Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine ministre.

Želim da se zahvalim na lepim rečima profesoru Pavićeviću koje je izneo i na ovu temu. Moram da napomenem da u svim javnim raspravama jeste bio razgovor sa strukom najbitniji i da je ovaj zakon donet u saradnji sa strukom. Na kraju smo, posle više sastanaka i razgovora i uvažavajući mišljenje struke, došli do njihovog pozitivnog mišljenja i mišljenja koje u potpunosti podržava Predlog zakona. Znači, mi imamo na ovaj Predlog zakona mišljenje svih dekana Fakulteta fizičkog vaspitanja u Republici Srbiji.
Pošto ste spomenuli nomenklaturu, nomenklatura se i donosi u saradnji sa fakultetima za sport i oni daju mišljenje i aktivno učestvuju kada je reč o nomenklaturi o sportu.
Pošte ste spomenuli jednakost i nejednakost između osposobljenih sportskih stručnjaka i onih sa višom i visokom stručnom spremom, kada se koristi termin „sportski stručnjak“, on obuhvata mnogo više nego samo treneri. Kada pričamo o sportskim stručnjacima ljudi doživljavaju da su to treneri, ali mi moramo da uzmemo u obzir i da to nisu samo treneri, da su to delegati, da su to sudije, sportski novinari. Ne postoje katedre, ne postoje studije koje se bave njihovim usavršavanjem, tj. tom strukom, školovanja. Kako mi da kažemo ili da prepoznajemo delegate ili sudiju, osim da je on osposobljen?
S druge strane, kada pričamo o mogućnosti naših profesora da budu treneri i da mogu da rade, pogotovo sa decom, mi u današnjem trenutku i na današnji dan imamo 132 saveza i 132 grane sporta. Za samo 20 grana sporta se sprovode studijski programi. To znači da kada bi propisali ili kada bismo prihvatili vaš amandman, automatski sport staje i ostajemo i bez trenera. Jer, mi nemamo u ovom trenutku 132 studijska programa, pa na 132 studijska programa da dodate još 132 katedre koje se bave isključivo radom sa decom, a imamo ih samo 20. To je egzaktna činjenica na današnji dan. Fali u ovom trenutku i slažemo se kada ima 12.000 organizacija, pa onda koliko kategoriju u svakoj organizaciji, pa koliko je dece?
To je veliki broj sportista u ovom trenutku koji su u sistemu sporta. Ne možemo ih obuhvatiti u ovom trenutku sve zajedno i zbog toga moramo da prepoznajemo i da širimo, jer prvenstveno sportski stručnjak nije trener. Onda, uzimajući u obzir i da samo treneri sa visokom stručnom spremom mogu da rade sa našim najmlađima, mi podižemo kriterijume u odnosu na međunarodna sportska pravila, gde oni spuštaju kriterijum. Mi upravo iz odgovornosti prema deci, prema najmlađima, podižemo kriterijume i kažemo da oni koji su najobučeniji, koji su najškolovaniji, koji su najviše prošli sati obuke, mogu jedini da rade sa decom.
Na primer, uzmimo FIFU kao svetsku fudbalsku organizaciju. Oni sa najmanje sati obuke, sa najmanje sati provedenih bavljenja radom sa decom, prođenih časova, mogu da rade sa decom. Mi totalno okrećemo i kažemo – ne, u Srbiji sa decom može da radi samo onaj ko je najobučeniji, ko je najškolovaniji i ko je prošao najviše sati obuke. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković. Izvolite.

Ministre, upravo izjava koju ste dali je i meni na neki način bila motiv da razmišljam o ovom amandmanu i o načinu kako u stvari iskoristi sve potencijale koji postoje u visokoškolskim institucijama i sistemu obrazovanja u Srbiji, da se usmeri upravo u tom pravcu i u tom cilju, da svi oni ljudi koji će biti osposobljeni, evo, koristim taj termin koji ste vi koristili, u narednom periodu mogu na adekvatan način da se bave decom i da nemamo sve ove nus pojave ili štetne pojave koje se dešavaju iz iskustva koje imamo iz prethodnih više godina.
Znači, ako imamo osnovu koja je, po meni, takođe loša, da od 132 sportske grane samo 20 sportskih grana je na ovako stručan i sveobuhvatan način zavredelo pažnju, pa možemo da kažemo da tu imamo kontrolu, onda je to upravo razloga sve te potencijale o kojima pričamo usmerimo u tom pravcu da to ne bude tako, odnosno da se povećava taj broj što se tiče obuhvata, što se tiče uticaja struke itd. na sportske grane.
Mislim da je upravo zbog toga, ako sada kažemo da je možda pogrešno što smo predložili u članu 26. da se briše stav 2, bilo nužno i za nas zadovoljavajuće da u nastavku tog stava stoji da će se nomenklatura, uredbe, propisi, pravilnici itd. od strane ministra ili ministarstva propisivati na osnovu stava i mišljenja struke, nacionalnih granskih sportskih saveza, lokalnih saveza itd. To ovde nedostaje. Ovde se, po mom mišljenju, stiče utisak da će ministarstvo, ne mislim da je to vaše ministarstvo ili neko za dve, tri ili pet godina, to raditi na osnovu svoje procene, možda paušalno, ili će prihvatiti stanje koje postoji, što je takođe pogrešno. Ako bismo to negde stavili u ovaj stav 2. člana 26, onda bi to imalo smisla, po meni, imalo bi efekta. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar, replika. Izvolite.

Nomenklatura nije odluka, već je pravilnik i on postoji od 1996. godine. Ono što želim da naglasim, upravo se radi u saradnji sa profesorima Fakulteta za sport. Upravo sa njima i smatramo ih najvećim partnerima, kao i sa strukom. Mi i podržavamo da struka mora da bude i zastupljenija u sportu. Upravo težimo da od njih dobijemo sve one potrebne informacije kada je reč o bavljenju sportom, jer ja i očekujem od njih da kažu za najmlađe, za decu kakvu loptu treba da koriste, kako se šutira na go, na koš, da li je visina koša adekvatna za dete u razvoju, da li treba da se računa rezultat u mlađim kategorijama i da li treba da se vodi evidencija o postignutim golovima i rezultatima. Upravo od strane struke želimo da dobijemo sve te informacije i podržavamo. U bliskoj saradnji i jesmo sa fakultetima za sport, jer ih smatramo kao sastavni deo sporta i od njih i te kako dobijamo sve one najneophodnije informacije koje služe za unapređenje sistema sporta. Tako i samu nomenklaturu u sportu donosimo u saradnji sa njima, a opet sa mišljenjem svih ostalih ministarstava koja su nadležna.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Vesna Martinović, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Reč ima gospodin Marković. Izvolite.

Poštovani ministre, član 26. stav 2, koji smo predložili da se briše, upravo se tiče ove diskusije koju vodimo. Meni je zaista žao što su možda i predstavnici fakulteta i stručne javnosti, sportske javnosti došli do ovakvih zaključaka. Mislim da je upravo to bio razlog više da se u ovom stavu 2. naglasi ono što ste vi upravo rekli. Ako je vaša želja iskrena, a mislim da jeste, onda je potpuno, po meni, bilo prirodno i normalno da se to i u zakonskom okviru na neki način definiše i da se kroz obaveze svih, pa u ovom slučaju i fakulteta i granskih saveza, na neki način određuje i izmena nomenklature iz 1996. godine i propisa koji su vezani za sve sportske grane o kojima smo malopre pričali.
Prema tome, naš amandman je imao za cilj upravo to da se ili vratimo u okvir zakona i da se pozovemo na to da je zakonska obaveza svih da u ovom procesu učestvuju, a Ministarstvo da daje saglasnost na te procedure, ili da vi kroz ovaj predlog o kome smo malopre pričali dodate ovo o čemu smo razgovarali. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine ministre.

Moram da pomenem još jednom, više puta smo sedeli sa profesorima i imamo pisano njihovo pozitivno mišljenje u potpunosti, jer će se dalje razraditi pravilnikom. Mislim da je jako bitno da istaknemo da je ovaj zakon naišao na opšti konsenzus svih i da imamo sva pozitivna mišljenja svih u sistemu sporta, svih onih koji su direktno ili indirektno uključeni, pa i profesora za sport. Opet ponavljam, ne bismo ovako mogli da diskutujemo da nemamo njihovu potpunu podršku i da nam se na tu pisanu saglasnost nisu potpisali dekani svih fakulteta za sport u Republici Srbiji.