Prva posebna sednica, U Jedanaestom sazivu, 09.08.2016.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva posebna sednica, U Jedanaestom sazivu

01 Broj 06-2/164-18

09.08.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 14:00 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram  Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije  u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 175 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 186 narodnih poslanika i da postoje uslovi za dalji rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvan da današnjoj sednici, pored narodni poslanika i kandidata za mandatara i članove Vlade, prisustvuje i: predsednik Ustavnog suda Srbije, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, predstavnici diplomatskog kora u Republici Srbiji, predstavnici verskih zajednica, guverner Narodne banke Srbije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, predstavnici Skupštine i Vlade AP Vojvodine, direktor Bezbednosno informativne agencije, predstavnici Grada Beograda, kao i ostali visoki i cenjeni gosti koji današnju sednicu prate sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine.
Dozvolite mi da ih pozdravim u vaše ime i u svoje lično ime.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam današnju posebnu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština izabere Vladu u zakonskom roku, kako bi se okončao proces konstituisanja najviših državnih organa, a nakon parlamentarnih izbora održanih u aprilu ove godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, utvrdila sam na osnovu člana 121. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine
D n e v n i r e d:
1. Izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade.
Pre nego što započnemo rad po dnevnom redu, a saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština, kako sam i rekla u uvodnom obrazloženju, što pre izabere Vladu.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade koji je, saglasno članu 112. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, podneo predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić.
Primili ste saglasnost Aleksandra Vučića, kandidata za predsednika Vlade, da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.
Takođe, primili ste Predlog odluke o izboru Vlade sa biografijama kandidata za članove Vlade, koje je podneo Aleksandar Vučić, kandidat za predsednika Vlade.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi: da kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži sastav Vlade, da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade, da prilikom izbora Vlade odredimo broj potpredsednika Vlade, ministara bez portfelja u Vladi na predlog kandidata za predsednika Vlade i izaberemo potpredsednika Vlade, potpredsednike i ministre, da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu.
(Saša Radulović, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite, poslaniče Raduloviću.
Morate se prijaviti u sistem da bih vam dala reč.
(Saša Radulović, s mesta: Nemam karticu.)
Žao mi je, onda niste ovde, onda niste mogli da se prijavite. Takav slučaj još nismo imali, da se nevidljivi poslanik koji nije u sali prijavljuje za reč.
Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Bojan Pajtić

Uvažena gospođo predsednice, reklamiram povredu člana 86. st. 1. i 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. U članu 86. stav 1. se kaže da sednicu Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine pisanim putem, po pravilu najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice, a u stavu 2. – sednica Narodne skupštine može se sazvati u roku kraćem od roka iz stava 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan na početku sednice da obrazloži takav postupak.
Vi ste rekli da ste sednicu sazvali u ovako kratkom roku zbog toga da bi se Vlada Srbije formirala što pre. Međutim, u potpunosti je suprotno parlamentarnim uzusima da se sednica zakaže za 24 sata po ovako važnom pitanju, a tri i po meseca nakon izbora smo dočekali trenutak da uopšte dođe do ovakve sednice. Pre mesec dana gospodin Mićunović je optuživan za državni udar zbog toga što je dao pauzu u sednici, a pri tome mesec dana nakon toga ništa se ne dešava. Ovakvo odlaganje je štetno za građane Srbije. Štetno je što smo tri i po meseca čekali i za poljoprivrednike, štetno je za investitore, štetno je za naučne radnike. Praktično imamo tehničku Vladu, a pri tome 24 sata ranije je krajnje neprimeren rok. Ako smo čekali tri i po meseca ranije, bilo bi primereno da smo u roku od sedam dana dobili sastav Vlade, predlog programa Vlade.
Previše je ozbiljna tema da bismo na ovakav način izigravali dekor. Ovo je parlament. Poslanici su nosioci suvereniteta, građani su nosioci suvereniteta koji su preneli na poslanike i zbog toga insistiramo da se ova sednica odloži i da se da primeren rok da se pripreme poslanici, da se da primeren rok da se daju adekvatne primedbe koje će unaprediti rad buduće Vlade. Na ovakav način nemamo uslove za ozbiljan parlamentaran rad. Poslanici predstavljaju samo scenografiju, predstavljaju samo grupu ljudi koji aplaudiraju kandidatu za predsednika Vlade, odnosno mandataru, a ne učestvuju ni na koji način u političkom životu.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, poslaniče.
Član 86, kao što ste i sami konstatovali, dala sam obrazloženje potrebno za takav postupak. Mi smo konstituisani od 3. do 6. juna, tako da je bilo zaista dovoljno vremena i javnost je upoznata da će mandatar biti Aleksandar Vučić, da se pripremimo za diskusiju.
Pogledala sam i kako je rađeno u ranijim periodima oko zakazivanja ove sednice, i to je uglavnom bilo na isti način kao i sada. Ekspoze ćete saslušati. Ne postoji obaveza pismenog ekspozea, nego usmeno. To će biti kombinacija i jednog i drugog. Svakako ćemo napraviti pauzu da se svi poslanici onda još jednom podsete na reči mandatara i nastavićemo da radimo po predviđenom toku.
Ako vi insistirate, mi ćemo glasati o povredi člana 86.
(Bojan Pajtić, s mesta: Da.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, Poslovnik. Izvolite.
...
Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Poslanički klub Demokratska stranka Srbije
Po Poslovniku, član 97.
Poštovana gospođo predsednice, ova sednica je zakazana zaista na jedan neprimeren način da 24 sata nakon zakazivanja mi imamo danas početak sednice, bez pisanog materijala, sa najavom da će taj materijal imati preko stotinu strana. Nismo upoznati sa njegovom sadržinom i zbog toga je vrlo svrsishodno da se pored ulaganja početka sednice dobije i duplo vreme za njegovu raspravu.
Dakle, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije zahteva da vreme za raspravu bude dvostruko, kako bi svi narodni poslanici, kako bi sve poslaničke grupe učestvovale validno u raspravi i kako bismo ovako ozbiljan materijal koji smo dobili, evo, dva minuta pred sam početak zasedanja, koji ima nekih 130 strana, verujem, u njemu ima i mnogo detalja, bili validno proučeni i validno kvalifikovani i o njemu se vodila ozbiljna rasprava.
Dakle, najmanje što je potrebno da o budućnosti Srbije, o predlozima koji su izneti u ovom ekspozeu i o planovima i programu Vlade, ali i o tome šta opozicija ima da kaže i kakve predloge konstruktivne da da, mislimo da je potrebno da postoji duplo vreme za raspravu, kako bismo mogli da doprinesemo da Srbija izađe iz ovako velike krize. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Predlog za produženje rasprave vam je preuranjen. Moram da otvorim raspravu da bi uopšte predložili da se nešto skrati ili produži. Znači, to vam je preuranjeno. Zapamtite šta ste hteli da predložite. Kada dođe taj momenat, ja ću svakako pomoći da ponovite taj predlog, pa da možemo da glasamo eventualno.
Znači, član 97. nisam mogla da povredim pošto ste vi malo požurili sa tim, a ostalo, oko zakazivanja sednice, sve je u skladu sa Poslovnikom, ne brinite ništa, ja sam poslednja osoba u ovoj državi koja će nešto da prekrši. Što se tiče procedure, sve smo uradili kako je to bilo potrebno, a ekspoze ste čak dobili i pre samog izlaganja mandatara.
Dakle, svi ste dobili sada, nadam se da ćete imati dovoljno strpljenja i želje da ga i saslušate usmeno jer će biti dosta pojašnjenja, koliko sam ja medijski mogla da ispratim izjave mandatara. Pretpostavljam da ćete iskoristiti ovih nekoliko sati da saslušate njegov ekspoze. Dužina ekspozea nije ničim ograničena. Kada mi budete dokazali suprotno, ja ću reagovati.
Ako želite da glasamo, ali nemojte zbog sebe da glasamo o članu 97. i povredi Poslovnika, ne možete sada da se javljate jer ovo je samo moje pojašnjenje, mi ćemo glasati, ali to je pravni nonsens da glasamo nešto što ste preuranjeno predložili. Zahvaljujem.
Molim mandatara Aleksandra Vučića, kandidata za predsednika Vlade, da Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži njen sastav. Izvolite.
Reč ima kandidat za predsednika Vlade gospodin Aleksandar Vučić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo, dragi prijatelji, uvaženi poslanici, gosti, Vaša svetosti, vaše ekselencije, poštovani građani Srbije, želim i dodatno da se zahvalim nekadašnjem kancelaru Republike Austrije Alfredu Guzenbaueru, koji je ovde, predsedniku Vlade Rumunije Viktoru Ponti i Franku Fratiniju, ministru spoljnih poslova Republike Italije. Počastvovan sam vašim prisustvom i to govori mnogo i o ugledu Srbije i o poštovanju koje Srbija danas uživa.
Danas sam pred vama ne samo zbog formiranja nove vlade, već i zbog nečeg još važnijeg, danas mi ovde svi zajedno postavljamo lestvicu i odgovaramo na pitanje koliko možemo da postignemo. Danas testiramo naše mogućnosti i naše limite, proveravamo da li smo kao zemlja mali ili možemo da budemo veliki, da li ćemo uspeti da se popnemo ili klizimo ponovo ka dnu i na kraju ono najvažnije – da li smo u stanju da pomerimo granice u ovoj zemlji, granice naših mogućnosti, granice našeg rada, našeg obrazovanja, granice naših sujeta i naše pomirenosti sa time šta smo i koliko smo i koliko zaista možemo.
Kada na sve to odgovorimo, odgovorićemo i na ono najteže pitanje – da li se bavimo ovim poslom, politikom, zbog nas ili zbog Srbije i ljudi koji u njoj žive? Neću da vas podsećam, ali mi svi i jesmo izabrani zbog njih, a ne zbog sebe i ličnih interesa. Izabrani smo upravo sa tim zadatkom, da budemo odgovorni za pomeranje granica i podizanje lestvice, da uradimo nešto za svoju zemlju. Kada to kažem, uopšte ne izbegavam svoju odgovornost. Uostalom, taj sam koji se odlučio za politiku neprestanog podizanja lestvice sa istim onim motivima sa kojima je i Sergej Bupka podizao svoju, tvrdeći da sport kojim se bavi voli baš zato što je u njemu i sam toliko odgovoran. Nemam nameru da se bavim ovim poslom kada ne budem mogao da uradim više, da se popnem više i da osvojim zajedno sa vama više za ovu zemlju. Za taj posao smo se odlučili, siguran sam, ne samo zbog slave, već zbog odgovornosti, zbog rezultata koji se postiže radom i odgovornošću, zbog ove naše zemlje kojoj su rad i odgovornost potrebniji više nego ikada pre.
Podsećam vas i na vreme u kojem svi živimo i na izazove koji su pred nama i koji su iz dana u dan sve veći i veći. Podsećam vas na teret koji je na našim leđima i na uspon koji treba da savladamo da bismo se popeli na vrh. Poslednje ili prvo, podsećam vas na obavezu koju smo svi preuzeli pred Srbijom i njenim građanima – da mi budemo bolji kako bi ova država bila bolja i kako bi ljudi u njoj bolje živeli. Uostalom, o tom boljem životu svi smo pričali uoči izbora. Na njima su građani nekima od vas poverovali više, a nekima manje, ali od svih zahtevali su isto, da ispune svoja obećanja. Dosadilo i dojadilo je ljudima u Srbiji da budu na dnu, da budu rekorderi u nemanju, u uskraćenosti, odustajanju od snova, u zaostalosti, neznanju, nemaštini i nemoći. Dosadile su im i bajke koje su im pričane, mitovi kojima su dojeni, obećanja kojima su zasipani. Zato su i tražili rad, zato su i pristali na teške mere i na štednju, zato su podneli žrtvu, ubeđeni, ja bih rekao, konačno da je bolji život moguć samo uz užasno veliki napor svih nas jer ništa sa neba neće da padne.
Ako sam nečim zadovoljan od svega što smo uradili u prethodnom mandatu, onda je to upravo ta promena u nečemu što se zove kolektivni mentalitet, ona koja je pokazala da ljudi u Srbiji hoće teško i naporno da rade i ona koja je dokaz da nismo narod, građani koji su zadovoljni malim, koji ne žele ništa drugo osim životarenja u podnožju. Srbija je počela da radi jer je otkrila jasan cilj, poželela je na vrh, i to ne na onaj ratnički na koji se zabija krvava zastava pobede, poželela je na vrh na koji se stiže znanjem, radom i trudom, onaj koji je bio rezervisan za veće i bolje od nas, onaj na koji se zabija zastava uspeha natopljena znojem, a ne bilo čijom krvlju. To je vrh znanja, vrh napretka, vrh marljivosti, onaj na koji se stiže samo ako pobediš sebe, ako probiješ sopstvene granice i ako prestaneš da sumnjaš u svoje limite i ako pristaneš sebe da menjaš.
Delimično smo uspeli. Pokrenuli smo i promenili Srbiju, našli smo joj cilj i prioritete i posle mnogo vremena imamo i rezultat kojim možemo da se pohvalimo. Imamo sve razloge da se ponosimo svojom zemljom i ljudima koji u njoj žive. Nema više kretanja unazad, nema silaženja i nema padanja. I za to smo dobili ovaj mandat, da ne dozvolimo odustajanje i da ne damo da Srbija ikada više ide nazad.
Znam da ovde ima ljudi iz različitih političkih opcija, da se mnogima ne dopada ni ono što radimo, ponajmanje mi sami, da se borite i protiv nas i protiv mene i da želite da nas smenite, ali baš zato vam danas svima jasno kažem – Srbija i ova Vlada, Vlada koju danas formiramo nikada nećemo odustati, na to jednostavno ne računajte, sve drugo je moguće. I, prvi ću prihvatiti svaki razgovor, prihvatiću svaki predlog, podržati svaki mirni oblik protesta i iskazivanja svog mišljenja i stava, ali to jedno i jedino neću - neću da ova država ikada više se vraća unazad, neću da skreće sa puta kojim je krenula i nećemo da stane. Hoćemo da tu zastavu uspeha Srbije na vrhu ostvarimo i budite uvereni da ćemo dati sve od sebe da to i učinimo i ne zato što smo mi tvrdoglavi ili zato što sam ja tvrdoglav, a i jesam, imamo ozbiljniji razlog, Srbija ga ima. Mi jednostavno više nemamo gde nego samo na bolje i napred.
Jedan od najčuvenijih grčkih filozofa, Herakit, rekao je, pre skoro dve i po hiljade godina – čovek nikada ne kroči dva puta u istu reku, jer to nije ista reka, niti je on isti čovek. Zaista, ta misao je potpuno primerena i danas dok stojim ovde pred Narodnom skupštinom po drugi put ponosan, ponosan na ono što smo uradili u prethodnom periodu i što sam zaslužio to poverenje naroda da predstavim vama, mojim kolegama i svim građanima naše velike zemlje na ovu Vladu.
Nešto pre više od dve godine sam stajao na istom mestu, ali sada mogu potpuno iskreno da kažem da danas Srbija nije ista. Danas dragi prijatelji, mnogi od nas nismo isti, ja danas nisam isti čovek. Tada je Srbija bila na ivici propasti, zemlja u recesiji, javni dug se potpuno oteo kontroli, više od 26% radno sposobnih je bilo nezaposleno, poslovni ugled nam je bio među najgorima u regionu i postojala je bojazan da ne možemo da ispunimo obaveze koje smo imali prema penzionerima, radnicima ili poveriocima. Postojala je prava opasnost da za našu zemlju ne bude budućnosti, da će nas bezdan sačinjen od godina lošeg rukovođenja u privredi, pljački u javnom sektoru, neodgovornih privatizacija, korumpirani političari i lenjih službenika jednostavno sve ugušiti.
Sećam se pogleda starih i mladih porodica širom zemlje kako gube nadu u stvarno postojanje naše države. Danas, dragi poslanici i građani, pred nama nije ista reka, stojimo pred drugom rekom i pred drugačijom Srbijom, ne onakvom kakvom bismo u potpunosti želeli, svakako pred drugačijom. Nisu sve neprilike iza nas. Svetla budućnost je još uvek nešto dalje. Ne bih stajao ovde i lagao da je život u Srbiji za sve danas mnogo bolji nego ranije, ali vode naših reka su jasnije i čistije danas i definitivno možemo kroz njih da vidimo da naša zemalja stoji na čvršćim nogama.
Uspeli smo u protekle dve godine da teškim i napornim radom unesemo stabilnost u zemlju i da postavimo snažnije temelje. Uspeli smo da skinemo sa pleća ogroman teret koji je pretio da nas surva u provaliju, uspeli smo da narodu ulijemo poverenje da za našu zemlju ima budućnosti i da ako radimo vredno, udruženim snagama možemo da se ujedinimo oko zajedničkih ciljeva.
Ima onih koji ne cene to što je postignuta stabilnost, kao da je ona došla sama od sebe. Hajde samo da podignemo glave i bacimo pogled oko sebe na druge zemlje u regionu Evrope, na obližnje kontinente i vidimo koliko je dragocena ta stabilnost. Znam ja da smo mi navikli da kukamo, da smo navikli da plačemo nad svojom sudbinom, ali ako danas uporedite sudbinu građana Srbije i sudbinu mnogih u okruženju, složićete se da živimo i mirnije i stabilnije i sigurnije, a ne bih rekao ni mnogo lošije.
Stabilnost ekonomska, regionalna i politička su uslov za nove investicije, bez stabilnosti ne bi bilo stranih investicija, ne bi bilo ni domaćih investitora koji bi odlučili da novac ulože negde drugo, a ne u svoju zemlju.
U periodu od 2014. do 2016. godine otvoreno je 124.000 novih radnih mesta, skoro sva su u privatnom sektoru, tamo gde poslovni ljudi odlučuju o zapošljavanju a ne partijski funkcioneri. Sve zahvaljujući stabilnosti koju smo uspeli i da stvorimo i ono što je još teži zadatak da očuvamo.
U proteklih 27 meseci prisustvovao sam otvaranju 38 novih fabrika ili pogona u Srbiji, to je više nego po jedna fabrika mesečno. To znači na desetine hiljada radnih mesta, a ta radna mesta povlače još radnih mesta u ciklusu ekonomskog rasta i to smo mogli zahvaljujući stabilnosti.
I više od toga stabilizovana valuta i niska inflacija za koje su pored Vlade Srbije u mnogo čemu i više od Vlade Srbije zaslužna Narodna banka Srbije i njena guvernerka, znači da porodice širom Srbije mogu da planiraju svoj mesečni i godišnji budžet. Mogu da misle o budućnosti, ne brinući o turbulencijama ili finansijskim katastrofama. Mnoge zemlje i mnogo razvijenije od nas te katastrofe su pogodile, Srbiju su zaobišle, ne slučajno. To je ogromna promena u načinu na koji ljudi žive i sve to zahvaljujući stabilnosti.
Stabilnost nam donosi međunarodni ugled, poštovanje za našu zemlju koja je sposobna da se sama snalazi, koja je nezavisna, koja je suverena, kojoj se veruje i koja je pouzdan partner svojim prijateljima. To otvara nove mogućnosti za investicije iz regiona i Evrope i celog sveta, to omogućava američkim fondovima da se zainteresuju i ulažu ovde, najvećim kineskim kompanijama da odluče da i mi budemo polazište da evropske poslovne poduhvate, a da izvoz srpskih proizvoda u Rusiju, posle dve godine stagnacije i pada ponovo raste. Srbija postaje značajan regionalni činilac, sve zahvaljujući stabilnosti, između ostalog i zbog toga što za razliku od drugih, onih koji su u mnogo čemu lošiji od nas nismo se takmičili u tome i govorili i ponavljali kao papagaji da smo regionalni lideri.
Da, dame i gospodo, stabilnost je prvi neophodan korak ka budućnosti. Stabilnost je cement koji smo uspeli da ugradimo u temelje naše kuće kako bismo je ojačali. Sada je dragi prijatelji došlo vreme da ubrzano počnemo tu kuću i da zidamo, jer stabilnost nije dovoljna i ne možemo stvari da ostavimo ovde gde su sada, ne možemo i nećemo da stanemo ovde. Odvažićemo se da imamo snove, nećemo se plašiti da dignemo pogled. Prethodna Vlada je ostvarila stabilnost, nova Vlada će raditi još vrednije radi prosperiteta i napretka. Odgovornost je reč koja povezuje stabilnost i prosperitet koji je ključno zadatak za Vladu Republike Srbije.
Poštovani građani i narodni poslanici, plan naredne Vlade Srbije je da obezbedi prosperitet svim svojim građanima i da podigne životni standard običnim ljudima i porodicama širom zemlje u naredne četiri godine. Uostalom, podsetiću vas, da kada sam prošli put odgovarao narodnim poslanicima, govorili su mi kako ćemo da imamo dvostruko manje plate nego što smo imali u prethodnom periodu. Reći ću vam da danas imamo veće plate nego što smo ih imali tada, ali pre svega zahvaljujući rastu plata u privatnom sektoru. U javnom sektoru, videćete kasnije iz programa koji ću izneti i policajci i pripadnici ministarstva odbrane, dakle, naše vojske, i u socijalnom i u zdravstvenom i u obrazovnom sektoru mogu da očekuju dalja povećanja plata i svakako ne mala povećanja plata.
Dužnost nam je da mladim generacijama pružimo priliku da imaju bolju budućnost, da izgrade elemente prikladnog i pristojnog evropskog društva i da ljudima damo nadu koju zaslužuju.
U narednih nekoliko sati ću preko deset poglavlja, preći ću deset poglavlja i pojasniti tačno na koji to način želimo da to uradimo, ali pre toga narodu dugujem drugi deo Heraklitove rečenice, nešto što je lično.
Pre dve godine stupio sam na dužnost predsednika Vlade, svom silom i energijom koju čovek može da nosi u sebi. Znao sam da mi predstoji ponekad obeshrabrujući zadatak koji će svakako zahtevati svu snagu i punu posvećenost. Znao sam da su predamnom i nasuprot meni sile koje se opiru promenama bilo da one dolaze iz Vlade ili spolja, bilo da su iz zemlje ili inostranstva. Nikada nisu svi želeli uspeh ni Vlade, nikada nisu želeli svi uspeh ni Srbije. Uveren sam da sede oni koji žele uspeh naše zemlje.
Istovremeno sam znao da mi svaki znak naše, a i moje slabosti iskoristili oni koji žele da Srbija zaostaje, koji ne žele da se Srbija menja i koji žele da uživaju i privilegijama kojih se drže godinama na račun javnosti. Znao sam i dragi građani da ću morati da prkosim svakoj kritici, da ne budem voljan na kompromise i povlačenje, sve to kako bi se sprovele teške reforme koje smo doneli na način koji će omogućiti da se promene zaista dogode. Uostalom, znam da su me svi građani ili gotovo svi psovali kada smo donosili odluke o merama fiskalne konsolidacije, ali danas uprkos zahvaljujući tim hrabrim i teškim merama. Mi imamo uređene javne finansije, mi imamo sigurnost u našim javnim finansijama i danas mi možemo bezbedno da planiramo povećanje isplata i plata i penzija u budućnosti, da sami kreiramo trenutak u kojem ćemo to da učinimo i da čak kroz potrošnju povećavamo rast našeg bruto domaćeg proizvoda, a ne samo kroz investicije i izvoz, kao što smo činili u prethodnih godinu dana.
Znao sam da samo nekolicina ljudi, čak i iz stranke koju vodim, čak i neki od ministara, deli dubinu i produbljenost promene i reformi koje smo želeli da sprovedemo.
Osećao sam da moram da stojim uspravno čak i kada bi moj glas bio ponekad jedini i za generaciju našeg naroda koja želi da prodrma ovu zemlju i okrene njen kurs za skoro 180 stepeni.
Ponekad sam bio strog, verovatno i arogantan, ponekad i previše brz u odgovorima koje sam davao onima koji su dovodili u pitanje način na koji smo izabrali da vodimo zemlju.
Znam da je delovalo da mnoge odgovornosti preuzimam na sebe i zbog toga, ali i zbog različitih političkih razloga potpuno druge prirode, nisam iznenađen što su me nazivali diktatorom, tiraninom, autokratom. Imajte na umu da je to ipak većina onih koji su uživali u ogromnim privilegijama izgrađenim na godinama povezanim sa državnim javnim novcem.
Međutim, mogu iskreno da kažem da ove kritike nisu nešto što tek tako prolazi pored mene, da ne promiču mom uhu i da ne obraćam pažnju na njih, pratim ih, čujem, slušam. Nisam ni slep ni gluv, obraćam pažnju i gledam da se menjam koliko je to moguće. Ali, posle snažne političke podrške koje je naša Vlada dobila na izborima u aprilu, imam osećaj da sve više ljudi deli naše stanovište kada je reč o promenama, da ta koalicija za promene, pre svega nas samih, naših navika, naših običaja, ako hoćete i naše tradicije raste i da se podrška reformama širi.
I tako, dok ulazim u drugi mandat kao predsednik Vlade, želim da kažem da mi je namera da u narodne četiri godine budem još otvoreniji za kritike i primedbe, pokušaću da budem i ljubazniji, što ne znači da neću biti dovoljno samouveren i dovoljno oštar da svakome odgovorim ukoliko se bude služio uvredama, klevetama i lažima.
Uzmicati neću nikada, ustuknuti neću nikada, boriću se za Srbiju, boriću se za Vladu, za svakog njenog člana koji poštuje zakone ove zemlje, Ustav Republike Srbije i koji radi u korist na polzu srpskog naroda i svih drugih građana Srbije.
Jedino demokratska slobodna i otvorena Srbija može da postane moderna i svojim građanima ponudi bolji život, kao i svaka druga normalna evropska i ne samo evropska zemlja.
Politički okvir u kojem će da radi i da se kreće Vlada Srbije je složen i komplikovan. Sa jedne strane, suočeni smo sa tektonskim globalnim poremećajima u svetskoj politici, delimičnoj promeni ravnoteže snaga, ekonomskom disbalansu između onih koji imaju najveću političku i vojnu moć i sve učestalijim lokalnim i regionalnim sukobima sa značajnim odrazom na svetsku politiku.
U tim uslovima, naročito posle Bregzita i neuspelog vojnog puča u Turskoj, uz istovremeno žestoko sukobljavanje i velikih sila na prostoru Bliskog Istoka ali i drugim delovima sveta, sve je teže i komplikovanije voditi politiku Srbije.
Takođe, u regionu pojedine zemlje, o kojima ni danas neću zarad bilo kakvih političkih poena reći ništa loše i ništa ružno poput Hrvatske, otvaraju stare rane i kroz rehabilitaciju NDH i njenih protagonista, otvoreno prete bezbednosti Srba, razume se i Republike Srbije.
Nije jednostavna i ni malo lagodna situacija ni u odnosima u Bosni i Hercegovini, a pogotovo je otežana poslednjim izjavama sarajevskih zvaničnika i neprocesuiranjem onih koji su odgovorni za izvršenje najtežih zločina prema Srbima.
Naša poruka i po tom pitanju je veoma jasna. One Srbe koji su činili zločine, mi ćemo progoniti, gonićemo i sve ostale koji se nalaze na našoj teritoriji, gonićemo i sve ostale za koje znamo da su te zločine počinili. Jedino što tražimo, to je da zločinci, bez obzira na nacionalnost, jednako odgovaraju, da svačije oči jednako vrede i da svačiji život jednako vredi.
Ne tražimo da srpski život vredi više, ali tražimo da srpske oči, kao što su oči Slobodana Ilića, ubijenog u selu Zalazije na zločinački način, jednako vrede kao što vrede oči i nevinih i muslimanskih i hrvatskih i albanskih i svih drugih žrtava.
Srbija je u svojim odgovorima i zaštiti nacionalnih interesa pokušala da reaguje i uvek će u budućnosti reagovati trezveno, ozbiljno, odgovorno, ne svađalački, sa osnovnim ciljem da sačuvamo mir i stabilnost. Tako ćemo uvek činiti, stvaraćemo uslove za bolje odnose i sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, ali ćemo i te kako umeti da zaštitimo naše državne i nacionalne interese od svih onih koji te interese budu ugrožavali.
Postali smo svesni interesa procesa previranja i počeli smo da ih prihvatamo i da im se prilagođavamo, razume se, uvek pazeći da ne izgubimo dostojanstvo i integritet sa kim god da razgovaramo. I otkrili smo tu novu reč „razgovor“. Prestali smo sa besmislenim sukobima i sa nama samima i sa svima ostalima. Prihvatili smo da oni imaju svoje interese, setili se da i mi imamo svoje jer smo mnogo ili dugo ili ko zna koliko vremena to zaboravljali i počeli o svemu tome da pričamo, sa svima, sa onima koje volimo i sa onima koji nas ne vole, sa onima kojima dugujemo i sa svima koji su nam dužni, sa onima koji nas razumeju i sa onima koje nikada nismo razumeli.
Ta nova Srbija je izašla u svet i taj svet ju je prihvatio. Postali smo centar razvoja i stabilnosti. Privukli smo investitore, a ne zaboravite da smo prošle a i ove godine u regionu privukli ubedljivo najveći broj investitora i stranih i domaćih, da bi ste samo, poštovani narodni poslanici, znali razmere, a mi i dalje sebe kritikujemo, želimo, očekujemo i verujemo da možemo mnogo više.
Mi smo prošle godine imali bez ikakvih privatizacija bez i jedne, temeljene, ozbiljne i velike privatizacije, imali smo milijardu i 850 miliona evra investicija, a recimo Bosna i Hercegovina koja, složićete se, nije četiri ili pet puta ni teritorijalno ni po broju stanovnika manja od nas, imala je 400 miliona evra.
Ne kažem da je to dobro, ali svakako mnogo bolje od svih ostalih u jednom teškom vremenu u kojem je užasno komplikovano privući strane investitore i obezbediti im najbolje moguće uslove.
To je još jedna stvar u kojoj nema više nazad. Naš put su mir, dijalog i razvoj. Vrlo dobro znamo, izuzetno dobro smo naučili da beda stiže sa ratovima i da nema napretka dok se čuju topovi. Naravno, svoju zemlju čuvaćemo i braniti i biti sposobni da to učinimo ukoliko se bilo ko drzne da našu zemlju i naš narod napadne.
Za fabrike, puteve, škole i bolnice za investicije i nove poslove, Srbiji je potreban stabilan Balkan. Potreban joj je region bez sukoba, nužni su joj razumevanje i dijalog. Spremni smo zbog tog cilja da mnogo više uložimo u sopstveno razumevanje svih oko nas, u prihvatanje svih onih njihovih interesa koji nas suštinski ugrožavaju, uz zajednički napor u pronalaženju rešenja.
Spremni smo da otkrijemo sve ono dobro i lepo u našem okruženju kod naših komšija i da im ponudimo sve ono dobro i lepo što smo pronašli kod nas. I kao što sam već rekao, spremni smo da investiramo u njihovo bolno sećanje, isto koliko i u naše i na da prihvatimo da ni drugi ne mogu da zaborave, baš kao što ne možemo ni mi.
Računamo da je to prvi korak ka onom danu kada ćemo se svi sećati svih i kada ćemo svi poštovati sve, kada će nam to zajedničko sećanje služiti za spajanje a ne za razdor i kada ćemo svi zajedno znati da smo jednom za svagda naučili tu krvavu lekciju i to toliko da više ne postoji ni trunka mogućnosti da je ponavljamo.
Svako ko zaboravi tu na prvom mestu našu obavezu, obavezu da radimo na miru, stabilnosti i većem razumevanju, on će direktno raditi ne protiv interesa Hrvatske, Bosne i Crne Gore ili bilo kog drugog, već protiv elementarnih interesa Srbije. Radiće protiv života u njoj zato što i to nam je pokazala nedavna istorija, rat u okruženju proizvodi onu vrstu problema u samoj Srbiji koji onemogućavaju život u njoj.
Nemojte da zaboravite da smo borbu bez obzira na njenu opravdanost ili ne za nacionalne ciljeve naših ljudi u okruženju mi u Srbiji kada smo je vodili na pogrešan a ne pametan način kao što to činimo danas, plaćali bedom, hiperinflacijom, nestašicom, redovima, zatvaranjem fabrika. Platili smo je ovde životom gotovo u svakoj meri u kojoj su je životom plaćali Srbi u okruženju.
Naravno, posle svega što je bilo možemo mi danas da se pravdamo na razne načine i da se bavimo teorijama zavere i da krivce nalazimo u istoriji, velikim silama, svetskoj nepravdi, ali to nije naš posao. Posao nam je da između ostalog sagledamo gde smo i kako smo mi pogrešili i da te greške više ne ponavljamo.
Posao nam je da shvatimo da su mir, stabilnost i dijalog preko potrebni i svakom pripadniku našeg naroda, ali i svim pripadnicima svih ostalih naroda i da shvatimo da bez njihovog napretka i razvoja nema ni našeg, baš kao i obrnuto.
Takvo shvatanje jeste politika Srbije i to će ostati i politika ove Vlade i svako ko bude hteo da je promeni moraće prvo da promeni tu Vladu, zato što je taj put koji je zacrtan, nećemo da napuštamo, nećemo da se vraćamo nazad, nećemo da ovu zemlju ostavimo nekim novim generacijama na dnu i neću da svi zajedno ne uspemo.
Preuzimajući ovaj mandat, preuzimamo i tu obavezu da budemo najveća i najteža prepreka svima koji bi da destabilizuju Srbiju, da se igraju sa mirom, da je guraju ka dole i da je zaustavljaju u razvoju.
Sada bih vas zamolio da se svi zajedno osvrnemo na sve konkretne oblasti u kojima nova Vlada namerava da preduzme korake i donesemo promenu koja nam je preko potrebna.
Najpre tačka 1. - Srbija koja čuva i štiti svoju nezavisnost i Srbija koja neguje dobre i tradicionalne odnose sa iskrenim prijateljima u svetu. Namerno sam vam čitao po tačkama da biste i vi mogli da pratite gde se nalazimo, a moj Ekspoze je mnogo duži od 130 strana koje ste vi dobili, ali vidim da neke to nije ni interesovalo. Žao mi je.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Mi smo dobili 60, verovatno pola.)
Niste, dobili ste sto. Ne samo da niste dobili ceo, ja sam spremio, pošto sam radio sam naknadno i hvala na primedbi, dakle, ja sam spremio negde oko 260 strana. Da li ću moći da pročitam sve, da li ću i fizički moći da kažem sve, naravno na to imamo pravo jer nije bila naša…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Da sami dopišemo?)
Pa, valjda bi trebalo da pratite, gospodine Šešelj, ono što govorim, pa da dopišete nešto, pa u raspravi. Naravno, to su vam osnove na osnovu kojih možete da vidite šta je to što smo uradili.
Pošto nisam video da su neki napustili salu, želim da se zahvalim vama koji ste ovde u sali Narodne skupštine, jer to govori o njima. Narod je izabrao i njih da slušaju i ekspoze mandatara i da posle toga mogu da daju primedbe, ali danas građani Srbije dobro i nedvosmisleno vide da oni nisu došli ni da čuju ni da slušaju. Dok sam ja radio danonoćno i dok je tim ljudi radio danonoćno, oni su došli na dva minuta da sednu, da iznesu po neku uvredu bez kartice, da izađu napolje, da odu do restorana, da podignu dnevnicu i da završe svoj posao. Mi ćemo vredno da radimo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Nema dnevnice, ukinute su dnevnice.)
E, to je, gospodine Šešelj, bila jedna veoma pametna odluka, što smo vam ukinuli dnevnice, tako da manje narodu možete da uzimate od onoga što ne radite ništa.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Valjda vlast uzima narodu, a ne opozicija.)
Pa, vreme je da ne dobacujete, a i vreme, a i novac plašim se u ovom trenutku da su uzimali neki drugi. A, oni koji rade, posebno oni koji marljivo rade i koji posvećeno rade, u interesu naroda, čini mi se da narodu daju i donose, a mnogo je onih koji su odnosili, ali o tome ćemo da govorimo sutra, uveren sam, uz mnogo argumentacija sa obe strane.
Osnovni zadatak nove Vlade je napredak Srbije u svakoj sferi, sa osnovnim ciljem poboljšanja životnog standarda za sve njene građane. Rast u prethodnom periodu ostvarili smo zahvaljujući uvećanom izvozu i investicijama. Na rast investicija u budućnosti bitno će uticati dinamika pristupanja EU. Shodno tome, potrebno je na početku mandata napraviti intenzivne konsultacije na najvišem nivou između Srbije i EU oko ambicioznog, neformalnog kalendara otvaranja i zatvaranja svih 35 poglavlja, a na bazi tog plana, svako ministarstvo bi bilo u obavezi da sprovodi svoje aktivnosti.
Na nivou Vlade bi trebalo kvartalno pratiti ispunjenost tog plana. De fakto je reč o konkretizaciji nacionalnog programa pridruživanja EU. Cilj bi trebalo da bude zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja mandata Vlade 2019. godine. Naravno, to ne zavisi samo od nas, ali ukoliko mi ne postavimo ambiciozne ciljeve, svakako da i manje nećemo biti u stanju da ispunimo.
Želim da kažem svim narodnim poslanicima da u svemu što ću da govorim u narednom periodu i u narednim satima možda mnogima neće biti naročito zanimljivo i tekst je suvoparan, pomalo birokratski, ali sam namerno prihvatio da to uradimo na takav način da bi ljudi mogli da vide sa koliko ozbiljnosti i odgovornosti smo celom tom poslu prišli i sa koliko poštovanja prilazimo građanima Srbije kada im se obraćamo, želeći da im pokažemo šta je to što stvarno radimo i sa kakvim rezultatima iz svega hoćemo da izađemo.
Meni, kao što vidite, za razliku od njih koji nisu mogli da sede po dva minuta, neće biti teško da satima stojim i govorim.
Druga strana će na takvu inicijativu, govorim o EU, reći da dinamika ne zavisi od njih, ali naš argument treba da bude da mi želimo da napravimo takav kalendar i takav program i da mi preuzmemo na sebe obavezu da svoje obaveze iz tog kalendara sprovodimo na vreme.
Članstvo u EU kao jedno od strateških opredeljenja Vlade govori o tome da Srbiju želimo da vidimo u klubu demokratskih država kontinenta. Ako je moglo 28 evropskih država, danas to želi 27, može i Srbija.
Mi danas nemamo vremena da analiziramo zašto smo u poslednjem vagonu za članstvo i zašto bolje nismo iskoristili poslednju deceniju ili dve, kada je vozni red bio nešto intenzivniji. I ovog puta ću pred vama odgovorno reći – put ka članstvu u EU će biti prepun političkih izazova, ali izazove nećemo meriti prema onome ko ih postavlja, već prema efektima za naše društvo i za naše građane. I ovo što radimo ne radimo zato što imamo idolatrijski pristup prema EU, već zato što razmišljamo o interesima naroda Srbije, srpskog naroda, svih naših građana i u skladu sa tim ponašaćemo se i u budućnosti.
Naš odnos prema evropskim integracijama nije počivao na euforiji, već na odgovornosti, istini i realnim mogućnostima napretka Srbije. Napredak Srbije nismo i nikada nećemo meriti brojem otvorenih poglavlja, već brojem otvorenih radnih mesta i poboljšanju životnog standarda građana. Broj otvorenih poglavlja će nam biti merilo da smo dobri u dostizanju najnaprednijih standarda savremenog sveta, što standardi EU svakako jesu.
U svom prethodnom ekspozeu bio sam štedljiv na obećanjima kada sam govorio o našem evropskom putu. Nisam tu reč ili te dve reči koristio kao mantru, neću ni danas. Rekao sam tada da bismo među prvim poglavljima mogli da otvorimo Poglavlje 32 o finansijskoj kontroli i to smo uradili. Rekao sam da ćemo marljivo raditi na otvaranju poglavlja 23 i 24 i to smo i uradili. Od mera koje predviđa Akcioni plan za Poglavlje 23, to su pravosuđe i osnovna ljudska prava, samo u periodu od raspisanih izbora i tokom tehničke vlade ostvareno je oko 40 predviđenih mera. Time smo dokazali kredibilnost svoga rada. Dokazali smo i da radimo ne da bismo bilo kome i šta udovoljili, već da bismo popravili stanje u jednom od najvažnijih segmenata naše države, što pravosuđe svakako jeste.
Odmah po formiranju Vlade pripremićemo novi, detaljni plan usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU. Ovaj dokument je poznat pod nazivom – Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU. Kao što znate, lestvicu smo postavili visoko kao u svemu što radimo. Ta lestvica se nalazi na kraju 2018. i početku 2019. godine i želimo da je dočekamo u najvećoj meri usklađenog pravnog sistema sa pravilima o kojima govorimo.
Kako smo do sada radili? Ako je suditi po ocenama same Evropske komisije, date u Izveštaju o napretku za 2015. godinu, koji je najbolji do sada za našu zemlju, i u ovom trenutku imamo da ne kažem najbolju, ali jednu od najboljih ocena u regionu.
U Izveštaju se navodi da smo određeni napredak zabeležili u gotovo svim oblastima, ispunjavanju političkih kriterijuma, usvajanju pravnih standarda i postizanju ekonomskog razvoja zasnovanog na konkurentnosti. Inače, ispunili smo sve kriterijume po pitanju ekonomije i MMF-a i Svetske banke i Evropske komisije. Nijednu primedbu, u pojedinim oblastima smo imali primedbe, ali u ovoj oblasti, ključnoj oblasti za životni standard građana, nismo imali gotovo bukvalno ni jednu jedinu primedbu u poslu koji smo obavljali.
Poglavlja 23 i 24 su otvorena u junu i mi nastavljamo da radimo naporno u svim oblastima pregovaračkog procesa. Spremni smo i za otvaranje Poglavlja 5 o javnim nabavkama. Ovo poglavlje je veoma važno i zbog nastavka sistemske borbe protiv korupcije. U doba predsedavanja Slovačke, koje je počelo u julu ove godine, bićemo spremni za otvaranje novih poglavlja: 25 – istraživanje i razvoj, 25 – obrazovanje, mladi i sport, 13 – ribarstvo, 14 – transport, 20 – preduzetništvo, industrijska politika, 21 – transeveropske mreže.
Takođe, radimo i na poglavljima za čije je otvaranje potrebno ispuniti određena merila, kao što su sloboda kretanja roba, to je jedan, tri – sloboda kretanja usluga, 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, 15 – energetika.
Želim da istaknem da bez obzira na dinamiku otvaranja poglavlja mi već danas beležimo značajne pozitivne efekte iz dosadašnjeg statusa našeg odnosa sa EU. Ti pozitivni efekti viđeni su u brojnim oblastima. To su: spoljna trgovina sa fokusom na izvoz, obrazovanje i investicije.
Trgovina i evropske integracije, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ugovor sa EU koji Srbiji omogućuje bescarinski izvoz robe na tržištu od pola milijarde potrošača. Posle ću govoriti i o našoj saradnji sa Ruskom Federacijom, našoj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom, SAD i svima ostalima.
Srbija najviše izvozi u države članice EU i one koji to žele da postanu, a to su članice CEFTA. U EU odlazi 63,6%, a na CEFTA 21,1% od našeg ukupnog izvoza. To ljudi u Srbiji treba da znaju. Dakle, region plus EU je jednako 85% našeg izvoza.
Debata je dobrodošla, ali uvek je važno da pričamo o argumentima i brojevima. Politika Vlade nije podela, politika podela na one koji su za Rusiju i one koji su za EU. U politici Vlade ima mesta, pre svega, za one koji su za Srbiju i za odličnu saradnju i sa EU i sa Ruskom Federacijom.
Za Srbiju je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju od koristi, baš kao što želimo još više koristi od slobodne trgovine sa Rusijom i ostalim državama tamošnje Carinske unije. Smatram potpuno racionalnim da oko ovih pitanja imamo minimum konsenzusa ili imam jednostavan odgovor za sve one koji bi želeli da dovode to u pitanje. Samo pokušajte jedanput da isplatite penzije za milion i 760 hiljada penzionera, probajte jedanput da isplatite platu u javnom sektoru i da vas pitam - od koga ćete te poreze i doprinose da uzmete, od koga ćete da ih naplatite, kome ćete robu da izvezete ukoliko se budemo ponašali politički ne pragmatično, politički neozbiljno i politički neodgovorno i ukoliko se budemo rukovodili sopstvenim emocijama, ponekad, zbog nečijih političkih odluka? Samo bismo zemlju doveli do ivice sunovrata, do ivice ambisa i plašim da bismo generacije koje dolaze ostavili bez budućnosti.
U poređenju sa 2008. godinom kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ovo su podaci koji vam govore nešto o važnosti političkog delovanja Srbije u međuvremenu posebno od 2012. godine do danas, kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do 2016. godine uspeli smo da prepolovimo trgovinski deficit koji imamo sa EU. U prilog tome govori podatak da je pokrivenost uvoza izvoza na kraju 2015. godine iznosila 77,18%, dok je avgustu 2012. godine iznosila 59,68% pokrivenosti uvoza izvozom. To pokazuje, naravno, koliko smo imali, pre svega, stranih investicija i zemalja EU koje su te proizvode ponovo izvozile u zemlje EU, naravno, i rast i napredak domaćih investitora koji su pronašli povoljno tržište u EU.
U izvozu glavni spoljno-trgovinski partneri u 2015. godini, gledajući pojedinačno članice EU, bili su Italija sa milijardu i 946 miliona evra, u zdravstvu 0,7% u odnosu na 2014. godinu, Nemačka uz ogroman rast milijardu od 503,7 miliona evra, u zdravstvu 13% u odnosu na 2014. godinu i taj rast je iz godine u godinu sve veći, takođe Rumunija, Hrvatska i sve su te zemlje u rastu.
U uvozu glavni spoljno-trgovinski partneri su, gledajući pojedinačno, članice: Nemačka sa dve milijarde i 31 milion evra, u zdravstvu 11%. Dobro je da je naš rast izvoza nešto veći od rasta uvoza. Pokušaćemo da to pratimo. Italija milijardu i 732 miliona evra, Mađarska 781 milion evra i Poljska 685,2 miliona evra uz smanjenja od 7% u odnosu na 2014. godinu.
Najveći suficit u trgovini Srbija beleži sa BIH, Crnom Gorom i Makedonijom. Interesantno je, razumećete sa određenim zemljama i zbog „Fijata“ da imamo suficit trgovine sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom, pa čak i Hong Kongom. Najveći deficit u trgovini imamo sa Kinom, a usled velikog uvoza mobilnih telefona i laptopova, pre svega, sa Rusijom zbog uvoza nafte i gasa, sa Rusijom ćemo doći do posebne teme da vidimo šta smo uradili, zašto je danas nešto bolje stanje nego što je bilo u prethodne dve godine, pa zatim sa Nemačkom, Mađarskom, Turskom i Švajcarskom.
Još važnije od toga jeste promena strukture našeg izvoza u EU. Najvažniji izvozni proizvodi nam više nisu primarni poljoprivedni proizvodi, kao što je to bio slučaj ranije, već industrijski proizvodi. Tako su, na primer, do 2008. godine najvažniji izvozni proizvodi bile sirovine i poluproizvodi, dok su 2014, 2015. i 2016. godine to gotovi proizvodi, u prvom redu proizvodi automobilske i elektro industrije. Zadržali smo pretežno isti nivo izvoza naših poljoprivrednih, pre svega hrana, povrće, i tekstilnih proizvoda uz delimičan rast izvoza žitarica.
Spoljno-trgovinska statistika nedvosmisleno ukazuje na direktnu vezu između država odakle dolaze najveći investitori i država u koje najviše izvozimo. Najveći investitori dolaze iz EU, država EFTA, SAD, uz Ruski „Gasprom“ kao osmi po veličini investitor u Srbiji. Takođe, kada pogledate vlasnički udeo od 15 kompanija koje su najveći srpski izvoznici, 12 od tih 15, dakle, 80% je sa većinskim stranim kapitalom u vlasništvu.
Dalja očekivanja i prioriteti u trgovini. Jedan od osnovnih ciljeva Vlade biće dalja diversifikacija trgovine i ekonomske saradnje kako bi smo na još efektivniji način iskoristili sve sporazume o slobodnoj trgovini koje smo zaključili. Očekujemo i plodove veoma podsticajne investicione politike Vlade Srbije. U ovom trenutku pošto mi, naravno, imamo uvid u to šta sa dešava u drugim zemljama, šta se dešava, kad govorim o drugim zemljama mislim na zemlje u regionu, kao što znamo šta se dešava kod nas i šta je to na šta čekamo, gde smo ugovore potpisali. Mislim da mi imamo više, ako nisam pogrešio, Ivice, stranih investitora u ovom trenutku, kako mi to nazivamo, u „pajplajnu“ nego što imaju svi ostali zajedno, i to je rezultat stabilnosti koji su postigli građani Srbije i sigurnost ulaganja.
Očekujemo i dalje rast pozitivne razmene sa potpisnicama CEFTA, posebno želimo povećanje rasta u našoj trgovinskoj razmeni sa Albanijom i u skladu sa tim ćemo uskoro imati nove političke razgovore i dogovore sa Albancima i da pokušamo da obezbedimo još značajniju trgovinsku razmenu i još veći suficit za Republiku Srbiju.
Kada govorimo rastu i razvoju našeg društva, mi neminovno govorimo o investicijama. Razvoj brojnih sektora, pre svega prerađivačke industrije, dolazak kineskog „Hestila“ u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći i očekivano još veći priliv investicija iz EU, rezultat su našeg rada, ali očekujemo, naravno, i dodatni priliv investicija iz Ruske Federacije, SAD, stabilnosti na kojoj toliko insistiramo, uređenosti, unapređenje ambijenta za ulaganja.
Očigledna povezanost procesa i evropskih integracija, rast investicija, vidljiva je iz činjenice da je samo u prošloj 2015. godini, od ukupno stranih i domaćih investicija, dve milijarde 111 miliona evra, milijardu i 530 miliona bilo poreklom iz EU, što je 72,4%, i o tome bi trebalo svi da povedu računa.
Posmatramo, podržavamo kojima je sedište odgovarajuće kompanije 78% broja kompanije sa većinskim stranim kapitalom je poreklom iz zemalja članica EU, 19,9% iz zemalja koje nisu članice EU, pretežno iz EFTA zemalja i Ruske Federacije. Osamdeset koma pet posto broja zaposlenih angažovano je u kompanijama sa većinskim kapitalom poreklom iz zemalja članica EU, 17,9% iz zemalja koje nisu članice EU, 68,6% dodate vrednosti ostvarene u tim kompanijama je poreklom iz zemalja članica EU, 30,6% iz zemalja koje nisu članice EU. Najveću dodatu vrednost među kompanijama koje nisu iz država članica EU stvori NIS u kojoj je, razume se, „Gasprom“ najveći akcionar.
Veliki deo posla koji ćemo uraditi biće dobar kapital generacijama koje dolaze. Insistiraćemo na ulaganju u obrazovanje i stručno osposobljavanje mladih. Kao što znate, na tome sam insistirao u regionalnim okvirima i kroz osnivanje kancelarije za mlade. Počeli smo te stvari da konkretizujemo. Uz pomoć EU to činimo u okviru programa „Erazmus plus“. Dobri smo u tome, ali koliko smo dobri ne možemo znati dok se ne uporedimo sa drugima. Iako je Srbija delimični korisnik ovog programa, uspeli smo da u periodu od 2014. do 2016. godine ostvarimo najveće učešće u regionu zapadnog Balkana. U ovom periodu primetno je značajno povećanje broja korisnika stipendija za akademsku mobilnost i odnosi se na studente, nastavnike i administrativno osoblje.
Prema podacima Fondacije „Tempus“, koja radi na sprovođenju programa u toku 2015. godine, u Srbiji je odobreno 1430 odlazaka i dolazaka mladih, što je nešto manje od polovine broja koji se predviđa za ceo region zapadnog Balkana. Od toga je 900 odlaznih stipendista, razmeni studenata namenjeno je 50% dobijenih stipendija, a ostatak je namenjen mobilnosti nastavnog i administrativnog osoblja.
Potpisivanjem ugovora o pristupanju okvirnom programu „Horizont 2020“ ili 2020 Republika Srbija je u oblasti nauke funkcionalno gledano već ušla u EU. Takođe, davanjem ovlašćenja Fondaciji „Tempus“da decentralizovano sprovodi program „Erazmus plus“ stekli su se svi formalni uslovi za zatvaranje pregovora u okviru Poglavlja 26 – obrazovanje i kultura.
Sedam država je potpisalo sporazum kojim se formira Kancelarija za reformu obrazovanja jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu, čime naš glavni grad postaje lider u obrazovnim reformama u regionu.
Imajući sve ovo u vidu, ne čudi činjenica da se u poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu, među četiri poglavlja koja su ocenjena najvišom ocenom od ukupno 33, nalaze sva tri poglavlja za koje je zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Posle ćemo videti šta su mere i šta je ono što mi moramo da uradimo da bismo sebe promenili i da možemo da se postavimo i, pre svega, da poštujemo tržište.
Finansijska i tehnička podrška Evropske unije.
Kao što smo se odgovorno odnosili prema novcu naših građana i poreskih obveznika u budžetu, disciplinovano, odgovorno i ozbiljno i na današnji dan, dakle, 09. avgusta Republika Srbija ima suficit u budžetu 19,6 milijardi dinara, što nikada nije bio slučaj od kada postoji višestranački sistem u Republici Srbiji.
Mi smo se tako odnosili i prema novcu koji je dolazio sa strane. Od 2001. godine Srbija je dobila podršku od Evropske unije u iznosu od preko tri milijarde evra bespovratnih sredstava. Od pomenutog iznosa iz IPA fondova od 2007. do 2013. godine, oko 1,4 milijarde. Od 2014. godine Srbiji je na raspolaganju novi instrument podrške Evropske unije IPA 2. Iz ovog instrumenta biće podržane reforme u sektorima: saobraćaj, energetika, životna sredina, konkurentnost, razvoj ljudskih resursa, poljoprivreda i ruralni razvoj, reforma javne uprave, pravde i unutrašnjih poslova.
Tokom protekle dve godine uspešno su privedeni kraju procesi godišnjeg programiranja, tako što su definisani programi i projekti bespovratne pomoći u ukupnom iznosu od 400.000.000 evra, što je veći iznos od indikativno opredeljenog od strane Evropske unije. Dok je najveći iznos sredstava u godišnjem programu za 2014. godinu opredeljen za prevenciju i sanaciju posledica poplava, 62.000.000 evra iz IPA nacionalnog programa i 10.000.000 evra iz višekorisničkog programa, u programu za 2015. godinu najveći iznos sredstava je opredeljen za reformu javne uprave - 80.000.000 evra, kroz sektorsku budžetsku podršku i saobraćaj – 65.000.000 evra.
Takođe želim da kažem da smo 2014. godine prvi put kao država kandidat uspešno aplicirali za sredstva iz Fonda solidarnosti EU u cilju sanacije posledica nastalih katastrofalnim majskim poplavama i obezbedili dodatnih 60,2 miliona evra koje se sprovode na prostoru pogođenim poplavama iz maja 2014. godine.
Krajem prošle godine podnet je zahtev za upravljanje IPARD sredstvima. To su sredstva Evropske unije namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju kako bi se omogućilo korišćenje već alociranih 35.000.000 evra od ukupno predviđenih 175.000.000 do 2020. godine. To sve spominjem, bespovratna pomoć Evropske unije. U prvoj fazi očekuje se podrška za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i podizanje prerađivačkih kapaciteta.
Ono što je za nas važno to je da sačuvamo mir i stabilnost, jer to i jesu osnovne vrednosti Evropske unije. Srbija treba da bude zaista glasan sagovornik takvih saveza i u drugim delovima sveta i to jeste naša vizija za budućnost. Neki kažu da moramo da biramo između Evrope i Rusije, a dok jačaju naša trgovinska razmena i povezanost sa Evropom, sa Rusijom negujemo ne samo istorijske veze koje su gradile brojne generacije, već takođe gledamo kako i na koji način da unapredimo naše privredne i trgovinske veze. Naš napredak na planu EU integracija neće biti vođen nepromišljenom euforijom već primerenim i ozbiljnim proračunom sopstvenih nacionalnih interesa u svakom trenutku. Ali, ljudi treba da znaju da je naša ideja i naša želja da tom društvu pripadamo upravo zbog tipa društva čiji deo želimo da budemo.
Spoljnu politiku Vlada Srbije nastaviće da vodi aktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku koja doprinosi boljem pozicioniranju Republike Srbije na regionalnom, evropskom i širem međunarodnom planu. Kao i u prethodnom periodu fokus će biti na jačanju međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije i u tom kontekstu, na intenziviranju bilateralnog dijaloga i saradnje na multilateralnom planu sa zemljama širom sveta, u funkciji kontinuirane i efikasne promocije i realizacije spoljnopolitičkih prioriteta i interesa Srbije, pre svega s ciljem ubrzane integracije u EU i očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje.
Afirmacija Republike Srbije kao stožera regionalne saradnje, konstruktivnog, snažno posvećenog i aktivno angažovanog na unapređenju odnosa u regionu i na produbljivanju i konkretizaciji saradnje u regionalnim okvirima, kako u bilateralnoj ravni, tako i u okviru regionalnih inicijativa i mehanizama će biti jedan od prioriteta Vlade Srbije.
U tom kontekstu od posebnog značaja će biti predsedavanje Republike Srbije Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju, a mi smo od 1. jula 2016. godine od Ruske Federacije preuzeli šestomesečno predsedavanje ovom regionalnom organizacijom koja poseduje izrazit ekonomski potencijal, naročito u oblastima energetike i transporta. Republika Srbija će tokom svog predsedavanja nastojati da realizuje nove i dalje unapredi postojeće projekte, kao i da doprinese razvoju diverzifikovane saradnje zemalja šireg crnomorskog regiona. Republika Srbija će svoje predsedavanje završiti organizacijom sastanka Saveta ministara spoljnih poslova BISEK-a, kako mi to kažemo, u decembru ove godine.
Bez obzira na brojne izazove i trenutnu nimalo jednostavnu situaciju, Vlada Srbije nastaviće sa iskrenim naporima kako bi promovisala dobru volju i zdrave odnose sa svim zemljama i vladama u regionu zasnovanim na uzajamnom poštovanju i opredeljenju za zajedničku evropsku budućnost. Razvoju dobrosusedskih odnosa i saradnji pridajemo posebnu pažnju i nadamo se da će naši napori na rešavanju preostalih otvorenih pitanja i stvaranju bolje atmosfere u regionalnim okvirima biti prepoznati i od strane tih zemalja, ali i od strane evropskih institucija i svih drugih međunarodnih aktera.
Takođe, Vlada Srbije će nastaviti da se angažuje na očuvanju prava i interesa srpskog naroda u regionu u skladu sa normama međunarodnog prava. U tom kontekstu nastaviće da razvija najbliže odnose sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski mirovni sporazum i volju sva tri konstitutivna naroda BiH. Odnosi između političkih lidera srpskog naroda nikada nisu bili bolji, zasnovani na međusobnom uvažavanju, poštovanju i zajedničkom delovanju u ostvarivanju srpskih nacionalnih interesa.
Tu ima još jedna stvar na koju bih želeo da vam ukažem. Po prvi put u savremenoj srpskoj političkoj istoriji mi smo napravili neko nepisano pravilo i lideri u Republici Srpskoj i predsednik Republike Srpske i članovi Vlade Republike Srpske, na neki način i opozicioni lideri, isto to se dogodilo i sa svima koji predstavljaju Srbe u drugim zemljama u regionu, da mi ni o kome od njih ni na koji način nikada ne kažemo ni jednu lošu reč, da kada oko nečega nismo saglasni da se sastanemo i da te probleme rešimo i uvek izađemo sa zajedničkim stavom, jedinstvenim stavom u interesu celokupnog srpskog naroda. Nikada niste mogli da čujete i nećete od mene ni čuti da javno izgovorim bilo koju lošu reč i o Miloradu Dodiku, ali ni o Mladenu Bosiću, ni o Mladenu Ivaniću, niti o Miloradu Pupovcu, niti ćete njih čuti da bilo koju lošu reč kažu o Republici Srbiji. Sve suprotno od onoga što smo imali do samo pre neku godinu. To je neko novo pravilo, to je neki novi uzus i to je nešto čime možemo danas da se ponosimo. Zato na obeležavanju „Oluje“ možete da vidite i predstavnike Srba iz Hrvatske i predstavnike Srba iz Republike Srpske i predstavnike Srba iz Makedonije, Crne Gore, od svuda sa prostora bivše Jugoslavije koji svi sa svima razgovaraju i koji gledaju kako i šta mogu da učine za dobrobit srpskog naroda, ma gde da taj narod živi.
Vlada Republike Srbije ostaje posvećena promovisanju dobrih bilateralnih odnosa i saradnji i sa drugim uticajnim faktorima u međunarodnoj zajednici poput SAD, tako i sa našim tradicionalnim prijateljima i partnerima poput Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, arapskim zemljama, ali i drugim narodima i državama širom sveta. Naše opredeljenje za razvoj prijateljskih odnosa i ekonomskih i drugih oblika saradnje sa zemljama širom sveta nikako nije u koliziji sa opredeljenjem Srbije da bude deo Evropske unije već komplementarna dimenzija našeg spoljnopolitičkog angažmana.
Naša prijateljstva na Istoku i Zapadu su naše bogatstvo i naša snaga i ona ne menjaju činjenicu da je Srbija bila, jeste i biće deo evropske porodice naroda čije su uporište zajedničke vrednosti i civilizacijska dostignuća. Upravo zato Srbija želi i gradiće najbolje odnose sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, SAD, ali isto to će da čini i sa Korejom, Japanom, UAE i svim ostalim zemljama značajnim i ne uvek značajnim, ali onih sa kojima smo gradili prijateljstvo vekovima i decenijama u političkoj i ekonomskoj saradnji.
Nova Vlada Srbije trebalo bi u narednom periodu da učini sve da poboljša ekonomske odnose i sa evroazijskim ekonomskim savezom, sa jedne i sa zemljama BRIKS-a sa druge strane. U tim zemljama Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan i BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika sve kompanije su iz Srbije 2015. godine izvezle robu u vrednosti od svega 820.000.000 dolara ili samo 0,27 centi, oko 30, 31 dinar po potrošaču. Pri tome su svih pet država BRIKS-a članice Saveta G20 najrazvijenijih zemalja sveta i poseduju čak 400 milijardi dolara deviznih rezervi. O ovome govorim zato što to jeste jedan od problema sa kojima se suočavamo i nešto gde nismo uspeli da postignemo odgovarajuće rezultate, ne uvek zbog naše krivice. Imali smo problema sa stabilnošću ruske nacionalne valute, danas je to sređeno i zato pogledajte izvoz Republike Srbije u Rusku federaciju u prvih šest meseci ove godine. Ponovo se vraća na nivo iz 2013. godine kada smo imali za devet puta uvećan u odnosu na to kakav nam je izvoz bio, a bio je svega 79.000.000 evra 2001. godine. To su stvari koje možemo i moramo da menjamo.
Dobri i prijateljski odnosi sa Ruskom Federacijom, koja je jedan od kamena temeljaca oba ova saveza, mogu biti dobra polazna osnova na institucionalno unapređenje pre svega ekonomske saradnje o obostranom interesu, bez ulaska u dublje integracije.
Ekonomski potencijali saradnje Srbije sa državama Evroazijske unije su ogromni, jer su Rusija, Belorusija i Kazahstan najveći svetski proizvođači gasa, nafte, suncokreta i šećerne repe i među najvećim svetskim proizvođačima krompira, pšenice, mesa i cementa. No, ta saradnja ne bi trebalo da se bazira samo na trgovini energentima i poljoprivredi, već i na mnogim drugim razvojnim infrastrukturnim građevinskim i saobraćajnim projektima, od izgradnje puteva, mostova, železnica i luka, termo i hidroelektrana, aerodroma i sportskih objekata.
Ogroman je i do sada nije iskorišćen potencijal za privlačenje direktnih investicija u Srbiju. Uz dobre projekte i organizaciju zemalja Evroazijske unije bi u srpsku infrastrukturu i poljoprivredu u sledećih 10 do 20 godina mogle da se sliju milijarde dolara investicija iz tih zemalja sa kojima Srbija ima izvanredne političke odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Rusija je naš tradicionalni partner i prijatelj, i kao simbol nastavka naše saradnje sa nestrpljenjem isčekujem i nove zajedničke projekte. Verujemo da ćemo moći da rešimo i pitanje izvoza sira i nekih drugih mlečnih proizvoda, kao i izvoz našeg „Fijata“ na teritoriju Evroazijske unije, ali i da ostvarimo saradnju u svim drugim društvenim oblastima i zato sa nestrpljenjem očekujemo i posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. U prethodnom periodu posebno možemo da se pohvalimo … Ruskog predsednika Vlade, izvinjavam se ako sam od umora rekao nešto drugo.
U prethodnom periodu posebno možemo da se pohvalimo intenzifikovanim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom, koja predstavlja jednu od vodećih ekonomija sveta. Za našu zemlju je od izuzetnog značaja to što je Kina pokazala veliki interes za razvoj naših ne samo političkih, već i privrednih odnosa i spremna je da ulaže u Srbiju. Tome su naročito doprinele istorijske posete predsednika Kine Si Đipinga i premija Narodne Republike Kine, našeg prijatelja, Li Kećanga. Dogovoreno je da dosadašnja uspešna saradnja u narednom periodu dobije novo, dodatno ubrzanje saradnje u svim sferama ekonomskog i društvenog života.
Vode se intenzivni razgovori sa kineskim kompanijama, i ovo je veoma važno jer kada sam to čuo gotovo da nisam mogao da poverujem, i u ovim oblastima možemo da dobijemo partnera kao što smo ga dobili za „Železaru“, o budućoj saradnji sa „Petrohemijom“, RTB „Bor“, o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja i daljem ulaganju u oblast infrastrukture.
Kasnije kada budemo govorili o javnim preduzećima, shvatićete da su i najmanje dve velike kineske kompanije strateški zainteresovane za preuzimanje između ostalog i Beogradskog aerodroma, ali je tu otvorena tenderska procedura i ona će biti u potpunosti sprovedena. Ko pobedi i ponudi najbolje uslove, to će moći da dobije.
Izuzetno smo zahvalni našim kineskim partnerima za dosadašnja ulaganja u „Železaru Smederevo“ i strateške projekte u oblasti infrastrukture, od pruge Beograd-Budimpešta, Koridor 11, most u Beograd „Mihajlo Pupin“ itd, u oblasti energetike i drugim oblastima strateške saradnje, od Kostolca 2 pa nadalje i tek očekujemo prave rezultate.
Naše strateško opredeljenje je takođe bliska i dobra saradnja sa SAD koje smo u prethodnom periodu uspeli da ostvarimo. Rezultati te saradnje vidljivi su u privredi, posebno kroz saradnju u oblasti industrije i informacionih tehnologija, a primer za to su kompanije „NSARS“ i „Telekejkiar“.
Jednako smo posvećeni i svim drugim oblicima bilateralne saradnje i razvijanju dobrih diplomatskih odnosa i da sam u svojstvu predsednika Vlade Srbije imao niz važnih susreta sa američkim zvaničnicima prilikom nekoliko poseta Vašingtonu.
Sa zadovoljstvom mogu da najavim da će jedna od prvih poseta novoj Vladi biti i poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena.
Republika Srbija će kroz svoj angažman u međunarodnim organizacijama i multilateralnim forumima nastaviti da u meri svojih mogućnosti daje doprinos očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti, između ostalog i kroz angažovanje predstavnika Srbije i mirovnim operacijama UN i da u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU nastavi da deluje sa svojim partnerima.
Nacionalna bezbednost. U uslovima promenjenih geopolitičkih i geostrateških odnosa pitanje nacionalne bezbednosti …
Nešto ću morati da uradim. Negde oko 8% sam do sada izneo, što bi značilo negde do jedan sat da bih morao da čitam.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Nabavićemo Pampers pelene.)
Možda su vama te Pampers pelene potrebne, gospodine Šešelj, meni nisu, ali doneće vam neko ako vam zafale. Ne brinite za to. Možete da sedite i to je lepo što sedite. Ja ću da stojim.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, ali vam hvala na tome, na poštovanju i na činjenici da sedite u sali Narodne skupštine. Znate postoje stvari koje bez obzira na činjenicu da li smo i koliko politički protivnici koje kao politički protivnik morate da uvažavate, kao što postoje stvari koje ne možete da uvažavate bez obzira na to da li je i koliko neko dobio poverenje naroda.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije dali su u prethodnom periodu važan doprinos uspehu reformi, ali i podneli značajan teret u njihovom sprovođenju. Uslovima snažnih mera za stabilizaciju javnih finansija Ministarstvo odbrane je unapredilo pripreme svih subjekata odbrane našeg društva za odbranu, a Vojska Srbije je održala i delimično unapredila svoju operativnu sposobnost. Ministarstvo odbrane je značajno doprinelo konsolidaciji domaće odbrambene industrije, i namenska industrija će u narednom periodu biti jedan od motora razvoja industrije i privrede Republike Srbije, a učinjeni su i napori da se u okviru budžetskih sredstava za odbranu optimizuje odnos personalnih, operativnih i investicionih troškova.
Republika Srbija je čvrsto opredeljena za mir, jačanje saradnje, poverenja i dobrosusedskih odnosa. Postizanje dugotrajnog mira i stabilnosti kroz dijalog i stvaranje partnerskih veza jeste politika u koju verujemo i koju zastupamo i za koju ćemo se nepokolebljivo zalagati.
Međutim, promene koje su se dogodile u strategijskom okruženju Srbije nameću potrebu osavremenjavanja ključnih strategijskih dokumenata iz oblasti bezbednosti i odbrane, zbog čega će u narednom srednjoročnom periodu biti izvršena revizija njihovog sadržaja. Pri tome, uvažavaće se sve specifičnosti geostrategijskog položaja Republike, nacionalni interesi, potrebe i mogućnosti zemlje. Srbija je, kao uostalom i čitav svet, suočena sa brojnim višestruko determinisanim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, a nije isključeno da će se pojaviti i neki kvalitativno novi, drugačiji izazov.
Bezbednosne službe koje deluju u okviru Ministarstva odbrane nastaviće, reč je VBA i VOA, da prate veoma dinamične promene u međunarodnom bezbednosnom okruženju kako bismo u skladu sa našim mogućnostima bili spremni da pravovremeno i adekvatno reagujemo.
Pošto ljudi obično potcenjuju saznanja i aktivnosti naših obaveštajnih službi, samo želim da ukažem na nešto što u prethodnom periodu su naše službe brže doznale, saznale i javile nadležnim sestrinskim službama u regionu i svetu kada su se određene pojave događale, kada smo se suočavali sa tim pojavama i kada smo imali slučaj Verlašević koji je pucao na Američku ambasadu u Sarajevu, prvi koji su podatke mogli da dostave američkim službama o pomenutom teroristi, o pomenutom licu bile su srpske službe, kao što su srpske službe upozorile u jednom evropskom gradu svoje kolege na mogućnost terorističkih napada, rekao bih, pre svih ostalih službi.
Razvoj sistema odbrane preduslov je zaštite odbrambenih interesa Republike Srbije i uspešnog odgovora na izazove, rizike i pretnje bezbednosti. Planiranje razvoja i izgradnje ukupnih odbrambenih sposobnosti sistema odbrane zasnovano je na našem opredeljenju za vojnom neutralnošću u odnosu na postojeće vojne saveze i primeni koncepta totalne odbrane, koji podrazumeva integralno angažovanje subjekata odbrane i odbrambenih potencijala. Značajan segment tog koncepta, pored oslonca na vlastite odbrambene potencijale, jeste unapređivanje partnerstva i multilaterarne saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i institucijama u očuvanju i zaštiti odbrambenih interesa Srbije.
Prvenstveno imamo na umu saradnju u oblasti odbrane sa EU, Ruskom Federacijom, SAD, Kinom, ali i zemljama regiona Jugoistočne Evrope i prijateljskim zemljama. Važan aspekt saradnje jeste i angažovanje u Programu Partnerstvo za mir i učešće u aktivnostima zajedničke bezbednosne i spoljne politike EU, kao i saradnja sa ODKB i učešće višegodišnjih vežbi sa Ruskom Federacijom.
U mandatu prethodne Vlade usvojen je novi strategijski pregled odbrane Srbije kojim su utvrđeni strateški ciljevi sistema odbrane i uspostavljen okvir za dostizanje kvalitativnog novog stanja.
Do kraja 2016. godine Narodnoj skupštini predložićemo novi dugoročni plan razvoja sistema odbrane kojim će biti utvrđeni pravci razvoja do 2025. godine. Nakon toga Vlada će usvojiti Srednjoročni plan i program razvoja sistema odbrane za period do 2020. godine u kome će se detaljnije operacionalizovati stavovi i opredeljenja iz Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Srbije.
Ciljevi razvoja sistema odbrane biće usaglašeni sa raspoloživim resursima i prisutnim ograničenjima, a predložene mere biće usmerene na otklanjanje ključnih problema i ostvarivanja osnovnih prioriteta razvoja.
Razvoj Vojske Srbije biće usmeren ka unapređenju širokog spektra sposobnosti koje su potrebne za izvođenje različitih operacija i zadataka, uključujući asimetrične i hibridne sukobe. U skladu sa tim, obezbediće se pravovremena raspoloživa snaga za analizirane scenarije ugrožavanja, kao i povećanje operativne raspoloživosti ključnih borbenih sistema i popunjenosti ratnim materijalnim rezervama.
U narednom periodu Vojska Srbija nastaviće angažovanje na obezbeđivanju administrativne linije sa AP Kosovo i Metohija i kontroli kopnene zone bezbednosti. Nastavićemo i saradnju sa KFOR-om o obezbeđenju sigurnosti i bezbednosti našeg stanovništva u AP Kosovo i Metohija.
Sistem odbrane Srbije nastaviće da doprinosi izgradnji i očuvanja mira u svetu učešćem deklarisanih jedinica Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Više puta smo dokazali svoj kredibilitet u pružanju pomoći civilnom stanovništvu i civilnim organima u slučaju vanrednih situacija kao Vojska Srbije i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti ljudi imovine, što ćemo nastaviti u budućem periodu.
U narednom periodu radiće se i na unapređenju sistema komandovanja snagama odbrane i u vanrednom stanju i ratu, čime će se unaprediti integrisanost svih subjekata sistema odbrane. Posebna pažnja biće posvećena osposobljavanju stanovništva za odbranu koje će biti sistemski uređeno, što nam danas predstavlja jedan od najvećih problema.
Radi unapređenja efektivnosti i efikasnosti i funkcionisanja izvršiće se i optimizacija organizacija Ministarstva i Vojske Srbije. Neće se dalje smanjivati brojno stanje Vojske Srbije, a postepeno će se povećavati kontigent vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, broj pripadnika specijalnih snaga, kako bi se stvorili uslovi za dalje narastanje glavnih odbrambenih snaga i snaga ojačanja, odnosno ratne vojske.
Naravno, to sam već rekao, sve ćemo dati, po svaku cenu čuvaćemo mir, ali ćemo, za razliku od nekih prethodnih perioda kada nismo bili spremni za odgovora, biti spremni za odgovor svakome ko pokuša da ugrozi suverenitet i nezavisnost Republike Srbije.
U domenu opremanja Vojske Srbije naoružanjem i vojnom opremom u periodu od 2012. do 2015. godine, završen je razvoj preko 20 sredstava naoružanja i vojne opreme, koji su nakon sprovedenih verifikacionih ispitivanja uvedeni u naoružani i opremu Vojske Srbije, kao što su avioni za početnu obuku, terenska vozila, modernizovani radarski sistemi i sistemi za vazdušno osmatranje, različite vrste municije poboljšanih karakteristika i sredstva za obuku, trenažeri.
Posebno hoću da se pohvalim našom novom specijalnom puškom od 6,65 milimetara, koja se na gađanju koje je nedavno održano u Nikincima pokazala kao najpreciznija i najbolja, koja je jedina mogla na 500 metara, ljudi koji se stručno time bave, da pogodi pet metaka u grudi, pet od pet, za razliku od svih nemačkih najsavremenijih pušaka koje i dalje koristimo.
Nastavljeno je opremanje Vojske Srbije savremenim telekomunikacionim sistemima i sistemima za elektronsko izviđanje, a sredinom juna Vojska Srbije kupila je dva višenamenska transportna helikoptera iz Ruske Federacije, što je prva nabavka novih vazduhoplovnih platformi u poslednjih 35 godina.
Nakon uspešno završenog razvoja internih ispitivanja, višecevni raketni sistem modularni „Morava“, širokopojasni radiogoniometar i modernizovani PVO sistem „Kub“ su predati na završna ispitivanja u Tehničko opitni centar.
Osim toga, odbrambena industrija je uspela angažovanjem unutrašnjih kapaciteta da ostvari zapažene rezultate u sopstvenom razvoju sredstava naoružanja i vojne opreme, od kojih posebno treba istaći treće oklopno vozilo točkaš „Lazar“, samohodnu top haubicu „Nora“, kao i više vrsta pešadijskog oruđa, artiljerijske i minobacačke municije koji su od interesa za sistem odbrane.
Budžet za opremanje Vojske Srbije imaće tendenciju rasta iz razloga njegovog izrazito razvojnog karaktera i direktnog uticaja kako na rast sposobnosti Vojske Srbije, tako i na rast kapaciteta izvoznog potencijala odbrambene industrije Srbije.
Modernizacija perspektivnog naoružanja i vojne opreme će se realizovati kroz povećanje budžeta za razvoj naoružanja i vojne opreme gotovo i do šest puta. Modernizacija i razvoj sredstava ratne tehnike biće maksimalno usmerena na domaće vojne i civilne naučno-istraživačke institucije i domaću odbrambenu industriju. U tom smislu, redefinisano je postojanje i definisano 14 novih perspektivnih projekata kojima će se bitno unaprediti operativna sposobnost Vojske Srbije.
Ako ja mogu vas, gospođo predsednice, da zamolim, sada ću pokušati da prepričam po nekoliko stranica unapred, a da vi ovo što sam spremio na ovih 260 stranica u toku dana, a zamolio bih i moje saradnike iz Vlade da vam to dostave, da možete i svih tih 260 stranica koje sam planirao da pročitam, a očigledno je da ih ne bi do ujutru pročitao, da im to takođe dostavite, da mogu da se spreme.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Mi smo strpljivi. Dva dana, dva dana, spremni smo da slušamo.)
Znam, stižu i pelene.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Samo da vam odgovorim.
Odštampaćemo sve što dostavite, a biće i na otvorenom parlamentu, tako da će poslanici moći sve da pročitaju. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Sukcesivno će se, završetkom navedenih razvojnih projekata do kraja 2020. godine, realizovati prva faza opremanja Vojske Srbije iz domaćeg razvoja, koja će omogućiti podizanje njenih operativnih sposobnosti za, verovali ili ne, oko 60%. Biće izvršeno opremanje vojske sa novih sistemima naoružanja i vojne opreme, kao što su komunikacioni i komandno-informacioni sistemi i sistemi za upravljanje vatrom, optički, elektronski i osmatrački sistemi, oruđe, artiljerija, oklopna borbena vozila, točkaši povećanog nivoa, balističke zaštite, PVO sistemi malog dometa, centri vazdušnog osmatranja i javljanja, nova generacija streljačkog naoružanja, vođeni protivoklopni projektili, sistemi za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva i terenska vozila.  Sprovođenjem ove politike istovremeno se postižu dva cilja, i to je povećanje operativnih sposobnosti Vojske Srbije neophodnih za izvršavanje, ali direktno, razume se, i veća proizvodnja u našoj namenskoj industriji.
Takođe smo, želim da se pohvalim rezultatima, podelili 1412 stanova za pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. U toku 2014. godine obnovljeni su radovi na izgradnji objekata na lokaciji Bežanijska Kosa u Beogradu, čija je izgradnja započeta 1992. godine, čime će se rešiti još 160 stambenih potreba zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
Kroz realizaciju master plana nastavljeno je sa prodajom ili razmenom neperspektivih vojnih kompleksa, tako da je u prethodne četiri godine prodato i razmenjeno 43 vojna kompleksa. Ukupno ugovorena vrednost za predmet na 43 kompleksa je 24 miliona evra. Od navedenog iznosa direktno je naplaćeno oko četiri miliona evra, dok je oko 13,8 miliona evra realizovano preuzimanjem 141 stana od lokalnih samouprava i Građevinske direkcije Srbije. Ostatak će biti realizovan u narednom petogodišnjem planu.
U pogledu efikasnog i transparentnog korišćenja budžetskih sredstava, naročito u vezi sa smanjenjem rizika od korupcije, Ministarstvo odbrane je dobilo priznanje od relevantnih međunarodnih subjekata i prema nalazima Antikorupcijskog indeksa organizacije Transparency International, koji se odnosi na nivo korupcije u sistemima odbrane objavljenim početkom 2016. godine, Srbija se nalazi u grupi država sa umerenim rizikom od korupcije. Postignut je napredak u preko 45% pokazatelja u odnosu na rezultate iz 2012. godine, kada se nalazila u grupi država sa visokim rizikom od korupcije. Prema ovom istraživanju, naš sistem odbrane se nalazi među 34 najbolje rangirana sistema odbrane u svetu.
Nemam ja ništa protiv kada vam telefoni zvone, iako je to prilično nepristojno. Nemam ništa protiv, ali moram da vam kažem da je lepše da vam govori Beograd i Srbija, a ne da vam govori i Moskva i Vašington i Brisel, jer se nalazite u Narodnoj skupštini Srbije i vodite računa o tome.
Pitanje Kosova i Metohije nesumnjivo ostaje veliki izazov i u mandatu nove Vlade. Nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine, ali ćemo u interesu regionalne stabilnosti i što boljih srpsko-albanskih odnosa nastaviti dijalog Beograd i Prištine. U tom procesu učestvovaćemo na odgovoran i transparentan način, a svi dogovori će kao i do sada biti dostupni javnosti. Dijalog, njegovo intenzifikovanje, rešenja kojima nisu uvek zadovoljni ni Beograd ni Priština, jedini je mogući način napretka, ne samo za ljude na Kosovu i Metohiji, već taj dijalog u značajnoj meri, što svi ljudi u Srbiji treba da znaju, opredeljuje mogućnost političkog i ekonomskog prosperiteta cele naše nacije.
Za razliku od mnogih na našoj političkoj sceni, protivnik sam opasnog koncepta zamrzavanja konflikta, ali i neodgovornih ideja da Srbija ustupcima koji bi ugrozili opstanak našeg naroda u pokrajini treba da se reši tzv. političkog balasta Kosova i Metohije. U dijalogu sa Prištinom ću nastaviti da učestvujem i lično. Biću tamo onda kada je najteže i neću se kriti iza tuđih potpisa.
Vodeći odgovorno politiku, činićemo sve da interesi našeg naroda, kao i naši vitalni državni i nacionalni interesi na Kosovu i Metohiji budu zaštićeni. Srbija će, pre svega, nastaviti da insistira na otpočinjanju pregovora kao imovini i očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine na Kosovu i Metohiji, kao i na uspostavljanju zajednice srpskih opština jer, za one koji ne znaju, i kada su kritikovali Briselski sporazum, nisu rekli narodu da 40%, odnosno šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma, upravo govori o uspostavljanju zajednice srpskih opština, koja će imati kapacitet da presudno utiče na bolji i sigurniji život srpskog naroda na tom prostoru.
Srbija će na Kosovu i Metohiji nastaviti da bude institucionalno prisutna kroz svoj sistem obrazovanja i zdravstva, kroz kulturne institucije, kao i kroz delovanje lokalnih samouprava. Ne moram, čini mi se, nikome u ovom parlamentu da objašnjavam šta smo nasledili svi posle Kumanovskog sporazuma i u kakvoj situaciji moramo da se dovijamo da našem narodu pomognemo što više.
Srpski narod na Kosovu i Metohiji i posle, razume se, agresije provedene protiv naše zemlje, srpski narod na Kosovu i Metohiji u predstojećem periodu treba da bude dodatno institucionalno osnažen otvaranjem zajednice srpskih opština, čije uspostavljanje Priština već dugo, dugo vremena opstruiše. Ja ni ovde u parlamentu neću da govorim ništa protiv albanskih vlasti zato što se razlikujem od njih i po tome što nam nije potrebno da stičemo političke poene time što ćemo da kritikujemo druge, ali neko mora da ima u vidu da oni nas napadaju, da delimično nismo ostvarili sporazume potpisane u avgustu prošle godine, a mi ovde govorimo o vitalnom, o ključnom, o osnovnom, o prvom sporazumu postignutom u aprilu godinu i po dana pre poslednjeg sporazuma, a od kojih se nismo pomerili, sem mrtvog slova na papiru i dalje ništa ne postoji. Ali, razgovore ćemo nastaviti, razumemo čak i njihove unutrašnje političke odnose, ali to ne znači da nećemo da vodimo računa o interesima našeg naroda.
Naši ciljevi na Kosovu i Metohiji biće očuvanje političke stabilnosti, kontinuiranim praćenjem političkih procesa i sprovođenjem utvrđene državne politike, te obavljanje poslova u oblastima podrške lokalnim samoupravama, privrede, ekonomskog razvoja, infrastrukturnih projekata, povratka i opstanka, pravosuđa, ljudskih prava, imovinsko-pravnih pitanja, o međunarodnoj saradnji i saradnji sa međunarodnim misijama na teritoriji Pokrajine, kulture, zaštite kulturne baštine i pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je, rekao bih, jedna od ključnih institucija koja pomaže očuvanje i opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji, podrške javnim službama i socijalne pomoći. Održiv ekonomski razvoj biće više nego do sada u fokusu naše politike na Kosovu i Metohiji.
Ono čime možemo da se pohvalimo na Kosovu i Metohiji, to nije rezultat Vlade, to je rezultat bojazni i rezultat borbe za opstanak našeg naroda, ali zato nam je potrebno veće i snažnije prisustvo naših javnih službi da bismo toj deci mogli da obezbedimo bolji život, to je da imamo najveći prirodni priraštaj, odnosno najveću stopu nataliteta upravo na teritoriji Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, posebno u Kosovskom Pomoravlju, dakle, to je trostruko, tri i po puta veća stopa nataliteta nego što je prosečna stopa nataliteta na teritoriji Republike Srbije u celini.
Takođe, zaštita imovine Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, imovina naših privrednih subjekata i srpske crkve biće i dalje u vrhu prioriteta Vlade Srbije. Borili smo se sve vreme i borićemo se i za „Trepču“, Gazivode, za infrastrukturu na Brezovici, iako znate kako smo se suočavali sa nezakonitim privatizacijama i prisvajanjima od strane privremenih institucija u Prištini.
O čemu se tu radi, da bi svi razumeli? Oni su bežali sve vreme, ali apsolutno sve vreme su bežali od toga da se razgovara na bilo koji način o tome koja je čija imovina, šta je to što je imovina Republike Srbije, šta je to što je nečija druga imovina. Ni jednog sekunda nisu želeli da pristanu da o tome razgovaraju jer su donosili desetine tzv. sporednih zakona kojima bi tu imovinu pokušavali da prebace na sebe, a to nije imovina samo kosovska, ni srpska, ni albanska, to je imovina i države Srbije, ali je to i imovina i drugih građana koji su u to ulagali. I mi smo zato insistirali i nastavićemo da insistiramo u razgovorima i pregovorima pod okriljem Evropske unije da pitanje imovine bude pokrenuto, jer pitanje imovine je jedno od suštinskih pitanja. Ako to pitanje rešimo, mnogo toga smo rešili i mnoge probleme u budućnosti lakše ćemo rešavati sa Albancima.
Pokrenuto je nekoliko kapitalnih infrastrukturnih projekata, kao što su regionalni vodovod Zubin Potok-Kosovska Mitrovica-Zvečan, izgradnja banjskog kompleksa „Banjska“ koji ćemo završiti u mandatu ove vlade. Time ćemo dati podsticaj razvoju turizma, sa željom da što veći broj građana Srbije, Srba iz regiona, poseti taj deo naše zemlje, poseti Kosovo i Metohiju i tako neposredno učvrsti veze sa našim nacionalnim izvorištem.
U oblasti poljoprivrede smo takođe načinili značajne korake ka stvaranju sistema koji će omogućiti jednom broju naših sunarodnika u Pokrajini da žive od poljoprivrede, bez obzira da li se zemlja obrađuje u Goraždevcu, Štrpcu, Stanišoru, Novom Brdu ili Leposaviću. Podelili smo veliki broj poljoprivrednih mašina, sadnica, repromaterijala, a uskoro ćemo imati stabilne kanale za plasman poljoprivrednih proizvoda pod povoljnijim uslovima.
Kada je reč o povratku interno raseljenih, tu su najslabiji rezultati, reč je o nivou statističke greške. Pripremili smo i nov koncept socijalno i ekonomsko održivih povratničkih naselja i, kao što ste videli, to je izazvalo velike političke probleme na samom Kosovu i Metohiji. Reč je o „Sunčanoj dolini“. Albanske vlasti su krenule u žestok obračun sa nečim što bi trebalo da donese život i da znači život i ne znamo šta neko može da ima protiv života ljudi. Tamo se ne grade nikakva vojna postrojenja, nikakva policijska postrojenja, tamo se grade stambene zgrade, tamo se grade poslovni objekti, tamo se grade bazeni, mesta gde ljudi treba da žive i da uživaju i ništa više od toga, da budu samo svoji na svome.
Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, Vlada će nastaviti da na Kosovu i Metohiji sarađuje i sa predstavnicima međunarodne zajednice, Unmikom, Euleksom i Kforom pre svega na zaštiti prava i stvaranju sigurnog okruženja za srpski narod u Pokrajini. Bez namere da narušimo sekularno ustrojstvo našeg političkog sistema, intenziviraćemo saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kao ključnom, ne samo verskom, već i nacionalnom institucijom na Kosovu i Metohiji, zajedno se boreći za interese našeg naroda, a protiv pokušaja da se falsifikovanjem istorije albanizuje srpska istorijska, verska i kulturna baština.
Videli ste i poslednje slučajeve i objavljivanje u udžbenicima i u Albaniji i na Kosovu i Metohiji da Dečane su gradili Gaši, da naše manastire nisu gradili ni Milutin ni bilo ko drugi iz dinastije Nemanjića, već to pripada određenim albanskim dinastijama. Mi se sa tim nećemo pomiriti. Upravo u skladu sa tim smo se i borili i hrabro suprotstavili, uprkos brojnim pritiscima koji su dolazili iz međunarodne zajednice, na zaštiti naših verskih sakralnih objekata u Unesku. Ne kažem da je to pobeda koju smo ostvarili za dugi niz godina, ali ono što je naš posao, to je da se borimo. Borićemo se i ubuduće. Ono što mogu da kažem to je da oni do sada nisu uspeli da nas pobede, a ta pobeda njihova bi značila i uniženje jedne kulture, kulture jednog naroda, uniženje civilizacije, rekao bih, nipodaštavanje i ponižavanje srpskog naroda.
Nastavićemo da radimo i organizovanjem novih kulturnih manifestacija, podrškom institucijama, kulturno-umetničkim društvima, čuvajući folklornu tradiciju našeg naroda, nastavićemo da radimo na snaženju zdravstvenog i obrazovnog sistema na Kosovu i Metohiji. Kada o tome govorim, ne govorim samo o četiri severnokosovske opštine, dakle, Leposaviću, Zubinom Potoku, Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici, već govorim i o Kosovskom Pomoravlju, Štrpcu, dakle, govorim i o Ranilugu i o Šilovu i o Partešu i o Pasjanu i o Donjoj Budrigi, Novom Brdu, o svim mestima u koja smo ulagali, od bolnica do crkava, i toga se ne stidimo, već se time ponosimo. Ulagali smo u škole, ulagaćemo još više, kao i u zdravstvene objekte, tako da mislim da bar što se toga tiče ljudi će moći da se osećaju sigurnije, bezbednije i da mogu da planiraju i generacije koje dolaze svoj opstanak na vekovnim ognjištima.
Kao i do sada, na Kosovu i Metohiji nastavićemo pružanje neophodne socijalne pomoći. Želim da vas obavestim – pravo na ovu vrstu pomoći je ostvarilo 540 porodica sa 1.512 članova, a na ime pomoći porodica otetih i nestalih lica i jednokratnih novčanih pomoći pravo je ostvarilo 870 porodica. Na Kosovu i Metohiji živi 7.536 porodica u stalnom stanju potrebe za humanitarnom pomoći i njihova egzistencija zavisi od podrške koju pruža Vlada Republike Srbije.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju kontinuirano obezbeđuje i distribuira 8.000 porodičnih paketa hrane i 8.000 porodičnih paketa higijene za socijalno ugrožene porodice. Ovo su samo neki od primera delovanja naše socijalne politike u Pokrajini, sa kojom ćemo svakako nastaviti.
Ono sa čime ne možemo da nastavimo, to je da neko dobija po pet paketa za jednu porodicu, po pet plata za jednog čoveka, i ako već kao Republika Srbija omogućujemo našem narodu na severu Kosova da ne plaćaju električnu energiju, onda očekujemo u drugim oblastima da Republika Srbija ne bude varana, ona će da poštuje i da da više nego što od nje očekuju i njeni stanovnici na Kosovu i Metohiji. Samo očekujemo i poštovanje za novac koji svi drugi građani Srbije ulažu u te naše republike.
Pitanje Kosova i Metohije je mnogo više od teritorijalnog identitetskog pitanja. Ono je tačka na kojoj će se u predstojećem periodu dugoročno definisati srpsko-albanski odnosi od kojih zavisi stabilnost i ekonomska perspektiva čitavog regiona.
Naš narod i naši građani verovatno to ne znaju, mnogi to ne vole da čuju, ali Srbi i Albanci su dva najveća naroda na zapadnom Balkanu i od odnosa Srba i Albanaca zavisi budućnost zapadnog Balkana. Promenilo se, nekada su to bila neka druga dva naroda, danas su Srbi i Albanci dva najveća naroda. Mi moramo da razgovaramo o budućnosti, mi moramo da se dogovaramo, jer naš odnos, dobar odnos Srba i Albanaca je kičma odnosa u budućnosti i mi ćemo dati sve od sebe da izgradimo takve dobre odnose čuvajući integritet i suverenitet Republike Srbije.
Ono što ne želimo, to je da neuređeni srpsko-albanski odnosi budu latentna pretnja stabilnosti i napretku Srbije i zato ćemo uvek predano raditi na mirnom rešavanju nesuglasica.
Želim takođe da kažem da nikada nećemo zaboraviti našu dijasporu, naše ljude koji su rasuti u oko 160 zemalja. Ovo je sad deo koji se tiče odnosa sa dijasporom. Imamo brojnu dijasporu, narodu koji se vekovima i decenijama selio i na drugim prostorima započinjao novi život. Najviše nas boli što su minulih decenija otišle čitave generacije najobrazovanijih, nećemo to lako zaustaviti ni u narednom periodu. Iz zemalja EU imate procentualno veći odliv nego što je taj odliv iz Republike Srbije. Iz Hrvatske, koja je članica EU imate veći procentualno odliv i naj obrazovanijih ljudi nego što ga imate iz Republike Srbije. Iz Poljske, Bugarske, Rumunije, takođe, ne samo što je Rumunija tri puta veća po broju stanovnika od Republike Srbije, već ima i sedam puta veći broj ljudi koji odlaze, napuštaju Rumuniju, idu u najrazvijenije zemlje EU. Naravno, njima je to danas i lakše zbog tzv. radnih dozvola, koje kao članica EU imaju, ali vam govorim da je to jedan proces globalizacije u kojoj delo ljudi više nije važno gde živi.
Ono što mi želimo da ukažemo našim ljudima, to je da ma gde živeli, znamo da Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu, a mi ćemo pokušati, bezbroj je tih pokušaja bilo i svaki je bio neuspešan i već sam nekako sit i obećanja po tom pitanju, ali pokušaćemo da im se obratimo, na taj način da im pokažemo da od njih ne tražimo pare, da nećemo da ih reketiramo, da nećemo od njih da uzimamo i da otimamo ništa kao što su to neki drugi ranije činili, već da samo želimo da vole svoju zemlju kao što su i do danas voleli, i ako žele i mogu, da im pomognemo da ulože novac koji su zaradili u svetu u našu Srbiju. Dobrodošli su i oni i njihove porodice i njihov novac.
Bavićemo se Srbima u regionu i trudićemo se da rešimo i stale njihove nagomilane probleme. Uvek će moći da računaju na našu podršku i pomoć uz tu činjenicu da ćemo uvek da poštujemo teritorijalni integritet naših suseda.
Srbija već ima potpisane međudržavne sporazume sa zemljama u regionu kojima se reguliše položaj prava Srba. Tražićemo da se ti sporazumi poštuju, jer očigledno je da se u pojedinim zemljama ama baš ništa ne poštuje. Ne dozvoljivo je da Srbi u Republici Hrvatskoj, povratnici koji su živeli život normalnih ljudi, dostojanstven život, danas nemaju ni struju, niti mogućnost za normalan život i to samo zato što pripadaju srpskom rodu, srpskom narodu. Ti problemi su nagomilani, ali čini mi se da ulaganjem u stvaranje boljih odnosa, pre svega, sa tim zemljama postići ćemo i neuporedivo bolje uslove za te ljude.
Ono što ćemo mi u našoj zemlji da uradimo, a to ću u posebnom poglavlju oko nacionalnih manjina, kasnije dodatno da kažem, to je da se mi prema pripadnicima nacionalnim manjina ponašamo uvek na dobar način, da pokušamo da to bude na još bolji način, da se ti ljudi osećaju ponosni što pripadaju nekom drugom rodu, ali ponosni što su građani Republike Srbije. Mislim da nema važnije stvari od te i da neko može da kaže – ja sam ponosan što sam Mađar, ali isto tako ponosan što živim u Srbiji. Srećan i ponosan što sam Bošnjak i isto tako srećan i ponosan što sam građanin Srbije.
Kao matica činićemo sve što možemo na očuvanju identiteta Srba u dijaspori ulaganjem u rad njihovih kulturnih udruženja, učenje srpskog jezika i diplomatskom borbom za njihov pravni status. Vodićemo računa o našim ljudima u svetu ma gde da se nalaze i zahvalan sam im beskrajno, jer u teškim trenucima, a to je bilo i do pre dve, dve i po godine, kada smo se borili sa opasnošću od bankrota, doznake koje su stizale iz inostranstva bukvalno su održavale Srbiju, odnosno nos naš iznad vode i zato smo nekako jedva mogli da preživljavamo.
Danas nismo u takvoj situaciji. Ne pričam o pojedinačnim slučajevima, kao država imamo dovoljno novca, imamo dovoljno novca da izdvojimo i za neke druge stvari i zato ćemo izdvajati značajno veća sredstva u budućnosti i veću u okviru mandata nove Vlade ćete moći da vidite i za potrebe unapređenja naše saradnje sa Srbima koji žive širom sveta.
Sada mi se čini da prelazimo na neku tešku, sada je teško oceniti šta je važno, a šta je manje važno, na ono što je srž, rekao bih programa Vlade i analize onoga što je urađeno i analize onoga plana i programa što treba da činimo u narednom periodu.
Reč je o makroekonomskoj stabilnosti, radnim mestima, snažnijoj privrednoj aktivnosti. Makroekonomska stabilnost razume se, preduslov za sve druge reforme, fiskalna disciplina, cene, kurs dinara. Kao stub jedan, snažna i kredibilna stabilizacija javnih finansija i zaustavljanje rasta javnog duga do 2017. godine. Šta smo uradili? Kao rezultat programa fiskalnog i strukturno prilagođavanje i oporavka privrede koje je počela da sprovodi Vlada Republike Srbije u prethodnom mandatu. Iako je donet u veoma teškim makroekonomskim uslovima taj program je doprineo smanjenju unutrašnjih i spoljnih neravnoteža kojima je Srbija dugi niz izložena.
Globalna kriza je ogolela činjenicu da privredni rast koji nije zasnovan na zdravim osnovama predstavlja ozbiljnu pretnju makroekonomskoj održivosti. Izbijanje kriza jasno je ukazalo na nedostatke modela rasta zasnovanog isključivo na potrošnji i uvozu. Podsetiću vas, da smo imali u godinama od 2008. godine do 2012. godine potpuno pogrešnu ekonomsku politiku u kojoj smo upravo insistirali na povećanju rasta BDP time što ćemo da povećavamo domaću potrošnju. Time smo se ulagivali pojedinim tajkunima, time smo od njih dobijali provizije za taj prljavi posao, Srbiju smo urušavali, urušavali i doveli je bukvalno do ivice ambisa.
Nedostajale su hitne fiskalne mere i strukture reforme kojima bi se rešio problem ne samo dugogodišnje recesije već i dužničke krize i rastuće nelikvidnosti u uslovima visoke nezaposlenosti.
Alarmantno stanje u javnim finansijama zahtevalo je hitne mere fiskalne konsolidacije. Postalo je izvesno da postojeća struktura javne potrošnje je neodrživa usled konstantnog povećanja fiskalnog deficita i rastućeg nivoa učešća javnog duga u BDP.
Isto tako, prvi efektni konsolidacije sa prihodne strane nisu bili zadovoljavajući. Usled naglog i sveobuhvatnog povećanja velikog broja poreskih stopa došlo je do pogoršanja u naplati poreskih prihoda, naročito posle povećanja i poreza na dobit koji i oni koji su donosili tu odluku 2011. godine, ako se ne varam, nisu mogli da poveruju da može da donese lanac u lošem prikupljanju poreskih prihoda.
Naročito se nismo oporavili u oblasti duvanskih proizvoda sve do 2015. godine, taj deo tržišta ni do danas nismo do kraja uspeli da oporavimo iako je neuporedivo bolje nego što je bilo pre dve godine.
U 2015. godini posle teških mera, i želim još jedanput da se zahvalim svim građanima Srbije na tome, i narodnim poslanicima u tom mandatu i svim članovima Vlade koji su imali hrabrosti u tom mandatu da to prihvate i onima koji sutra neće biti članovi Vlade, jer će ostati zapisano u istoriji da su postojali ljudi koji su spremni da prihvate najnepopularnije, najteže mere, mere koje niko u Srbiji nije pozdravio, ali te mere su dovele do toga danas imamo zdraviju ekonomiju nego mnoge zemlje EU, iako razume se, sa neuporedivo nižim BDP, ali sa ne uporedivo brže rastućim BDP i sa neuporedivo manjim neravnotežama nego što ih imaju oni, pre svega na fiskalnoj strani.
Mi smo u 2015. godini prvi put uspeli da dovedemo do rasta legalnog tržišta, usled efikasne borbe protiv sive ekonomije. Slično se desilo i sa naplatom drugih poreskih prihoda. Posle loših inicijalnih rezultata u naplati u prvoj polovini godine ovaj trend je u potpunosti preokrenut tokom 2014. i 2015. godine.
Taj program ekonomskih reformi koje su započeli i proveđenjem stend baj aranžmana sa MMF-om je dao veoma ozbiljne rezultate i nakon višegodišnjih neuspešnih pokušaja da se otklone suštinske prepreke u privrednom rastu i smanji strukturni deficit, implementacijom tog programa je ustanovljeno trajno uklanjanje fiskalnih neravnoteža.
Budžet za 2015. godinu je donet u skladu sa nastojanjima da se obezbede osnove za zdrav ekonomski rast, makroekonomsku stabilnost i održiv fiskalni sistem, uprkos skepticizmu kompletne domaće, delimično i ekspertske javnosti, pri čemu sam dužan da se zahvalim pojedinim udruženjima za koja sam očekivao da će politički da budu protiv nas koja su nam pomogla, a od Saveza ekonomista Srbije i do mnogih drugih, do mnogih nezavisnih ekonomista koji su bili na našoj strani, koji su znali koliko je važno da krenemo u te reforme i bez njihove stručne podrške ne bismo uspeli nikome u Srbiji da objasnimo da radimo velike, važne i dobre stvari za našu zemlju.
Fiskalni deficit je prepolovljen sa 6,6, a nije bio 6,6, bio je skoro 8, zato što smo u to vreme imali kako to kažu ispod linije sakrivene različite fiskalne neravnoteže od onoga što smo izdvajali za javna preduzeća, za Železaru, za mnoge druge stvari. To nismo ni računali u tih 6,6% deficita. To je bilo na nivou od negde 8% deficita. Prošlu godinu smo završili sa deficitom od 3,4%, ovu godinu čini mi se da u opštoj državi u ovom trenutku smo na 0,1 deficit, nemamo deficit u opštoj državi u republičkom budžetu, u budžetu Vlade Srbije, već sam vam govorio, gde smo u suficitu od 19,6 milijardi na današnji dan.
Dakle, to su impresivni rezultati koji vam omogućuju da u narednom periodu možete da gledate kako i na koji način i da povećavate plate i da vidite šta da učinimo sa penzijama, da penzioneri mogu lakše da žive, a uveren sam da će u narednim mesecima ne mnogo, ali uvek to stabilno povećanje i poboljšanje moći da osete.
Nakon osam godina prvi put danas privredna aktivnost se nalazi 2% iznad predkriznog nivoa, dakle, mi smo od 2008. godine sve vreme padali i urušavali sopstvenu supstancu. Zato sam siguran da su negde ljudi i na prethodnim izborima u 2014. godini uspeli da razmisle, a zatim i u 2016. godini, dodatno da se opredele ne za besmislice i sumanuta obećanja, već da se opredele za rad i za ono što su objektivna, realna i ostvariva obećanja.
Ciklična analiza ekonomske aktivnosti ukazuje da se nakon osam godina privredna aktivnost dodatno ubrzava i da nakon duboke recesije koja je nešto bila smanjena u 2013. godini, a potom ponovo potaknuta posle katastrofalnih poplava koje su nas pogodile u 2014. godini.
U 2015. godini uspevamo da obezbedimo inicijalni oporavak privredne aktivnosti. Imali smo rast plus 0,8% bruto domaćeg proizvoda. U sadejstvu sa odmerenom fiskalnom konsolidacijom zasnovanom i na smanjenju rashoda i povećanju poreskih prihoda, reformskim zakonima, boljom investicionom klimom, ne zaboravite da smo na duing biznis listi poziciju naše zemlje pomerili sa 91 na 59 mesto. Sve to rezultira trajnim oživljavanjem, trajnijim oživljavanjem privrednog rasta i dostizanjem predkriznog nivoa BDP-a početkom 2016. godine.
Danas smo prvi put to uspeli da prevaziđemo za ovih 2% posle čitavih osam godina. Osam godina, bar dve ili tri godine nam je trebalo da nadoknadimo pet i šest godina katastrofalnog vođenja ekonomske politike u našoj zemlji. Dobro je da smo to uspeli za tako kratko vreme da postignemo, jer kao što je rekao Kim Dehang - nema zemlje u svetu koja je za tako kratko vreme uspela tako uspešno da se izvuče iz tako i toliko duboke krize u kakvoj je bila Srbija.
Smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže, potpomognuto prilagođavanjem domaće privrede i poboljšavanjem eksterne konkurentnosti je nastavljeno. Visok prilog stranih direktnih investicija, brži rast u zoni evra na početku godine i povoljni odnosi razmene doprineli su snažnom rastu našeg izvoza, tako da je neto eksterna tražnja bila glavni pokretač rasta bruto domaćeg proizvoda.
Oporavak je ostvaren i kod potrošnje domaćinstava zahvaljujući rastu zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru, nižim troškovima otplate postojećih kredita i oporavku kreditne aktivnosti. Deficit tekućeg bilansa je nastavio da se smanjuje i što je najbitnije u potpunosti je pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike omogućena je relaksacija monetarne politike, postepenim smanjenjem referentne kamatne stope, uz očuvanje stabilnosti kursa i cena.
Referentna kamatna stopa je snižena na istorijski najniži nivo od 4%, da podsetim u 2008. godini koju smo pominjali, referentna kamatna stopa je bila 17,75%, a prosečna inflacija 11,7%. Mislim da ovi brojevi dovoljno govore.
Zahvaljujući preduzetim merama ekonomske politike danas nalazimo se na putanji ubrzanog oporavka. Savet za ekonomiju i finansije EU zaključcima pohvalio je program ekonomskih reformi za 2016. godinu, koji je Vlada usvojila u martu ove godine i konstatovao mnogo brži ekonomski oporavak od očekivanog, koji je podstaknut pojačnim poverenjem koje je rezultat sprovedenih ekonomskih reformi, kao da se očekuje i dalje intenzifikovanje i napredak privrednih aktivnosti kao rezultat investicija i izvoza.
Takođe, posebno je pohvaljeno značajno smanjenje budžetskog deficita u prethodnoj godini koje je otvorilo prostor za relaksaciju monetarne politike. Pozitivna kretanja u realnom sektoru koja su preovladala u većem delu 2015, nastavljena su i početkom 2016. godine. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu od 3,5% su značajni iznad očekivanog i preko naših očekivanja.
To mi lakše dođe kada pijem vodu da dobijem na vremenu.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Hoćeš sok?)
Ne, gospodine Šešelj, vama ostavljam i pelene i sok, meni nije potrebno ništa, čak ni stolica.
Pozitivan doprinos rastu dali su svi proizvodni sektori. Pojačana eksterna tražnja i visok priliv stranih direktnih investicija u prethodnoj godini, pozitivno su uticali na rast industrije, dok je popravljanje investicionog ambijenta i nastavak realizacije infrastrukturnih projekata podsticalo na rast građevinarstva.
Osim toga, ekonomska aktivnost je porasla u većem broju uslužnih sektora, trgovina, saobraćaj, ugostiteljstvo, turizam. U drugom tromesečju nastavlja se rast privredne aktivnosti od 1,8%, dakle, ukupno u periodu januar-jun 2016. godine, zabeležen je rast ukupne privredne aktivnosti od 2,6%.
Želim samo da vas podsetim da je planirano na početku godine da taj rast bude 1,2%, zatim je MMF promenio prognozu na 1,3, zatim na 1,5, zatim na 1,8, zatim na 2, zatim na 2,5%.
Da su istovremeno zemlje u regionu sebi predviđale od 4,2, odnosno od 1,8 do 4,2% rast, u ovom trenutku ni jedna od zemalja u regionu nema rast veći od 2,1%, što znači da smo u prvih šest meseci, iako to nama nije najlakše, najteže je Srbiji i Hrvatskoj, zato što su to dve najveće ekonomije u regionu da takvu stopu rasta postignu.
Mi imamo najveću stopu rasta u regionu i u Evropi u ovom trenutku Rumunija, Poljska, ne znam treću zemlju koja ima veću stopu rasta od Republike Srbije u prvih šest meseci. To je nešto što naravno nije dovoljno, moraće da se povećava ukoliko želimo da ubrzano po standardu građana stižemo zemlje EU i zato ćemo i mnoge druge mere da preduzimamo u narednom periodu.
Trend dobrih fiskalnih rezultata nastavljen je u prvom kvartalu, o tome smo već govorili. Da znate da je planirani deficit opšte države, planirani deficit iznosio 78,3 milijarde dinara, dok je ostvareni deficit u prvoj polovini iznosio svega 18,2. Posle sedam meseci kada je planirano da bude isti nivo deficita, mi imamo suficit, kao što ste videli od 21 milijarde, a u ovom trenutku na današnji dan, da ponovim 19,6.
Uz konzervativne pretpostavke na prihodnoj i rashodnoj strani, dakle, uvek vam govorim o konzervativnim pretpostavkama. Nikada vam ne govorim o lepšim stvarima.
Ne zaboravite da smo mi ovde u Narodnoj skupštini prihvatili budžet u kojem sam tražio, poštovani prijatelji, i dobio vaše poverenje i podršku, da imamo deficit od 122 milijarde dinara ove godine. Mi u ovom trenutku nemamo deficit i neće biti 122 milijarde. Mi ćemo ići na rebalans budžeta u kojem ćemo gledati kako da raspoređujemo novac drugačije pošto nemamo minus, mi imamo plus, i to su već promene u poslednje dve godine koje su drugačije.
Uz konzervativne pretpostavke na prihodnoj i rashodnoj strani predviđa se da će deficit opšte države, dakle, sa lokalnim samoupravama koje nam prave najveće probleme, sa lokalnim samoupravama i drugim nevladinim institucijama biti ispod 2,5%, a budžet Vlade Republike Srbije, razume se, značajno ispod toga. A, inače, plan je bio da deficit opšte države, dakle, sa lokalnim samoupravama bude ispod 4% MMF, Svetska banka, IBRD, svi bi rekli da je to dobar rezultat, imajući u vidu šta je to što smo nasledili.
Ostvareni rezultat je, dakle, u dosadašnjih sedam meseci samo za 95 milijardi dinara bolji od planiranog. Ovako dobar rezultat je posledica rasta poreskih prihoda i ima trajni karakter, a ne privremeni. Poreski prihodi veći su u odnosu na plan za 54,7 milijardi dinara, 11,7% dok su neporeski prihodi veći za 18,7 milijardi, 31,3%. U poređenju sa realizacijom u 2015. godini svi poreski oblici beleže rast - akcize rast od 22,6% u odnosu na 2015. godinu, porez na dobit rast od 20,2 u odnosu na 2015. godinu, PDV rast od 12,1 u odnosu na 2015. godinu, porez na dohodak rast od 8,6 u odnosu na 2015. godinu. Po tome vidite i da je uvećan broj zaposlenih i plate u privatnom sektoru, carina rast od 8,1% u odnosu na 2015. godinu, iako je bilo za očekivati da se carina i zbog propisa koji smo prihvatili sa EU svakako smanji.
Mi smo spremni da razgovaramo. Evo vam sada jedne vesti, veoma važne za građane Srbije, posebno najsiromašnije, one koji imaju najniža primanja. Mi smo spremni da razgovaramo sa svim partnerima iz socijalno-ekonomskog saveta, nova Vlada čim bude formirana, zalagaćemo se kao Vlada za uvećanje minimalne cene rada, ona je danas 121 dinar. Razgovaraćemo i sa poslodavcima da oni ne budu nezadovoljni, ali mi to možemo da učinimo bez obzira što imamo i deo korisnika državnog budžeta koji prima minimalne zarade. Imamo uštede u budžetu na osnovu kojih to možemo da podnesemo, ali želimo da obavežemo i one strane i domaće investitore da povećaju minimalnu cenu radu, jer kad sa 21,5 hiljade dinara povećate nekome platu na 22,5 hiljade dinara ili 23 hiljade dinara, to je za njega i te kako značajno.
Takođe, želim da se obratim i penzionerima i da kažem, ja ovo nisam govorio u izbornoj kampanji, ali zahvaljujući onome što su oni učinili, a podneli su najveću i najtežu žrtvu u prethodnom periodu, želim da ih obavestim da će u narednom četvorogodišnjem mandatu Vlade Srbije mogu da očekuju boljitak i kontinuirano povećanje penzija. Ne kažem da će da žive idealno, ne kažem da će da im bude mnogo bolje, ali će im biti bolje. Biće im bolje i nijednog trenutka neće da strpe za svoju budućnost i uvek će moći da znaju da su penzije sigurne, da dolaze tačno u dan, da nikada ni jedan sat neće da kasne i da će uvek biti samo veće, a da će srpska ekonomija da napreduje, a da javni dug neće da raste. E, to je razlika u odnosu na one koji su prodavali maglu i koji nikada, nijednog trenutka nisu razmišljali o ekonomskim temeljima države.
Započeta putanja oporavka i dalje sprovođenje reformi realnog i javnog sektora omogućiće nam da se u narednim godinama obezbedi ubrzana konvergencija ka evropskom standardu. Povećanje udela investicija u BDP na preko 20%, dalje smanjenje udela državne potrošnje i povećanje udela izvoza robe i usluga u BDP na 60% omogućiće kumulativni rast realnog BDP u narednom četvorogodišnjem periodu, konzervativna je naša procena od preko 13%. Ja mislim da kada to imate u vidu i kada pogledate kakav smo pad imali u periodu od 2008. do 2012. godine, možemo da govorimo u ekonomskom smislu, ukoliko ne dođe do spoljno-politički drugačije napravljene situacije, o zlatnom dobu srpske ekonomije. Naravno da to zavisi od međunarodnog okruženja, jer i zbog Bregzita imaćemo nešto niži rast od 0,1% do 0,2%, ali mi smo gledali da sve negativne parametre, koji su došli sa Bregzitom, po našu zemlju odstranimo i da se unapred pripremimo za taj udar. Mislim da smo jedna od evropskih zemalja koja je vrlo mekano i na najlakši mogući način primila taj težak udarac za celokupno evropsko tržište.
Prioritet ove Vlade biće nastavak sprovođenja reformi i daljeg smanjivanja neracionalne potrošnje, birokratije, nepotrebnih troškova javnog sektora, uz istovremeno poboljšanje opšte poslovnog i investicionog ambijenta.
Vlada je posvećenim zalaganjem u ispunjenju zahteva za sticanje punopravnog članstva u EU na Drugoj međuvladinoj konferenciji u decembru 2015. godine otvorila pregovaračko poglavlje 32 o finansijskoj kontroli i usvojila program za reformu javnih finansija za period 2016-2020. godina. Prvi put je u Republici Srbiji pripremljen i usvojen srednjoročni reformski okvir, čije će mere i aktivnosti unaprediti sistem upravljanja javnim finansijama kao sastavni deo javne uprave i pripremiti ga za efikasno i efektivno korišćenje strukturnih fondova EU kojima će Srbija imati pristup za dalje sufinansiranje velikih razvojnih i infrastrukturnih projekata nakon zatvaranja pristupnih pregovora i sticanje punopravnog članstva.
Program reformi od 2016. do 2020. godine. Vlada će raditi na očuvanju makroekonomske stabilnosti i daljem smanjenju fiskalnog deficita javnog duga kroz odgovorno upravljanje javnim finansijama u Srbiji. Naš plan je deficit svedemo na održiv nivo od 1% u srednjem roku. Održanje ovog deficita, pričam o deficitu opšte države, održavanje ovog deficita dovodi nas na nivo duga u BDP od 60% u 2023. godini, dakle, sa današnjih 72,5%, naš plan je da 2023. godine udeo javnog duga u BDP bude svega 60%, čime su ispunjeni kriterijumi iz Mastrihta. Mi hoćemo jednostavno da budemo bolji i od mnogih zemalja EU. Hoćemo da budemo bolji i uspešniji od njih. Mnogi od njih imaju ogromno učešće javnog duga u BDP. To je njihova briga, to je njihova muka, a mi hoćemo da se poredimo sa onim najboljim zbog budućnosti, jer smo mnogo zaostali da bismo mogli brže da ih pristižemo.
Sprovođenje reformskih mera koje su utvrđene Memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj politici, programu ekonomskih reformi, programu za reformu javnih finansija daće snažan doprinos unapređenju i upravljanju javnih finansija, kao i unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta.
Sto dana Vlade. Sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije obezbeđena je makroekonomska i stabilnost javnih finansija, bez koje je nemoguće obezbediti osnove za održiv privredni rast.
Kada je započet aranžman sa MMF-om, planirano je strukturno, kada kažem strukturno znači trajno, prilagođavanje od 4% BDP-a u periodu od 2015. do 2017. godine. Ovo trajno smanjenje deficita obezbeđuje prvo stabilizaciju, a zatim i smanjenje učešće javnog duga u BDP. U prvoj godini sprovođenja bilo je predviđeno trajno smanjiti deficit za 1,7%. Potpunim jedinstvom i saglasnošću da je neophodno što pre vratiti javne finansije na održivu putanju ostvarili smo trajno prilagođavanje u 2015. godini, ono što nam je MMF priznao od 2,5% BDP-a, 38% više od onoga što je bilo potrebno.
Snažnijim prilagođavanjem u prve dve godine 3,5% BDP kumulativno programa Srbija je sebi obezbedila prostor da u narednom periodu uz manje snažno makrofiskalno prilagođavanje stavi akcenat na teške strukturne reforme koje je neophodno sprovesti.
Ključni zadatak Vlade u prvih 100 dana je sprovođenje mera fiskalne politike, kojima će se osigurati ispunjenje postavljenih budžetskih ciljeva u 2016. godini. Potrebno strukturno smanjenje deficita iznosi 0,7% BDP-a. Ostvarenjem boljih fiskalnih rezultata od planiranih mi ćemo ostvariti i veće strukturno prilagođavanje u visini od 1% BDP-a. Ključne mere na kojima se zasniva nastavak sprovođenja fiskalne konsolidacije su i dalje na rashodnoj strani budžeta. Racionalizacija broj zaposlenih u javnoj upravi, štednja na svim kategorijama tekućih rashoda, od roba i usluga do svega drugog, u cilju stvaranja fiskalnog prostora za javne investicije, koje su preko potrebne kao podrška privrednom rastu.
Inače, videćete kada do toga dođemo, kod „Kapeksa“, kod kapitalnih investicija, mi imamo bolje izvršenje budžeta na toj strani, nego prošle godine, ali i dalje nisam zadovoljan i dalje je moglo da bude bolje. To je naša bolest. Kada vam se za budžet tuku ministri, da svi uzmu sve, onda niste u stanju da to ispunite do kraja, jer je valjda dobar ministar onaj koji traži što više para, a dobar je ministar onaj koji traži manje para, ali šta da radite, to je valjda naša zabluda, još iz socijalizma ostalo. Samo traže da potroše što više, a nije važno što ekonomija propada. To ćemo da menjamo.
Završiti i potvrditi rezultate prvog talasa racionalizacije doslednim sprovođenjem odluka o maksimalnom broju zaposlenih obezbeđivanjem, praćenje i kontrole efekata racionalizacije na svim nivoima preko unapređenog registra o zaposlenima u javnom sektoru. Pripremiti i sprovesti drugi talas racionalizacije u ključnim sektorima zdravstva i obrazovanja, kroz planove reorganizacije ovih sektora zasnovane na dubinskim funkcionalnim analizama. Usvojiti novi zakon o finansiranju lokalne samouprave u cilju otklanjanja fiskalne neravnoteže između centralnog i lokalnog nivoa vlasti.
Tu da biste vi razumeli, mi imamo inače veliki problem da izuzmemo 10 gradova i opština u Srbiji, a videćete, siguran sam, u raspravi ćemo moći da govorimo o katastrofalnim primerima poput Smederevske Palanke, Kosjerića i nekih drugih, gde su ljudi zaduženi za narednih 500 godina. Tu ne znamo šta da uradimo. Za, bukvalno, narednih 500 godina. Ne znamo šta da radimo, isplaćujemo ogroman novac kao Vlada Srbije, tim lokalnim samoupravama i sa svim našim parama ne možemo narednih 100 godina da ih izlečimo kako su ih stručnjaci uništili i uneredili.
Zato želimo samo da imamo veću kontrolu nad time. Jer, to, da se ne lažemo, da biste vi razumeli, to je donošeno… Tako je, gospodine Šešelj, baš je to bio razlog, kada su donosili odluku da podržavaju neke svoje opštine da bi mogli da pređu cenzus pojedine partije, trošili su sve što im je došlo pod ruku, a sad to neko mora da vrati…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Čanak ne veruje.)
Neko mora to da vrati.
Dobiće sve podatke, koliko sutra, ko god da ne veruje.
Tako da, to su stvari koje ćemo morati da ispravimo, ukoliko želimo da obezbedimo dalju stabilnost.
Biće izvršene izmene propisa koje bi trebalo da se realizuju istovremeno: porezi iz oblasti oporezivanja imovine, porezi za držanje i nošenje dobara, kao i donošenje zakona o naknadama. Novim zakonom će se uvesti sistemski pristup o lokaciji transfera i uređenju izvornih i ustupljenih prihoda i unaprediti predvidivost sistema finansiranja lokalnih samouprava, efikasnost lokalnih samouprava u prikupljanju izvornih prihoda, kao i u raspolaganju javnim sredstvima. Unaprediti uslove za lokalni i ekonomski razvoj i efikasnost poreskog sistema. Uspostaviti vertikalna ravnoteža u raspodeli prihoda i nadležnosti između različitih nivoa države.
Sve to radimo u dogovoru sa MMF, Svetskom bankom, zato što je ovo jedan od uslova. To nam je prior action za potpisivanje, odnosno za odobravanje Pete i Šeste revizije Sporazuma sa MMF.
Sledeći zadatak je dalje jačanje poreske administracije. Doslednim sprovođenjem programa transformacije Poreske uprave kao sastavnog dela programa za reformu javnih finansija, u periodu od 2016. do 2020. u cilju poboljšanja naplata i prihoda.
Procenjuje se da u 2015. godini. tzv. jaz naplate PDV, a jaz naplate je pokazatelj efikasnosti naplate PDV i ocene poreske evazije ili compliance gap, (na engleskom), iznosio je 15%. Cilj je da ovaj pokazatelj efikasnosti naplate dostigne 10% do 2020. godine. Navedeno poboljšanje u naplati dovelo bi do povećanja prihoda od PDV za čak 88 milijardi dinara, što je u navedenom periodu čak 1,8% BDP.
Ovaj analitički pokazatelj beleži konstantan pad nakon 2008. godine i dostiže minimum od 20% u 2013. godini. Posle toga polako krećemo u značajniji oporavak, pokazatelje efikasnosti naplate PDV, a poslednje analize ukazuju da je u 2015. godini jaz smanjen za pet procentnih poena u odnosu na zabeleženi minimum.
Sve ovo potvrđuje da su prvi i značajni koraci u borbi protiv sive ekonomije učinjeni tokom protekle dve godine, ali je veoma važno da ovaj proces ne zastane. Potrebno je postaviti ambiciozne ciljeve koji će biti merljivi i uporedivi sa rezultatima u okruženju i EU.
Zadatak Vlade u prvih 100 dana je usvajanje fiskalne strategije za period 2017. – 2019. godina. Njome se utvrđuju smernice ekonomske i fiskalne politike za period od 2017. do 2019. godine. Srednjoročnim okvirom ekonomske i fiskalne politike obezbediće se uspešno okončanje programa sa MMF, poslednje godine programa 2017, upravo ostvarenjem svih ciljeva.
Podsetiću vas da je MMF imao program i 2011. godine potpisan sa Vladom Srbije, ali je MMF, kao glavom bez obzira, pobegao posle svega 27 dana. Da li su bili najureni ili su ljudi pobegli zbog neizvršavanja ni jednog od zadataka, ni jedne od mera, dovoljno pokazuje zašto smo bili toliko neuspešni ili zašto su se neki dodvoravali narodu pred izbore. Da se dodvoravam narodu, da se dodvoravam bilo kome neću i ne pada mi na pamet.
Smernica fiskalne politike u 2018. godini obezbediće nastavak sprovođenja održive fiskalne pozicije i dalje smanjenje javnog ka održivom nivou. Prema preliminarnim procenama, učešće javnog duga u BDP trebalo bi već na kraju 2019. godine, dakle do kraja mandata ove Vlade, da se spusti ispod 70%. Mi smo time na sigurnoj grani, mi smo time sigurni, sa daljom tendencijom da se 2023. godine spustimo ispod nivoa Mastrihta ispod 60%.
Sprovešće se i niz dodatnih mera i aktivnosti u cilju dalje reforme javnih finansija i unapređenja ekonomskog upravljanja. Vlada će Narodnoj skupštini predložiti na usvajanje zakon o planskom sistemu koji predstavlja okvir za sve ukupno planiranje u Srbiji i stvaranje osnova za postizanje pune efikasnosti u integrisanju razvojnog planiranja i finansiranja kapitalnih investicija u nacionalno budžetski planski okvir. Izvršiće se analiza propisa koji su od uticaja na obim, uslove i namenu javne potrošnje u cilju racionalizacije iste. Radiće se na daljem unapređenju programske strukture budžeta sa posebnim akcentom na rodno odgovorno budžetiranje, utvrđivanje obima potrošnje po budžetskim korisnicima.
U cilju unapređenja upravljanja javnim investicijama doneće se uredba o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenja i sprovođenja i izveštavanja o realizaciji kapitalnih projekata, što je inače veoma važno, jer smo mi do sada platili kamatama samo na ne povučena sredstva, a ugovorena sredstva, stotine miliona evra. Zato što svako, posebno pred izbore, da pokaže da je dobar ministar, on ugovara nove puteve, nove pruge, nove aerodrome, dogovara sve novo, a samo se izvor finansija ne poznaje. Tu smo imali situaciju prethodnih, koliko hoćete, godina. Onda se dogovorimo za kredit, sredstva ne povučemo, ali penale na ne povučena sredstva moramo da plaćamo, jer nikada nismo dovoljno dobro planirali i zato što se tome nismo posvetili.
Danas je to nešto drugačije. Najveći deo rupa smo zatvorili, ali i dalje nije dobro i dalje nije dobro. Mnogo je problema po tom pitanju.
Dalje, mere će se sprovesti na unapređenju praćenja i analize procenjenih finansijskih efekata zakona i drugih propisa kako bi se omogućilo realno sagledavanje finansijskih efekata koji će uticati na prihodnu i rashodnu stranu budžeta, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje za tekuću budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine.
Doneće se i strategija razvoja i uprave carina za period 2016. do 2020. godine. Nastaviće se sa aktivnostima na suzbijanju sive ekonomije kontrolom lica koja obavljaju ne registrovanu delatnost. Kao što znate, mi to do sada nismo mogli da radimo. Da bi obični ljudi razumeli o čemu se radi, ako vi imate frizersku radnju, mi smo mogli da pošaljemo sve inspekcije iz različitih ministarstava, ali ako vi pravite frizuru u svom stanu i uopšte niste prijavljeni kao frizerski salon, mi nismo imali pravo da uđemo kao država. Dakle, mi smo progonili one koji su makar u dobrom delu legalno radili, zahvaljujući lošim zakonima, a one koji su potpuno ilegalno radili nismo smeli ni da pogledamo, a kamoli da ih dirnemo.
To se promenilo izmenama koje smo doneli u prethodnom mandatu i ubuduće ćemo to, rekao bih, usavršavati i napraviti da bude mnogo pravednije i mnogo pravičnije.
Intenzifikovaće se rad na sprovođenju programa koji se finansiraju iz sredstava predpristupne pomoći EU, tako da će se pored 12 već potpisanih ugovora u prvoj polovini 2016. godine, u ukupnoj vrednosti od 19,6 miliona evra, potpisati dodatnih šest ugovora kroz koje će biti podržane aktivnosti u oblasti saobraćaja, životne sredine, poljoprivrede i borbe protiv korupcije.
Usvojićemo strategiju daljeg razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru za period 2016. – 2020. godina, kao i sprovođenja čitavog niza mera u pravcu pružanja podrške korisnicima javnih sredstava u jačanju sistema interne kontrole i obezbeđivanju funkcije interne revizije i unapređenju rada i funkcionalnosti budžetske inspekcije. Strategija za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU će takođe biti usvojena.
Kako bi se unapredili uslovi poslovanja i ostvarili dodatni preduslovi za privlačenje investicija proširiće se područja slobodnih zona: Smederevo, Novi Sad, Šabac i Svilajnac. Kao što vidite, nismo birali po tome gde je ko na vlasti. Naprotiv, nastavićemo da pomažemo opštine i gde neko drugi ima većinu, a ne samo oni koji su većina ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Započećemo sa izgradnjom objekata za potrebe kompanije „Lir“ u slobodnoj zoni Novi Sad. Takođe „Hestil“ u Smederevu, kineski „Meita industrijal“ u slobodnoj zoni Beograd. Prioritetno će se rešavati po žalbama na rešenja koja se odnose na realizaciju kapitalnih projekata od javnog interesa, izgradnja auto puteva, železničkog čvora „Prokop“, završetak radova na projektu „Beograd na vodi“ sanacija posledica poplava, izgradnja komunalne i energetske infrastrukture.
Nastaviće se aktivnosti na pripremi Dunav osiguranja za privatizaciju, postupak privatizacije Komercijalne banke, kao i postupak reorganizacije i modernizacije Banke Poštanske štedionice sa ciljem da postane lider na domaćem bankarskom tržištu u poslovanju sa građanima i preduzetnicima.
Biće nastavljeno i sprovođenje mera strategije za rešavanje problematičnih kredita čija realizacija je već dala pozitivne opipljive rezultate na tržištu. Ako se ne varam, sa 21% Jorgovanka, spustili smo to na 18,6%, hteo sam samo da proverim da li sam dobro zapamtio. Zahvaljujem se guvernerki.
Prva naredna mera koja uskoro sledi jeste donošenje zakona o uređenju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti. Nemojte da vam govorim kakve tu probleme imamo i kakve tu muke imamo i sa upravama prihoda na teritoriji pojedinih opština. Zato ne možemo ništa od posla da uradimo jer se svi negde plaše i najbolje je da ostane takvo mrtvilo i da se nigde ništa ne promeni. Tako su nam jednu kasarnu u Negotinu procenili, nećete verovati na 19 miliona evra. Zamislite kasarnu, zidove procenjene na 19 miliona evra u Negotinu. To nemožete da dobijete u centru Beograda za bilo šta toliko novca ali eto, neko je tražio. Naravno da nismo ništa uradili, naravno da smo odbili potencijalnog investitora upravo zahvaljujući ovakvim zakonskim propisima koje nismo na vreme promenili. Započećemo nezavisnu profesionalnu analizu poslovanja Fonda za razvoja, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i Razvojne agencije Srbije sa ciljem jasnog definisanja njihove uloge i unapređenja performansi. Od rada Razvojne agencije Srbije očekujemo mnogo, već je pokazala velike i dobre rezultate, još više od nje očekujemo u budućnosti. Ona nam služi za ključne razvojne funkcije, ali i omogućava efikasno upravljanje kako prirodnim, tao i ljudskim resursima u cilju dostizanja održivog ekonomskog rasta i razvoja.
Program reformi od 2016. do 2017. godine, dakle govorio sam o prvih 100 dana Vlade iz ugla Ministarstva finansija, sada govorim o programu reformi iz istog ugla za 2016. i 2017. godinu, jačanje fiskalne odgovornosti i budžetskog okvira.
Nastavićemo sa sprovođenjem mera i aktivnosti iz Programa za reformu javnih finansija period 2016. – 2020. godina. Osnažićemo zakonske institucionalne mehanizme koji će obezbediti da se ostvareni rezultati fiskalnog uravnoteženja održe. Jačanje ovih mehanizama odigraće se kroz dve faze.
Prvo, obezbediće se potpuno poštovanje pravila i vremenskog okvira koje je utvrđeno u našem Zakonu o budžetskom sistemu. Budžetski proces u proteklom periodu često nije pratio pravila procedure i rokove za donošenje i usvajanje. Potpuno svesni da je za proces planiranja, definisanja politike i njihove realizacije potrebna predvidljivost i poštovanje unapred zadatih rokova, realnost nas je često, rekao bih gotovo uvek demantovala. Veliki zadatak za nas biće da naš budžetski ciklus i predpristupanje EU potpuno uskladimo sa tzv. evropskim semestrom. Ovaj zadatak ćemo realizovati kroz pristupne pregovore sa EU u okviru poglavlja 17 - Ekonomska i monetarna pitanja.
Martinoviću, ne gledaju u telefon, vidim te na ekranu.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Klempo.)
Gospodine Šešelj, samo jednu stvar je trebalo da naučite. Fizičke karakteristike ljudi nisu razlog da nekoga poštujete ili ne. Ja imam mnogo većih fizičkih mana nego što su klempave uši, a mislim da znanje i nečiji moral i nečija odgovornost i nečija marljivost vreme mnogo više od toga kakav vam je nos i kakve su vam uši. Plašim se da ćete vi to teško da savladate.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ja nisam rekao da su mu klempave uši, nego da je klempo.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaničke molim vas.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Mislim da i to što dobacujete govori malo više o vama, a ne o njemu i o bilo kome drugom.