Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković.

Poštovana predsednice Skupštine, predsedniče Vlade, ministri, poštovani predstavnici Vojske Srbije i kolege narodni poslanici i koleginice narodni poslanici, dočekali smo i ovaj dan, reče premijer, vrlo redak, kad smenjujemo jednog od ministara ove Vlade na predlog predsednika Vlade. Gašić je mogao biti smenjen i na drugačiji način, mogao je podneti ostavku. Onda bi bilo uverljivo da je njegovo kajanje i njegovo izvinjenje zaista iskreno i ozbiljno.
Prošlo je skoro puna dva meseca od dana kada je Bratislav Gašić javno, pred kamerama, izjavio, izgovorio – što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu. Žene u Srbiji doživele su još jedno poniženje, još jednu uvredu, zgražanje, iznenađenje i gnušanje prohujalo je Srbijom, društvene mreže su se usijale, novinari su se javno organizovali. Mediji su probili zid tišine i organizacije za ljudska prava podigle su svoj glas. Reakcija je bila tolika da ni premijer više nije mogao da brani Bratislava Gašića, iako je to bio želeo.
Premijer je rekao da je Gašić dobro obavljao posao ministra i da je ova izjava jedini razlog za smenu. Najavio je njegovu smenu pre više od mesec i po dana. Prelomio je danas, odnosno predlažući ovu sednicu, predstavljajući pri tom svoju odluku kao veliku žrtvu koju prinosi građanima Srbije jer se odriče svog dobrog, gotovo najboljeg druga.
Zašto je ovo pitanje smene Gašića tako dugo odlagano? Ima jedan vrlo jednostavan razlog. Ne možemo se oteti utisku da ova današnja sednica zapravo treba da doprinese stvaranju jednog predizbornog raspoloženja na pragu novih izbora, nove predizborne kampanje. Ovom sednicom Vlada i premijer žele da postignu jedan važan cilj, licemerno se udvarajući ženama koje čine tako veliki procenat našeg biračkog tela, stvaraju iluziju svoje principijelnosti pobornika rodne ravnopravnosti, boraca protiv diskriminacije i zastupnika evropskih vrednosti.
U tom svetlu, u svetlu tih predstojećih izbora treba gledati ovu sednicu. Inače je ministar Gašić mogao sam podneti ostavku i mi danas o tome ne bismo razgovarali. Dakle, namera je ove Vlade i ove vladajuće većine da od ove sednice napravi svoj poen i od smene Gašića takođe, umesto da to bude tema njene odgovornosti.
Demokratska stranka će, naravno, glasati za smenu Bratislava Gašića, sa ogromnim zadovoljstvom, ne deleći pri tome premijerovo uverenje i uverenje većine o izvrsnosti Gašića kao ministra odbrane, zato što poštujemo ono što su govorili mislioci, teoretičari, stvaraoci socijaldemokratske misli koju mi danas poštujemo, da se sloboda u jednom društvu meri stepenom slobode žena u tom društvu.
Ljudi koji predstavljaju ovu zemlju i građane ove zemlje, ljudi koji imaju najviše pozicije… Govorim o pristojnosti, kolege iz vladajuće većine, pa bi bilo dobro da pokušate da malo u skladu sa tim uskladite svoje povike. Dakle, oni ljudi koji u ovoj zemlji imaju najviše položaje, koji predstavljaju građane ove zemlje, oni daju ton, oni trasiraju vrednosni sistem. Vi to činite jezikom koji koristite i konkretnim ponašanjem kojim se predstavljate građanima Srbije. Vi pokazujete šta je poželjno ponašanje u jednom društvu, vi dominantno, i ako se ministri na taj način ophode prema ženama, da li onda treba da nas čudi što takav isti jezik nailazimo na ulici, u saobraćaju, autobusima, medijima, školama, itd? Pa, uvažavaju da i seksistička izjava ministra Gašića je ogromna sramota ove Vlade.
U ovom našem društvu koje je tradicionalno antižensko, u kome postoje talozi ratnog i ratničkog nasilja, u kojem caruje porodično nasilje, o tome imamo statistike svakog dana, gde je govor mržnje prema ženama utkan u svakodnevni život i praksu, gde se diskriminacija nad ženama događa onda kada traže posao, a onda kad ga nađu, onda se ucenjuju da ne smeju imati decu jer će dobiti otkaz, e u takvom društvu pre 15 godina ova zemlja je rešila da donese Strategiju za rodnu ravnopravnost, zakone kojima će se štititi rodna ravnopravnost, zakone protiv diskriminacije, između ostalog, i nad ženama.
Svojom izjavom Bratislav Gašić je povredio zakone ove zemlje. Ovo nije zato pitanje samo njegove pristojnosti ili nepristojnosti. Mi ne prihvatamo da se ova rasprava vodi samo u tim okvirima. Zakone ove zemlje povredio je ministar Gašić.
To što je ta izjava usmerena na novinare, odnosno na novinarku, još više je razlog za osudu Bratislava Gašića, jer to je pokazatelj njegovog odnosa prema javnosti. Ministar koji želi da mu novinari kleče, to govori o razumevanju slobode medija. Kako li se tek obraća novinarima onda kada nema kamera?
Da li je, međutim, ova izjava Bratislava Gašića bila slučajna? Da li mu se ona omakla ili ne? Da li je ona u suprotnosti sa tonom i stilom komunikacije koju nameće ova Vlada od 2014. godine, ali i od 2012. godine? Nema veze, jer već četiri godine imamo isti javni diskurs. Nije, i zato mi ne verujemo da mu se ona omakla.
Svakodnevno ljudi iz Vlade, od republičkog do lokalnog nivoa, raznim nivoima neprikladnih izraza i jezika zapljuskuju našu javnost. Politički dijalog u našoj zemlji lišen je svakog dostojanstva i odnosi među političkim protivnicima i kritičarima Vlade su potpuno neprihvatljivi za jednu demokratsku zemlju. Kreira se i podstiče tabloidna mašinerija kojom se narušavaju osnovna prava i slobode i krše zakoni ove zemlje. O tome govore međunarodni dokumenti, neću da ih citiram. Štancuju se partijska saopštenja sa takvim jezikom mržnje. Mi znamo da to izvire iz nasleđa prakse „Velike Srbije“. Mi to svi prepoznajemo, ali prepoznaju i građani Srbije. Onda nam se još kaže – pa nas narod bolje razume, jer mi nismo fini, čime se narod još dodatno vređa jer se unižava i prihvata kao neki prost narod. Mi ne verujemo da je naš narod prost.
Setimo se tih izjava. Hoćete da nekoliko njih nabrojim? „Da treba da se iskoreni seme zla Dragana Đilas“, „Pajtić je umobolnik i psihopata“, „opozicija je peta kolona“, i zbog te izjave se premijer izvinjavao, „počistićemo svoje političke protivnike“. Evo nedavno je jedan od ministara rekao da lekari koji nisu zadovoljni treba da se isele, apropo iseljavanja, a građani koji nisu zadovoljni treba da nađu drugu državu.
Gospodine predsedniče Vlade, ako vama stvarno smeta izjava vašeg omiljenog partijskog druga i ministra, zašto ste i kako mogli za svog savetnika da uzmete Dominik Štros Kana, čoveka koji je u svojoj vlastitoj stranci i vlastitoj zemlji postao kontaminiran, nepodoban, neprihvatljiv, a upravo zbog onoga odnosa prema ženama koji mu se spočitavao opravdano ili neopravdano, to je stvar institucije te zemlje? Nasuprot njegovoj ogromnoj stručnosti, koju niko ne spori, njemu su javne funkcije u njegovoj zemlji i u široj javnosti u normalnom i demokratskom društvu, svuda postale nedostupne, ali vama izgleda nisu smetale.
Ispad Bratislava Gašića nije samo njegova sramota, nego je sramota i odgovornost Vlade u celini, a najviše predsednika Vlade, jer je on njegov izbor. To je njegov čovek, to je potpredsednik vladajuće stranke. Kako predsednik Vlade želi da mu verujemo da sa takvim kadrovima misli da uredi Srbiju na evropskim principima i temeljima i da u njoj ukoreni evropske vrednosti, ljudska prava i slobode? Nama je teško da u to verujemo, ali verujemo čak u vašu dobru nameru.
Predsedniče Vlade, vi volite da se pozivate na nemačke primere i nemačke političare. Pretpostavljam da znate i primer predsednika nemačke Vlade Vili Branta koji je onog trenutka kada mu je prikazano da je jedan njegov ministar radio za neke strane službe podneo ostavku. Podneo je ostavku zbog pogrešnog izbora svog, zbog svoje odgovornosti za pogrešnu procenu pri izboru svog saradnika. To je vrlo poučan primer.
Sada dolazimo do još jednog ključnog pitanja – da li je ova izjava jedini razlog zašto je trebalo razrešiti i smeniti ministra Bratislava Gašića? Nije i razlog za njegovu smenu je dosta dugačak. Lista razloga za njegovu smenu je dosta dugačka.
Od samog početka Bratislav Gašić je bio sporan predlog za ministra. Da je smenjen onda kada su se pojavile prve sumnje i prve afere, verovatno ne bi došao u priliku da nam pokaže šta je sve kadar da izjavi. Građani Kruševca o tome dosta znaju.
Bratislav Gašić je u više navrata pokazao da ne poštuje zakone ove zemlje, a ni institucije koje su po zakonu zasnovane. Setimo se slučaja sa Zaštitnikom građana, a kada je Zaštitniku osporio pravo na kontrolu rada državnih organa. Citiraću saopštenje Zaštitnika građana: „Ponašanje ministra Gašića, koji je Zaštitnika ne najavljeno dočekao u kabinetu direktora VBA, na početku i tokom sastanka bilo je ispod svakog institucionalnog i elementarnog nivoa pristojnosti. Ministar je prvo osporio zakonsko ovlašćenje Zaštitnika da pristupi dokumentaciji o slučaju, govorio je o njegovim navodnim političkim ambicijama, predlagao da svoja ovlašćenja iskoristi u pravnom slučaju, prekidao razgovor direktora VBA i Zaštitnika i konačno rekao Zaštitniku građana da je vojsku služio u kantini, kafe kuhinji Svetka Kovača, primorao je Zaštitnika građana da napusti sastanak.“
Setimo se tragedije u helikopteru kada je sedmoro ljudi poginulo. To nije običan slučaj. Tačno je da se nesreće događaju u raznim borbenim dejstvima, vežbama itd. To je jedan rizik koji ide sa tom profesijom i treba duboko žaliti za svim žrtvama tih slučajeva, ali ovo je poseban slučaj zato što se ovde radilo o civilima kojima se želela ukazati pomoć.
Vidite, mi ne želimo da sudimo, ni da proglašavamo krivce. Mi ne precenjujemo svoje nadležnosti, ni svoje moći, ali ako je vladajućoj većini zaista stalo da pokaže odgovornost, zašto nije prihvatila predlog poslanice Gordane Čomić da se u ovoj Skupštini osnuje anketni odbor, koji bi pomogao da se na određeni način, uz ravnopravno učešće svih političkih stranaka prisutnih u ovoj Skupštini, razmotre okolnosti pod kojima je došlo do te tragedije? Ja mislim da bi za sve žrtve te tragedije to bilo od velikog značaja i pomoći, bez politizacije i bez jeftinih političkih poena.
O načinu na koji je Bratislav Gašić rukovodio vojskom, namenskom industrijom, o tome kakav je danas materijalni položaj vojske, govoriće moje kolege.
Da naglasim još jednom, mi ćemo glasati za smenu Bratislava Gašića, ali taj naš glas ni na koji način nije amnestiranje od odgovornosti za sve propuste, kako njega lično, tako i predsednika Vlade i cele Vlade.
Na kraju, još nešto da kažem. Ponekad je u našem društvu mačizam nešto što se olako, čak sa nekom simpatijom, doživljava. Kaže se – on je mačo. Moramo zajedno graditi kulturu i društvo u kome će svaki pojam i pojava mačizma biti osuđena. Zato mačizam, koji je Gašić pokazao u svojoj izjavi, nije slučajan, on se naslanja na jedan način komunikacije u ovoj Vladi, na jedan jezik mržnje koji se pokazuje prema političkim protivnicima, na nasilje koje vidimo u lokalnim izborima, na jedno obmanjivanje građana različitim netačnim statističkim podacima. Verujemo da će građani na kraju krajeva povezati te dve stvari. Hvala na pažnji.

Reč ima predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, rekli ste redak dan dočekasmo, a sa vama ga nikada nismo dočekali da bude smenjen bilo koji ministar. Sa vama to jednostavno nije išlo. Ni za mnogo teže stvari, za mnogo teže izjave, mnogo teže uvrede, niste se setili.
To je ona vrsta licemerja o kojoj sam malopre pričao ili je Šekspir rekao „Bog ti je dao jedno lice, ti činiš drugo“. To je ono kako kod drugih vidite sve ono što kod sebe ne opažate i kako kod drugih ne vidite one dobre stvari koje kod sebe prenaglašeno vidite.
Vi ste ovde rekli da je mogao da podnese ostavku, pa to je najstrašnije licemerje. Najmanje pet vaših funkcionera je govorilo – ne sme da se dozvoli da podnese ostavku. Svi na koje ste se pozivali, govorili ste javnosti, ne sme da se dozvoli, to celokupna javnost zna, da podnese ostavku jer nije on taj koji posle ovoga može da ode tako što će da podnese ostavku. Pošto nije podneo ostavku, pošto smo došli hrabro pred vas da nam kažete šta je sve to što imate, šta je to što sve možete da nam izgovorite, onda ste rekli – nije trebalo da dolazite ovde, nego je trebalo da podnese ostavku. Da li je sada trebalo da podnese ostavku ili je trebalo da ga smenjujemo ovde? Ne znate ni sami. Šta god da se dogodilo, vi biste rekli suprotno. I to mi je tužno, nije mi smešno iako se osmehujem jer to govori kakva vam je politika. Više tužna nego smešna.
Kažete – to je sistem koji je napravljen, to nije samo Bata Gašić, izvinjavam se Bratislave, svi ga zovemo Bata Gašić, ne zamera on a i sada vidim ta vrsta nepristojnosti vam ne smeta, kao što vam je malopre smetala.
Dakle, kažete – strašno šta je rekao za novinare, strašno šta je rekao za ženu. Saglasan sam, zato će Bratislav Gašić ako budemo imali danas većinu biti smenjen. To je strašno što je uradio i nema nikakvog opravdanja, on je to sam rekao. Da li je rekao ujutru ili uveče svejedno, ali je rekao i to smo dočekali da on to kaže. Od vas nikada nismo dočekali i ni od koga od vas, ni od onih koji su deset puta gori u takvom javnom diskusu od Bratislava Gašića, što ću vam sada pokazati i dokazati.
Izgleda da vam se sviđaju ta iskustva, pa bi ste da saznate nešto više o tim uvredama, na račun žena, na račun novinarki i na račun svih ostalih. Pročitaću vam uvažene dame i gospodo, Goran Ješić je mislim član DS, potpredsednik je DS. Znači ima istu funkciju kao Bratislav Gašić kod nas, on je potpredsednik DS.
Evo šta kaže potpredsednik stranke koja je govorila da se zalaže za evropske vrednosti, odavno ih je zaboravila, stranke koja govori da se zalaže za rodnu ravnopravnost, odavno su je zaboravili, evo da čujete.
Novinarka „Alo“ novina uputila je pitanje potpredsedniku DS – oprostite, koja kola vozite? Odgovor potpredsednika DS, citiram – šta vas briga šta sam ja kupio, šta te, sada su dve reči strašno ružne, možete da zamislite koje su dve reči, nepojmljive su da ih pročitam i neću ih pročitati – šta te… šta sam ja kupio.
Dakle, da strašnije ne može da bude – nisam dužan ništa da prijavljujem ljudima. Molim vas nemojte da mi dobacujete. Nikakvog smisla nema to što radite. Pošto vidim da vam nije stalo, smešno vam je, sada vam je smešno, a malopre su vam puna usta bila ženski prava dok je trebalo narodu da to pokažete, a sada vam je smešno kada se o ovom govori.
Vidite, razlika je u tome što meni nije smešno ni kada to kaže Bata Gašić, ni kada to u mnogo gorem obliku kaže potpredsednik DS Goran Ješić. U tome je velika razlika između mene i vas.
Ima tu i nastavak – gde još to u svetu ima da nekoga možete da ispitujete šta ima od imovine. Onda, kaže mu jedan čovek – nije fer, od tebe očekujem bolje. On mu odgovara – kakva novinarka i novine, takav i odgovor. Toliko o poštovanju novinarske profesije, toliko o poštovanju žena. Na to kaže, ljudi drugi mu govore – problem je u načinu ophođenja prema novinarki. On na to kaže – pa nepristojno je pitanje. Ljudi mu kažu – odgovor je nepristojan, a pitanje je možda vama neprijatno. Mada ne bi trebalo ako je sve legalno i zakonito. Ovaj mu odgovara – jok, ukrao. To jok je valjda vrhunac rekao bih filozofskog pristupa predstavnika DS na evropskom putu. Onda saopštava – pa ona uopšte nije novinarka, jer to što oni prave nisu novine, drugo ko si ti da me pitaš sa kim radi vaša firma, ko su vam partneri i koliko zarađujete? Za DS to su zabranjena pitanja, kao što su i bila iako su im puna usta priče o cenzurama i diktaturi i svemu drugom.
Dalje, posle koktela koji sam organizovao gde sam poslužio novinare, odgovarajući im uvek na svako pitanje i nije uvek prijatno, ali to je vaš posao da odgovorite javnosti na svako, nekada neprijatno, nekada i neprofesionalno pitanje, ali to je vaš posao, vaša obaveza i moja.
Onda je rekao – polusvet novinarski. Jel to neka nova evropska praksa ili tradicija ili nešto što ne znam šta je? Plašim se da baš nema mnogo veze sa Evropom i sa naprednijom, pristojnijom i boljom Srbijom. Na to ide i dodatak, kada je jedan drugi politički lider iz opozicije rekao da je Zvezdan Jovanović Gavrilo Princip, a onda se kaže glupača je novinarka. To glupača novinarka nije izgovorio potpredsednik SNS, potpredsednik Demokratske stranke, nije odgovarao i ni sa jedne funkcije nije smenjen. Nikada nije rekao ni izvini, jednu tešku stranu srpsku reč izvini. Ne razumem se u te strane službe, ali se plašim da je kod vas jedna strana reč mnogo izraženija, odnosno nedostatak te strane reči, a to je izvini.
Zatim ste jednog novinara koji je govorio o svom izvoru rekli, šef valjda nekog vašeg štaba, ne to je isti taj rekao za šefa vašeg štaba – vaš izvor je magarac sa velikim M. Onda ste rekli – isti novinar, iste novine, ista novinarka, isti tekst, novinarka me sinoć ubi u DM, rekoh joj da je ona novinar koliko ja Omar Abubakar. Jel znate ko je Omar Abubakar? To je neki fudbaler, a on baš i ne liči na tog Omara Abubakara, verujte mi. Ovaj je visok i crn, a Ješić ne liči na njega.
Dakle, hoću da vam kažem samo kako je želeo da uvredi tu novinarku i tu ženu. Dalje, dolazimo do primera drugih vaših kolega, takođe potpredsednika. To je izgleda postala moda i veoma popularno u vašoj stranci, napadi na žene, posebno na one koje drugačije misle, naročito na one koje misle, koje smeju da vam se suprotstave i koje smeju da kažu neki drugačiji stav.
Onda se podržava tvit na tviteru kojim se vređa Marija Jovičić, zaposlena kao mlađi savetnik poslanike grupe SNS u Skupštini Srbije, u kojem se kaže – da li klečiš na SNS sastancima. Pa, kako vam ne pada na pamet da sa tim izađete sada u javnost i da budete zgranuti, da se izvinite, makar onako kako sam se ja izvinio javnosti, makar onako kako sam vas se izvinio posle glupe Babićeve izjave o petoj koloni, bilo šta da učinite. Smešno vam je, a meni nije smešno, meni je tužno što nikada niste u stanju da se izvinite. U redu je reći za jednu izjavu da je glupa, svako je od nas napravio takve izjave, samo ih vi izgleda niste napravili, dok ne počnemo da ih čitamo, a kad počnemo da ih čitamo, onda imamo celi dan do podne da ih čitamo, ne možemo da stanemo. I na to imate samo osmeh, podsmeh, a drugog odgovornog odgovora nema.
Razlika je u tome i suština je u sledećem - da stvari postavimo na pravo mesto. Suština je u tome da je neko odgovoran, a neko jednostavno nije odgovoran. Vi ste malopre pričali o tučama žandarmerije i policije. Pitajte svoje kolege iz stranke koje ste do nekada pripadali, trebalo bi vi to da znate. Imate najmanje devet incidenata između žandarmerije i policije, zato što čuvam državu neću da vam govorim zašto i koji su razlozi bili za te incidente? Dođite, ja ću vam reći, može da vam kaže pretpostavljam i neko od ovde prisutnih ljudi. Koga su štitili i zašto i u kojim situacijama su ga štitili? Ovo nije bilo nalik na to. Tek toliko da imate u vidu. Slučajno i po prirodi posla koji sam obavljao svo ovo vreme takve detalje poznajem i nikada se nigde nisu pojavili ni u javnosti, niti bi bilo normalno da se pojavi u javnosti. Zato vas samo molim da kad o nekom sudite, prvo sudite o sebi. Prvo gledajte kako i na koji način ste vi to napravili, pa tek onda sudite o drugima.
Kažete da je Dušan Vujović rekao da lekari treba da se isele. Nikada to nije izgovorio, već izmislite jedanput i to kroz tu tabloidnu štampu izmislite, koja vam strašno odgovara kada treba da kaže da sam davao 120 maraka nekom koga nikad u životu nisam video, nekom narkomanu, nekom ludaku, ko zna kome i tad je to u redu , to je tad u redu? E, takvi objave da je Vujović to rekao i onda ceo slučaj imamo sa tim šta je Vujović rekao, a da to čovek nikada nije rekao. Malopre je hteo da napusti salu zbog onoga što ste izgovorili. Ne, nije trebalo. Nije trebalo da napusti salu zato što istinu ovde ne pišu oni koji jedno oko imaju, a na drugo oko žmure kad zatreba, a drugo oko otvore samo kad treba nešto da traže ili kada treba licemerno da izađu sa onim idejama ili onim stavovima, pošto nema tu mnogo ideja, koji bi njima odgovarali.
Kažete da neko želi da kaže – mi nismo fini. Mi hoćemo da kažemo da jesmo fini i za razliku od vas koji niste preduzeli mere ni prema jednom od svojih potpredsednika, mi jesmo preduzeli mere prema ministru. Zato danas ovde razgovaramo o razrešenju ministra Gašića, zato se razlikujemo od vas, zato što taj dan kod vas nikada nećemo dočekati, a kod nas smo te dane i te kako dočekali.
Pričali ste o prvim aferama. Ne znam koje su prve afere, da li to o tabloidnom novinarstvu govorite? Pričali ste opet o helikopteru – bili su civili. To je vojni helikopter, a vojska služi da pomogne civilima i da pomogne svom narodu, ništa čudno, ništa loše. Inače, o tome mogu vrlo stručno da razgovaram ovde, da vidite kakva su naređenja u vaše vreme izdavana za poletanje helikoptera. Sve i naredbe imam ovde i način kako se izlazi i kome sve, kada ko traži od relacije Foča – Beograd, kada treba da se prebace na VMA. Mislite da ću nešto da vam zamerim zbog toga? Mislite da mislim nešto loše po tom pitanju? Ne, naprotiv, pa vojska je tu da služi svom narodu, vojska je tu da pomogne svom narodu uvek i u svakom trenutku.
Nekako ste zaboravili sve ove udese, nesreće.
(Marko Đurišić, s mesta: Nisam zaboravio ni jedan, ni jedan.)
Zaboravili svi te udese i nesreće i niste ih se sećali, samo ste se sećali onih za koje ste mislili da vam odgovaraju.
Ne morate da vičete uopšte, ni jednog sekunda, zato što, ponoviću, visina decibela koju koristite ne pojačavaju vašu argumentaciju ni najmanje.
Govorili ste zašto nismo izabrali anketni odbor, pričali o jeftinim političkim poenima, pa sve vreme samo to radite, sve vreme samo tražite jeftine političke poene. Vi sve vreme znate da je sve oko helikoptera čisto, kao što znate da nije bilo ni jednog novinara na aerodromu, kao što znate da su to izmislili na RTS, kao što znate da su to onda izmišljali i svi drugi. Džabe i što su se izvinjavali, zato što je svima to na takav način odgovaralo.
Pitam vas sada ko je bio na aerodromu?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dobacuje.)
Pa, nije bio, ni on niti bilo ko od novinara i nemojte da dobacujete. Bilo bi odlično da je bio, posebno da je bio bez novinara, jer bi time svu vašu priču bacio u ambis, a novinara nije bilo nigde.
Pošto vidim da vidim nema odgovora ni na to kako ste me i zašto prisluškivali. Jednu četvrtinu Đukanoviću su me zbog tebe prisluškivali. Nisu to zbog tebe, nego im je to bio taj razlog. Kako se zvala ta akcija u kojoj ste me prisluškivali? „Đumbir“, jeste. Ta akcija je „Đumbir“ u kojoj oni prisluškuju Đukanovića da bi slušali mene i onda sve one koji razgovaraju sa Đukanovićem, a Đukanović je bio poznati ekstremista, verovali ili ne, zato što je radio na „Fokus“ radiju. To je bio razlog za prisluškivanje, da se nasmejete. U takvoj smo državi živeli i oni mi govore o vladavini prava i o evropskim vrednostima.
Što se tiče seksističkih izjava, saglasan sam sa vama i uveren da ćete osuditi brutalne seksističke i mačističke izjave koje dolaze od vaših kolega, baš kao što sam ih ja osudio i baš kao što sam osudio one koje su došle od Bratislava Gašića i u tome se razlikujemo, što ih ja osudim sve, a vi samo one ko vam politički odgovaraju, a one koje vam politički ne odgovaraju nikada ne osuđujete. Čak i da ih osudite, odgovornosti nema nikakve.
Takođe, rekli ste da mi izigravamo ne znam kakve velike žrtve. Ne, to vi radite sve vreme. Sve vreme govorite koliko smo nasilje imali na lokalnim izborima. Samo na opštini Voždovac u 2011. godini prijavljeno je dvostruko više napada na aktiviste SNS nego svih incidenata što je bilo u prethodne tri i po godine na svim lokalnim izborima zajedno. Samo na jednim izborima u 2011. godini, lokalnim, na Voždovcu, samo na jednim. Ali, šta ćete, i ovim što sam izgovorio valjda gore po argumente, gore po činjenice. Kada ne možete da razumete narodnu volju i kada vam ne prija narodna volja, onda najbolje da tražite izgovore i da uvek imate tzv. izvinjavajući razlog.
Razlika je i u tome, da vam kažem, suštinska gde vidite odgovornost i u tome što u trenutku kada smatramo da je važno da napravimo velike korake ka EU, da zadržimo odličnu saradnju sa Rusijom, sa svima, kada mislimo da do 2020. godine možemo da uradimo velike korake, korake od sedam milja ka našem članstvu u Evropi, da taj reformski put ne bude prekinut ma ko da ga ostvaruje, mi to uradimo u trenutku kada imamo jasnu ne podeljenu većinu u ovom parlamentu i rekao bih da nismo bili u manjini u narodu. Neću da kažem da smo imali većinu, svakako čini mi se da smo imali nedvosmislen legalitet i prilično jasan legitimitet.
U čemu je razlika? U tome što vas ne zanima činjenica da legitimitet uopšte nemate tamo gde vladate, već samo toliko dugo na toj vlasti na tako nelegitiman način možemo da ostanemo i opstanemo. Razlika je u tome, i ponosan sam na tu činjenicu, što nikada ne bih želeo da budem na vlasti da imam šest i sedam posto podrške ili 10% podrške, a vi se držite kao pijan plota, sa obe ruke za fotelju, samo da je posle 16 godina ne napustite. Naviklo, priraslo, nije za srce, priraslo za telo, ne možemo da se odvojimo od fotelje, 16 godina smo u toj fotelji – ne dam fotelju po svaku cenu, ako mogu izbori poslednjeg mogućeg dana da budu. U tome je razlika.
Mi vama kažemo – nema problema, izražavate sumnju u našu legitimnost, izvolite, evo vam izbori, pobedite na izborima, pokažite da je narodna volja na vašoj strani i biće drugačije. Nemojte da mi postavljate pitanja kao što se u javnosti postavljaju – hoće li neko da se skloni ili ne. Neko će da se skloni i kada bude imao četiri puta više nego što vi imate danas, a ne ako ne bude imao jasnu narodnu volju, zato što se mi rukovodimo time što ćemo da uradimo, šta je to što možemo da uradimo napravimo za naše ljude, a ne koliko dugo da sedimo u vlasti, koliko privilegija da prigrabimo, a o drugim stvarima koje su uz te privilegije išle neću ovog puta ni da govorim.
Na kraju, što se žena tiče i obraćanja ženama, meni je bilo čudno i danas kada sam čuo izraz, koji vidim da naše dame u parlamentu sve koriste, to je vojnikinja. Mislim da nikada nisam izgovorio reč vojnikinja. Očigledno ću morati sebe da menjam i da učim i nemam problem sa tim, nemam problem sa tim.
Ali, takođe sam uvek bio protiv onih kao iz nekada vremena gotovo konfederalne Jugoslavije kada je sve išlo po ključu. Ja bih voleo da nekada žena bude 60%, nekada 40%, u zavisnosti od sposobnosti i marljivosti, a ne da idemo po našim ključevima. Siguran sam da sam u svakom trenutku pokazao poštovanje prema ženama, pokazao poštovanje prema njihovom radu, ukazao ga i prema vama i prema svima drugima. Mislim utoliko više da je ono što je uradio Bratislav Gašić bilo ne samo loše, ne samo pogrešno, već sam stvarno bio u prvom trenutku i užasnut i taj utisak se nije promenio ni do danas. Ali, utisak mi se nije promenio ni za sve ove druge koji su bili mnogo gori, mnogo odvratniji od Bratislava Gašića, a koje ste zaboravili i koje ne pominjete. Zašto? Zato što vam to politički ne odgovara. E, u tome je razlika. Razlika je u odgovornosti i pristojnosti. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Imate dva minuta. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Što se tiče toga da nije bilo smene ministara ranije, mislim da, predsedniče Vlade, niste u pravu. Ministar Dinkić je smenjen u naše vreme, bio je razrešen, tako da to nije tačno.
Što se tiče toga da li je trebalo da bude ove sednice ili ne, mi nismo rekli da nije trebalo da bude ove sednice, ali smo smatrali da je trebalo da bude pre dva meseca, a ne da se pravi na početku predizborne kampanje.
Što se tiče legitimiteta, mi vama ne osporavamo legitimitet, mi se ne slažemo sa vašom politikom i sa katastrofalnim posledicama vaše politike. Što se tiče legitimiteta u Vojvodini, taj legitimitet je dobijen na izborima, izbori se dobijaju za četiri godine i kad im dođe vreme, tih izbora će biti. Od svoje odgovornosti ne bežimo.
Što se tiče potpredsednika Ješića, ja imam pitanje logično na osnovu ovoga što ste vi govorili, predsedniče Vlade. Ako vi zastupate mišljenje da mi treba da smenimo potpredsednika Ješića u DS, da li ćete vi smeniti potpredsednika Gašića u vašoj stranci?

Predsedniče, imate repliku, dva minuta.

Gospodo dragi prijatelji, ja mislim da ste sada čuli sve. Sada ste sve čuli. Samo ću pokušati da vam ukažem na to šta smo čuli.
Dakle, gospođa Vučković je rekla – jeste li vi spremni da smenite Batu Gašića, ako mi smenimo Gorana Ješića? Oni bi ljudi neku trgovinu da prave na principima. Pa, mi nećemo trgovinu, mi hoćemo politiku i zato smenjujemo Batu Gašića i baš nas briga za Ješića. Mi vam ukazujemo da su principi važni, da su ideje važne, da je ideja moderne i pristojne Srbije važna, a ne tante za tante ili tante za kukuriku. To je ono što biste vi hteli, to je za vas politika i u tome se razlikujemo.
Da vas podsetim, vi ste za Zoranu Mihajlović, taj isti Ješić je rekao da je ona, da li smem da kažem, da je ona milf. Znate li šta znači? To je jeziva stvar. Umesto da izađete i da kažete – to je sramno, vi kažete – hajde malo da trgujemo, vi smenite ovog, a mi ćemo da smenimo onog. Evo, mi smenjujemo našeg zato što mi mislimo da ne može da bude ministar posle takve izjave, a neka vam ga Ješić takav kakav je, neka vam i ovaj drugi takav kakav je, jer takve zaslužujete. Baš takve, ne bolje od takvih.
Ova priča o izborima u Vojvodini, to je jedna tužna priča i neću ništa na to da dodam.

Reč ima narodni poslanik Marija Obradović. Izvolite.

Hvala, predsednice.
Predsedniče Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste zaista čudan i redak dan u srpskom parlamentarizmu. Ne treba da zaboravimo da građani Srbije pomno prate ovaj direktan prenos. Obaveza je svih nas, jer smo u ova prethodna tri sata gotovo mnogo puta spomenuli reč pristojnost, da zapamtimo da mi danas držimo čas iz političke pristojnosti građanima Srbije, svi mi koji smo danas prisutni, kao i da treba da odgovorimo na sve izazove, na različite provokacije i sa jedne i sa druge strane. Ovo poručujem i opoziciji i poziciji.
Jako je teško, mučno je danas učestvovati u ovoj raspravi, jer ste negde u sukobu između one strasti političke koja vas povede da odgovorite na upućenu laž i, sa druge strane, one istine koju treba da izgovorite, da saspete u lice onima koji su vam pre toga laž uputili. Upravo je tu onaj stepen mere i pristojnosti. Treba vratiti, ali treba vratiti argumentima. Ja danas molim sve učesnike u raspravi da se držimo argumenata, da laž i uvrede ostavimo po strani, jer to je nešto što nikome neće pomoći, a građani Srbije će dugo, dugo razmišljati o današnjem zasedanju. Danas pokazujemo lice svi mi. Nikome nije bilo lako da danas organizuje ovu vrstu rasprave. To je moj lični utisak, a moguće da grešim.
Razmišljam sa stanovišta nekoga ko želi ozbiljno, dugo da se bavi politikom. Razmišljam da će neko za desetak godina listati ove naše izjave i spočitavati nam u kom smo smeru išli u tom trenutku. Da li smo mi u ovom trenutku lideri Srbije? Da li je ovo 250 poslanika, sve sa predstavnicima Vlade, koji su najobrazovaniji, najpromućurniji, najodgovorniji za ono što se dešava u našoj zemlji? Sve te naše sposobnosti treba da upakujemo u zakone, u različite propise po kojima će se živeti u našoj državi. Sa tim treba da nastavimo današnju diskusiju.
Poznajući premijera Vučića, prethodni niz godina radeći zajedno u stranci, vidim sa koliko energije tačno bira reči kojima će se obratiti. Akcentujem još jednom, poznajući ga pretpostavljam misaoni tok u njegovoj glavi koji iniciraju lažne provokacije poslanika opozicije. Tu je ta mera pristojnosti. Taj čas koji danas držimo biće upravo onaj način na koji mi diktiramo ton i ritam čitavom društvu u Srbiji. To je ono o čemu je premijer na početku govorio, o toj vrsti pristojnosti.
Najveći broj diskutanata danas ovlašćenih ispred stranaka upravo su žene. To takođe šalje određenu poruku. To nije stvar dogovora. Ja sam danas bila iznenađena kada sam pogledala listu ovlašćenih. To znači da mi želimo da se direktno obratimo premijeru Vučiću i ministru Gašiću i da kažemo kako mi gledamo na ono što se dogodilo u prethodnom periodu i na to šta planiramo dalje.
Izuzetno sam ponosna na Vladu Srbije, odnosno premijera Vučića koji je želeo da se pogledamo svi oči u oči, da ovde dobijemo celodnevni prostor gde će posebno opozicija moći besplatno, potpuno besplatno da sprovodi deo izborne kampanje. Do sada u ova tri sata, kao novinar i neko ko se bavio političkim kampanjama, ne bih rekla da to rade na dobar način. Znali su odavno za ovu sednicu, trebalo je da se pripreme mnogo, mnogo ozbiljnije.
Danima sam se pripremila čitajući brdo materijala o postignućima Ministarstva odbrane. Kada hoćete da uradite ocenu nečijeg rada, neophodno je, nužno je da uporedite sa prethodnim periodom. Ono na šta sam se bazirala bio je prethodni period, jer je to najbolji pokazatelj da li smo danas odmakli ili ne. Period od 2007. do 2012. godine, kada je ministar Šutanovac bio na čelu Ministarstva odbrane, doneo je toliko nepravilnosti, toliko negativnih stvari, toliko posrnuća Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, toliko ponižavanja u tom sektoru, a sve pod velom nečega drugog. Kako sam to zaključila? Pa, gledajući cifre koje su se dešavale od polovine 2012. godine do danas.
Mogli ste ih čuti danas od mnogih govornika, čućete ih i tokom dana. Govorićemo o tome jer treba reći da su ogromne uštede, da su uštede preko 11 miliona evra. To su uštede na derivatima, na energentima, na gorivu, na putovanjima, na smanjenju mnogih nepotrebnih troškova. Treba reći da su nam dozvole za izvoz, promet, naoružanje preko 750 miliona dolara. Očekuje se još veći rast. Zbog čega govorim o ovim ciframa? To je nešto što je bilo mnogo, mnogo niže u prethodnom periodu. O donacijama u Ministarstvu odbrane, o prihodima od prodaje NVO, devet miliona evra.
O međunarodnoj vojnoj saradnji Ministarstva odbrane ne treba mnogo govoriti. Govore sporazumi koje smo napravili u prethodnom periodu, govori saradnja, govori ugled Srbije u svetu. Ono što je tada ministar odbrane gospodin Vučić, a kasnije gospodin Gašić nastavio u svojoj međunarodnoj vojnoj saradnji značajno je napravilo temelje za naredni period.
Standard vojnika, stambeno pitanje, stambeno zbrinjavanje, nešto čemu je mnogo posvećeno pažnje. Devetstotina pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva odbrane je stambeno zbrinuto.
Ono što jeste mnogo važno i o tome ćemo pričati tokom dana – magacini, rezerve Vojske, magacini hrane, garderobe, opreme, to je sve bilo prazno. Ovo samo dajem kao teze o kojima ćemo pretpostavljam govoriti u toku dana, jer treba da govorimo. Treba da govorimo zašto su magacini hrane u vojsci bili prazni, zašto se dnevno naručivala, zašto se naručivalo samo kod jednog klijenta? O svemu tome danas treba razgovarati. Danas su puni magacini hrane, sto posto, uniforme, oprema za vojsku.
Ono o čemu se malo govori, to je stepen korupcije u vojsci. „Transparens internešnel“ je radio istraživanja koja su objavljena i 2011. godine, a i nedavno 2014. godine. Za te tri godine napravljen je značajan korak, 45% bolja pozicija Srbije. Od 77 pokazatelja, u 33 pokazatelja smo pokazali znatan napredak. Dakle, srpska vojska je danas u 40 najbolje pozicioniranih vojski u svetu, kada govorimo o opasnosti od korupcije. Sada smo i u grupi C, umeren rizik, za razliku od prethodnog perioda do 2012. godine, kada smo bili u grupi visokog rizika od korupcije.
O vojsci treba reći još samo jednu stvar, za mene veoma značajnu. Ponovo smo vratili srednje vojno obrazovanje za podoficire, što značajno pomaže ugledu vojske u narednom periodu. Neko je želeo da nemamo dovoljno školovan kadar. Dobrovoljno služenje vojnog roka je nešto o čemu se u Srbiji rado govori. To ne treba da bude princip, to treba da bude mogućnost za one koji žele da budu deo tog sistema. Nekada smo teškom mukom u prethodnom periodu pre 2012. godine do 1.000 pripadnika primali na dobrovoljno služenje, danas je to preko 2.500 ljudi.
Ima još mnogo stvari, govorićemo u toku dana.
Ono što me je zaprepastilo u dosadašnjim izlaganjima, to je političko licemerje. I to ste mogli čuti više puta. Želim građane da zamolim da do kraja dana isprate taj stepen političkog licemerja koje će čuti. U ovom trenutku koleginica govori, i to vrlo kratko, samo na početku svog obraćanja, o rodnoj ravnopravnosti i o poziciji žene u Srbiji, samo kratko, jer to je zgodno napomenuti na početku govora. Suština je nešto drugo, suština je dobiti sitne političke poene. Suština je pomenuti po ko zna koji put polulažne afere ili događaje koji su već dobili epilog, ali ponavljati ih, neprestano ih ponavljati, jer oni nemaju politički program. Teško je ponavljati stavke političkog programa, ali nije loše ponavljati neka opšta mesta, pa ko čuje – čuo je. Znate, kada stotinu puta ponovite laž, ona postaje istina. E, tako su i oni sebe ubedili da upravo oni pobeđuju i preuzimaju vlast u Srbiji.
Niko od nas, ni jedan član SNS vam ne može sa sigurnošću prognozirati naredne izbore. Bio bi neozbiljan da to uradim. Možemo da se oslanjamo na istraživanja, na prognoze. Svaki, do poslednjeg člana SNS sprema se ozbiljno, od trenutka kada smo preuzeli odgovornost za vlast, sprema se ozbiljno za naredne izbore i tek nam predstoji kampanja, ozbiljna organizacija, ozbiljan rad sa građanima. A ovo, besplatan marketing danas u Skupštini Srbije za opoziciju, mislim da ne ide u dobrom smeru.
Koleginica Vučković govori o pristojnosti, traži pristojnost, i to sedeći ispred Dragana Šutanovca, koji tvituje o koleginicama u Skupštini Srbije na najgori mogući način, sedeći ispred kolege Pavićevića, koji se juče tako ružno obratio o poslanicama SNS, sedeći ispred gospodina Živkovića, koji je izgovarao najružnije, pogrdne reči u Skupštini Srbije. Zaista, žao mi je što koleginica nije tu da odgovori, kako to, pre nego što bacite kamen na nekoga, razmislite imam li ja to pravo da kažem? Sve što sam ovde danas izgovorila mogu da ponovim i za deset godina i stojim iza svake svoje reči i neće me biti sramota. Da li svi mogu danas da ponove ono što su ovde izgovorili?
Kada govorimo o lošem odnosu SNS prema ženama, prema poziciji žene, to je tek bilo smešno. Dolaskom na vlast 2012. godine, zaista zahvaljujući prethodno donetom izbornom zakonu, imamo 30% žena u Skupštini Srbije. Ali, ono što nije propisano zakonom, što nije propisano kvotom, to je mesto predsednika odbora u Skupštini Srbije. Imamo 20 odbora. Osam žena u srpskom parlamentu su predsednice skupštinskih odbora. To ne može niko nametnuti, tu nema kvote, nema zakona. Biraju vas kolege, žele da budete taj koji će voditi skupštinski odbor. To nije ono iz socioloških istraživanja, da žene vode odbore koji se bave zdravljem, prosvetom, kulturom, socijalnim temama. Jeste, i tu smo, jer su nam vrlo važne te oblasti. E, ovoga puta je to drugačije. Aleksandra Tomić je predsednica Odbora za privredu, trgovinu i turizam, Aleksandra Đurović je predsednica Odbora za spoljne poslove, ja sam na mestu predsednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Stvari se značajno menjaju. Da ne govorim o mestu predsednice parlamenta. Imali smo prethodnu praksu i Srbija je ponosna na to. Da ne govorim o metu guvernerke. Da ne govorim o poziciji ministarki u Vladi Srbije. Treba li da govorimo o tome da je SNS formirala Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, koje je u kabinetu potpredsednice Vlade. To takođe nikada nije bilo. Bilo je telo, jedno malo telo, mala uprava u ministarstvu. Znatno smo popravili odnos prema ženama, ne deklarativno, ozbiljno, zakonski, dodeljujući ženama upravo odgovornost, najozbiljnije zadatke. To poverenje koje je ukazano ženama, e, to je odnos prema ženama. To je odnos SNS prema poziciji žene.
O nasilju, o porastu nasilja u Srbiji, o tome tek možemo da govorimo. Naravno da je primetan porast i protiv toga treba svi da se borimo. Niko ne kaže da to nije tako. Treba razmisliti koji je procenat porasta zabeleženog nasilja u porodici, zahvaljujući tome što smo žene osnažili, što svakodnevno intenzivno u poslednje četiri godine govorimo da treba da prijavljuju nasilje u porodici, da postoje mehanizmi u državi koji će ih zaštititi i da moramo zajedno da radimo na suzbijanju nasilja nad ženama i u porodici.
Premijer Vučić bio je u sigurnoj kući, razgovarao sa štićenicama te kuće, razgovarao sa ljudima i organizacijama koje se bave nasiljem nad ženama i u porodici. Dogovoreni su dalji pravci u kom smeru možemo pomoći. Ne želim da govorim o tome koliko su pojedinačno ljudi pomagali institucijama koje se bore protiv nasilja nad ženama i u porodici, koliko smo pomogli da mnogi od njih dobiju zaposlenja, da im se pomogne u teškim, skupim pravnim procesima, da se pomogne u dobijanju osnovnih dokumenata, jer te su žene i deca ostali bez svega, izašli bez i jednog dokumenta, bez osnovnih sredstava. E, to je pravi odnos prema žrtvama nasilja i tako se radi sistematski i ozbiljno, deklarativno je najlakše.
Još jedna stvar, nisam mogla da se ne nasmejem, kada predstavnici opozicije govore da će oni uvesti evropske vrednosti u Srbiju. To govori neko ko sedi, kome je šef Pajtić, koji otima hendikepiranoj deci. To su sigurno evropske vrednosti, složićete se.
Još jedna stvar koja se tiče i Odbora, čija sam predsednica, da li je trebalo formirati anketni odbor koji bi ispitao nesretne događaje oko pada helikoptera? Ne mislim da bi to bilo dobro. Ne mislim da treba dati još jedan prostor za besplatan politički marketing, nekome ko će se izrugivati nesretnim sudbinama ljudi. To bi bili laki politički poeni, to bi bio politički cirkus. Ne mislim da u situaciji kada je bilo žrtava i pripadnika vojske i civilnih žrtava da nas nekoliko poslanika može značajno da doprinese razrešenju i otkrivanju istine.
Druga je stvar, što rezultati, epilog, koji ste dobili, kao rezultat rada ozbiljnih stručnih komisija vam se nije dopao. Ali, onda to tako treba reći, a ne skrivati pod nekim drugim velom, insistirati na anketni odbor.
Sigurna sam da ćemo u toku dana čuti i ostale kolege iz DS, živo me zanima kakvu će meru pristojnosti imati prethodni ministri kada budu govorili o rezultatima današnjeg ministra Gašića.
Ono što je Bratislav Gašić izgovorio, složili smo se svi, je nedopustivo. Što je učinio, trpe će sankciju. U tome smo se dogovorili. Ali, rezultati Ministarstva odbrane, njega, kao najboljeg ministra odbrane, to govore podaci, to moraju svi da potvrde.
Još jedan kratak utisak, sinoć sam bila u Kraljevu, na tribini, gde je bilo oko 500 građana. Ministar Gašić je prvo, obraćajući se, izvinio se svim ženama prisutnim u sali, ukoliko su se osetile uvređene i rekao da mu to sigurno nije palo lako što odlazi sa te pozicije, jer planovi koje je imao sa Ministarstvom odbrane, projekti koje je započeo, u njima je bio strastveno svim srcem, išao je napred, to mogu da potvrdi i njegovi saradnici, ali je svestan da je ovo nedopustivo, svestan je da mi sada iz SNS postavljamo nove standarde u odgovornosti, članova Vlade, za izgovorenu reč.
On je prihvatio smenu i ostao da radi u stranci, da da sve od sebe, u okviru svih svojih kapaciteta, da ih stavi na raspolaganje kako bi smo napravili najbolje moguće rezultate. A, neki od kolega, onog trena kada im zatraže ostavku ili ih smene, odlaze i prave novu stranku. Mnogo se brzo ljute.
Hvala vam, mi ćemo podržati, lično nerado, ostavku ministra Gašića, ali hoću da u toku današnjeg dana mnogo puta čujemo o rezultatima i ministra Gašića i Ministarstva odbrane. Hvala vam.