu samoupravu pa čak nema obavezu ni da podnosi izveštaj ili informaciju o stanju bezbednosti na teritoriji opštine, odnosno grada.
Smatramo da je to jako loše. Smatramo da policija u lokalnu mora da ima najčvršće moguće veze sa predstavnicima građana u lokalnoj vlasti i da predstavnici građana preko skupštine opštine, odnosno skupštine grada treba da definišu bezbednosnu politiku na teritoriji na kojoj žive jer oni znaju mnogo bolje šta je to što je za njih dobro i šta je to za njih što je problematično. Svakako ne mislim, i slažem se sa vama da lokalna samouprava treba da učestvuje u kreiranju u policiji, ne mislim da lokalna policija treba da učestvuje u izboru načelnika lokalne policije, da li policijske stanice, da li policijske uprave, ali isto tako smatram da lokalna samouprava treba, mora i može da ima priliku da sasluša lokalnog šefa policije i da mu u skupštini izda određene naloge, odnosno da mu izda negativnu ocenu ukoliko je stanje bezbednosti na teritoriji te opštine loše.
To nažalost nije učinjeno, to nije ni na koji način razjedinjavanje policije, naprotiv to je upravo ono što ste vi pokušali u ovom zakonu, ali kažem to nije učinjeno. Žao mi je, kažem, što vaši savetnici koji dolaze iz Velike Britanije nisu implementirali način funkcionisanja koji postoji u Velikoj Britaniji ili recimo u Londonu, Hemširu, gde sam imao priliku da to lično vidim.
Podržavamo potpuno pravljenje karijernog napredovanja. Smatramo da je neophodno napraviti adekvatno karijersku piramidu. U sklopu sa tim mislim da je neophodno reformisati i policijsko školstvo. Podsetiću vas ta vrsta posla iz sektora za ljudske resurse postoji već izvesno vreme u Ministarstvu odbrane, dakle u vojsci, nadam se da sada i u policiji, ne može se napredovati više samo na osnovu staža u službi. To je nešto što je neprihvatljivo. Ranije je bio princip kada se neko zaposli u vosci gotovo garantovano mu je bilo da će otići u penziju kao pukovnik. Ovoga puta nadam se da i u policiji će se napraviti adekvatna mapa kadrova na osnovu koje će se na upražnjeno mesto kandidovati oni koji su ispunili određene uslove koji mogu da budu profesionalni, stručni, uslove iz oblasti obrazovanja i tako dalje.
Ono što je loše, to je što se ne definiše jasno šta je uloga sektora za ljudske resurse. Kao što znate, ja sam vam o tome govorio i na jednom sastanku, mislim prošle godine, kada ste govorili da će uprava za organizaciju biti u sklopu ljudskih resursa i to je za nas potpuno neprihvatljivo.
Smatramo da je to sukob interesa, jer uprava za organizaciju treba da predvidi i da napravi organizaciju u skladu sa potrebama građana i države, a da sektor za ljudske resurse popunjava tu organizaciju, sprema kadrove, školuje kadrove, priprema ljude, radi edukacije, obuke itd, a ne da sektor radi organizaciju.
Verujte mi, iskustva pokazuju da ukoliko sektor pravi i organizaciju, ta organizacija se ne pravi po osnovu potreba sistema, države, društva i građana, već po osnovu potreba onih koji su tu najbliži pri toj upravi, odnosno vrlo često bude čak i lično, organizacija se pravi na određena mesta za određene ljude.
Za nas je postupno neprihvatljivo, da se diplomci kriminalističko-policijske akademije tretiraju, kao i diplomci svih ostalih fakulteta, kao i diplomci privatnih fakulteta, na kojima znamo da je lakše doktorirati, nego završiti, recimo, kriminalističko-policijsku akademiju.
Smatramo da svi koji upišu i prođu trijažu upisa na kriminalističko-policijsku akademiju, a ta trijaža je izuzetno ozbiljna, znači to su praktično uslovi koje postoje za prijem u Ministarstvo unutrašnjih poslova, treba, odnosno moraju, da budu primljeni na stalni rad u policiju.
Zbog čega, postavlja se pitanje, zbog čega postoji kriminalističko-policijska akademija, zbog čega postoji Univerzitet koje Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo, u koliko mi školujemo ljude koji sutra nemaju posao u policiji, a u isto vreme kada zapošljavamo one ljude koji završavaju fakultete koje izdaju sumnjive diplome, sumnjive magisterijume i još sumnjivije doktorate?
Dakle, to je nešto što mora da se promeni i to je nešto što mora da bude u skladu sa kadrovskom mapom, to je nešto što mora da bude u skladu sa projekcijama uprave za organizaciju i u skladu sa ljudskim resursima. Dakle, kriminalističko-policijska akademija treba, mora, da školuje onu vrstu policajaca koja je neophodna u projekciji budućnosti, odnosno u projekciji šta je to što nakon njihovog završetka trebaju da rade.
Takođe, smatramo da je neophodno uraditi i regionalni upis, odnosno da se ne upisuju svi u Beogradu, način na koji se to trenutno radi, već da se definišu potrebe u odnosu na lokal, odnosno na region, pa da oni budu dužni da određeni broj godina rade u regionu iz koga su i došli.
Za nas je potpuno neprihvatljivo, verujem za sve zaposlene u policiji, da policija sama po sebi, ovim zakonom, ukida prezumkcija nevinosti. Ovim zakonom se predviđa gubitak posla svima protiv kojih se vodi sudski postupak, odnosno tužilac vodi postupak. Slažemo se sa tim da taj uslov bude prilikom zapošljavanja, ali se ne slažemo da taj uslov bude i za one koji su zaposleni.
Smatramo da je to i suviše oštro da je to neprihvatljivo da se stavljaju u podređen položaj u odnosu na državne službenike, recimo, protiv kojih može da se vodi postupak, a neće dobiti otkaz, a policajci protiv kojih se vodi postupak bez, znači sudskog epiloga, predviđeno je da dobijaju otkaz.
To je nešto što je jako loše. Ja verujem da u koliko to ostane u zakonu, mi smo dali amandman da se to ispravi, da će to Ustavni sud da promeni, jer naprosto, kažem, vi nemate pravo da ljude otpuštate samo na osnovu toga što postoji podignuta krivična prijava.
Loše ste definisali princip subordinacijom, angažovanju specijalne jedinice i posebnih jedinica. Ne vidimo potrebu zbog čega je ministar odlučivao o upotrebi specijalne, odnosno posebnih jedinica, ne specijalne, odnosno žandarmerije, dakle tu se pravi jedno jako loše stanje gde na terenu neće moći načelnik policije, ili već ko je ovlašćen da rukovodi na adekvatan način. Smatramo da je to centralizacija koja vodi u politizaciju aktivnosti policije.
Po pitanju zakona o okupljanju, ovo je dobar pokušaj da se napravi jedan zakon koji treba da bude savremen i moderan, koji bi trebao da omogući građanima Srbije da ostvaruju svoja prava Ustavom zagarantovana, ali na jako loš način. Dali smo veliki broj amandmana, za nas postoji nekoliko stvari koje su potpuno neprihvatljive, od toga da se recimo dozvola za okupljanje dobija od 6 ujutru do 24 časa uveče, šta se dešava nakon 24 časa uveče, ukoliko neki skup traje više dana, da li moraju da se raziđu ljudi koji su se okupili?
Podsetiću vas da je u vremenu dok ste vi bili opozicija imali ste skup uvek koji su predviđeni bili da traju više dana. Šta bi to značilo? Šta znači da onaj koji je dobio mogućnost organizovanja skupa mora da obezbedi prolaz, razume se za policiju, vojsku, za hitne službe, za vatrogasce, ali kako misle da obezbede prolaz i za javni prevoz, u koliko je na datom prostoru dobio mogućnost da drži skup ili skup u pokretu, kako misli da obezbeđuje prolaz javnom prevozu autobusima, ili recimo taksi službama? Znači, to je nešto što je za nas neprihvatljivo.
Takođe, neprihvatljivo je da organizator treba da obezbedi bezbedan dolazak na skup, ne znam kako mislite da to može da uradi bilo koji organizator, imaćete priliku pretpostavljam, da i vi učestvujete u takvim skupovima, nakon sledećih izbora, kao opozicija, i kako mislite da obezbedite dolazak nekoga ko dolazi u Beograd iz Vranja, Valjeva, i to je nešto što je za nas neprihvatljivo.
Takođe želim da ukratko kažem, i vezano za javni red i mir, ovo je nešto što je takođe neophodno, i cenimo vaše aktivnosti koje ste usmerili na pravljenju novog zakona, ali za nas je neprihvatljivo, da sankcije praktično imaju iste prema licima koje se odaju prostituciji, kao i prema ljudima koji su praktično organizatori, a da se nigde, ili ja bar nisam video, ne pominju ljudi koji su korisnici takvih usluga i to je nešto što je po nama neprihvatljivo, i mislimo da oni koji izdaju stanove, treba da plaćaju mnogo veće kazne, da budu sankcionisani mnogo ozbiljnije, jer prostitucija je nešto što se dešava u celom svetu, nije nepoznato, ali moramo da vidimo ko je taj organizator, jer po pravilu, to su nasilni ljudi koji te žene i maltretiraju i muče, i ko zna na koji način već sve tretiraju.
Demokratska stranka kaže da ovim Zakonom o policiji, takođe nije adekvatno tretiran sektor unutrašnje kontrole. Smatramo da je to vitalno mesto iz koga građani Srbije mogu da crpe bezbednost, od onih koji treba da ih čuvaju, od policajaca.
Sektor unutrašnje kontrole mora da bude potpuno nezavistan, potpuno slobodan u radu, da bude i finansijski nezavistan, da izbor ljudi koji rade u sektoru unutrašnje kontrole budu nezavisne oko političkog odlučivanja, i to je nešto što je praksa u svetu, i mislim da ste pokušali, ali nedovoljno da se taj sektor, kao takav izdigne na mnogo viši nivo i da obezbedi, vama kao ministru, kao i svim građanima u Srbiji, da se na adekvatan način, kontrolišu ljudi koji rade u MUP.
Zahvaljujem se i javiću se, još jednom po završetku. Hvala vam.

Reč ima dr. Nebojša Stefanović, izvinjavam se gospođo Obradović, dao sam već reč gospodinu Stefanoviću, pa ćete vi dobiti.

Na početku bih voleo da kažem nekoliko rečenica, samo ako mi dozvolite oko neformalnog razgovora koji sam vodio sa narodnim poslanicima, vezano za Zakon o policiji, a i druge zakone.
Mi jesmo probili vreme, ali zato što je bio u prvom terminu neočekivano veliki broj narodnih poslanika iz vladajućih stranaka i to je praksa koju smo imali i ranije, da razgovaramo na takav način, da ne bi bilo bilo kakvih sporova, jer to su dobrovoljni sastanci, koji imaju za cilj obaveštavanje narodnih poslanika o suštini zakona i normalno koje smo doneli, i negde 45 ili 46 narodnih poslanika koji su bili prisutni, u sali, mi smo morali iz sale br. 2 da pređemo u Malu salu Narodne Skupštine, zato što prosto ti ljudi nisu mogli da sednu, jer nema dovoljno mesta tamo.
Tada smo prešli tamo i jesmo za oko pola sata probili termin, ali zaista se pojavio za mene neuobičajeno veliki broj narodnih poslanika koji su postavili dosta pitanja vezano za to. Dva ili tri narodna poslanika, opozicije su ušla tokom te sednice i oni su kasnije došli u vreme koje smo dogovorili u Malu salu,a mi nismo još uvek tada stigli, i to je tačno i meni je žao zbog toga, jer stvarno nije bila namera da ih na bilo koji način, ne ispoštujem, jednostavno, nismo uspeli da stignemo u to vreme. Došli smo sa pola sata zakašnjenja i to je bio narodni poslanik Milan Petrić, on je bio u sali br. 2 i sa njim smo obavili razgovor, vezan za zakone koji su njega interesovali, i pitanja, i zaista, nije bilo bilo kakve loše namere, prosto veliki broj narodnih poslanika, i vreme se odužilo.
Znate da u Narodnoj skupštini nije nikada moguće planirati vremenske obaveze i to je ta stvar.
Što se tiče zakona, dakle, pre svega, što se tiče policije u zajednici, mi smo predvideli kroz član 223. Zakona o policiji, koji kaže – Skupština i izvršni organi pokrajinske autonomije ili jedinice lokalne samouprave, uključujući i gradnje opštine, razmatraju izveštaj o stanju bezbednosti na svom području, zauzimaju stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine i podnose predloge rukovodiocu nadležne organizacione jedinice i ministarstvu.
Radi postupanja u smislu Skupštine, odnosno izvršni organ pokrajinske autonomije ili jedinice lokalne samouprave, uključujući i gradske opštine, mogu osnivati savetodavno telo. Dakle, u tom smislu policija na lokalu podnosi izveštaje lokalnim samoupravama. Ne može upravljati naravno, jer bi tako moglo da dođe do različitih zloupotreba, npr. kod sumnjivih građevinskih dozvola ili još sumnjivijih građevinskih dozvola na „pašnjacima“, koje biste onda mogli kroz lokalnu samoupravu da zloupotrebljavate. Dakle, policiji je veoma važno da ostane profesionalna u tom smislu i ona odgovara po liniji hijerarhijskog komandovanja koje je predvideo Zakon o policiji.
Što se tiče Kriminalističko policijske akademije, član 257. veoma jasno kaže da ljudi koji su završili studije u roku na visokoškolskoj ustanovi, obrazovanoj za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja, čije su studije finansirane iz budžeta Republike Srbije i koji su imali zaključene ugovore sa ministarstvom za svaku školsku godinu, prilikom sprovođenja konkursa imaju prednost ukoliko ispunjavaju opšte i posebne uslove za zasnivanje radnog odnosa u ministarstvu.
Dakle, ljudi koji završe KPA apsolutno imaju vrednost za zapošljavanje u MUP. Naravno, ostavili smo prostor da se za stručnjake različitih profila, ako se radi o forenzici, mikrobiologiji ili bilo čemu što je potrebno MUP, ostaje prostor za zapošljavanje sa drugih fakulteta, a inače jedan najveći broj rukovodilaca, gledao sam baš statističku tabelu za rukovodioce u MUP, pored KPA apsolutno dominira Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, što se tiče ljudi koji su, da kažem, policijski rukovodioci najvišeg i srednjeg nivoa.
Dakle, pre svega su to ljudi koji danas obavljaju najviše policijske poslove, pravni fakultet, KPA i nešto mali broj ljudi sa svih ostalih fakulteta. Tako da, priča da su to sada redovi policije, rukovodioci su onakvi i ovakvi, uzmite pogledajte šta su završili ti ljudi, videćete da su upravo ovi fakulteti o kojima govorim.
Što se tiče savetnika, ja sam razgovarao sa velikim brojem ljudi, pre svega su zakon radili ljudi iz sekretarijata MUP, koji imaju, rekao bih, i najviše iskustva u tome. Razgovarao sam sa većim brojem ljudi iz zemlje i inostranstva. Jedan od mojih savetnika je i general Živković, bivši komandant kopnene vojske, koji je radio na racionalizaciji i sprovođenju reformi u oblasti bezbednosti, ali i drugi ljudi iz zemlje i iz inostranstva, ljudi iz OEBS, ljudi iz Evropske komisije, na kraju krajeva svi oni su stranci i oni su imali dosta uloge u donošenju određenih zakonskih propisa, ali ključnu ulogu su imali ljudi iz našeg ministarstva, koji su na kraju ocenili da li je nešto svrsishodno, da li je primenljivo i da li možemo da te stvari uradimo na najbolji način i u najvećem interesu građana Srbije.
Što se tiče zašto ministar ima mogućnost da da saglasnost na upotrebu specijalnih, odnosno posebnih jedinica? Radi se o finansijsko aspektu koji se često zaboravlja. Ja znam da ljudi nekada ne razmišljaju o tome, da ljudi razmišljaju o nekom bezbednosnom aspektu, ali znate, svaka upotreba Žandarmerije košta. I vi sada ako imate nekontrolisanu upotrebu posebnih jedinica, da ministar čak nije ni obavešten o tome, odnosno da ne daje saglasnost, možemo da dođemo da u jednom trenutku više nemamo novca za osnovne odbrambene mogućnosti zemlje i posle će to biti odgovornost ministra, posle će svi reći – izvinite, što niste planirali, to je bilo vaše. Zato ministar daje saglasnost. Niti upravlja, niti komanduje, niti daje nalog kako se to radi, samo daje saglasnost, a verujte da je to inače stvar automatizma. Ministar ne daje suštinski neke smernice za rad tih organa, već samo kaže – da, upotrebite ako imate saznanja, jer će doći do ugrožavanja npr. javnog reda i mira u većem obimu, upotrebite jedinice Žandarmerije. To košta, jedan pripadnik Žandarmerije, njegovo dnevno angažovanje, putni troškovi, dnevnice, angažovanje tih ljudi ima određenu cenu.
Što se tiče javnih skupova, do sada ne znam da je bilo organizovano u zemlji u poslednjih nekoliko godina ni jedan skup koji je trajao više dana, a da je ometao saobraćaj.
Što se tiče toga, taj deo nikada ne možete definisati precizno zakonom zato što vi možete zakonom sve da definišete do jedne mere, ali vi građanima koji kažu – evo, ja hoću a se okupim, nas 50 hoćemo sada da stojimo u centru grada i da zaustavimo saobraćaj i da tako možemo da izdržimo deset dana; vi kažete – mi imamo pravo, to želimo; vi time ugrožavate prava drugih ljudi. S tim ljudima mora da se razgovara i sa tim ljudima mora da im se objasni da oni ne mogu svojim okupljanjem na nekom mestu da ugroze to da drugi ljudi prolaze, da prolaze pored kola hitnih službi, da prolazi saobraćaj, da idu ljudi, da hodaju normalno, da se kreću, da ispunjavanju sve ono na šta imaju pravo u životu.
Dakle, jedno pravo ne može biti snažnije od drugog prava, ali je to tolerancija za ispunjavanje jednog prava, mora da postoji kod drugih građana. Možda se nekome ne sviđa što se ispod njegovog prozora koji je u blizini neke državne institucije stalno okupljaju neki ljudi i protestvuju, pohvaljuju, kritikuju, možda mu se to ne sviđa ali mora da trpi jer živi u takvom stanu koji se nalazi tu.
Ni oni to ne mogu da rade 24 sata jer i taj čovek ima pravo i da spava i njegova porodica ima pravo da se kreće i to je prosto taj balans koji pokušavamo da uspostavimo.
Ja sam siguran da nakon sledećih izbora da će se građani opredeliti za prošlost, da će se građani opredeliti za ove stranke koje se sada udružuju, možda se ipak opredele i za budućnost, za ovu politiku, i predstavnika Aleksandra Vučića, SNS. U svakom slučaju, mi, vlast sa 6% nećemo da držimo, fotelja nam nije preča, mi ćemo da radimo, a građani neka odluče koga žele i kako žele da Srbija ide napred. Hvala.

Zahvaljujem se dr Stefanoviću.
Reč ima narodna poslanica Marija Obradović.
(Dragan Šutanovac: Replika.)
Izvinjavam se gospodine Šutanovac, gospođa Obradović, povreda Poslovnika već kada sam dao reč gospodinu ministru.
Izvolite, narodna poslanica Marija Obradović.

Uvaženi predsedavajući, po članu 107. se javljam, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista sam iznenađena da neko ko je toliko dugo u parlamentu, zauzima ozbiljne pozicije i u stranci iz koje dolazi, ovako napravi jednu kombinaciju. To je zaista neozbiljno i priliči nekome ko je možda juče ušao u politiku da se tako institut MUP, institut ministra unutrašnjih poslova, svih poslanika koji su bili prisutni na tim neformalnim konsultacijama, koji su zaista stvar dobre volje, nisu nigde propisani, ali tim bolje, bilo nas je 70 na tim konsultacijama, da korigujem ministra u izjavi, jer mi je bilo vrlo važno kao predsednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove koja je učestvovala u organizaciji i tih konsultacija i nekoliko pre toga koje pokušavam da uvedem kao praksu, jer mislim da je jako dobro, smanji se broj amandmana, naprave se, objasne se neke nedoumice, nejasnoće. Mnogi poslanici odustanu od amandmana jer vide da je to rešeno na neki drugi način ili da će određeni podzakonski akt to rešiti.
Upravo ta naša dobra namera je spakovana u ono što prethodni govornik pokušava da kaže da je neko povredio njegovo pravo. Zar zaista mislite da je 70 poslanika sa vrhom MUP, odnosno radnom grupom koja je radila na predlozima ova tri zakona, sedelo i ćutalo u Maloj sali, kako bi dva poslanika opozicije bilo ljuto i otišlo i čekali bi mi da oni odu sa tih zakazanih konsultacija?
Pobogu, ovde se radilo, mogli smo da radimo još dva sata iza toga. Ministar nas je više puta opomenuo da zaista ima zakazane naredne termine, ali su poslanici pozicije insistirali na tome da se još pojasni dodatno ono što je bilo nejasno poslanicima.

Vreme.

Kolega Milan Petrić je zaista sačekao strpljivo to naše kašnjenje i nakon toga je desetak ljudi iz MUP, zajedno sa mnom kao predsednica Odbora koja želi da isprati ceo taj proces, jer mislim da su ovo veoma važni procesi, ostali smo da razgovaramo o svemu tome.

Vreme, morate da…

Ali, da li kolege koje žele da izdramatizuju da ovde uđu, niko ih nije naterao, oterao odavde kao što je rečeno. Hožu da insistiram na tome da nije tačno da ih je neko oterao. Niko ne može poslanika ni iz jedne prostorije u parlamentu da izbaci, a on ako želi da konstruiše nešto, to je sramota za te godine, za političko iskustvo, takve igrarije.