Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, zadovoljstvo mi je što imam priliku da danas predstavim Predlog zakona o sportu.
Ono što želim da naglasim jeste da je ovaj predlog zakona rezultat najšireg konsenzusa svih u sistemu sporta.
Imao sam priliku da učestvujem i da vodim javne rasprave koje su bile u 10 gradova širom Srbije. Pre javnih rasprava, imao sam priliku da sedim i sa svim predstavnicima naših najvećih saveza i da dobijem i pisanu podršku od strane njih, a na samim javnim raspravama imao sam priliku da razgovaram upravo o svim onim zakonskim rešenjima i predlozima koji za cilj imaju unapređenje sistema sporta.
Ono što želim da naglasim jeste da je prilikom izrade ovog predloga zakona izvršena detaljna uporedno-pravna analiza, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Kada je reč o nacionalnom nivou, ovaj zakon je usaglašen sa 11 zakona koji su u međuvremenu doneti od 2011. godine do danas. Kada je reč o međunarodnom usaglašavanju, prvenstveno se misli na usaglašavanje sa međunarodnim sportskim pravilima, jer sport je specifičan u tome da morate da se prilagodite tim pravilima, da bi naša reprezentacija i klubovi na međunarodnom nivou mogli da se takmiče i da učestvuju.
Imajući u vidu obim zakona, u najkraćem ću izneti samo neka od najvažnijih rešenja koja se predlažu ovim zakonom.
S obzirom da je preduslov za zdrav život i zdravu naciju bavljenje sportom, izlaganje ću početi sa odredbama koje za cilj imaju da motivišu decu da uđu u sistem sporta i da motivišu roditelje da decu uvedu u sport. Želja jeste da sport ne bude privilegija pojedinaca, privilegija bogatih. Želja je da omogućimo svim građanima Republike Srbije da mogu da se bave sportom i da imaju apsolutno pravo na to, da nisu ograničeni finansijskim sredstvima.
Predlog zakona ima za cilj da eliminiše svaki vid diskriminacije, zloupotrebu i ostale negativne pojave u sportu. Ono što jeste istina u današnje vreme, da je sport izložen velikom uticaju negativnih efekata i želja jeste da zaštitimo upravo ono što se smatra najčistijim i najkvalitetnijim od svega toga što jeste negativno u današnje vreme.
Pored toga, po prvi put je detaljno regulisano pitanje upotrebe ličnih podataka sportiste.
Jedna od najvažnijih novina koju uvodimo, a koja je predložena, jeste da zdravstvena zaštita za decu od šest do 14 godina bude obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem i da je apsolutno besplatna kada se sprovodi u zdravstvenim ustanovama i u zavodima.
Želimo da olakšamo budžet svake porodice, želimo da smanjimo namete porodici kada je reč o bavljenju sportom, jer istina jeste, kada uzmete koliko košta članarina, koliko košta putovanje, oprema, sve ono što iziskuje u današnje vreme bavljenje sportom, mnoge odvlači od ideje da se bave sportom i upravo zato želimo da omogućimo svima, koliko je u našoj moći, da ih motivišemo da uđu u sistem sporta.
Kada je reč o članarinama, ono što predlažemo jeste da članarina za maloletne sportiste ne može da pređe 10% od prosečne zarade u Republici Srbiji.
Detaljno su regulisane oblasti predškolskog, školskog i univerzitetskog sporta.
Takođe, Predlogom zakona je regulisan status menadžera u sportu, posebno kada se zaključuje sa maloletnim sportistom. One odredbe koje predlažemo jesu da ugovor između menadžera i sportiste mora da bude overen u skladu sa zakonom, kada je reč o maloletnom sportisti, mora da ima odobrenje oba roditelja, jer smatramo da na taj način najbolje štitimo interes deteta. Neophodno je da ugovor sadrži prava i obaveze, kako jednog, tako i drugog činioca i da je vremenski ograničen na maksimum dve godine, a da može da se obnavlja i da je jasno stavljena svota novca za koju taj zastupnik zastupa sportistu.
Predlogom zakona se regulišu transferi u sportu. Prepoznajemo nacionalne i međunarodne transfere. Kada je reč o međunarodnim transferima, oni su zabranjeni, odnosno dozvoljeni su po striktnim pravilima međunarodnih sportskih organizacija. Kada je reč o nacionalnim transferima, uvodimo jasna pravila pod kojim uslovima dete-sportista može da pređe iz jedne sredine u drugu. Posebno obraćamo pažnju na maloletne sportiste, jer, mogu da vam kažem i na ličnom primeru, gledao sam svoje kolege koji su iz manjih sredina prelazili u veću sredinu, u ovom konkretnom primeru dolazili u Beograd, i zbog negativnog uticaja, možda i najveći talenti u mom sportu su nestajali i gubili se. Upravo zbog toga smatramo da svako dete koje pređe u drugu sredinu ima pravo na kvalitetan i pravi razvoj, da se zna gde živi, da se zna kako se hrani, kakvu zdravstvenu zaštitu ima, da li nastavlja školovanje? U suštini, da se vodi briga o tom detetu, pogotovo kada je bez nadzora roditelja.
S obzirom na ogromnu sivu zonu u kojoj se trenutno sport nalazi, predlažemo da ubuduće svi ugovori u sportu i svi aneksi ugovora budu overeni u skladu sa zakonom. Želimo da izbacimo iz sporta fiktivne ugovore. Neplaćanje poreza i doprinosa želimo da postane prošlost. Želimo da uvedemo jasan i transparentan sistem kada je reč o ugovorima u sportu i smatramo da svaki sportista ima pravo na radni staž, jer smatramo da je nepravedno apsolutno da sportista nakon karijere izađe iz sporta bez dana radnog staža. Isto tako, želimo i da država više prihoduje od tih ugovora i zbog toga želimo da svi ugovori budu zavedeni i budu overeni u skladu sa zakonom.
Kada je reč o osiguranju, uvodimo obavezno osiguranje i za trenere, kao i za sve sportiste koji nastupaju za reprezentaciju. Meni se lično desilo da sam 2012. godine, na pripremama za olimpijske igre u Londonu doživeo povredu i da u tom trenutku nisam imao zdravstveno osiguranje. Dovela se u pitanje i moja karijera, dovelo se u pitanje i nastupanje za reprezentaciju i odlazak na Olimpijske igre u London, jer nisam ni obraćao pažnju u tom trenutku da li me je neko osigurao ili nije. Da se to ne bi dešavalo ubuduće, želimo da svaki sportista koji nastupa za reprezentaciju bude osiguran za vreme nastupanja za reprezentaciju.
Kada sam već spomenuo reprezentaciju, ono što predlažem jeste da ubuduće nacionalna reprezentacija ima svoj jedinstveni vizuelni identitet. Ono što želimo da razbijemo jeste da su naši sportisti šareni i putujući karavani i hodajući bilbordi. Meni je neshvatljivo da srazmerno od sponzora, srazmerno od drugih činilaca u sportu, oni određuju koje su boje dresova, kapica, boje za koje nastupaju naši sportisti, gde nema jasnih pravila gde je grb, gde je zastava, gde piše Republika Srbija. Upravo, želja nam jeste da se sportista poistoveti sa svojom reprezentacijom i da mi kada gledamo našeg sportistu, odmah znamo da dolazi iz Republike Srbije.
Ono što želimo da promenimo, a što nesporno postoji u srpskom sportu, to je da na najvišim rukovodećim funkcijama gravitira između 30 i 40 ljudi. Nije tajna ako vam kažem da jednu funkciju jedan čovek obavlja i preko 10 funkcija. Upravo zbog toga želimo da uvedemo tu normu koja će da napravi zdravu konkurenciju u sportu, i koja će da omogući mladima da mogu da doprinesu razvoju samog sistema sporta.
Pored toga, želimo da iskorenimo da se funkcija u sportu smatra privilegijom a ne obavezom, zato povećavamo odgovornost članova organa, postavljamo ko ne može da bude član uprave i uvodimo nove obaveze. Prijava sukoba interesa, čuvanje poslovne tajne i drugo.
Smatramo da je obavljanje posla u sportu apsolutna odgovornost svakog čoveka. Da se ne smatra funkcionisanje u sportu prilikom da se putuje, da se viđa svet, i da se apsolutno rukovodi bez ijedne trunke odgovornosti.
Dalje, Predlog zakona vrlo detaljno reguliše udruženje kao osnovni oblik organizovanja u sportu. Regulisana su sva pitanja važna za funkcionisanje udruženja, od nastanka do prestanka rada, a bitna rešenja koja predlaže su sledeća: Otvaranje mogućnosti da udruženje neposredno obavlja privrednu delatnost, samo jednu i po strogim pravilima, da može da osnuje privredno društvo radi sticanja sredstava za rad. Samim tim omogućujemo da klub može da na druge načine pribavlja sredstva, ali da ta sredstva moraju u potpunosti da se vrate u osnovno funkcionisanje samog kluba, tj. sporta.
Takođe, otvorena je mogućnost osnivanja sportskog privrednog društva od strane udruženja, na koje bi se prenelo pravo takmičenja, ali na koje bi se prenela i sva prava i sve obaveze tog udruženja.
Takođe, data je mogućnost da ako iz bilo kog razloga udruženje ne može da nastavi da funkcioniše ima pravo odlukom svoje skupštine da prebaci sva prava i obaveze na jedinicu lokalne samouprave, ako jedinica lokalne samouprave odlukom skupštine odluči da prihvati sva prava i obaveze tog udruženja.
Pored toga, Predlogom zakona regulisan je i status i rad sportsko-privrednog društva. Smatramo da je neophodno ići ka profesionalizaciji sporta i zato želimo da u mnogo većem obliku razradimo oblik organizovanja sportskog privrednog društva.
Kada je reč o sportskoj arbitraži, prilagođena je opštem važećem režimu uz prepoznavanje specifičnih potreba sporta. Ono što otvaramo mogućnost jeste da Olimpijski komitet Srbije, Sportski savez Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije i savezi mogu da osnuju jedan stalni sportski sud. To je nešto čime ćemo težiti u narednom periodu, što smatramo kao jedan modernu potrebu srpskog sporta i smatramo čak da ovo rešenje zaslužuje mesto u posebnom zakonu.
Kada je reč o Olimpijskom komitetu Srbije, Sportskom savezu Srbije, Paraolimpijskom komitetu kao i zavodima, kao najviše oblike organizovanja mi prepoznajemo, smatramo ih i našim najvećim partnerima i želimo da iskoristimo njihove kapacitete, povećavamo im odgovornosti, ali i proširujemo nadležnosti.
Takođe, ovaj predlog zakona se vrlo detaljno bavi pitanjem finansiranja sporta. Predlogom je zadržano programsko finansiranje sporta u Republici Srbiji. Ono što je praksa pokazala jeste da finansiranje na nivou Republike funkcioniše dobro, ali da je objektivan problem funkcionisanje finansiranja na lokalu.
Zbog toga želimo da unapredimo sistem funkcionisanja i finansiranja na lokalu, da bi i „mali klubovi“, da bi oni koji nisu imali mogućnost da dođu do sredstava u buduće mogli da konkurišu i da dođu do samih sredstava.
Norme koje imaju za cilj da promene upravo ovu situaciju, jesu da jedinica lokalne samouprave mora da donese pravilnik o finansiranju. Sredstva ne mogu da se dele bez transparentnih i jasnih pravila, ne sme privilegovan klub da jedini može da dobija sredstva na lokalu i moramo da razbijemo privilegovane u sportu.
Uvodimo ograničenje da ni jedna organizacija u sportu ne može da dobije više od 20% budžeta opredeljenog za sport. Kao što sam rekao, dešavalo se na terenu da jedna organizacija dobije i preko 90% sredstava, a da ta organizacija ne zaslužuje ni po jednom kriterijumu da dobije ta sredstva, da upravo u toj jedinici lokalne samouprave postoji mnogo drugih, kvalitetnijih klubova koji pre upravo te organizacije mogu da dobiju sredstva od jedinice lokalne samouprave.
Dalje, svaki godišnji program koji se finansira mora da bude, da u sebi sadrži minimum dela programa koji se odnosi i za decu. Ono što mi predlažemo jeste da 15% svaki program mora da bude opredeljen za decu u sportu.
Daje se mogućnost osnivanja nacionalnog fonda za razvoj sporta. Otvaramo mogućnost da i klubovi mogu da dobiju nagradu kada ostvare najviši rezultat u međunarodnom najvišem takmičenju.
Kada je reč o savezima, zakon uvodi jasnu piramidalnu strukturu sporta. Ono što želimo da prepoznamo jeste kao republika jedan nadležan nacionalni granski sportski savez.
U praksi se događa da za jednu granu sporta imamo više saveza koji pokušavaju da budu nadležni, koji organizuju nacionalna takmičenja. Ne zna se koje je od datih takmičenja nacionalno, ne zna se koji sportista je pobednik nacionalnog takmičenja, ne zna se koji sportista će da nas zastupa sledeće godine u međunarodnim takmičenjima i zbog toga želimo da uvedemo jasnu, transparentnu, piramidalnu strukturu i da prepoznamo samo jedan nadležan nacionalni granski sportski savez.
Ostavljamo mogućnost da drugi mogu da se udružuju, ali opšti interes želimo da sprovodimo samo preko tog saveza. Povećavamo odgovornost onih koji raspolažu sa javnim sredstvima. Želimo da uvedemo stručni sportski ispit.
Moram da vam kažem da sam doživeo da preko puta mene sednu ljudi koji imaju višegodišnje iskustvo u radu u sportu i koji ne znaju da postoji Zakon o sportu, da ne znaju da postoje pravilnici, da ne znaju osnove poslovanja.
Upravo zbog toga želimo da podignemo lestvicu više, upravo zbog toga želimo da pojačamo odgovornost, gde tražimo da organizacija ima zaposleno ili angažovano jedno lice koje ima završen stručni, sportski ispit.
Dalje, tražimo od Saveza da donesu četvorogodišnji plan. Želimo da putem tog četvorogodišnjeg plana sa jedne strane da ih pratimo,a sa druge strane da bude i kontrolna tačka za njih same i da vidimo koji su prioriteti tih saveza.
Dalje, tražimo od organizacija da objavljuju sportska pravila, ali da objavljuju završne finansijske i revizorske izveštaje. Apsolutno tražimo transparentno trošenje para i na tome ćemo insistirati.
Predlažemo novi set baza podataka u sportu. Neke od njih su evidencije o sportskim povredama, evidencije o sportskim rezultatima i ono što smatram izuzetno bitnim jeste koliko je ukupno dato sa svih nivoa vlasti određene organizacije ili sportisti?
Ono što se dešava u praksi, jeste da vam dođe sportista ili organizacija i da vam kaže da za njihov program oni nemaju dovoljno sredstava i tako kažu republici, pa onda odu u autonomnu pokrajinu, pa onda u autonomnoj pokrajini isto to kažu, pa odu na teritoriju jedinice lokalne samouprave, pa isto to kažu i tamo.
Onda kada pogledate, možda su ta sredstva mala pojedinačno, ali kada ih skupite i sagledate u celosti, ta sredstva su jako velika i prevazilaze potrebe tog programa za koji je sportista ili organizacija konkurisala.
Dalje, ja lično ne razumem stav pojedinaca kada odu na sportsku priredbu i ruše i pale, kako stadione tako hale, ono što smatraju njihovim. Zato povećavamo odgovornost svih u sistemu sporta kada je reč o nedoličnom ponašanju i nasilju na sportskim priredbama.
Želimo da sankcionišemo one koji su u sistemu sporta. Želimo da sankcionišemo organizatora sportske priredbe i želimo da sankcionišemo delegata ako ne prekine utakmicu na kojoj se dogodio nemili događaj.
Ono što pravi razliku, jeste da se ovo ne odnosi samo na utakmice prve lige. Mnogo veća prisutnost nedoličnog ponašanja jeste na utakmicama nižih liga i mlađih kategorija.
Fenomen koji se prepoznaje u sportu u današnje vreme, jeste fenomen roditelja gde roditelji kako nedoličnim ponašanjem, tako i pritiskom na sudije, na igrače, na trenere, na delegate, upravo pokušavaju da umrljaju ono što bi apsolutno trebalo da ostane netaknuto i čisto.
Kada je reč o nadzoru, Predlogom zakona uvodimo i sprovođenje nadzora od strane lokala. Želimo da jedinice lokalne samouprave imaju svog sportskog inspektora i da kontroliše one organizacije na teritoriji svoje lokalne samouprave.
Istina jeste da Republika u ovom trenutku ima tri sportska inspektora i da ne možemo da postignemo nadzor u celokupnoj Srbiji za sve organizacije, a ima ih 12 hiljada. I kada pogledate u toku godine, fizički je nemoguće postići celokupan nadzor. Zato proširujemo nadzor i tražimo od jedinica lokalnih samouprava da bude apsolutni partner kada je reč o kontrolisanju srpskog sporta.
Proširujemo ovlašćenja sportskim inspektorima. Glavni cilj ovih normi jeste da preventivno delujemo, a ne represivno. Povećavamo i novčane kazne za prekršaje u sportu.
Takođe, Predlogom zakona predloženo je da se pitanje privatizacije u sportu uradi posebnim zakonom. Razlozi za to su višestruki. Jedan od njih je da se pokazalo da važeće rešenje nije dalo za rezultat, niti da se pokrenula jedna privatizacija u oblasti sporta, niti da je izvršena privatizacija u oblasti sporta.
Upravo zbog toga, a kao što sam rekao na početku i u razgovoru sa svim relevantnim osobama u sistemu sporta od kojih smo dobili i pisano mišljenje kako na sva data i predložena rešenja, tako i na pitanje privatizacije, stava smo do privatizacija treba da ima posebno mesto kada je reč o kompleksnosti same situacije.
Ministarstvo privrede je formiralo radnu grupu i bavi se aktivno ovim pitanjem, a ovim Predlogom zakona su data rešenja koja sprečavaju da se do donošenja tog zakona ugrozi društvena, odnosno državna imovina u sportskim organizacijama.
Na samom kraju, želim da istaknem da smatram da je ogromna odgovornost predstavljati ovaj zakon, imajući u vidu u sportske rezultate koje naši sportisti prave u poslednjih dve godine. Imamo istorijski momenat kada je reč o uspesima koje naši sportisti ostvaruju. U poslednjih 16 godina, gledajući poslednje dve godine, jedna trećina medalja je osvojena.
Mislim da je upravo odgovornost i moja, a onda odgovornost i svih nas da ovaj Predlog zakona i kada se usvoji bude u sistemu sporta i da prati uspehe naših sportista, jer u ovom trenutku možemo da kažemo da je kroz sistem školskog sporta prošlo 149 i 700 đaka, da je u 2015. godini osvojeno 728 medalja, što je apsolutni rekord, 30 medalja u olimpijskim disciplinama, nikada veći broj kvalifikovanih sportista za olimpijske igre nego što je na današnji dan, nikad veća očekivanja naših sportista, a onda s jedne strane, kada imate te uspehe, s druge strane morate da vodite brigu o onoj bazi, o deci, o svima onima koji treba da naslede, ali i o samom zdravlju nacije. Na to gledam kao na posebnu obavezu i dodatnu odgovornost.
Otvoren sam za sve konsultacije, za sve predloge koje imate, jer smatram da imamo zajednički cilj, a to je da se unapredi i ovo zakonsko rešenje koje će unaprediti sam sistem sporta. Hvala.
