Da vam nešto iskreno kažem, od mene niste čuli ove optužbe, čak ni za ovih 10.000 ljudi, to sam vam danas rekao posle vaših monstruoznih priča ovde, za to kako je neko kriv što se neko ubio. To je toliko monstruozno da ne znam šta bih vam drugo rekao na to.
Znate, juče ste kritikovali Nebojšu Stefanovića zbog 1.500 ljudi, zbog toga što sistem mora da bude zdraviji, mora da postoji sistem. Tada je to bio strašan problem, a kod vas je 10.000 u redu i sve normalno i sve u redu. Čekajte, gde je tu logika, gde je tu smisao svega? Pričate o tome koliko, ne znam, prodali smo devet, dobićemo kompletan izveštaj za neki minut i koliko je otišlo u Keniju, koliko je otišlo u Bangladeš, koliko na svako drugo mesto, ali ćete biti pozvani, pa se odazovite molim vas, a ne kao vaš predsednik kada ga pozivamo da dođe na antiterorističku vežbu i to kao premijera Vojvodine, pa on neće da dođe, kao da to nije njegova država. Lično sam ga ja zvao, dobio sam ga na vezu, lično sam ga pozvao. Čak mi je potvrdio da će da dođe, pa se nije pojavio.
Dakle, bićete pozvani, pa da se obradujemo zajedno, jer tako trebaju da se ponašaju odgovorni ljudi, kada budete videli kako ide serijska proizvodnja i koliko je napredovala fabrika u Velikoj Plani. To ne lični na ono što sam ja otvorio pre dve godine, to je sada mnogo, mnogo bolje i zapošljava mnogo više ljudi. Uostalom, 2.115 ljudi je više zaposleno, ne novozaposlenih, već više zaposleno u sektoru namenske industrije nego što je bilo, ipak nešto znači.
Tako da, pošto je Miloradović ovde, ja imam veliko poverenje u Miloradovića, koji je verovatno naš najveći stručnjak, mislim da i ugovore koje je zaključio u poslednje vreme, ovaj jedan je od 95 miliona, ako se ne varam, itd, da oni govore o dobroj i svetloj budućnosti naše namenske, ukoliko mi naše bolesti, naše neodgovornosti budemo umeli da prevaziđemo u tim fabrikama, za koje znate da su u bremenitim problemima i mukama nasleđenim iz prošlosti i u kojima nije lako i jednostavno rešavati stvari.
Neću da govorim o „Srpskoj banci“ koja je dovedena do bankrotstva, a koja je trebala da finansira namensku industriju, upravo zato što je služila tajkunima i političarima da naplaćuju svoje profite iz nje, a ne da zaista služi svojoj svrsi i svojoj nameni.
Ono što me je zaprepastilo to je da vi govorite o tome kako sada niko nikome ne dobacuje. Ja vam nisam dobacivao ni ranije. Možemo nekad da razmenimo neku reč, ali to je – ne kada vi govorite, ne kada ja govorim. Ali, vi ste optužili poslanike SNS za to. Šta biste hteli, još vas 20 da vičete sve vreme u glas kada sam ja jedan jedini ovde koji imam pravo da govorim? Zarad javnosti, olakšali bi mi sve kada bi ministri imali pravo da govore. Niko od ministara po ovom pitanju nema pravo da govori, sem mene. Šta još treba da uradite da bi bilo kako ste mnogo fini što vas 20 nije skočilo s motkama, pa da me izbaci odavde. Hvala vam na toj finoći.
Nije za ovo danas bio kriv SNS, za ovo danas ste krivi vi. Za ovo danas ste krivi vi, sramota je da to ne priznajete i sramota je da niko od vas to neće da prizna. To je vaša krivica stoprocentno. To je bilo kao i one priče kada smo imali sa Hrvatskom u politici, pa kao dve strane da se smire. Kakve dve strane? Vi nama uveli sankcije, ne date da naši kamioni idu u Hrvatsku, pa kao dve strane da se smire. Kao, atmosfera je takva, svi su takvi. Ovde nisu svi takvi, ovde ste samo vi takvi.
Vi ste rekli – Vučić o pristojnosti, Maja o poštenju, Marijan o kulturi i Vučić o pristojnosti kao vojnik o skraćenju i neko o poštenju. To su vaše reči. Pa, to je sramota, to je sramota za nekoga ko želi da se bavi javnim poslom i to je sramota za nekoga ko bi želeo da govori o pristojnoj, modernoj i naprednoj Srbiji. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, ministri u Vladi, vi ste, predsedniče Vlade, uspeli u onome što ste hteli. Danima ste najavljivali vašu bitku – sam protiv svih. Danima ste najavljivati da ćete ovde da pokažete, citiram, i da date priliku poslanicima opozicije da vas izrešetaju. Naravno, sa ironijom ste to govorili. Bio vam je potreban jedan tvit da stavite parlament u vaš džep, da pokažete na najbrutalniji način, bez obzira što mi apsolutno osuđujemo sve uvrede na račun bilo koga, a naročito na račun žena, neka dolaze sa bilo koje strane, sve su bez razlike za osudu, ali ste vi taj tvit iskoristili da prvi put u našoj istoriji, kako vi volite to da kažete, poslanike vladajuće koalicije, preko 200 njih, pošaljete na pauzu. I tek ste malo pre, što sam veoma srećan, potvrdili da će se oni vratiti na glasanje, jer je javnost već počela da spekuliše da se ljudi neće vratiti da glasaju. Javnost koja je osetljiva, zato što više ne zna šta je realnost, šta je fikcija i farsa koju sprovodite svakodnevno u Republici Srbiji. Ne zna više da li stvarno hoćete da izbegnete glasanje o smeni ministra Gašića ili ne. I, hvala vam što ste to razjasnili.
Ono što niste razjasnili, jeste zašto smo se mi uopšte ovde skupili. Nismo se mi ovde skupili da smenimo Vojsku Srbije, niti Miloradovića, ili kako se zove uvaženi gospodin, mi smo se ovde skupili na vaš poziv, zato što ste vi predložili razrešenje ministra odbrane. A zašto smo razrešili ministra odbrane, tj. zašto ćemo ga razrešiti ako se naprednjaci udostoje da se vrate u Skupštinu? Ti isti koji su mesecima, godinama, najveće, najgroznije stvari govorili o političkim protivnicima. Vi ste uveli u diskurs javni u Srbiju oznake kao što su „izdajnik“, „lopov“, „narkoman“, „psihopata“ i sve ostalo. Pogledajte saopštenja vaše stranke, ne morate ići dalje od toga. Da ne pričam o tome šta vaši poslanici, koji vam ovde aplaudiraju, govore o političkim protivnicima. Nemojte da mislite da aboliram bilo koga ko je uvredio žene ili bilo koga drugog na bilo koji nepravedan način. To iz mojih usta nikad niste čuli.
Setite se pete kolone. Dobro ste reagovali, predsedniče Vlade. Javno sam vas pohvalio. Pre toga sam tražio da se vi lično o tome izjasnite i da ukorite poslanika Babića. Vi ste to učinili, ali niste ga ukorili kada je rekao da smo genocidni, niste ga ukorili kada je rekao da smo psihijatrijski slučajevi i niste ga ukorili u mnogim drugim situacijama. Pa, složićete se, malo je nelogično da vas čudi to što opozicija želi od vas da vidi nešto drugo, a ne da isterate svoje poslanike na komandu iz Skupštine, koje su građani birali da zastupaju njihove interese. Tragikomično je bilo gledati velike saveznike vaše, trkače na vašu listu, poput SPO, SDPS i ne znam ni ja koga više, koji ovde izlaze i kažu kako je njima nepodnošljivo to da slušaju. A podnošljivo je da brane ministra Gašića? Slušali smo ovde hvalospev o ministru, o njegovom radu, a ministar Gašić je pre ovog incidenta zaslužio da ode sa te funkcije i naravno da ćemo glasati za smenu ministra Gašića. Mnogi poslanici pre mene su govorili o razlozima za njegov odlazak.
Reći ću vam samo jednu stvar. Ministar odbrane koji napravi onakav problem sa OMBUDSMAN-om, onakav problem sa institucijama naše države, onakav problem koji i dan danas ima u odnosima sa Generalštabom, onakav problem, mada on to možda nije direktno kriv, to ste vi krivi, da se smanje plate, da se smanje dnevnice zaposlenima u Vojsci Srbije, i vi to odlično znate, da ti ljudi sada gledaju vas i očekuju da žive dostojno uniforme koju nose, a to ste im oduzeli. Vi, ne Gašić. Gašić je izvršilac onoga što vi tražite.
Sada smo mi dovedeni u jednu farsičnu situaciju, da pričamo tek o poslednjem biseru u ogrlici svih mogućih posrtaja, grešaka i promašaja ministra Gašića, a ne o silnim drugim stvarima nabrojanim do sada pre toga. Jeste, ne može niko od ministara da govori sem vas, to je tačno. Ali, ministar je trebao mnogo sadržajnije i češće da odgovara na pitanja u ovoj Skupštini, a on to nije činio, pa sada vi ovde govorite to. Znate i vi dobro, gospodine Vučiću, šta ste hteli da postignete. Vi ste atlas koji nosi zemaljsku kuglu na svojim plećima. Vi ne spavate, vi radite vredno, dok i poslednji građanin Srbije ne živi u bedi ili je ne napusti.

Vreme.

Vi ste atlas koji uništava ovu zemlju. Vi ste ono što je En Rang napisala i čemu se vi divite.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić.
Izvolite, gospodine predsedniče.

Meni je drago da su mnogi pomislili da se do izbornog cenzusa stiže tako što ćete da pokažete da možete još više uvreda da uputite od svojih prethodnika, pošto je to valjda jedini način. Pokušaću da odgovorim na sve što ste rekli.
O režijama. Pa, vi ste jedini, samo se režijom i bavite, cela vaša grupa, grupacija. Govorite ovde o saveznicima. Pa, vi nemate ni jednog, ne saveznika, nego čoveka, ni u Skupštini, niti bilo gde drugo koji bi vam takav bio. Za vas nema ko ni da uđe u ovu salu ni da izađe, niti će ko to da poželi, jer ste jedino sebi važni i svom odsjaju u ogledalu, samo je to bitno.
Ima još nekih stvari o kojima ne bih da govorim u ovom trenutku, jer ste vi onaj kome je teško pešice da ode odavde do Pravnog fakulteta, pa slupate državni auto. Jeste vi onaj što imate skuplje cipele nego dve prosečne plate u Srbiji? Jeste vi ti da mi držite predavanje danas, vi ti koji treba da mi govorite kako i na koji način se režira i scenario pravi? Vi ste ti koji ste sebi dozvolili da nam govorite – javnost se pita hoće li da smene Batu Gašića. Smeniće ga, zato što naša reč nešto znači, a vaša ne znači ništa. Zato što naša reč nas obavezuje, a vas ne obavezuje ama baš ništa.
Što se tiče komandi, ja ne komandujem nikome, pogotovo ne poslanicima i na pamet mi nije palo da izađu. Čak sam i sam bio iznenađen. Sad sam tek dobio poruku da su držali konferenciju za novinare. Ali, izvinjavam vam se i u njihovo ime i svoje što su ti ljudi ljudi, što imaju svoje emocije
Što se te javnosti tiče, nije to javnost, to ste vi i ostali malobrojni mrzitelji koji imaju samo jednu politiku, a to je – mrzimo koliko možemo više i to je naš izborni slogan, to je naš slogan ne samo za izbore, već za svaki dan. E, to naš slogan neće da bude nikada. To naš slogan nikada neće da bude. Sprdate se sa tim – vi radite, ne spavate. Da, radim. Radim mnogo više od vas. Želim i vama da radite bar polovinu tog vremena. Onda biste imali i nekog saveznika i nekog da uđe za vama u ovu salu i iz nje da izađe, ali morate da radite. Morate da radite od ranih jutarnjih sati do kasno uveče. Svidelo vam se ili ne, to je tačno.
Ako imate da mi kažete da je to laž, kažite mi – nije istina, nisi radio tu i tu subotu, nisi radio tu i tu nedelju, nisi radio taj i taj dan. U ko zna koje doba sam jutros došao iz Londona da bih imao sastanke i da bih došao ovde. Ja sam jedini ovde od svih vas koliko vas ima, 15 ili 16 u ovom trenutku, koji nije napustio ovu salu. Svi ste izlazili da se šetkate, neko do restorana, neko do poslaničke sobe, neko ovamo, neko onamo. Vi koliko hoćete vremena, a ja nijednog sekunda, zato što poštujem i narodne poslanike, poštujem Narodnu skupštinu i zato što poštujem građane Srbije. Nijednog sekunda nisam napustio ovu salu. Možda ni to nije normalno, složiću se, ali eto, tako je. To pokazuje respekt koji pružam i koji dajem prema onima koji nas plaćaju, koji nas biraju.
Pričali ste o platama i dnevnicama, pošto je to valjda najlakša tema. Vi ste uništili ne samo plate i dnevnice, već ste razorili celu zemlju i do bankrotstva je doveli. O uniformama pričate. Oni nisu imali uniforme u vaše vreme. Mi smo kupili 35.600 uniformi i 34.445 pari čizama. To smo mi kupili, a ne vi. Novih uniformi i novih čizama. Mi smo obezbedili da ti ljudi mogu da nastave da rade. Da, privremeno smo, onoliko koliko smo morali zbog vaše bahatosti, neznanja i činjenice da ste zemlju doveli u bankrotstvo, smanjili primanja. Polako povećavamo. Povećali smo za 2%, povećavaćemo i dalje, ali to zavisi od rezultata. To zavisi od toga koliko ćemo da radimo i koliko ćemo da zaradimo, a ne koliko ćemo cinizma da prospemo. U tome jeste šampioni sveta, ali u tome u čemu ste vi šampioni sveta, to vam ne donosi ni saveznike, ni one koji će za vama da uđu ili iz ove sale da izađu.
Na kraju, ono što mislim da je veoma važno, a to je taj rečnik koji koristimo i stalno pričate da vam neko govori da ste izdajnici ili ne znam šta. Nemojte da izmišljate. To svaki dan koristite. To koristite kao neku vrstu potke, kao neku vrstu rime u svemu svome što izgovarate. Ni sami ne znate ni kada vam je to, ni kako vam je ko izgovorio. Kada je to izgovorio Zoran Babić, lično sam ga opomenuo. Lično sam pozvao tadašnjeg šefa vaše partije, pošto ste u međuvremenu promenili četiri šefa partije u nekoliko meseci, i izvinio mu se zbog toga i uvek bih to uradio. Mislim da je to lice pristojne Srbije i mislim da tako neko treba da se ponaša. Kada sam to i javno rekao, onda je svima postalo jasno da to ne sme da bude jezik i rečnik, ali šta vas briga, vi ćete to da ponavljate još stotinama puta, zato što je to jedino moguće. Zato što ne znate kako biste da izradite svoju budućnost, nego - ja sam taj koji ga najviše mrzi, jeste videli šta sam vam rekao. E, strašno ste mi rekli. Toliko sam se uplašio da ne znam gde ću odavde da izađem. Može da vas bude još 20. Niti ćete da me uplašite, niti ću da se sklanjam odavde. I kada god se budete sprdali sa tim koliko radim, ja ću da vam kažem – da, radim bar duplo više od vas, a nije duplo nego je mnogo više od tog duplo.
Rad, marljivost je najvažnije nešto u životu. Na tome možete da izgradite novi svet, a ne na cinizmu, a ne na mržnji. Ali, ja vama želim mnogo uspeha, želim vam da sa manje ozlojeđenosti, sa manje gorčine i sa manje cinizma govorite, potpuno uveren da ćete imati odličnu političku budućnost, samo ćete za to morati malo više da radite i još jednu sitnicu - da dobijete narodno poverenje, a narodno poverenje nije lako dobiti. Ja mislim da su građani Srbije na kraju krajeva sve ovo dobro sad čuli.
Prošli put ste mi rekli da živim za to da mi neko aplaudira u Skupštini. Kao što vidite, izgleda smo se dogovorili pa sam ih naterao da izađu da ne bih slušao te aplauze.
(Narodni poslanik Borislav Stefanović aplaudira.)
To je već, kako bih rekao, pametan politički potez. To je već pametan politički potez i ozbiljan napredak i ja vam na tome čestitam, gospodine Stefanoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodine Stefanoviću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedniče Vlade, vi koji ste majstor cinizma i ironije, vi znate vrlo dobro šta je značio moj aplauz. Znam da vam popušta koncentracija, pa da vam ne bude neprijatno jer vam fale vaši tapšači ovde u sali, ali i to na stranu.
Zaista ne želim da ulazimo u polemiku, ali suštinski morao bih da odgovorim na par stvari. Prvo, nije korektno da stalno ponavljate da vas neko mrzi. Ja vidim da vi imate tu neki unutrašnji problem politički i ne shvatam uopšte odakle to dolazi. Vi, naime, transponujete, kao da imate neki uređaj u sebi koji prebacuje kritiku, najčešće argumentovanu, u osećaj da vas neko mrzi i proganja i da su svi protiv vas.
Drugi problem koji imate, problem ogledala. To se zove u psihologiji transfer i vi to dobro znate, često koristite to. Vi kada nam pričate o ogledalu, onda to deluje komično, zaista.
Treća stvar, nemojte da brojite kolone koliko ko ima, da se izrugavate na neki način narodnoj volji, dok se ona ne proveri na demokratski način. Ako su vam partneri i saradnici i saveznici, kako ste rekli, Rasim Ljajić i Ivica Dačić, SPO Vuka Draškovića, Palma, PUPS i cela ova ekipa, zaista nama takvi saveznici ne trebaju. Znate zašto? Mi vas nećemo pobeđivati i to će trajati i neće to biti kratko, da se razumemo, i neće biti lako sa vama, pošto sve živo kontrolišete. Pobeđivaćemo vas politikom i idejama, ljudima. Niste prvi ni poslednji koji nas potcenjuju, ali vrlo dobro znate, kada u sebi pogledate, da će vas pobediti i suprotna i bolja politika od ovoga što vi nama radite. Mi ne mrzimo vas, mi mrzimo ono što vi radite građanima Srbije.

Vreme.