Uvaženi predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nismo uopšte sumnjali u to da kolega poslanik nije čuo ni za Orvela, ni za „Životinjsku farmu“. Metafora koju je izneo gospodin Balša Božović odlično oslikava stanje u srpskom političkom životu. Još bolja je metafora Orvelove „1984“, što smo čuli iz prethodnog izlaganja. Posle ću vam objasniti šta je to.
Čuli smo iz prethodnog izlaganja ideju kako bi svi trebali da glasamo za predsednicu i kako su oni koji ne glasaju za kandidatkinju za predsednicu parlamenta protiv podizanja političke kulture u Srbiji. Upravo ideja i koncept da bi svi trebali jednoglasno, kao na stranačkoj skupštini SNS, da glasamo za jednog kandidata nas je dovela do toga da živimo u totalitarnom društvu, da živimo u jednoj državi u kojoj postoji diktatura, u kojoj postoji kontrola nad svim sferama društvenog života jedne stranke, jednog čoveka. Upravo ta filozofija po kojoj treba napasti, blatiti, stigmatizovati, satanizovati svakoga ko ne glasa i ne razmišlja onako kako razmišlja vladajuća stranka i onda se još spominje strah od Aleksandra Vučića. Ma nemoj, sada Balša Božović treba da se plaši predsednika Vlade. Zašto da se plaši predsednika Vlade? Koja je funkcija predsednika Vlade, da predsednik Vlade predstavlja na bilo koji način opasnost po bilo kog poslanika u ovom parlamentu? Poslanik ima supremaciju u odnosu na predsednika Vlade, gospodo, poslanik je predstavnik građana, građani imaju suverenitet. Naučite to.
Nema razloga da se Balša Božović plaši bilo koga, nego vi imate razloga da se plašite onoga u šta pretvarate Srbiju. Pretvarate je u totalitarnu državu, pretvarate je u državu u kojoj postoji diktatura, u kojoj postoji nemogućnost da se kaže drugačija reč i drugačiji stav. Zaboravite to bivši režim, gospodo. Vi ste na vlasti već više od četiri godine. Bićete na vlasti za nekoliko meseci onoliko koliko je DS bila pre toga. Vi ste bivši režim, i bivši, i bivši, i bivši, i bivši, i bivši, i bivši režim…
