Zloupotreba povrede Poslovnika. Dve minute manje za vašu grupu. Zahvaljujem.
(Marko Jovanović, s mesta: Zbog čega?)
Zahvaljujem, pročitajte dalje Poslovnik. Poslovnik nema samo član 108. stav 1. Hvala.
Preći ćemo svakako na drugi amandman.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, poštovani građani, član 35. govori o tome da sportska organizacija može obavljati sportske aktivnosti i sportske delatnosti ako u skladu sa ovim zakonom i sportskim pravilima ima, pa ide taksativno nabrajanje: učlanjenje ili ugovorom angažovane sportiste, angažovane sportske stručnjake, obezbeđen odgovarajući prostor, odgovarajuću unutrašnju organizaciju i, tačka 5. kaže – osiguranu bezbednost sportiste i drugih učesnika pri obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti. Mi dodajemo: „i zaključene odgovarajuće ugovore o osiguranju od posledica nesrećnog slučaja u skladu sa ovim zakonom“.
Vi ste nama odgovorili, gospodine ministre, da se ovaj amandman odbija sa obrazloženjem - predloženi amandman se odbija jer zaključenje odgovarajućeg ugovora o osiguranju je već deo osiguranja bezbednosti sportiste i drugih učesnika pri obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti, iz člana 35. stav 1. tačka 5. Predloga zakona, a što će bliže regulisati podzakonskim aktom iz člana 35. stav 2. Predloga zakona. Stav 2. kaže – ministar bliže uređuje uslove iz stava 1. ovog člana.
Ono što sam hteo da vam kažem da, za razliku od drugih ministara, ovo vaše ministarstvo je davalo vrlo smislene, argumentovane, po vama, odgovore i obrazloženja, ali u ovom članu ste promašili. Mislim da ovo što smo mi tražili se ne sadrži u tački 5. stava 1. Ono što mi tražimo, to je da se potpisuju ugovori sa osiguravajućim kućama i da se osiguravaju sportisti od eventualnih povreda i nesrećnog slučaja. Druga je stvar što iz onih uvodnih napomena u razgovoru u načelu je bilo da sportske organizacije i klubovi nemaju para, pa je to dodatni trošak. To je drugo, ali onda to kažite.
Znači, ovakav odgovor nije vezan adekvatno za naš amandman i ja mislim da bi ovaj amandman trebalo, ako ne prihvatate za sve, bar za određeni nivo…

Potrošili ste vreme grupe od grupe. Zahvaljujem.
Reč ima ministar.
(Blagoje Bradić, s mesta: Mogli ste mi bar dozvoliti da završim rečenicu.)
Potrošili ste vreme grupe, plus pet, šest sekundi.
(Blagoje Bradić, s mesta: Izvinjavam se za pet-šest sekundi.)

Kao što ste rekli, u članu 35. stav 1. tačka 5) – osiguranu bezbednost sportiste i drugih učesnika pri obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti. Smatramo da je „osigurana bezbednost“ širi pojam i sveobuhvatniji. Zbog toga smo u razmatranju odlučili da ne prihvatimo vaš amandman, jer bi daljim preciziranjem samo možda imali pleonazam, ali smatramo da „osigurana bezbednost“, kao termin, obuhvata sve one ugovore pa i o osiguranju.
U daljem pravilniku, kao što ste i vi pročitali, ćemo detaljnije razraditi šta to obuhvata i šta će to biti pod moranjem, a i sam amandman je bio gramatički neispravan pa nismo mogli da ga uvrstimo. Ali, prvenstveno smatramo da ono što je predloženo je sveobuhvatnije kada je reč o osiguranju.

Hvala.     
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Vesna Martinović, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Poštovani ministre, član 36. stav 1. je jedan od stavova koji su duboko odnosili na onu temu oko privatizacije o kojoj smo pričali u načelnoj raspravi. Imajući u vidu da je javnost Srbije očekivala, posle svih nemilih događaja koje smo imali pre svega na fudbalskim utakmicama, koje smo imali oko prodaje igrača, oko finansiranja klubova, oko toga ko više pomaže Zvezdu, ko Partizan, koji je politički uticaj koje stranke u tom finansiranju, očekivali smo da u ovom zakonu, ili bar paralelno sa ovim zakonom, pravite drugi zakon koji će rešiti to pitanje. Smatrali smo da svaki član ovog zakona na neki način mora da ima i tu notu privatnog ulaganja, podrške ulaganju u sport na svim nivoima.
Kada smo razmišljali o ovom članu 36. stav 1, predložili smo da se izbaci ovaj termin: „nedobitna organizacija“. Znači, vi kažete – sportsko udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna nedobitna organizacija, zasnovana na slobodi udruživanja itd. Mislim da je ovaj termin suvišan i da je određivanje ovog termina na neki način ograničavanje mogućnosti da se ulaže u sport. Ako bismo izbacili, po našem predlogu, ovakav termin, onda bismo otvorili tu mogućnost i kada bi to uporedili sa nekim članovima koje smo ranije predložili da se menjaju (oko članarina, oko ulaganja, oko dobiti tih klubova koji prodaju u nekom trenutku svoje sportiste), onda bismo došli i do toga da se možda na svim nivoima pokreće ta tema oko ulaganja, oko toga da ljudi imaju interes, oko toga da će u nekom trenutku oni moći da profitiraju na onome što rade i da bi to imalo smisla. Ne kažem da to treba da bude za sve sportove, za sve klubove, za sve primere, ali mislim da se mora ostaviti ta mogućnost u zakonu, da se u stvarima, u primerima, u slučajevima gde je to moguće ostavi ta mogućnost da se ljudi tu pronađu i da imaju interes. Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

Svrha sporta nije sticanje dobiti pojedinca. Svuda u svetu, pa i kod nas, udruženja građana su nedobitna. Udruženja mogu da se finansiraju iz i sponzorstva, donacije ili iz drugih prihoda, ali svrha tih prihoda ne može da bude sticanje profita, već samo ulaganje u sport i u osnovnu delatnost.
Apsolutno Predlog zakona prepoznaje mogućnost osnivanja i sportskog privrednog društva, koja kao oblik jesu adekvatna, što ste vi predložili u amandmanu. Mislim da, ako svi mi zajedno težimo ka profesionalizaciji, jeste nam cilj da imamo što više, pogotovo u profesionalnom sportu, sportskih privrednih društava. Zbog toga smo i stava da ne smemo da brišemo „neprofitne“ i „nedobitna“ jer udruženje prvenstveno za cilj ima da reinvestira sve ono što dobije u jednom vidu ulaganja u sport i ona jesu neprofitna svuda u svetu, pa i u Srbiji.

Hvala.
Narodni poslanik Zoran Antić ima reč.

Dame i gospodo, šta to znači „nedobitna“? Dobit podrazumeva neku privrednu aktivnost. Što je suština Zakona o udruženjima, to smo promenili pre par godina, ne mogu da se bave nekom privrednom delatnošću. To su najčešće bili različiti bifei, organizacije nekih igara na sreću, ako se sećate, do pre par godina, i to su organizovali i sportski klubovi, različite vrste udruženja građana, to je nešto što je zabranjeno Zakonom o udruženjima jer je to bukvalno privredna delatnost.        
Na taj način podstiče se siva ekonomija, podstiču se nelegalni tokovi i sasvim je normalno da u Zakonu o sportu, to je isto jedna vrsta udruživanja, stoji i ova odredba i ta odredba, taj pojam nedobitnih, odnosi se pre svega na to. Naravno da svaki član može da donese svoja sredstva na različite načine, da pomogne sportska udruženja, ali samo udruženje ne može da se bavi nekom privrednom delatnošću. U tome je suština.
Mislim da je naravno Vlada i Ministarstvo potpuno u pravu kada je odbila ovaj amandman. Hvala.