Ja govorim o politici pristojnosti.
Molim vas samo da završim rečenicu.

Daću vam minut duže. Da, dobro, pristojnosti. Ali nije na dnevnom redu reč pristojnost. Mi govorimo da li dati poverenje ministru Gašiću ili ne za dalje vođenje Ministarstva odbrane, ne govorimo o poverenju Vladi. Meni pomozite, da bi, kako ste me opomenuli, Poslovnik primenjivala. Samo meni. Možda su vas drugi razumeli, ali ja ne baš.
Daću vam minut duže zbog moje upadice.

Nema problema.
Ja mogu da se složim sa vama šta je tema, što je napisano na sazivu ove sednice, ali govorio sam o političkoj pristojnosti zbog koje smo mi ovde, kako je rekao sam predsednik Vlade, i o pitanju prihvatanja odgovornosti, što su sve stvari o kojima se danas razgovara.
Pozivam sve kolege poslanike i one koji su se do sada izjasnili i koji se nisu do sada izjasnili da glasaju za razrešenje ministra odbrane, za razrešenje zbog toga što nije rasvetljena afera „helikopter“, zbog toga što nije rasvetljeno šta su radili pripadnici Vojske u obezbeđenju brata predsednika Vlade i gradonačelnika Beograda, zbog toga što nije promenjeno to i nije niko sankcionisao zbog nezakonitog praćenja aktivnosti političkih stranaka od strane VBA, zbog toga što nismo dobili odgovor o navodnoj aferi prisluškivanja predsednika Republike od strane bivšeg ministra odbrane, zbog toga što je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da je ministar Gašić kada je bio gradonačelnik, znači obavljao prethodnu funkciju, protivzakonito dodelio novac za televizije čiji su vlasnici članovi njegove porodice. I na kraju, zbog toga što je uvredio novinarku, a izvinio joj se tek kada je shvatio da je kamera bila uključena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima premijer.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega poštovani gospodine Milićeviću, želim da vam kažem da smo u odbrambenoj industriji Srbije zaposlili 2.115 novih ljudi. Ono gde smo imali problema u 2013. i 2014. godini je upravo ono što vi dobro znate iz vašeg grada, u „Krušiku“ u Valjevu. Svuda ostalo imamo jasan trend rasta. Ali, kao što znate, uskoro dolazim u Valjevo da otvorim novu kapislanu. Time ćemo da rešimo brojne probleme i mislim da pobedimo Bosnu i Hercegovinu na tržištu. Idemo i sa novom fabrikom u Uzićima, tako da po tom pitanju Bratislav Gašić jeste uradio značajno više nego što sam i ja uradio i mnogi drugi koji su bili na njegovom mestu, a tiče se namenske industrije. Doneo sam ovde pa ću vam u toku rasprave pokazati i sve prihode i broj zaposlenih iz godine u godinu u svakoj od fabrika odbrambene industrije Srbije, da vidite kako Srbija po tom pitanju napreduje.
Nismo još zadovoljni, nije to još dovoljno dobro, imamo još problema. Plate u „Prvom partizanu“ nisu rasle, u svim ostalim fabrikama jesu, mislim čak i u „Slobodi“ čačanskoj da su prilično rasle. Tako da, tu ima veoma dobrih, dobrih rezultata i ugovori koji su potpisani posebno za izvoz nikada nisu bili veći i značajniji.
Takođe, pokušaću da vam odgovorim na sve što ste rekli. Vašu raspravu smatram pristojnom, iako nisam razumeo potrebu za povišenim decibelima, time na argumentaciji ništa ne dobijate. Ali, znate, nekada je Džo Bernard Šo rekao – kad čovek hoće da ubije tigra, on to naziva sportom, a kada tigar krene da ubije njega, onda to nazivamo svirepošću. To je ta vrsta političkog licemerja kojoj smo izloženi svakoga dana. Pokušaću tačku po tačku, da odgovorim na svaku od vaših primedbi i da pokažem građanima šta je stvarna istina.
Najpre, trudio sam se u ovih godinu i devet meseci, koliko sam predsednik Vlade, da nigde Srbiju ne obrukam, to sam isto govorio i članovima Vlade. Nećete mi lako pronaći neku tešku reč ili nepristojnu izjavu u tih godinu i devet meseci, iako bi bilo nekih za koje bih voleo da su bile nešto blaže. Mislim da nijednu nepristojnu ni reč ni rečenicu nisam izgovorio. Nisam čak ni kada ste ovde izgovarali reči „đubre“, „ološ“, kada ste govorili „stoko“, „bitango“ itd, ni tada nisam izgovorio nijednu ružnu reč, nijednu tešku, nijednu nepristojnu reč. Mislim da to mogu da rade ljudi koji imaju argumente, ljudi koji se ne plaše istine i koji se ne plaše rasprave.
Što se tiče političke pristojnosti, ja ću vam danas pokazati šta je politička nepristojnosti i čime ste se sve služili i šta ste sve radili u ovom parlamentu i mimo parlamenta samo u prethodnih godinu i devet meseci, kakve izjave davali, na koji način se obraćali svojim političkim protivnicima. Zato sam počeo tu priču sa definicijom licemerja koju je Šo pružio.
Što se tiče sedmoro naših građana koji su izgubili život u jednoj nesreći, strašnoj nesreći, da, svi smo bili užasno zabrinuti. Te noći dok ste vi i svi ostali spavali, posao Bratislava Gašića i svih drugih bio je da obiđe lice mesta, da do četiri i petnaest, pola pet pokušava da pronađe helikopter jer ni naši uređaji nisu radili. Nismo mogli da ga lociramo, bila je užasna magla, užasna hladnoća i sve drugo. Siguran sam da nikome to nije tako teško palo kao Bratislavu Gašiću. Izgubili smo ljude, i to u njihovoj najboljoj nameri da pomognu jednom detetu. Ali, pitam se, ko su ljudi koji to mogu da koriste kao argument u političkoj borbi? Ja ću, poštovani narodni poslanici, ovo je važno i zbog građana Republike Srbije, sada da vam pročitam samo za vreme njihove vlasti koliko smo tragedija, nesreća sa smrtnim ishodom imali.
Samo da vidite da nikada niko po tom pitanju takvu kampanju, kampanju histerija, laži, brutalnih neistina nije vodio i mislim da se u tome vidi razlika.
Naime, dana 21. maja 2008. godine nije bio na vlasti Bratislav Gašić, bila je vaša politička stranka, u rejonu sela Baranda, opština Pančevo, dogodio se udes vazduhoplova aviona „Orao“ evidencijskog broja 25.114 hiljada iz sastava 98 avijacijske baze. Pilot vazduhoplova Janik Tomas pri katapultiranju zadobio je prelome prvog stepena grudnog pršljena leve potkolenice. Dana 24. septembra na aerodromu Batajnica došlo je do udesa vazduhoplova aviona „Super galeb“, kada je komandant eskadrile, Ištvan Kanas zadobio povrede sa smrtnim ishodom.
Ja vas pitam da li se uopšte sećate toga? Ne sećate se. Ne sećate se. Ne sećate se zato što niko to nikada nije želeo da zloupotrebljava ni na koji način i to je pokazivalo da Srbija postaje negde normalnija zemlja i pristojnija zemlja. Dana 7. jula 2009. godine na aerodromu Batajnica, došlo je do udesa vazduhoplova MiG-29, tom prilikom pilot Rade Ranđelović na dužnosti načelnika štaba ujedno nastavnika letenja zadobio je takođe povrede sa smrtnim ishodom.
Takođe, na mesto pada vazduhoplova pronađen je ugljenisani leš Mihajla Ulemeka, vojnika iz sastava PVO. Sećate li se tih slučajeva? Mislim da se 99% građana Srbije ne seća. Zašto se ne seća? Pa, zato što neki pristojni ljudi to nisu hteli da zloupotrebljavaju za političke borbe, čak i ako jesmo i ako bilo ko od nas jeste, to jeste bio dokaz da nismo bili dovoljno zreli, da nismo bili dovoljno pristojni, ali i po tome koliko se ljudi sećaju sami će da zaključe jesmo li to činili ili ne.
Dana 3. juna 2010. godine i dalje ste vi na vlasti, a ne gospodin Gašić ili bilo ko drugi, na jezeru Gruža kod Knića u toku izvršenje zadatka let za obnavljanje i usavršavanje tehnike upravljanje avionom pri izvođenju kombinovanog manevra, dogodio se udes vazduhoplova aviona „Orao“, tom prilikom pilot vazduhoplova Slobodan Jocić, pri katapultiranje je zadobio povrede kičmenog stuba.
Dana 18. juna 2012. godine i dalje ste vi na vlasti, na poligonu Pasuljanske livade prilikom izvođenja vežbe četa na maršu sa prelaskom u napad, došlo je do eksplozije projektila ABG-30 milimetara što je za posledicu imalo nastanak smrtnih posledica za dva kadeta 133 klase Vojne akademije, teške telesne povrede za četiri kadeta 133 klase Vojne akademije i lake telesne povrede za tri kadeta iste klase. Eksplozija se, da bude interesantno, dogodilo u neposrednoj blizini logorske prostorije za vreme izvođenja nastave.
Imamo dva događaja sa smrtnim posledicama, a to je dva dana pošto sam postao ministar, slučajno ili ne i tada kada sam postao ministar nisam prebacivao odgovornost na prethodnog ministra iako su te dužnosti započete pre primopredaje dužnosti iako su realizovane na osnovu odluka prethodnog ministra i tadašnjeg načelnika generalštaba Vojske Srbije, ni jednog sekunda nisam to izgovorio, tada su nam stradala dvojica vojnika.
Dakle, ja vam samo govorim, kao što vidite ta lista je gotovo beskonačna. Ja imam ovde reči o Nebojši Miliću i Slaviši Markoviću, čije sam porodice odmah obišao i video šta je to što Vojska Srbije, što država Srbije može da pomogne.
I, ono što je najzanimljiviji slučaj to je, a o tome ćemo pretpostavljam i kasnije da govorim, a to je slučaj Gorana Savića i leta na vazduhoplovu „Lasta“, a to je ono što se dogodilo 26. septembra 2012. godine, po nastavnom, reč je o odluci kojima je data saglasnost da se završna letnja ispitivanja nulte serija aviona „Lasta“ mogu otpočeti pre uvođenja u naoružanje i vojnu opremu prototipa aviona P2.
Ovo sam vam sve naveo samo da biste vi poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Srbije mogli da vidite o kakvom licemerju, o kako strašnom licemerju mi sve ovo vreme govorimo. Pri svemu tome, nikada me niste čuli da sam čak iz ovaj slučaj sa „Lastom“ optuživao prethodne ministre, zato što sam smatrao da niko nije imao nikakvu lošu želju. Zato što sam smatrao da je namera bila bez obzira na određene neopreznosti neki govore koji su podnosili krivične prijave i biće krivičnog dela, lično to nisam smatrao, to je posao drugih nadležnih organa, to nije posao naš političara i zato nema šta Skupština da radi po tom pitanju, već po tom pitanju treba da rade drugi nadležni organi. Da to nikakve namere, posebno ne zle namere nikoga pre nas nije bilo.
Ali, ni to vam nije bilo dovoljno zato što je bilo potrebno uhvatiti se za bilo šta i reći bilo šta loše, molim vas, nemojte da mi dobacujete, pristojno se, kao što sam vam rekao uči i pre osnovne škole, a plašim se da mnogi, nemojte da vičete i to što ste nepristojni pa još morate nepristojnost vikom da pojačavate, jasno mi govori koliko vas argumenti bole. Ali, ove argumente ne možete da ukinete, činjenice su činjenice.
Vi kažete, trebalo je da se promoviše briga. Sve vreme je promovisana briga, sve vreme. U svakom trenutku i razgovarali sa tim ljudima, njihovim porodicama, u svakom trenutku gledali da pomognemo kao država koliko možemo, čak i ne samo kao država. Kažete, ministar Gašić da odgovara zbog toga što su prebijeni pripadnici „Kobri“ zato što su se slučajno negde našli. Izvinite, strašan je greh što poznaju moga brata, znate, u mojoj pratnji su, a išli kao prethodnica do kuće mojih roditelja. Užasan greh, najstrašniji grej je to što su prebijeni, što su zverski prebijeni, a što se nijednog sekunda nisu branili. Mogu da mislim šta bi bilo da su se ne daj Bože kojim slučajem branili. A to je sramota, to se ne radi, to nikada niko vama nije radio. To su stvari koje se apsolutno ne rade. A to radite zato što nemate nikakvih argumenta. Zato što ne postoji politika koju možete da promovišete. Zato što politika koju promovišete je politika isključivosti i mržnje i ničega više. Mržnja, dame i gospodo, izjeda onoga koji mrzi, a ne onoga ko je predmet i objekata mržnje. Histerični i osmeh i podsmeh mi bolje nego bilo šta govori o tome koliko sam u pravu, ali znaju ljudi.
Što se tiče prisluškivanja, kada smo već kod toga, ne znam tačno šta je govorio Bratislav Gašić, ali znam šta ću vam reći ja iako se nikada nisam time bavio i mislim da sam jedanput uz put to rekao, negde nikada nisam želeo da ulazim u to. Vi ste mene prisluškivali. Vi ste prisluškivali Tomislava Nikolića. Vi ste opozicione lidere prisluškivali sve vreme. Sa mnom ste imali četiri akcije preko kojih ste me prisluškivali. Jedna od njih gde sam bio prisluškivan, preko narodnog poslanika ovde, prisutnog, zato što ste našli zakonski izgovor da njega proglasite ekstremistom, pa tobož zaštite zemlje od ekstremizma ste sve one koji bi sa njim razgovarali telefonom stavljali na mere. Pa, tako ste mene prisluškivali. Ja vam dajem podatke i mogu sve dokaze da vam pružim o tome. Kad god hoćete da odemo da vam pokažem to. Nije za javnost. Pa, to je sramota da nam vi govorite o prisluškivanju. El to kao o onom drugom prisluškivanju. Pa, kad ćemo na poligraf, onda na poligraf više nećemo. Pa, detektor laži, pa nećemo na detektor laži.
Zamerio sam Bratislavu Gašiću na lošoj saradnji sa Zaštitnikom građana iako se ne slažem uvek ili ne mogu da se saglasim sa onim što on govori i tu bih mogao da kažem – u redu je argument.
Kažete da sam zamerao nešto nekome ko protestvuje. Nikada nisam zamerao nikome ko protestvuje. Svakoga dana protestuju desetine grupa ljudi ispred Vlade Srbije. Jedino što sam rekao, to je da ne bih poklekao zbog bilo čijih protesta i pod bilo čijim pritiskom zato što sam uveren da sam branio istinu, da sam štitio istinu i da sam bio potpuno u pravu. Inače, to je pravo, imate pravo na slobodno okupljanje, veoma široko u našoj zemlji, nikakvih problema nije bilo u poslednjih godinu i devet meseci, ni jedan ozbiljniji incident nije postojao, ni prilikom slobode izražavanja različitih sloboda, čak i brojnih ekstremističkih grupa, nigde nikakvih problema nismo imali, niti ćemo da imamo.
Što se tiče uvreda, teško mi je da o tome čak i govorim, teško mi je da vam odgovaram na to, zato što gotovo da bez uvreda ništa drugo nismo ni slušali, ništa drugo nismo ni čuli. Kad god bi došlo do ozbiljne rasprave, rasprave koja treba da se potkrepi činjenicama, brojevima, bilo čime, znanjem, pristupom, pogledom u budućnost, mi bismo dolazili do uvreda.
Hoćete da vam govorim kako su se mnogi funkcioneri radovali najodvratnijim pokličima koji su izgovarani, pa je onda bilo čak rečeno – e, nije to bio jedan pojedinac nego su to mase vikale; svi srećni onako i zadovoljni što se to dešava iako su do pre godinu ili dve kukali kada bi se na stadionu vikalo - spasi Srbiju; i ne znam kako ide dalje, što nikada niste čuli da je bilo podržano sa naše strane, ni u to vreme.
Takođe, što se tiče rečnika koji se koristi, ja mislim da ljudi to dobro čuju i da ljudi dobro vide, ni „đubre“, ni „ološ“, ni „stoko“, ni „bitango“, nije izašlo ni iz mojih usta, a kada bi izlazile pogrešne reči iz usta gospodina Babića, lično bih ga i javno opomenuo za tako nešto. Čak sam i jednog opozicionog lidera pozvao telefonom i izvinio mu se zbog toga. Ja mislim da je to pristojnost…
(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje.)
Kao Boga vas molim, nemojte da vičete, jer to što vičete neće me sprečiti da kažem istinu nikada i nećete ni da me uplašite…
(Zoran Živković, s mesta: Predsednica je rekla…)
I nećete ni da me uplašite…

Gospodine Živkoviću, javite se za reč, pa ću vam dati reč. Nemojte prekidati premijera.
(Zoran Živković, s mesta: Rekli ste da vičem…)
Nastavite, molim vas, predsedniče.
Ja znam da bi neko želeo da skrenemo malo sa ovakvog toga diskusije, ali vas ja molim da vi nastavite a ja ću voditi računa o sednici.

Govorili ste o lažnim diplomama. pa sve dozvole za fakultete o kojima govorite da su izdavale lažne diplome vi ste dali. Ne mi, nego vi.
Uzgred, poštovani gospodine, ja nemam ni jednu lažnu diplomu. One škole što sam završio, završio sam relativno dobrim, vrlo dobrim, odličnim uspehom, fakultet sa odličnim ocenama. To je Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu, imao čak i stipendiju za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka koji sam dobio čim sam krenuo na studije. Nisam se bavio politikom, ničim. To sam stekao sam svojim radom, svojim učenjem, ni uz čiju pomoć, te vas stalno pitam – o čemu se radi?
Hoćete da govorite o nekim drugim ljudima. Ja sam spreman da te ljude, o kojima svakoga dana govorite najlošije i govorite da su valjda manje obrazovani, hajde da napravimo bilo kakav test pa da ustanovimo, da vidimo da li ste obrazovaniji od Nebojše Stefanovića ili to baš i nije takav slučaj?
Spreman sam po bilo kojoj sferi društvenog života da se to napravi, iako se pokaže da nisam u pravu, da ja snosim odgovornost, ali onda da i vi snosite odgovornost i mnogi od vaših kolega. Dogovorili smo se i pokušaćemo da to napravimo. Mislim da je to veoma važno za budućnost Srbije.
Takođe, govorite da mladi idu iz zemlje. Izgleda vam niko nije davao podatke – idu, neće to biti lako da se zaustavi, postoji prirodna težnja ljudi da idu i da zarađuju više novca. Postoji prirodna težnja ljudi da se usavršavaju, da žive bolje, ne možemo da se merimo sa zemljama zapadne Evrope, sa Sjedinjenim Državama, ali odliv iz one zemlje je četiri puta manji nego što je bio u vreme vaše vlasti. Četiri puta manji. Daću vam tačne i precizne podatke – četiri puta manji.
Dakle, šta god da smo smanjili, nešto je lakše, nešto je bolje. Kažete, pozivate se na izbore. Ja mislim da je to izvanredna prilika. Govorite o promenama. Ja mislim da su promene veoma važne, ali da pre svega treba da razmišljamo kako da menjamo sebe a ne kako da mi ostanemo isti ili jednako loši, a kako bi smo voleli da drugi budu po našim ukusima.
Zato bih vas zamolio da na tim izborima o kojima ne želim da govorim, da izađete na te izbore, da demokratski učestvujete, da pobedite, ali samo ako to narod bude tako rekao, samo ako građani to budu tako rekli.
Ja ne znam ko će da pobedi, samo sam u jednu stvar apsolutno siguran, to je da građani Srbije ne žele da tapkaju u mestu, ne žele da idu u nazad, ne žele da se vraćaju u prošlost, građani Srbije idu u budućnost i žele budućnost, u to sam sasvim siguran. Hvala.

Dozvoljeno je negodovanje, ne dobacivanje, ovakva je razlika.
Reč ima Milan Krkobabić. Izvolite.

Uvažena gospođo Gojković, gospodine predsedniče, uvaženi narodni poslanici, današnja sednica Skupštine Srbije je atipična po temi, ali i po raspravi. Nadam se da će i ostati atipična do konca.
Današnja tema, uvaženi narodni poslanici, gospodine predsedniče je javno izgovorena reč i odgovornost za tu javno izgovorenu reč. Ta reč je bila moguće nespretna, nesmotrena, neumerena, ali imamo svi saglasje o tome da nije bila primerena nosiocu javne funkcije. Tim pre ako je nosilac te funkcije ministar odbrane.
Zašto kažem ministar odbrane? Gospodin Gašić to zna, pretpostavljam da znaju i svi prethodni ministri odbrane, da čelni ljudi takvih resora moraju da imaju određen lični integritet. To su veliki, složeni sistemi. Sistemi koji ne trpe improvizacije i sistemi koji zahtevaju da njima rukovode ljudi od integriteta.
Tako da, evo sklon sam da budem i malo atipičan, ne znam detaljno gospodina Gašića, znam da je i predsednik Vlade bio ministar odbrane i da unazad da svi ljudi koji su bili na čelu tog ministarstva, imaju taj lični integritet.
Zato bih se vratio na ovu temu, znači javno izgovorena reč. Ocena o radu Ministarstva, o radu ministra, gospodina Gašića je data. Ja ne bih lamentirao nad time, niti bih se na neki način u ovom obraćanju „opraštao“ od gospodina Gašića.
Kada kažem „opraštao“, pod znacima navoda, upravo zato što je ovde danas pred nama, što sedi stojički, podnosi i spreman je da nas pogleda u oči, on ima budućnost. Da danas nije bio ovde i da smo mi diskutovali o njemu, raspravljali, iznosili stavove, gospodin Gašić bi otišao u nepovrat.
Što se tiče samog Ministarstva odbrane, ono što bih posebno istakao i tu ću se zadržati na tome, to su rezultati koje je namenska postigla. Govorim kao privrednik, napravili su pomake. Ponavljam, to je bilo i bio je i ostao je i ostaće složen sistem i na nama svima je da taj sistem unapređujemo.
Bitni su rezultati. Bitno je da svaki ministar odbrane definiše šta je zatekao od prethodnog ministra i da na svom odlasku bar malo pomeri taj sistem unapred.
Ja mislim da je ovaj sistem pomeren ka boljem, a pre svega u sferi namenske industrije, gde vidim da imate zapažen broj novozaposlenih, da imate nova tržišta i da su finansijski pokazatelji sasvim opravdani.
Ali, vratimo se ovoj osnovnoj današnjoj temi. Danas je 5. februar 2016. godine. Poštovani kolege narodni poslanici, građani Srbije, ja mislim da je ovo i poseban datum. Mi u našoj političkoj istoriji raspravljali smo, raspravljamo i raspravljaćemo o krupnim ili manje krupnim aferama, krupnim ili manje krupnim zloupotrebama i donosićemo ovakve ili onakve odluke, ali ovo je jedinstvena prilika da pred nas, pred sve nas, ističemo javno izgovorenu reč.
Reč je čudo, poštovani prijatelji. Reče jednom jedan veliki pesnik – ubi me prejaka reč. Ona se olako, nekada nepromišljeno istakne, onda kao grudva krene i poprimi oblik lavine. Ovo je bila politička lavina. Gospodin Gašić je zatrpan tom lavinom, moramo da se složimo, ali izašao je iz toga i ovde stoji pred nama.
Zašto sam rekao da upamtimo ovaj datum? Danas Srbija, politička istorija Srbije nije ista kao što je bila juče. Sutra mora da bude drugačija. Zašto? Svi mi koji obavljamo javnu funkciju moramo dobro da razmislimo šta smo, kako i kada rekli. Inače, skloni smo da konstatujemo da je naš narod – narod kratkog pamćenja, da juče izrečeno danas ne obavezuje nikog, i zato ja ovu današnju raspravu vidim kao izuzetno bitnu, vidim je kao atipičnu i vidim je kao nešto što će biti ozdravljujuće za našu političku scenu, da će spustiti tenzije i da ćemo početi da se bavimo temama.
Kad sam rekao o Vojsci kao velikom sistemu, veliki sistemi ne trpe improvizacije. Tu postoje procedure. Sve ono što se događalo u Vojsci Srbije, u njenoj istoriji i te nesreće, nemili događaji, ne da sam samo sklon, nego sam apsolutno ubeđen da nikada apsolutno, ponavljam, nije bilo zle namere.
Mi možemo da kažemo neodmereno jedni drugima ovo ili ono, ali apsolutno ne verujem da postoji zla namera da se određeni ljudski životi dovedu u pitanje, ne samo u ovom parlamentu, ne samo u prethodnoj ili u ovoj vlasti, nego i u budućim vlastima. To nije deo mentaliteta i identiteta ovog naroda.
Vratiću se sad na ovaj deo rasprave. Predsednik Vlade je reagovao na način kako se i očekuje od predsednika Vlade, potpuno odgovorno. Da li mu je bilo lako? Pretpostavljam ne. Sličnu temu dotakao je i naš veliki književnik Meša Selimović - dođeš u poziciju da biraš između velikog i odanog prijateljstva i obaveze koju ti namiče slovo zakona i dužnost i moraš da izabereš. To je teška dilema, i samo ljudi koji imaju integritet mogu da je razreše, ali i ljudi koji imaju pravog prijatelja koji to može da shvati.
Meni je drago da ministar ovde sedi, da nije otišao i rekao – ne, nisam kriv, ne prihvatam to, ili što nije retko – da, ja ću sada da napravim novu političku partiju. To govori o tom ljudskom integritetu.
Zato bi, sa stanovišta naše poslaničke grupe i mene lično, ovo trebalo da bude preokret na srpskoj političkoj sceni, da omogući i otvori novu stranicu političkog poglavlja, pogotovu kad se tiče javno izgovorene reči.
Gospodine Mijatoviću, dozvolite da se ne složim sa vama, kod odgovornosti za izgovorenu reč. Nosioci javnih funkcija imaju posebnu odgovornost za izrečenu reč i ta odgovornost je mnogo veća od onih koji to nisu, naravno, uz puno uvažavanje, to sve ostale učesnike u javnom životu ne oslobađa odgovornosti.
Poslanička grupa i ja lično glasaćemo za ovaj predlog. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković.