Gospodo narodni poslanici, mi smo rekli da ćemo raditi i preko šest sati. Sad jeste preko šest, skoro pola sedam, pa vas molim da ubrzamo rad ako hoćete da završimo bar u pristojno vreme do osam sati. Zato apelujem na sve da o tome povedu računa bez obzira što ima onih kojima je stalo da to se brzo završi i onima kojima je stalo da bude duže.
Prema tome, sada dajem pauzu, deset minuta, a posle toga ubrzanim radom radimo dalje.
(Posle pauze)

Gospodo poslanici nastavljamo rad. Pri kraju je, tako da vas molim da doprinesete tom kraju.
Reč ima narodni poslanik Žarko Korać.

Ja ću biti sasvim kratak. Očigledno je potrebno završiti ovo zasedanje, gde se bira predsednik i potpredsednici Skupštine i sekretar. Ono je počelo vrlo nesrećno u petak, zato što se pokazalo ono što je boljka našeg parlamentarizma, a ja sam dosta dugo bio u raznim parlamentima, to je užasna netolerancija.
Pošto je ovde i citirana literatura i svetska i poslovice, i došli smo i do političara Katona iz Starog Rima, onda ću ja vama citirati nešto što su Rimljani rekli, a bili su pametni „Najveća vlast je vlast nad sobom“. Nema veće vlasti nego vlasti nad sobom, i ta vlast se uvek najbolje vidi onda kada ste vi većina. Kada ste manjina takođe treba sebe da obuzdavate, i da kontrolišete šta govorite, ali onda kada ste većina to direktno ugrožava rad parlamenta.
Mi smo ovde imali kritike, što je bilo očekivano, to je normalno valjda kada se bira predsednik parlamenta da opozicija kritikuje većinu, da li je odmerena ili ne odmerena, opravdana, neopravdana, sigurno postoje različiti stavovi. Ali, kada odgovara parlamentarna većina, ona ne sme da radi ono što je bilo karakteristično u petak i danas, do izvesne mere, a to je da odgovara vređajući onoga ko govori. To se nekad kaže ad homine, a u stvari vi ne govorite o meritumu šta je čovek rekao nego vređate njega.
Mi smo imali izjave da je ovde neko lopov, da ima bunde. Tako se u parlamentu može razgovarati, ali onda neće biti parlamentarnog rada i parlamentarnog života. Onda će parlament biti samo replika, replika i replika.
Da ne bude da ja nešto morališem, inače ja to nikada ne radim, prosto imaćemo parlament koji će biti disfunkcionalan. Ovaj parlament će imati nešto drugačiji posao nego parlamenti do sada. Srbija na tom putu evropskih integracija će morati mnogo zakona novih da donosi, da menja postojeće zakone. To znači, očekuje se težak rad koji je neophodan. Taj težak rad može da se postigne samo tako da parlament normalno funkcioniše. Ako parlament ne funkcioniše normalno od tog posla neće biti ništa i ovo će biti jedan, ako mogu tako da kažem, uzaludan posao.
I za sam kraj, kada se stalno govori o tome da je parlament zakonodavno telo, što je potpuno tačno, gubi se uvek kod nas iz vida da je parlament takođe i kontroliše primenu zakona koje je doneo. Parlament je kontrolno telo zakonodavno, a ne samo telo koje donosi zakone i onda ga baš briga šta je bilo. Hvala.

Reč ima Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da ovo obraćanje započnem na isti način, poput kolege Markovića i kolege Filipovića, kao i drugi koji su to uradili, čestitkom, čestitkom svima koji su na fer pošten način na izbornoj utakmici zaslužili mandate i zvanje narodnih poslanika, pri tom ja mislim na koga mislim, nema potrebe da o tome raspravljamo danas. Danas se nešto mnogo važnije dešava u ovoj sali.
Dozvolite da svima poželim dobar i uspešan mandat, i mnogo dobrih odluka na koje ćemo svi zajedno biti ponosni, odluka koje će biti na korist našoj voljenoj zemlji i našem narodu.
Izražavam jasnu nedvosmislenu podršku za predlog da za predsednicu Narodne skupštine u ovom sazivu bude izabrana gospođa Gojković, i tu podršku temeljim na dobrim razlozima koje smo čuli u današnjoj raspravi, a koji se tiču i njenog pravničkog znanja i njenog velikog parlamentarnog iskustva, koje smatram važnim.
Iskustvo čovek nekako uvek posebno meri kada formira svoje utiske, u vezi sa tim, i važne državne dužnosti koje je obavljala, ali, vraćam se na iskustvo, dužnost predsednika Narodne skupštine u prethodnom desetom sazivu.
Ja ću dati sve od sebe da pokažem ekonomičan odnos prema vremenu i evo umesto da danas dam bilo kakav komentar na ocene koje smo čuli u dosadašnjoj raspravi, ostaviću svoje komentare za neku drugu priliku.
Ja želim da podvučem još jednom da je gospođa Gojković radom u prethodnom desetom sazivu organizovanjem posla koji smo zajednički izvodili u ovoj sali, pokazala sve ono što treba da pokaže pravi predsednik Narodne skupštine. Dakle, i dostojanstven odnos i demokratski manir u rukovođenju sednicama i toleranciju za koju treba i procene i takta kada je reč o živoj raspravi, ali koja ne znači odsustvo pravila. Naprotiv, koja podrazumeva poštovanje pravila i procedura po kojima organizujemo svoj rad, jer bez reda ne možemo ni kreativnost da ispoljimo na pravi način. Jedan odgovoran odnos u svakom smislu, ukupno u jednoj rečenici.
Smatram da je velika zasluga predsednika i sve ono dobro što se vezuje za sam saziv, odnosno sami parlament i dobro obavljanje kontrolne uloge Narodne skupštine o kojoj je bilo reči danas, ako je nedvosmisleno bilo koje svedoči mnogo toga o čemu ćemo mi pričati detaljnije.
Blizu 500 različitih pojašnjenja zatraženih od strane narodnih poslanika, dobre sednice koje smo imali zajedno sa predstavnicima Vlade ovde o dobra korektna atmosfera koja se formirala tom prilikom. I vođenje računa o tome da se Poslovnik adekvatno poštuje i da svaki narodni poslanik bez obzira na to sa koje strane sedi u ovoj sali, bude dostojno uvažen. Gospođa Gojković je, po mom skromnom mišljenju, svaki od tih zadataka odradila izvanredno.
Daću sebi za pravo da vas ipak sve zajedno pozovem da zajednički podržimo predlog da Maja Gojković bude predsednik Narodne skupštine u 11. Sazivu. Znam da nije bilo pozitivnih reakcija od baš svih u ovoj sali na taj predlog, ali ja ću ipak da ga ponovim, ne zbog same većine i zbog odluke, većina jasno i od početka ove rasprave postoji. Potpisima su taj predlog podržali svi sa ove strane sale. Dakle, nas, i za Aleksandra Vučića na ovim izborima sa liste - Srbija pobeđuje; više od pola i kolege iz drugih poslaničkih grupa što pohvaljujem i na čemu se zahvaljujem.
Čak i oni koji su se izrazili negativno prema toj ideji, kazali su slučajno ili ne, voljno ili ne, ali ja sam to bar dva puta čuo tokom rasprave danas i u petak, da u određenom kontekstu jeste gospođa Gojković najbolji predlog, pa i oni koji su kazali da zbog toga što nisu zadovoljni atmosferom neće glasati, siguran sam da je to baš kontra argument, da je atmosfera kakvu smo imali, a koju želimo da bude bolja, ona mora da bude bolja, dobar razlog da dobijemo predsednika parlamenta u punom kapacitetu.
Ja ponavljam poziv da ovu podršku damo zajedničkim snagama i zbog toga što onaj ko je bio izričito negativan prema tom predlogu nije bio ovde u prethodnom sazivu, a mi smo o tome govorili ovde. Mi smo to objašnjavali, ja ću to da objasnim još jednom. Nije to dame i gospodo poziv na bilo kakvo jednoumlje i bilo šta slično, to je poziv na slogu.
Govorili smo o tome ovde neka svako kaže sam šta prvo pomisli kada pogleda u zid koji se nalazi iznad glavnog predsedavajućeg stola u ovoj sali. Ja na njemu vidim državno znamenje, ja na njemu vidim štit na kome se nalaze ocila koja nose poruku – Samo sloga.
Sigurno dobar razlog stoji iza razloga, iza poruke koju su nam ostavili naši stari da je svaki put kada pogledamo u naše državno znamenje, promislimo još jednom zašto je ta sloga važna i šta ona znači, da ne bude glavna poruka koju šaljemo građanima Srbije koji sve ovo gledaju, na momente vrlo mučna atmosfera sa ove sednice, neka bude poruka pa makar i simbolička, da mi umemo da se razumemo oko stvari koje su za zemlju dobre, da mi umemo da razgovaramo jedni sa drugima, da umemo da pokažemo parlamentarni duh, da umemo da budemo ljudi.
Zbog toga, dame i gospodo, podvlačim još jednom, nije poruka ujedinjenja sa kojom smo mi ovog proleća izašli pred građane Srbije nešto što treba da razumeju samo građani, mada to nije samo. Natpolovična podrška je nešto vredno pažnje. To je nešto oko čega treba da se razumemo i mi u ovoj sali.
Ovaj poziv postoji i ovom prilikom i svakom prilikom kada budemo raspravljali o dobrim, važnim stvarima, stvarima na korist građana Srbije.
Gospođo Gojković, dozvolite da unapred čestitam i poželim dobar rad. Hvala vam na pažnji gospodine predsedavajući.

Ima reč Milorad Mirčić. Izvolite.

Srpska radikalna stranka i njena poslanička grupa želi iskreno da se ponovo vrati demokratija u Srbiji, pogotovo tamo i gde je prirodno mesto za razvoj demokratije, u parlamentu. Parlamentarna demokratija je jedini način da Srbija izađe iz sveopšte krize.
Ono što je SRS jasno stavila do znanja kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda je da nećemo podržati kandidaturu, predlog za predsednika Skupštine Maju Gojković, bez obzira što šira javnost zna da ona potiče iz stare radikalske porodice, ali ne možemo da podržimo i da damo podršku za ovaj predlog da Maja Gojković predsedava, odnosno da bude predsednik Skupštine.
Naravno, mi se, pre svega, svojim radom želimo skoncentrisati na ono što je opterećenje za parlament, za parlamentarnu demokratiju i da na neki način oslobodimo ove balasti koja je pritisnula Srbiju, a pogotovu Skupštinu Srbije u kojoj se donose veoma, veoma značajne odluke. Ti pritisci su različite prirode i oni već u kontinuitetu traju godinama. Svesni smo mi te činjenice da je jedan od razloga, jedan prirodan red stvari da izvršna vlast uvek želi da dominira nad zakonodavnog. Nije to karakteristično ni za prethodni saziv, ni za nedavni, ni za ovaj, uvek je to bilo prisutno da izvršna vlast želi da potčini parlament svojim interesima, kako bi izvršna vlast mogla da sprovodi politiku za koju oni smatraju da je ispravna politika.
Parlament treba da se odupre. Kako, na koji način? Pa, pre svega, da parlament neke unutrašnje stvari koje se odnose na status i položaj poslanika jasno izreguliše, jasno izdefiniše. To se radi tako što se jedan od prvih poteza povuče, a on je promena Poslovnika o radu parlamenta.
Manje-više dominiralo je i u ovom raspravama ovih dana jedno mišljenje da Poslovnik, postojeći Poslovnik je prevaziđen, da je restriktivan, da nije u korist razvoja rasprave i parlamentarnog života, a ono što je veoma značajno, stavlja u nezavidan položaj svakog onog za koga su građani Srbije glasali.
Ono što predlaže poslanička grupa SRS to je da se što pre pristupi ovom poslu tako što će se formirati jedna radna grupa. Ta radna grupa će imati zadatak da sve one odredbe koje su restriktivne kada je u pitanju položaj i delovanje poslanika izbace iz ovog Poslovnika, da ona ovlašćenja koja daju široku mogućnost i predsedniku i onima koji predsedavaju Skupštinom promene drastično u smislu da smanje njihove ingerencije, da pre svega pokuša da izbaci ono što je tekovina dovitljivosti i snalažljivosti nekog od ranijih saziva, a to je da predsednik ili predsedavajući raspolaže sa najmoćnijim oružjem, a to je da govor, razmišljanje, izlaganje svakog od nas može da prekine pritiskom na jedno dugme, koje je samo njemu na raspolaganju.
Druga stvar na koju treba obratiti pažnju je preveliko ovlašćenje i ingerencije predsedavajućeg, pogotovo predsednika, kada je u pitanju tok rasprave. Mi smo svedoci da je u ovom Poslovniku definisana čak i situacija kada predsednik ili predsedavajući može da prekine poslanika koga je narod birao i da dajući svoje mišljenje jasno mu oduzme reč tako što će tumačiti da poslanik nije u temi dnevnog reda. Dolazimo u takve situacije koje nekada budu i smešne.
Da ne bežimo od realnog života, videli smo da nekada predsedavaju Skupštini i ljudi koji nisu kvalifikovani da bi procenjivali ili ocenjivali nečiji govor, a pogotovo govor i izlaganje poslanika. Dolazili smo u situaciju i bili smo svedoci da ljudi koji su na veoma, veoma sumnjiv način stekli diplome od srednje škole, fakulteta, pa boga mi neki i doktorskih disertacija, procenjuju i ocenjuju da li je neko u temi i da li je neko kompetentan, odnosno stručan da raspravlja o određenim tačkama dnevnog reda. Gotovo čovek da ne veruje.
Imate slučaj da čovek koji je predsedavao ovom Skupštinom završio je vanredno srednju školu na Sokolcu, u vazdušnoj banji. Za sve četiri godine školovanja imao je prosek ocene 2,00. Sumnjivo je stekao fakultetsku diplomu, a onda, kada se dočepao mesta predsedavajućeg, počeo je rigorozno da primenjuje mere prema poslanicima tako što je čak sebi davao za pravo da on procenjuje i ocenjuje da li je poslanik u temi i da li priča o tačkama dnevnog reda, a videlo se i po njemu samom, navodim samo primer, nebitno je koji je rod, da li je ženski ili muški, a videlo se da ni sam nije pročitao taj materijal. Evo, upravo dobijam ime i prezime, a to je gospodin Igor Bečić, koji je jasno pokazivao da nema pojma o materijalu o kojem se raspravlja, ali je i te kako znao da koristi prisustvo kamera kako bi pokazao koliko je on značajan.
Ovo je samo opomene radi. Vidimo da je već reakcija od strane skupštinske većine, nisu ga stavili čak ni za potpredsednika, što je veliki napredak u razvoju demokratije.
Ono što je do sada bilo prisutno u ovom parlamentu, to je da je u stvari simuliran parlamentarni život. Kako simuliran? Tako što je u ovom parlamentu bilo više različitih političkih partija, različitih po nazivu, sa jednom jedinom osnovnom idejom i ciljem, a to je – Evropa nema alternativu. Možete misliti kako to izgleda građanima Srbije kada se ovde vode rasprave, žučne ili manje žučne, do u kasne jutarnje sate, a onda dođu do zaključka, do poražavajuće činjenice, da su ovde sedeli svi koji su jasno izgovarali da Evropa nema alternativu. I to je bio jedan okvir van koga nije išao ovaj parlament.
Na nama je, srpskim radikalima, da pokušamo da pridobijemo što veći broj naših kolega da izađemo iz tog okvira. Samo život nema alternativu, sve ostalo ima.
Prema tome, morate se navikavati da postoje srpski radikali koji imaju potpuno suprotno mišljenje, ali to mišljenje ne mora da bude kamen spoticanja. Želimo da svojim radom doprinesemo pre svega promenama Poslovnika. Kakva će Poslovnik biti? Pa, najbolje je držati se one stare Pašićeve, kada je pitao kakav je Pravilnik o radu parlamenta u ono vreme, rekli su mu – predsedniče, odličan je, u našu je korist. On je rekao – ne valja, napravite ga da od njega koristi ima najviše opozicija, jer ćemo jednog dana po logici stvari i prirodi i mi biti opozicija. Zato morate uvek imati na umu, kada se pristupi ovom poslu, ako se dođe do promene Poslovnika, mora se imati u vidu da ćete jednog dana kao svi mi biti opozicija. Mi želimo u tom duhu da doprinesemo svojim sugestijama, svojim radom, svojim direktnim učešćem.
Ono što je očigledno primetno, to je da parlament na neki način preko svoje većine već je dao do znanja šta su prioriteti kada je u pitanju zakonodavna delatnost u smislu donošenja zakona. Pre svega, potpuno je jasno da je prioritet svih prioriteta, kako smo čuli, promena Ustava. Po nama srpskim radikalima, nikada nismo bili protiv toga, ali smo uvek tvrdili da nije vreme da se pristupa tom poslu da se menja Ustav. Ima mnogo prioritetnijih zakonodavnih delatnosti kojima treba pristupiti kako bi se Srbija izvukla iz ove sveopšte krize.
Ustav je nešto što treba sačekati. Svako iole politički odgovoran vidi da je cilj i zadatak da promenom Ustava dođe do izbacivanja, pre svega, preambule koja jasno definiše status i statusno pitanje KiM. Nije valjda da neko veruje da se Ustav menja zato što treba smanjiti broj poslanika?
Ima i onih predloga gde se mi na neki način slažemo da eventualnu promenu Ustava treba doneti, usvojiti član gde bi parlament birao predsednika države, i to je nešto što je kao načelo prihvatljivo za nas srpske radikale, pogotovu u aktuelnoj situaciji kada doživljavamo sramotu da nam predsednika biraju iz Brisela, i to u pet sati posle podne, a izbori traju do osam sati.
Ako je već takva sramota i takvo poniženje zašto onda ne ubaciti i tu mogućnost da parlament ili ne razmatrati tu mogućnost da parlament bira predsednika, pa i ako se budemo svađali i budemo raspravljali, raspravljamo se mi koje je birao srpski narod, koje su birali građani Srbije, a ne da nam nameću na prevaru, na podvalu predsednika države.
Veoma značajna uloga je i predsednika parlamenta u ovome poslu gde, osim ove funkcije voditelja ili spikera, kako kažu, parlamenta ima i određenu političku težinu. U slučaju, ne daj Bože, da predsednik države je odsutan ili, u konkretnom slučaju Tomislava Nikolića, da se bavi naučnim radom u narednom periodu menjaće ga predsednik parlamenta. To iziskuje puno vremena od njega, puno energije, puno snage, teško da će stići da obavlja tu funkciju, pa možda da podnese zahtev da bude privremeno odsutan. Doduše, za polaganje ispita njemu ne treba puno vremena. On to mnogo pre položi, nego što smo mi potrošili vremena za svoje diskusije, mislim na fakultet, a možete misliti doktorsku disertaciju za kako kratko vreme, ali to vreme predsednik Skupštine treba da zamenjuje predsednika države da izvršava i te kako odgovorne funkcije. Iz tog razloga mi srpski radikali upozoravamo kakva je politička težina funkcije predsednika parlamenta.
Ne želimo ovde da pričamo nešto što građani Srbije već ne vide i ne znaju. Znaju dobro građani Srbije i bili su očevici kada neki državnici dolaze u ovaj parlament i onako snishodljivo, poslušno se ponašaju većina u ovom parlamentu, gotovo da su držali lekcije predstavnici drugih država kako bi to trebao parlament i parlamentarci Srbije da se ponašaju. Nije bilo neke reakcije u smislu da se bar upozori da je osnovni red i kultura da poštuješ domaćina, pa kada dođeš bar da se udostojiš da ne držiš lekciju onim ljudima koji su građani te države birali.
Bilo je slučajeva, gotovo smešne situacije, koje su već prešle u legendu kada predsedavajući Skupštine bukvalno vređa na najgori mogući način predstavnike drugih država, pa smo prisustvovali kada je predsedavajući parlamenta Srbije prozvao predsednika Italije, po jednom mesnom proizvodu – mortadeli, tako da na pitanje mojih kolega poslanika – ko je bio, pa ko bi drugi nego Igor Bečić.
Nemojte da mislite da smo mi opterećeni sa imenom i prezimenom. Mi znamo sve, ali mi samo navodimo kao primer kako ne treba…

Vreme.

…i šta je šteta, kada je u pitanja funkcionisanje parlamenta. Ono što SRS želi i dalje to je da se uozbilji rad ovog parlamenta i videlo se da je u pravu predsednik SRS i predsednik poslaničke grupe kada je rekao – svi ostali će biti cirkuzanti, a samo ćemo mi srpski radikali ozbiljno da se bavimo parlamentarnim radom. Hvala vam.

Replika.