Molim vas, da li je to u okviru ove pristojnosti na koju nas je gospođa Vučković opominjala? El tako?

Da, da. U redu je.

Zato sada budite toliko pristojni kao što je vaša partija, pa lepo sedite, a nastavićemo ovde, bićete sedmi, pa ćete pričati o čemu god želite.

Dozvolite mi da završim repliku koleginici koja me je dva puta pomenula.

Nije vas dva puta pomenula.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dva puta me je pomenula.)
Dakle, ovo je parlament, nije neko drugo javno mesto u kome možemo da se raspravljamo, dobacujemo i ubeđujemo jedno drugo, a nekako slučajno u Poslovniku piše da ja vodim.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Imaš 150 drugih poslanika, a ne smeš da čuješ dve rečenicu. Pa, premijera je sramota. Pa, zar ne mogu da dobijem par minuta da dobijem reč.)
Poslaniče, hoćete biti ljubazni da mi dozvolite da nešto kažem u okviru pristojnosti Demokratske stranke i vaših merila kako se u Srbiji ponaša neko pristojno, a kako je neko nepristojan.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja vas molim samo da poštujete Poslovnik.)
Poštujem Poslovnik i sedite molim vas.
(Dragan Šutanovac, s mesta: A gde piše u Poslovniku da moram da sednem?)
Mogu još više da ga poštujem, da dajem opomene, ali nekako ne bih da bih poštujem u celini.
Poslanik Miđunović odmahujem rukom, jer nije zadovoljan kako vodim sednicu, ne dozvoljava da vodim u skladu sa Poslovnikom.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta je ovo? Čemu ovo?)
Dobro, ja razumem da vi ne želite da se uvede u ovu državu princip odgovornosti po prvi put u istoriji naše države, ali pustite molim vas, nemojte da maltretirate 249 poslanika koji bi zaista da pričaju o temi zbog koje smo ovde.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pa, ja sam se javio upravo da pričam o temi.)
Tako je i vi ste sedmi na listi. Nemojte molim vas da mučite ostale ljude i da mučite čitavu srpsku javnost koja pažljivo posmatra, prati tok ove rasprave i da vršite nasilje nadamnom. Mnogo sam jaka, mentalno da izdržim sve ovo.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Znam ja vaše radikale, četnike…)
El tako, zahvaljujem se na svemu, važno je da me ne znate iz lopovluka, to je najbitnije u Srbiji.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako ja vas ne znam.)
Sada ste pokazali kako to izgleda u okviru vaše partije poštovanje prema jednoj ženi koja ima visoku, odgovornu funkciju, a sada prekidamo ovo, jer osećam se poniženom kada diskutujem na ovaj način.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Molim vas, prvi govorni, Zoran Živković.

Prvo da utvrdimo činjenice, po onome što je pričao premijer proteklih dana, danas je 36. januar i nije petak nego je ponedeljak, pošto je bilo obećanje da će ministar Gašić biti smenjen do kraja januara.
U sazivu smo dobili jedan dopis koji je potpisao premijer upućen predsednici Maji Gojković gde kaže, na osnovu člana tog i tog, tražim i predlažem razrešenje ministra obrane, obrane Bratislava Gašića, pa pitam da li to važi i za ministra odbrane ili je obrana neki poseban deo. To nam piše u dokumentu.
Naravno, ja mislim da gospodin Gašić nije kriv i naravno da treba da bude smenjen, ali nije krivica njegova, on je samo radio ono što je video. Biće upamćen po mnogim stvarima, najviše po tome što nije mogao da nađe onaj akumulator za MiG-23 ili 29, pa je to morao da mu nađe Putin, ali sve drugo je to što se on ugledao na svog stranačkog lidera i predsednika Vlade. To znači da recimo odnos prema ženama, naravno da je nedopustivo to što je rekao Gašić, ali isto tako je nedopustivo ono što je uradio Vučić prema Olji Bećković koju je skinuo sa programa. Prema Danici Vučetić, prema mnogim drugim ženama koje su morale da pobegnu iz novinarstva zato što ih je Vučić smenio. Helikopter, afera helikopter, smrt sedmoro ljudi koji su posledica visokog nehata, pre svega ministra odbrane.
Situacija je bila da je on naredio da se podigne helikopter bez potrebe, jer je dete moglo da bude transportovano kolima, i o tome postoje jasni podaci. Dignut je helikopter koji je bio za drugu namenu u tom trenutku. Dignut je u nemogućim uslovima za let, nateran je da pokuša sletanje na aerodrom gde nikada nije sletao. To su sve fakti koji pišu u izveštaju koji danas stoji na sajtu Ministarstva odbrane Srbije.
Na tom istom sajtu, u tim istim dokumentima piše da je na aerodromu bio ministar Lončar. To tamo piše, da ne ulazim ja u istraživanje. Prema tome, to je nedopustivo, i za to je trebalo da se uradi ozbiljna istraga, a ne da navodi, ili delimični krivci budu kažnjeni tako što godinu dana ne mogu da napreduju u vojsci, dva generala, koliko se sećam. To je tužno.
Poređenje toga sa bilo čim u prošlosti je katastrofa. Katastrofa je jer su, neću ja da pravdam to što se dešavalo ranije, ali ako neko misli da je to bilo nezakonito, neka pokrene istragu danas. Usput, Vuk Obradović je smenjen, jedan od ministara zbog sličnog dela kao sada Gašić, a usput su smenjivani i Dragan Veselinov i Tomica Milosavljević, itd, itd.
Prisluškivanje. Žalio se premijer da je prisluškivan i kaže – nezakonito; koliko sam shvatio. Zakonito? Ako je zakonito onda nemoj da se žalite. Ako je nezakonito onda kršite član, da vas ne podsećam ja na to, 332. Krivičnog zakonika, koji vas obavezuje da prijavite izvršioca krivičnog dela, ako je bilo nezakonito prisluškivanje.
Drugi ministri, takođe uče od svog predsednika partije i od predsednika Vlade. Ovo je najmanja Vlada u istoriji čovečanstva, ima jednog ministra koji je istovremeno i predsednik Vlade. Svi ostali su statisti koji dobiju od dana do dana, od situacije do situacije, od teme do teme, malo prostora, ali naravno i oni sami kažu, ako ih neko pita bilo koje ozbiljnije pitanje, oni kažu - kako odluči predsednik Vlade, kako oduči predsednik partije. Prema tome to su dokazi, nema potrebe da ja vama to dokazujem.
Tako će nam se neko javiti ponovo da nam je ekonomska situacija fenomenalna, da nas je iznenadio suficit u januaru od 250 miliona evra, pa onda priznamo da je tu 100 miliona nečega što je inače prodato trajno, i to je potpuno u redu. Ali, ako imate suficit, a javljaju mi neki moji prijatelji iz Kucure, pa podelite onda zaostale dugove poljoprivrednicima, radnicima koji su ostali bez posla, a država im je dužna plate, uradite nešto za ovu zemlju. Nemojte da se iznenađujete, nemojte da padate u nesvest.

Hvala. Pet minuta.
Molim vas, samo malo tiše da mogu da vodim sednicu.
Reč ima premijer.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponavljanje istih stvari, kako je rekao Frenklin Delano Ruzvelt, ne pretvara laž u istinu. To što ubrzavate svoje izlaganje, što povisite ton, takođe ga ne čini istinitijim i tačnijim.
Pokušaću da analiziram sve što ste izgovorili. Krenuli ste od formalnih primedbi. Bratislav Gašić ne obavlja dužnost ministra odbrane pre kraja januara, baš kada sam i rekao. Skupštinsko razrešenje je traženo, a pre toga njegovu dužnost obavlja ministar finansija, Vujović. To je urađeno u januaru.
Možda bi ovo moglo da bude i u martu i u aprilu, možda bih zakasnio mesec, dva ili tri, ali sa takvim odlukama nikada ne kasnite. Nikada sličnih odluka nije bilo. Slučajevi koje ste pominjali, ne da nemaju veze sa ovim, i ne da nemaju veze sa izjavama, već imaju veze sa nečim što je neko govorio o pokušaju silovanja, a ne o izjavama.
Dakle, nije bila reč o izjavi, već je bilo reč o tome kako je ko i koga zaskakivao, jurio i ne znam šta još radio. I oko toga je bila politička afera šta će kako i na koji način da se reaguje.
Dakle, ako vam je najviše smetalo to što je neko ko je kucao tekst napisao ćiriličkim pismom, da ne bude da je koristio neki drugi jezik „obrana“ umesto „odbrana“, prihvatam, veoma vam se izvinjavam zbog toga, to je jedna užasna greška koju smo napravili.
Kažete – Bratislav Gašić nije našao akumulator. Bratislav Gašić je našao akumulatore, ali nisu ti akumulatori od juče, nego od mnogo ranije, ali mu niko drugi nije rekao da ti akumulatori postoje i nisu bili na brojnom stanju i te akumulatore su neki drugi iz vašeg vremena i sa vaše liste izgubili pa su nestali.
Toliko o akumulatorima.
Što se tiče pominjanja gospođe Bećković i Vučinić, ne znam kakve bih veze sa timi imao, a što se tiče gospođe Vučinić moram takođe da vam kažem da veoma cenim njen rad. Ne znam gde ste našli mene u vezi sa gospođom Vučinić, izuzetno cenim njen rad, ne mislim ni slično kao gospođa Bećković, ali neću sebi niti mi pada na pamet da se bilo kome pravdam za nešto gde, o čemu sam već bezbroj puta govorio i što sam već moramo da progutam bezbroj puta kao sekiru po glavi. Što se tiče Danice Vučinić, apsolutno mislim da je vredno i dobro radila svoj posao.
Helikopter. Kažete – Gašić je poslao helikopter iako je moglo kolima da se preveze. Nije moglo kolima da se preveze. Poslao je helikopter ne u turizam nego da spašava jedno dete tek rođeno, da pokuša da mu se život spasi, sa najboljom mogućom namerom i zato što je to naša obaveza, zato što je to obaveza države.
Nije taj helikopter pošao u turizam niti da troši pare, već da spasava jedno dete, nateran da sleće na aerodrom na koji se ne sleće, rečeno je da sleće tamo gde je bilo moguće da sleti i tamo gde su nadležni iz kontrole govorili da može ili ne može da se sleti.
Govorite o poređenjima da su katastrofa. Ja mislim da jesu. Svaka priča koju ste proizvodili je katastrofa. Svaka priča koju ste vi pokretali je katastrofa. Katastrofa je po uši pristojne Srbije, po uši moderne Srbije. Ako hoćete, po uši normalne Srbije.
Vi koji govorite meni, pričate mi o novinama i to pričate u novinama, kažete – Vučić treba da obilazi toalete, a ja se gospodine ponosim time što obilazim i tek ću da krenem da obilazim toalete po školama, bolnicama i domovima zdravlja u Srbiji. One koje ste nam ostavili u tako užasnom stanju i koji 30 godina nisu renovirani.
Da, mi ćemo da ih renoviramo, ali moram da vam kažem još nešto. To govorite vi i to u novinama koje ste ovako cepali, ovako brutalno ste ih cepali jer je to pristojna Srbija. Dođete na konferenciju za novinare i onda te novine uzmete i pocepate pred novinarima i kažete za te novine da je đubre.
Da vas citiram – Srbija bi morala ako želi da opstane da ovo đubre više ne čita; a onda odete pa kako vi kažete, ja to ne kažem i to ne mislim i za to đubre kažete da Vučić treba da obilazi toalete. U tome je razlika između mene i vas. Ja ću sa ponosom da obilazim toalete, a ni danas neću reći da je to đubre, a to je bitna razlika. To je ta razlika koju vide građani Srbije. To je ta razlika u pristojnosti, uvaženi gospodine, ogromna razlika.
Kažete u nečemu što se prodaje na kioscima nije novina, u nečemu što se pravi od recikliranog upotrebljenog toalet papira, a onda unutra kaže – Tražićemo zaštitu od Živkovićevog poziva na linč; a onda brže bolje valjda zaborave, preči su toaleti koje će Vučić da renovira i rekonstruiše.
Govorite o zakonitom prisluškivanju ili nezakonitom. Ja to nikada ne bih pomenuo da mi nije pomenuto u raspravi. Inače, ne volim takvim stvarima da se kitim. Da, urađeno je u skladu sa zakonom iako mislim da je to izigravanje zakona. Urađeno je formalno u skladu sa zakonom. Imate pravo, u to vreme je postojalo pravo da nadležni državni organi ukoliko smatraju da postoje različite ekstremističke grupe, imaju pravo i obavezu da prate rad tih ekstremističkih grupa.
Oni su onda u te ekstremiste stavljali ljude koji sasvim sigurno nisu bili ekstremisti samo zato što su bili u kontaktu sa mnom ili sa gospodinom Nikolićem, da bi imali zakonito na zakonu zasnovano pravo da nas prisluškuju i to su radili svakodnevno.
Dakle, sada neka građani procene da li je zakon i zaštita zakona bio razlog za to ili su političke potrebe vaših koalicionih partnera bile te koje su to proizvodile.
Vi ste, gospodine, sebi inače dozvoljavali najstrašnije reči i dozvoljavate ih i uvek valjda mislite da se bahatost isplati i da na bahatost ne postoji dovoljno dobar odgovor. A ja mislim da je dovoljno dobar i najbolji odgovor na bahatost pristojnost i odgovornost. I što budete bahatiji, mi ćemo biti pristojniji i više ćemo želeti da imamo tu normalnu Srbiju. Pa, vi ste svoje političke protivnice Zoranu Mihajlović i Stanislavu Pak nazvali političkim plavušama. Kada je to neko od nas sebi dozvolio? Kada je to neko od nas sebi dozvolio? Pa, nikada niko.
Ne postoji reč koju ćete da birate i koju ćete na pristojan način da izgovorite. Vi ste sušta suprotnost svemu onome za šta se borimo. Vi ste upravo ti koji su politiku Srbije, sve je tačno što sam rekao, koji biste politiku Srbije da držite u prošlosti, u prošlosti bahatosti, u prošlosti nepristojnosti, u prošlosti bez ikakvih argumenata, u prošlosti neznanja, nedovoljnog obrazovanja, u prošlosti koja bi trebalo sve zajedno da nas udavi i vrati u taj mulj. E, to je stvar koju šta god vi pokušavali, mi nećemo da dozvolimo.
Imamo pravo da se borimo za budućnost Srbije. Budućnost Srbije je naš cilj, da bude drugačija od onoga zašta se vi zalažete, jer to nisu čak nikakve ni ideje od onoga što vi pledirate i kako bi Srbija trebalo da izgleda. Ja mislim da Srbija jeste normalna zemlja i biće i modernija i pristojnija.
Što se tiče suficita, pa mi smo vam ovde ukazivali na to da ćemo da imamo tih 100 miliona, u Narodnoj skupštini sam vam govorio, narodni poslanici, svi se sećate da sam vam rekao za 13 milijardi, da ih ne računamo u budžetu, a da će doći zato što smo dali digitalni spektar za „Telekom“, „Telenor“ i „VIP“. Svi se sećate, to sam šest puta ovde ponovio u raspravi o budžetu i rekao - to držimo kao dodatnu rezervu. Kažete - da isplatimo plate. Kome? Radnicima MSK-a, koji ste zatvorili. Pa, evo, isplaćuju se plate radnicima MSK-a. MSK-a ponovo radi, a vi ste ga zatvorili. Da, isplaćuju se plate i u „Železari“ koju ste zatvorili. Da, isplaćuju se plate po mnogo fabrika u Srbiji koje ste zatvorili, u mnogo fabrika u Srbiji koje ste zatvorili.
Ne možemo sve preko noći da uradimo, ali ono što možemo, možemo da se borimo svakoga dana za svaku od tih fabrika koju ste uništili, za svaku od tih fabrika koje ste preprodavali, koje ste privatizovali i od kojih su se samo tajkuni bogatili. Možemo, borimo se i borićemo se i hvalimo se suficitom, hvalimo se stabilnošću javnih finansija, hvalimo se time da imamo 9% nižu nezaposlenost nego što je bila pre samo četiri godine.
Ja mislim da je to nedovoljno. Ja mislim da ljudi teško žive, ali mislim da ljudi dobro vide i ko se bori za njih i ko se bori za Srbiju i ko se bori za svaku fabriku. Da, upravo isplaćujemo i krenule su isplate za sve poljoprivrednike, sve ono što je zaostalo. Krenule su i za vojne penzionere, za ono što ste nam uradili 2007. godine, već je sve isplaćeno.
Dakle, krenuli smo, takođe, i da vraćamo tri stotine miliona evra duga koji nam je „Srbijagas“ ostavio, koji ste nam ostavili u „Srbijagasu“ starih dugova prema „NIS-u“ i „Gaspromu“ i to isplaćujemo, već smo isplatili 50 miliona evra, ovo smo ostalo preuzeli u javni dug i to vraćamo. Sve to što nismo mi uradili i nismo zaslužili, danas vraćamo i danas popravljamo. To ćemo nastaviti da popravljamo.
Ali, kako bih vam rekao, ponavljanje neistina, ne može ih pretvoriti u istinu i koliko god puta to da izgovorite, postoje neki drugi u svetu koji mere nečije rezultate. Nikada naši ljudi neće biti zadovoljni, nikada nisu bili zadovoljni i to razumem. Imaju razloga. Mnogo dugo se teško živi i veoma malo poverenja imaju u bilo koga.
Ali, samo vas molim da poštujete i ono što kaže MMF i ono što kaže Svetka banka, i ono što kaže IBRD, i ono što kažu svi drugi koji brojkama izražavaju ono što je Vlada radila, a te brojke govore da je nešto bolje i da će biti još bolje ukoliko mi budemo nastavili sa teškim, ozbiljnim i odgovornim reformama, a bez odgovornosti i pristojnosti neće biti ni normalne, ni moderne Srbije. Hvala vam.

Recite?
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Replika na tačno šta?
(Zoran Živković, s mesta: Na ministrovo obraćanje.)
Ne, to ne postoji u članu 104, na direktno obraćanjem.
(Zoran Živković, s mesta: Nemam pravo na repliku!?)
O, bože mili, da li ću ja danas dobiti batina? Poslaniče, bila sam vrlo tolerantna, pet minuta ste govorili o svemu osim o dnevnom redu, ali pošto je premijer tu, imam razumevanja za to da neko ne želi da govori.
(Zoran Živković, s mesta: Premijeru, da li imam pravo na repliku?!)
O Bože mili.
Ja ću pozvati gospođu Natašu Vučković da mi pomogne da deo sale u kojoj ona sedi i poziva na pristojnost poslanike sa moje desne strane, da mi pomogne da uvedemo ovu raspravu u određeni tok.
(Zoran Živković, s mesta: Strašno!)
Pa, verujem da je strašno kada je neko pristojan, a neko drugi nije navikao, nego je navikao silom da traži ono što mu ne pripada.
(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje.)
Hvala vam puno. Nadam se da je neko zabeležio i jedan od niza uvreda koje sam dobila u ovih nepunih dve godine, ali dobro.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Hvala vam puno. Omen est nomen, ali nije važno, previše imam posla.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, poštovani gosti, ja ću prvo na početku, ceneći ove neartikulisane zvuke koje je uputio moj kolega poljoprivrednik, ipak se usuditi da nešto izjavim u ovom parlamentu, s obzirom da ga i oni smatraju svetilištem demokratije, ali u praksi to ne mogu da dokažu.
Naime, radi se o ispravci. Predstavnik stranke bivšeg režima je ovde rekao da se slobode u jednoj državi, jednom društvu mogu ceniti po slobodama koje uživa u originalu, citat glasi: „manjina“, u toj državi, u tom društvu, a predstavnik stranke bivšeg režima naravno je plagirao, ali oni su protiv plagijata, i rekao da se slobode u jednom društvu mogu ceniti prema slobodama koje uživaju žene.
Za mene žene nisu manjina. One su i brojčano većina. Ni u moralnom, ni u brojčanom, ni u svakom smislu ja ne smatram žene manjinama. Imam još jedan dokaz o licemerju stranke bivšeg režima i njihovih pripadnika. Ako nisu znali kako ta izreka glasi, mogla je pitati kolegu koji je sto godina kreirao te izreke, koji je sedeo pored nje. On bi sigurno rekao, pamti, sve izreke je doživeo u poslednjih 100 godina, mogla je pitati uvaženog kolegu narodnog poslanika da joj objasni da se ta izreka odnosi na manjine, a ne na žene, jer žene naprosto nisu manjina.
Gospodo poslanici, gospodo iz Vlade, vaspitanje, pristojnost o kojoj ste govorili se dokazuje i ovde. Kada ostanete vaspitani i pristojni prema onima koji su krajnje vulgarni, bezobzirni, naš narod bi rekao i bezobrazni, bahati, kojem viču – đubre, stoko itd, i morate da nađete neku olakšavajuću okolnost za nas ovde koji sve to trpimo i da se na te uvrede, na te prizemnosti plaća porez.
Gospodine predsedniče Vlade, moj kolega poljoprivrednik bi bio najveći poreski obveznik u Srbiji. Mislim da bi nadoknadio i onih 525.000 evra koje je dobio u snalažljivom zauzimanju, kako se to kaže, Fruške Gore, odnosno njenih padina. To bi bilo njegovo vojničko dostignuće, nemerljivo, koje nas je koštalo ne 525.000 evra, to dostignuće nas je koštalo 1.025.000 evra. On to što je dobio je zajedno sa firmom prodao drugoj firmi, tajkunu koji mu je, uzgred budi rečeno, prijatelj, pa to dokazuje njihovu borbu protiv tajkuna. On je to prodao, ali pošto je to zemljište bilo predmet nacionalizacije i predmet restitucije, sada država zemljište ne može više da vrati. Mora da plati negde oko 500.000 evra pravnim sledbenicima porodice Jakšić koji su, Bože moj, bili krivi posle rata samo zato što su imali 50 hektara zemlje. Takve gromade od premijera smo mi imali.
Takođe, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, gospodo poslanici, pristojnost mora da bude dvosmerna. Ovo je fotografija na kojoj je Antonela Riha, veliki vođa protesta, koja je rekla, valjda u cilju demokratskog dostignuća stranke bivšeg režima, da su protesti u cilju da se natera predsednik Vlade da on natera poslanike da glasaju za smenu ministra vojnog, baš demokratski.Novinari koji se zalažu za demokratiju dođu da traže od predsednika Vlade da natera poslanike da glasaju za smenu. Ja sam mislio da je demokratija nešto više, ali izgleda da su ovi pristojni malo pametniji.
Ovde pored Antonele Rihe piše, direktno pored nje, sve ove parole su iz jednog štampača, „Gašiću ološu“. Organizator ovog protesta je bio NUNS, UNS, NDNV, Gruhonjić, Sajdinović, Vukašin, od Vranje nema laganje, sto kila Vukašin, dvesta kila laži, a dezinformacije se ne broje.
Takođe, moram da vas upozorim, kada izađemo pred jedan deo novinara, ovo ne govori o svim novinarima, naravno, da mi ne znamo, gospodine predsedniče Vlade, da li smo izašli pred novinare, govorim o delu novinara, ili pred političke protivnike koji su novinarstvom samo zamaskirali svoj politički rad, kupili ne protiv Vlade, ne protiv poslanika većine, već se bojim i protiv države. To je moje mišljenje. Dakle, ne znamo da li od nas traže informaciju ili nam upućuju provokacije. Nikada nismo na čisto.
Ovo mene apsolutno nije iznenadilo, kao ni izjava Ješića, koja je ostala nekažnjena od ovog NUNS-a, UNS-a, njegovog prijatelja Gruhonjića sa kojim je njegov brat delio sponzorske aranžmane u Inđiji, za „Medija grup“. Dakle, ta vrsta uvreda, naravno, ostala je bez izvinjenja, bez kazne, bez ičega. Da bi bilo pristojne, da bi bilo vaspitane Srbije, to mora biti višesmerno, uzajamno, ne možemo mi nekoga poštovati, a on nama uzvraćati neprestano uvredama. Mi smo ljudi od krvi i mesa i nama može da se otme neka prejaka reč, može da bude malo neslana šala, kojom će danas Skupština najverovatnije jednom razrešenom ministru uskratiti poverenje.
Kao žrtva neverovatnih uvreda o pristojnosti moram da kažem da nije pristojno uraditi ovo, ali ne možete ni hladni ostati kada vam pripadnik stranke bivšeg režima, koji je uradio ovo, još uvek nekažnjen, ovde zapreti obračunom, psovkama, batinama itd. Ostao sam pristojan. Vi morate razumeti da smo mi seljaci koji volimo vojsku, za razliku od mog kolege poljoprivrednika, on to baš i nije voleo.
Kada je trebalo državi služiti 1978. godine, kada sam ja bio u hrvatskom Karlovcu, on je vešto izbegao služenje vojnog roka. Kada je trebalo državi služiti, oružje zadužiti, dok sam ja bio pod oružjem u hrvatskom Karlovcu, on je bio minus jedan negativan, nije bio za vojsku. Kasnije, kada je počeo da se služi državom, kada je trebao da služi vojsku, on je rekao zbogom oružju. Bio je mlad, ali je mislio da je Hemingvej. Kada je trebao da služi, nije hteo, ali kada je počeo da se služi državom, onda se 1999. godine, naravno on će to opovrgnuti, ja imam pravo da kažem, ne odgovaram za reči izgovorene ovde, znam da će me možda Ministarstvo demantovati, ali ovo je tačno, uključio u šverc oružja vredan milion i po maraka, koje je lično odneo na Dimitrovgrad za nabavku tenkovske municije prilikom agresije NATO pakta. Niti smo dobili municiju, a pare su nestale, najverovatnije da se moj kolega poljoprivrednik snašao. Ovde ko želi da pogleda imam sve. Da me ne bi demantovali, imam sve brojeve i sve izveštaje SSNO, izveštaje OB sektora itd. od 1999. godine. Mislim da za govornicom ne odgovaram za reči koje sam izgovorio, s obzirom da verujem da je ovo deo neke vojne tajne.
Kada je to prošlo, zbogom oružje, pa je onda rekao – dajte mi oružje. Dobio je dozvolu za nošenje. Ovo ne mogu da objasne ni lekari, ni vidari. Kako neko se ovako brzo transformiše od zbogom oružje, do šverca oružja, pa do dajte mi oružje? Ovo se već dešava kada je počeo državom da se služi.
Dame i gospodo, nemojte nas ceniti po mom kolegi poljoprivredniku…