Meni je drago da su mnogi pomislili da se do izbornog cenzusa stiže tako što ćete da pokažete da možete još više uvreda da uputite od svojih prethodnika, pošto je to valjda jedini način. Pokušaću da odgovorim na sve što ste rekli.
O režijama. Pa, vi ste jedini, samo se režijom i bavite, cela vaša grupa, grupacija. Govorite ovde o saveznicima. Pa, vi nemate ni jednog, ne saveznika, nego čoveka, ni u Skupštini, niti bilo gde drugo koji bi vam takav bio. Za vas nema ko ni da uđe u ovu salu ni da izađe, niti će ko to da poželi, jer ste jedino sebi važni i svom odsjaju u ogledalu, samo je to bitno.
Ima još nekih stvari o kojima ne bih da govorim u ovom trenutku, jer ste vi onaj kome je teško pešice da ode odavde do Pravnog fakulteta, pa slupate državni auto. Jeste vi onaj što imate skuplje cipele nego dve prosečne plate u Srbiji? Jeste vi ti da mi držite predavanje danas, vi ti koji treba da mi govorite kako i na koji način se režira i scenario pravi? Vi ste ti koji ste sebi dozvolili da nam govorite – javnost se pita hoće li da smene Batu Gašića. Smeniće ga, zato što naša reč nešto znači, a vaša ne znači ništa. Zato što naša reč nas obavezuje, a vas ne obavezuje ama baš ništa.
Što se tiče komandi, ja ne komandujem nikome, pogotovo ne poslanicima i na pamet mi nije palo da izađu. Čak sam i sam bio iznenađen. Sad sam tek dobio poruku da su držali konferenciju za novinare. Ali, izvinjavam vam se i u njihovo ime i svoje što su ti ljudi ljudi, što imaju svoje emocije
Što se te javnosti tiče, nije to javnost, to ste vi i ostali malobrojni mrzitelji koji imaju samo jednu politiku, a to je – mrzimo koliko možemo više i to je naš izborni slogan, to je naš slogan ne samo za izbore, već za svaki dan. E, to naš slogan neće da bude nikada. To naš slogan nikada neće da bude. Sprdate se sa tim – vi radite, ne spavate. Da, radim. Radim mnogo više od vas. Želim i vama da radite bar polovinu tog vremena. Onda biste imali i nekog saveznika i nekog da uđe za vama u ovu salu i iz nje da izađe, ali morate da radite. Morate da radite od ranih jutarnjih sati do kasno uveče. Svidelo vam se ili ne, to je tačno.
Ako imate da mi kažete da je to laž, kažite mi – nije istina, nisi radio tu i tu subotu, nisi radio tu i tu nedelju, nisi radio taj i taj dan. U ko zna koje doba sam jutros došao iz Londona da bih imao sastanke i da bih došao ovde. Ja sam jedini ovde od svih vas koliko vas ima, 15 ili 16 u ovom trenutku, koji nije napustio ovu salu. Svi ste izlazili da se šetkate, neko do restorana, neko do poslaničke sobe, neko ovamo, neko onamo. Vi koliko hoćete vremena, a ja nijednog sekunda, zato što poštujem i narodne poslanike, poštujem Narodnu skupštinu i zato što poštujem građane Srbije. Nijednog sekunda nisam napustio ovu salu. Možda ni to nije normalno, složiću se, ali eto, tako je. To pokazuje respekt koji pružam i koji dajem prema onima koji nas plaćaju, koji nas biraju.
Pričali ste o platama i dnevnicama, pošto je to valjda najlakša tema. Vi ste uništili ne samo plate i dnevnice, već ste razorili celu zemlju i do bankrotstva je doveli. O uniformama pričate. Oni nisu imali uniforme u vaše vreme. Mi smo kupili 35.600 uniformi i 34.445 pari čizama. To smo mi kupili, a ne vi. Novih uniformi i novih čizama. Mi smo obezbedili da ti ljudi mogu da nastave da rade. Da, privremeno smo, onoliko koliko smo morali zbog vaše bahatosti, neznanja i činjenice da ste zemlju doveli u bankrotstvo, smanjili primanja. Polako povećavamo. Povećali smo za 2%, povećavaćemo i dalje, ali to zavisi od rezultata. To zavisi od toga koliko ćemo da radimo i koliko ćemo da zaradimo, a ne koliko ćemo cinizma da prospemo. U tome jeste šampioni sveta, ali u tome u čemu ste vi šampioni sveta, to vam ne donosi ni saveznike, ni one koji će za vama da uđu ili iz ove sale da izađu.
Na kraju, ono što mislim da je veoma važno, a to je taj rečnik koji koristimo i stalno pričate da vam neko govori da ste izdajnici ili ne znam šta. Nemojte da izmišljate. To svaki dan koristite. To koristite kao neku vrstu potke, kao neku vrstu rime u svemu svome što izgovarate. Ni sami ne znate ni kada vam je to, ni kako vam je ko izgovorio. Kada je to izgovorio Zoran Babić, lično sam ga opomenuo. Lično sam pozvao tadašnjeg šefa vaše partije, pošto ste u međuvremenu promenili četiri šefa partije u nekoliko meseci, i izvinio mu se zbog toga i uvek bih to uradio. Mislim da je to lice pristojne Srbije i mislim da tako neko treba da se ponaša. Kada sam to i javno rekao, onda je svima postalo jasno da to ne sme da bude jezik i rečnik, ali šta vas briga, vi ćete to da ponavljate još stotinama puta, zato što je to jedino moguće. Zato što ne znate kako biste da izradite svoju budućnost, nego - ja sam taj koji ga najviše mrzi, jeste videli šta sam vam rekao. E, strašno ste mi rekli. Toliko sam se uplašio da ne znam gde ću odavde da izađem. Može da vas bude još 20. Niti ćete da me uplašite, niti ću da se sklanjam odavde. I kada god se budete sprdali sa tim koliko radim, ja ću da vam kažem – da, radim bar duplo više od vas, a nije duplo nego je mnogo više od tog duplo.
Rad, marljivost je najvažnije nešto u životu. Na tome možete da izgradite novi svet, a ne na cinizmu, a ne na mržnji. Ali, ja vama želim mnogo uspeha, želim vam da sa manje ozlojeđenosti, sa manje gorčine i sa manje cinizma govorite, potpuno uveren da ćete imati odličnu političku budućnost, samo ćete za to morati malo više da radite i još jednu sitnicu - da dobijete narodno poverenje, a narodno poverenje nije lako dobiti. Ja mislim da su građani Srbije na kraju krajeva sve ovo dobro sad čuli.
Prošli put ste mi rekli da živim za to da mi neko aplaudira u Skupštini. Kao što vidite, izgleda smo se dogovorili pa sam ih naterao da izađu da ne bih slušao te aplauze.
(Narodni poslanik Borislav Stefanović aplaudira.)
To je već, kako bih rekao, pametan politički potez. To je već pametan politički potez i ozbiljan napredak i ja vam na tome čestitam, gospodine Stefanoviću.
