Ja sam očekivao od vas da ćete vi da kažete gospođi Vlahović da je bila u pravu, da ste napravili grešku, a ne da nalazite razne razloge zbog čega nećete da prihvatite da ste pogrešili.

Jeste, ja sam to i rekao i saopštio jednu reč pohvale gospođi Vlahović i saopštio predlog da i svojim kolegama iz iste poslaničke grupe sugeriše da ne čuče tamo kod pisarnice čekajući naše amandmane, da ne otimaju naše amandmane, nego da se prihvati naš amandman jer mi posvećeno radimo svoj posao. Hvala, gospođo Vlahović.

A zbog čega sad dajete kolegama pravo na repliku, pominjući njihova imena?

Zahvaljujem se.

(Zoran Babić, s mesta: Izgleda da gospodin Pavićević voli poslanike koji čuče. Pa, vidimo da on vidi poslanike koji čuče. Jel to u redu?)

U pravu ste, gospodine Babiću.

(Zoran Babić, s mesta: Gospodin Pavićević voli poslanike i narodne poslanice koji čuče. To je sada rekao. To je bruka više.)

U pravu ste, gospodine Babiću. Pokušao sam da zaustavim gospodina Pavićevića jer sam uvideo da će da napravi grešku. Mogao je samo u jednoj rečenici da kaže i da se zahvali gospođi Vlahović da je bila u pravu.

(Zoran Babić, s mesta: Ostavku, zbog toga što je rekao da narodne poslanice čuče. Jel hoćete još nešto da dodam? Vidimo da gospodin Pavićević voli narodne poslanice koje čuče, gospođu Vlahović i ostale. Dokle više? Dokle više, gospodine Bečiću? Sramota! Sramota!)

Gospodine Babiću, teško mi je da bilo šta odgovorim na vašu primedbu, koja je na mestu.

(Zoran Babić, s mesta: Želimo odgovornost za ovo, da podnese ostavku jer voli poslanice koje čuče.)

Gospodine Babiću, teško mi je da odgovorim, ponavljam, na vašu primedbu, koja je na mestu. Teško mi je što nisam mogao da zaustavim gospodina Pavićevića da izgovori tako nešto, mada sam pokušao. Ali, evo, po Poslovniku se javio gospodin Pavićević i nadam se da će imati adekvatno objašnjenje za to što je izgovorio.

Izvolite.

(Zoran Babić, s mesta: Jel Poslovnik na ono što je on govorio?)

On je ukazao na povredu Poslovnika.

Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Poštovane dame i gospodo, povređena su dva člana Poslovnika naše Narodne skupštine, član 107. i član 108. Član 108, koji se tiče reda na sednici Narodne skupštine, koji je malopre poremetio narodni poslanik Zoran Babić, a vi niste reagovali, gospodine Bečiću. Gospodin Babić je dobacivao, nije se javio za reč ni po kom osnovu, nego je dobacivao s mesta, a vi ste mu to dozvolili.

Gospodine Pavićeviću.

Druga osnova, za reč „čučati“, molim vas, gospodine Bečiću…

Gospodine Pavićeviću, ja sam očekivao da ćete vi sada da se izvinete narodnim poslanicima i narodnim poslanicama zbog onoga što ste izgovorili, a vi dajete primedbu zašto je gospodin Babić reagovao na uvredu svojim narodnim poslanicima. To je sramota, gospodine Pavićeviću.
Gospodine Živkoviću, nemojte da dobacujete.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

To je bilo što se tiče člana 108.
Član 107, postavljeno je pitanje – šta znači reč „čučati“? Pa, ja ovde svaki dan koristim Rečnik srpskog jezika, poštovana gospodo. Šta piše u Rečniku srpskog jezika u izdanju Matice srpske, to je najnovije izdanje? Kaže: „čučati“ – „provoditi vreme, boraviti stalno, zadržavati se na jednom mestu“, npr. kod pisarnice, gde se otimaju naši amandmani. Imamo mi ovde rečnik. Na osnovu Rečnika srpskog jezika…

Gospodine Pavićeviću, znate kako kaže ona poslovica u srpskom narodu – ko pokušava da se opravda, još gore se… neću da upotrebljavam način na koji se to izgovara.
Gospodine Pavićeviću, vi ste tražili odgovornost od ministra kada se izvinio zbog onoga što je rekao jednoj novinarki. Vi ne želite čak ni da se izvinite, nego objašnjavate da ste bili u pravu da na takav način uvredite narodne poslanice u Narodnoj skupštini. Možete da mašete koliko god želite Rečnikom srpskog jezika, ali vi ste uvredili narodne poslanice i narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije kada ste izgovorili da su oni čučali ispred pisarnice i čekali da vi naiđete. Molim vas da to ne činite više i da pokušate da se bar izvinite zbog onoga što ste izgovorili. Zahvaljujem se.
Ima puno prijavljenih poslanika po povredi Poslovnika.
Prvi se javio narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, 108. i 109. zato što smatram da ovaj prekršaj, s obzirom da se ne radi o meni, ja sam ovde doživeo niz uvreda od jednog kolege poslanika, čak i pretnje i nisam tražio da se kazni, ali ovoga puta gospodine predsedavajući, morate da kaznite, zbog rodne ravnopravnosti. Morate da kaznite kolegu poslanika koji je upotrebio izraz da poslanice čuče.
Ja znam jednog ministra koji će sutra biti bivši ministar, koji je zbog sličnog izraza i moralne odgovornost, zbog šale koja je bila dosta neslana, koja je rečena daleko ozbiljnijim tonom, mora sutra da bude bivši ministar.
Izraz čučati, znači biti sagnut, pognut, savijenih kolena. Upravo taj stav je tražio kolega poslanik i tako se obratio narodnoj poslanici. Mislim da bez obzira da li se on izvinio ili ne, vi ste u obavezi da mu izreknete, shodno članovima 108. i 109. neku vrstu kazne, ne zbog mene, ne zbog koleginice, već zbog ugleda Parlamenta i da pokažemo da smo dostojni pažnje građana, koji svakako sada očekuju od nas da se ova pojava kazni. Postoje ljudi koji su nisi rastom, nažalost sada smo videli da postoje ljudi koji su niski karakterom. Hvala.