Hvala.
Reč ima Aleksandar Vučić.

Pokušaću sasvim kratko. Zahvalan sa na korektnom izlaganju.
Fabrika u Uzićima, to je požeška opština, hvala Bogu ide dobro i mislim da će već do kraja godine moći da se radi municija 7,62 milimetara. Ovo ulaganje u namensku industriju je važno za vas zato što ste iz tog kraja i 80% namenske industrije nam je koncentrisano u centralnoj i zapadnoj Srbiji, od Valjeva preko Lučana do Sevojna i Uzića i Čačka, naravno. Biće dobro za ljude. Da pitam – kada je pre toga napravljena fabrika u Požegi? Kada to? U kom to veku? Morali bi da se vratimo 30, 40, 50 i 60 godina unazad.
Što se tiče sistema vrednosti, o tome sam govorio i rekao sam da je tip društva kojem želimo da pripadamo nešto zbog čega smo doneli odluku o našem strateškom putu u EU.
Oko podsticaja preduzetništvu, bilo bi dobro kada bismo mogli da postignemo dogovor sa investitorima da odustanemo od naplate poreza na dobit, ali to neće niko od njih da prihvati. Onaj ko vam je to rekao nije imao razgovore sa investitorima. Oni traže druge poreze da ne plaćaju. Traže trogodišnji, petogodišnji ili desetogodišnji „teks holidej“, a naravno traže i da dobijete odmah novac kako bi mogli iz tog novca da finansiraju zapošljavanje ljudi. Oni hoće da zarade što je moguće više, imaju ponude u regionu i koliko god da je to nama teško, neprijatno ili nam se ne dopada, to je jedino što možemo da ponudimo da nam ne bi svi investitori otišli u Makedoniju i Bugarsku. Tako stvari stoje.
Što se tiče različitih prioriteta i još jedna sitnica oko broja saobraćajnih nesreća, saobraćajnih udesa. Imamo ih nešto manje proporcionalno broju vozila. Ne zaboravite da svake godine imamo sve veći broj vozila. Kako gradimo tu infrastrukturu imamo sve više vozila. Ove godine već imamo dva i po miliona vozila više. Na dva i po miliona vozila više morate da imate više udesa. Dešava se svuda u svetu, osim što moramo da vidimo šta je to što još možemo da uradimo, šta je to što još možemo da napravimo da disciplinu pojačamo i povećamo, jer je kod nas u 80% slučajeva brza vožnja i alkoholisano stanje. Sve ostalo su minorni slučajevi i neke druge objektivne okolnosti. Sve što možemo da uradimo po tom pitanju uradićemo, ali to je pitanje ne samo za Ministarstvo, već i za agencije, podzakonske akte. Ne mislim da time možemo da se bavimo uopšteno, čak nisam siguran da je bilo mesta da o tome previše govorim u ekspozeu.
Što se podsticaja preduzetništvu tiče, oni koji ne mogu da mi odgovore, želim da im kažem – bez stranih investicija mi bismo nestali kao zemlja. Ne samo da ne bismo bili uspešni, mi bismo nestali kao zemlja, i to govore ljudi koji ne znaju apsolutno ništa. To govore ljudi koji se nikada nisu bavili ozbiljnim poslom u državi, ne znaju ništa o tome, ama baš ništa ne znaju o tome. Te priče su toliko prazne , te priče su toliko besmislene. Ne znam koga sam uvredio ako kažem da je neka priča besmislena, pošto sam video da je i to uvreda, ali ono što je apsolutno sigurno jeste da ljudi u Srbiji to moraju da znaju. Neko stvara otpor prema stranim investitorima. Super, Srbi, uzmite, najurite sve, ostanite bez ičega kao što smo ostali kada su neki došli iza 2000. godine pa najurili sve fabrike, potrpali u svoje džepove i ostali smo bez ičega. Sada treba da otvaramo ono što je bilo zatvoreno, pa onda treba da otvaramo sve nešto novo. Dešavalo se i devedesetih, ali na drugačiji način.
To je nešto što mi kod sebe moramo da promenimo. Mi sopstveni sistem vrednosti moramo da promenimo, ali se plašim da će, uz svu vašu pomoć i uz svu našu korektnost i moje razumevanje vas i obrnuto i po onome što sam video u prethodna tri dana, to biti težak i pomalo Sizifov posao za našu Vladu. Hvala još jedanput.

Reč ima Ivana Stojiljković, neka se pripremi Slaviša Ristić.
(Nataša Mićić, s mesta: Replika.)

Hvala.
Da ne biste dobili pogrešan utisak, LDP jeste za strane investitore. Mi se za to zalažemo, zato što ste mi odgovarali kao da ste razumeli da smo mi protiv toga. Ne, vrlo smo za.
Što se tiče užičke vode u redu je za fabriku vode, ali je zaista, morate priznati da u 21. veku smo imali problem i to zbog propusta „Srbijavode“ i Agencije za zaštitu životne sredine, zagađenja vode, aero zagađenja, nemamo ni puteve, to su zaista ogromni problemi.
Dozvolite mi samo još da dodam, a jako mi je važno, za obrazovanje, da ne delim vaše oduševljenje za uvođenje dualnog obrazovanja. Smatram da je mnogo važnije, molim vas da se na tome poradi, da se uvede kao obavezan predmet informatika i računarstvo što je Nacionalni prosvetni savet odbio kao predlog prethodnog ministra Verbića. To je način da dobijemo kvalifikovaniju radnu snagu. Druge zemlje čak od prvog razreda osnovne škole uvode to kao obavezan predmet i to je način da budemo kvalifikovaniji, da u budućnosti ta radna snaga ne bude toliko jeftina koliko je danas u Srbiji.

Hvala.

Dakle, samo dve informacije. Dobro sam vas ja razumeo i nisam vas kritikovao uopšte po tom pitanju.
Vidite, oko dualnog obrazovanja niko ne deli moje oduševljenje, ja nemam ništa protiv toga. Jednog dana će ljudi da se sete kako je neko govorio, kao što danas tamo dolaze američki guverneri u Švajcarsku da o tome uče. To je jedino što ima smisla. To je jedino što donosi rezultat.
Što se informatike tiče Nacionalni prosvetni savet je bio u pravu, reći ću vam zašto. Zato što neko napiše u novinama informatika da se uvede od septembra, i razumljiva je želja ministra Verbića. Nacionalni prosvetni savet na to kaže – pa, nemoguće i Nacionalni prosvetni savet je u pravu. Znate li šta je potrebno da se uradi da bismo imali informatiku?
Prvo moramo da imamo obučene profesore, drugo moramo da vidimo šta ćemo sa viškom zaposlenih. Treće imate direktan otpor svih ostalih profesora i nastavnog osoblja. Imate bezbroj problema, za to vam je potrebno godinu, dve ili tri da to uradite, a ne 45 dana. Onaj ko misli da je to lako, pa to nema ni u deset puta bogatijim zemljama nego što je naša. To je nemoguće i oni su na odgovoran način odgovorili. Ali, druga je stvar što u Srbiji to ne možete nikome odgovorno da odgovorite, ljudi misle može za dan nešto da se uradi, da se promeni.
Pogledajte, vi ste juče videli da sam ja govorio nešto suprotno, danas u novinama su napisali „Plaćamo da se ne peva Vučiću pederu“. Pa, ja sam upravo suprotno govorio pevajte to, ali ne vredi. Znate, to je Srbija, to je prosto, sve ste u stanju da izokrenete, ko kog nešto kaže, ko god nešto uradi.
Dopalo mi se ono kad ste rekli - vi morate da završite to do Požege. Znam. Mi moramo da završimo i od Niša preko Proseka, Čiflika, Staničenja do Pirota i Dimitrovgrada i Gradine. Znam, moramo Grabovnicu, Grdelicu smo završili, pa moramo da idemo Grdelica-Han, i dole Levosoje-Srpska kuća, sve to moramo da završimo. Moramo da završimo i do Čačka što znači Surčin-Obrenovac, Obrenovac-Ub, Ub-Lajkovac, Lajkovac-Ljig, Ljig-Preljina i to moramo da završimo, a kako to Nataša da niko pre toga nije mora da završi ništa?
Ja prihvatam, vi ste inače u pravu, i to treba i to znaju i Užičani, potpuno ste u pravu za jednu stvar. Manje je investicija u Užicu upravo zbog puta. Manje je i turista na dobro popunjenom Zlatiboru i na Tari upravo zbog puta, posebno na Tari. Manje je zato što je tiha jeza proći od Čačka krov Ovčarsko-Kablarsku klisuru do Užica. Hajde kad dođete u Uzići i Gorjane onda je nešto lakše, ono pre toga katastrofa. I to moramo da uradimo i to nam je u planu. Da vam obećam da ćemo da uradimo i da ćemo da završimo sve i kad stignemo da napravimo to Beograd-Čačak mnogo ćemo da olakšamo, ali je nama ključna deonica je tačno na putu do Boljara, upravo Čačak-Požega. Od Požege do Užica nije problem, nije ni problem preko Bele zemlje, do Zlatibora, niti ovamo da se skrene za Taru i za Baštu itd, ali ovo je ono što je moguće, što je realno. Da obećam da ćemo sve da završimo jednostavno nisam u stanju, hvala na razumevanju.

Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovani mandataru, kandidati za ministre, dame i gospodo poslanici, pre nego što bih počela da pričam o samom ekspozeu i o svemu onome što je moj utisak razgovora o njemu, samo bih kao neko ko dolazi iz zapadne Srbije morala par reči da kažem. Zaista imamo velikih problema, ali ova Vlada se i potrudila da ih rešava najbrže što možemo.
Mi smo 2013. godine nasledili problem sa vodom. Nismo mnogo optuživali, niti upirali prstom, nego smo vrlo brzo rešili taj problem, uložili milion evra i tada se rešio problem vodosnabdevanja, privremeni. Sada se rešava i fabrika vode. Gradiće se i auto-put, mi se nadamo da i za to postoji mogućnost u budućnosti. Zatim će se raditi na jačanju namenske industrije. Sve je to ono što Užičanima i svima onima koji žive u zapadnoj Srbiji mnogo znači. Mi smo zahvalni na tome. Znamo da nam treba još, ali to je ono što je maksimalno od ove Vlade u ovom trenutku i zaista moramo da se zahvalimo na tome.
Meni je posle ove rasprave zaista jasno da ovaj obiman i vrlo detaljan ekspoze je najviše zasmetao onima koji nisu pre možda dva, tri meseca bili u stanju da napišu dva tri lista programa i plana sopstvene stranke pa da sa tim izađu pred građane na izborima Srbije. Verovatno bi to bio lakši način da se pređe cenzus nego što su se bavili lažima, podmetanjima, kako bi sedeli ili možda bolje reći bežali iz ovih klupa. Tako da u svakom slučaju ne treba da ih čudi što im se već osipa i članstvo i što im se osipa i sama poslanička grupa. Naravno, ne bih se puno zadržavala na tome, ali verovatno su zato njihove kritike ovakve.
Takođe bih želela jednu primedbu, da skrenem pažnju. To je bilo juče, da nema jasne politike u ovom ekspozeu sa čim naravno da ne možemo da se složimo. Jasna politika ne predstavlja puko pozicioniranje između dve velike sile, jer sile se neće našom zemljom baviti onako kako mi to želimo. Politika je upravo ono što je radila ova Vlada, što je činila ova Vlada, a to je da na odgovoran i uspešan način vodi ovu državu, a da za to dobije podršku i istoka i zapada.
Što se samog ekspozea tiče, on je pokazatelj da je ova Vlada radila i da je bila na dobrom putu i da nastavlja sada intenzivnije i brže. Mi smo kao poslanici koji smo bili u prethodnom sazivu vrlo kompetentni da pričamo na tu temu zato što smo taj ekspoze vrlo često upoređivali sa zakonima koji se donose i možemo da kažemo da je on najvećim delom i realizovan po planu.
Jedino što tadašnji mandatar nije bio u mogućnosti da predvidi su to one majske poplave koje su nas zadesile na nesreću, samo nekoliko dana nakon formiranja Vlade i nažalost, ova teška migrantska kriza. Pominjem ih upravo iz razloga što se prethodna Vlada jako dobro izborila sa ovim problemima i za to ne samo što sa naše strane zaslužuju pohvale, nego što su to dobili od svih svetskih relevantnih institucija i to je zaista vrlo važno pomenuti, jer se sa takvim problemima još teže nose neke mnogo razvijenije ekonomske zemlje i članice EU.
Prethodna Vlada je nakon fiskalne konsolidacije, nakon štednje i racionalizacije obezbedila suficit u budžetu, obezbedila je stabilan dinar i to će dalje omogućiti da rastu penzije, da se povećavaju na zdravom, realnom osnovu i da raste minimalna cena rada.
Iako je stabilna makroekonomska situacija preduslov da jedna zemlje dovede ozbiljne investitore ili da uposli domaće investitore, ja bih svakako istakla vrlo važnu stvar, a to je ono što će nastaviti ova Vlada i u novom mandatu, jačanje veze Srbije i sa regionom i sa svetom, kako u ekonomskom tako i političkom i u infrastrukturnom smislu.
Kada smo već dok infrastrukture, tu bih želela da kažem da smo i tu nasledili katastrofalna stanja, ali se ne bih sada osvrtala previše na to, ali je bitno pomenuti da su započeti određeni projekti, da su ugovoreni, nisu realizovani i zbog toga Srbija i dan danas plaća iz budžeta penala. Ova Vlada je za dve godine izgradila stotine kilometara auto-puta, oko 230 tunela, mostova i započela je rekonstrukciju železnice i ono što je jako bitno jeste da je naš avio saobraćaj sada svetske standarde dostigao, da mi jedini u regionu imamo direktni let za Njujork.
Morala bih da pomenem i da je za 40-50% povećano izdavanje građevinskih dozvola, da je danas legalizacija mnogo kraća i po 500 puta na nižoj ceni nego što je to ikada bilo.
Ovo sve pominjem, vrlo kratko. Imalo bi, naravno, mnogo toga još da se kaže, iz razloga što je zahvaljujući ovim rezultatima, zakonima i radu Vlade Srbija napredovala 32 mesta na svetskoj „Duing biznis listi“ i to je ono što će nam verovatno i budućem periodu obezbediti nove investicije i otvaranje novih radnih mesta. Novih radnih mesta ni u prethodnoj Vladi nije bilo malo, to je 124.000. To je ono osnovno ljudsko pravo, ako već pričamo o ljudskim pravima, koje se ostvaruje upravo dovođenjem investitora.
Srbiji je potrebna stabilnost. Stabilnost u svakom smislu. Meni je lično veoma žao kada se neko sa neuvažavanjem prema toj temi odnosi ili sa podsmehom, još gore. Imam neki osećaj da to mogu da rade samo ljudi koji nisu svesni svih stradanja koja su zadesila naše prostore, a možda nisu svesni ni trenutne situacije u kojoj se nalazimo. Ja nisam bila te sreće, pripadam generaciji koja je za samo jednu deceniju osetila na svojoj koži posledice tri rata i zato veoma cenim i poštujem sve ono što je ova Vlada radila i što će raditi u narednom periodu da sačuva mir i stabilnost u našoj zemlji.
Treba napomenuti da je do sada oko 700.000 migranata prošlo kroz našu zemlju, bez ikakvih posledica, oni su vrlo zadovoljni, dobili su sve osnovne uslove a nije bilo nikakvog urušavanja bezbednosti građana Srbije.
Smanjena je stopa kriminala za 15%.
Doneti su vrlo važni zakoni. Posebno bih istakla tri važna zakona, a to su „Tamarin“, „Tijanin“ i „Marijin“ zakon, specifični zakoni koje smo doneli zbog teških sudbina i nesreća naših najmlađih sugrađanki, sa željom da se to više nikada nikome ne ponovi.
Drago mi je da se radi i na donošenju zakona o suzbijanju nasilja u porodici i imaće naravno ova Vlada veliku podršku i ovog parlamenta, verujem celog, a i svih građana u najavljenim ozbiljnim reformama obrazovnog sistema. Jer, smatramo da samo jak obrazovni sistem može dati društvo budućnosti.
Želimo da gradimo društvo jednakih šansi, društvo koje vrednuje i prepoznaje kvalitet svakog pojedinca, bez obzira na rodni identitet, na seksualnu orijentaciju ili neku drugu karakteristiku. Želimo zemlju koja će biti, kao što je napisano u ekspozeu, lider u regionu koja će imati modernu infrastrukturu 21. veka, zemlju koja će ulagati u svoje ljude, u mlade, u obrazovanje. Zato velika podrška budućoj Vladi u novom mandatu. Zahvaljujem.

Slaviša Ristić.
Izvinjavam se Miroslavu Lazanskom.
Nisam htela da prekinem koleginicu.

Hvala vam predsedavajuća. Kolege poslanici, dame i gospodo, predsedniče Vlade, evo ja prvi put ovde u ovom parlamentu uzimam reč i drago mi je, jer moj je deda Radoslav Todora Živković bio u ovom sazivu parlamenta Kraljevine Jugoslavije 1935. godine kao član Jugoslovenske radikalne zajednice.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. svesno izrečena neistina to je laž. Naime, jedna od prethodnih govornica je rekla da je vojna neutralnost nemoguća. Mi znamo da su danas članice Evropske unije Austrija, Finska i Švedska vojno neutralne zemlje, vojno neutralna je Irska, vojno neutralna je i Švajcarska. Dakle, vojna neutralnost je moguća i to je pokazala i ova Vlada, odnosno prethodna a nadam se i buduća. To je, zapravo, jedan od, hajde da kažemo, referentnih momenata naše geostrateške pozicije. To je nešto što Srbija treba dobro da koristi i to je jedina moguća spoljno-politička orijentacija. Čudi me da prethodna govornica se nije upoznala sa faktografijom oko vojne neutralnosti, dakle i sa pravnim aspektima i vojnim aspektima upravo takve pozicije Srbije. Samo sam to hteo da reagujem.
Dakle, biću vrlo pažljiv slušalac svih kolega poslanika kad su vojne teme u pitanju i nadam se da neće dolaziti do situacija da ljudi nastupaju bez argumenata i onako paušalno. Jer kada je vojna neutralnost u pitanju mi smo svedoci da nam čak i mnogi zapadni političari i vrlo visoko rangirani zvaničnici zapadnih zemalja kažu našoj vladi – nastavite ovako kako ste do sada.
Niko vas ne prisiljava da se opredeljujete između istoka i zapada. Svesni smo vaših dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom…